Ukrajinci izgubili i treći avion za dva dana, u Debaljcevu panika zbog „severnog vetra”

PVO Novorosije oborila je još jedan – treći za dva dana – ukrajinski vojni avion.

Ovoga puta iznad grada Popasnaja oko kojeg se takođe vode borbe.

Snage Donjecke Republike završile su potpuno čišćenje grada Ugljegorska. Sa ovom operacijom se otvorio novi pravac napada na Debaljceco.

Zahvaljujući kontroli nad Ugljegorskom (pogledajte video kako je to izgledalo) – prve linije armije DNR sada su (sa te strane) na nekim mestima od ukrajinskih položaja udaljene samo 100 metara.

Prodor kod Ugljegorska dodatno je uzdrmao ukrajinske linije.

Predala se prva velika grupa ukrajinskih vojnika. Njih 55 . Svi su iz bataljona „Kijevska Rus”, a napustili su položaje oko Debaljceva i stigli u Harkov.

Jedinice Donjecke i Luganske Republike su im otvorile prolaz. Međutim, ukrajinske vlasti su uhapsile njihovog komandira Jevgenija Tkačuka. Pod optužbom da je odbio da izvršava naređenja.

Prvi ministar odbane DNR – legendarni Igor Strelkov – ocenio je noćas da će se Ukrajinci u „debaljcevskom kotlu” sve više kuvati. Naglasio je da će se t bitka tokom narednih nedelju ili dve pretvoriti u „borbu za donjecki aerodrom, samo mnogo većih razmera i sa obrnutim predznakom”.

Strelkov je još zagonetno dodao: „Kad bi dunuo „severni vetar” – Ukri bi kod Debaljceva bili brzo i potpuno razbijeni. „Severca” još nema, ali može dunuti, pa je panika među opkoljenima razumljiva jer se opereta može brzo završiti”.

Izvor: Fakti.org

Šiptari traže ratnu odštetu od Srbije

Vlasti u Prištini tražiće od Beograda ratnu odštetu, udele u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji, raspodelu vojnih objekata i ambasada bivše SFRJ.

Ove zahteve, kao i pitanje članstva u međunarodnim organizacijama, staviće na briselski sto Albanci sa KiM u nastavku dijaloga, čime bi pregovore praktično mogli da uvedu u pat poziciju. Jer, čak i upuštanje u raspravu o ovim temama praktično bi značilo priznavanje nezavisnosti lažne države, što naše vlaste ne žele da prihvate. 

PALESTINA KAO UZOR

Janjić je uveren da će članstvo Kosova i učešće u radu međunarodnih organizacija forsirati i sam Brisel. – Ali, otvaranje vrata Saveta Evrope ili UN za Prištinu neće morati da ide podruku sa priznavanjem kosovske državnosti od strane Beograda. Kao argument potezaće se primer Palestine koja je pre dve godine u Generalnoj skupštini UN dobila status države posmatrača, iako je Izrael nije priznao.

Sva ova sporna pitanja Priština će pokušati da „ugura“ u kalendar nove faze dijaloga o normalizaciji odnosa sa Beogradom u Briselu, čiji se nastavak očekuje 9. februara. Osim toga, albanska strana pokušava da oteže i sa dogovorom oko Zajednice srpskih opština što više, kako bi se u međuvremenu Beograd uslovljavao ustupcima na drugim poljima. A srpska strana insistiraće da se na stolu nađu imovina, položaj SPC i garancije za povratak raseljenih.

Pod ratnom odštetom, kako nam prenosi analitičar Fatmir Šeholi, Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.

- Priština traži i vraćanje penzija Albancima, a iz procesa sukcesije očekuje i deo blaga SFRJ, kao i vojne i diplomatske objekte bivše države – navodi Šeholi.

Naš sagovornik ocenjuje da se ovi zahtevi ne mogu brzo razrešiti, pa kada bi postali deo briselskog procesa, on bi mogao da se otegne i čitavu deceniju:

- Dijalog o normalizaciji mora biti oročen, pa su, po mom viđenju, ove teme za međunarodnu arbitražu.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže za naš list da je zahtev Prištine da se otvore teme sukcesije i odštete, isto što i zahtev Beograda da se otvori pitanje imovine preduzeća i ko je koliko ulagao:

- Jedna ista tema se naziva drugačijim imenom. Priština će insistirati da je posredi dijalog o sukcesiji, jer time želi da predstavi javnosti srpsko „priznavanje“ nezavisnosti, dok će Beograd držati da su razgovori statusno neutralni, kakvi i jesu.

Koja pitanja i kojim redosledom će stizati na briselski sto, umnogome će zavisiti od nove posrednice u dijalogu – visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini, a, pritom, ne treba zaboraviti da je u poslednjem izveštaju EK o napretku Srbije ka EU zatražena „nova era odnosa“ sa Prištinom.

Izvor: Večernje novosti / Srbin.info

Beograd na korak od NATO?

Beograd – Sredinom januara Beograd je napravio još jedan iskorak u saradnji sa NATO, okončavši proceduru usvajanja Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije (IPAP) i zapadnog vojnog saveza, što je najviši stepen saradnje koje može da postigne jedna država nečlanica.

Šta to u praksi konkretno znači za Srbiju koja je zvanično vojno neutralna, „Vesti“ su pokušali da saznaju od poznatog vojnog analitičara Miroslava Lazanskog.

„Ništa posebno, to su formalni stepeni saradnje države članice Partnerstva za mir i NATO. IPAP je završni čin u tom stepenovanju i sve preko toga bio bi ulazak u NATO. To vam je sve jedna foliraža, gde vam Amerikanci nude zajedničke vežbe koje njima odgovaraju – razbijanje demonstracija, čuvanje konvoja, zatvora, kampova… Nema tu pravih vojnih vežbi koje bi nešto značile za odbrambene potrebe Srbije“, komentariše Lazanski.

Izvršni direktor Atlanskog saveta Srbije Milovan Milošević smatra da posle usvajanja IPAP Srbija može da bude zastupljenija u misijama Alijanse.

„Mislim da Srbija do sada nije dobila nijednom poziv da učestvuje ni u jednoj NATO vojnoj operaciji, a posle ovog usvajanja IPAP mislim da mi možemo da dobijemo poziv i za to, ali je drugo pitanje da li ćemo ga dobiti i da li ćemo ga prihvatiti, s obzirom da smo se odlučili za vojnu neutralnost“, kaže Milošević.

Lazanski smatra da je zajedničko vežbanje sa NATO snagama u situaciji zaoštravanja odnosa zapadnog vojnog saveza sa Rusima direktan antiruski potez i da svaka država koja nije članica Alijanse a na to pristane, mora biti svesna da će biti meta Rusa.

Dačić zadovoljan

Usvajanje IPAP je prošlo u senci početka srpskog predsedavanja Oebsom koji se desio istog dana – 15. januara, ali srpski šef diplomatije nije propustilo priliku da iskaže svoje zadovoljstvo ovim povodom.

„IPAP kao najviši oblik saradnje sa NATO kroz Partnerstvo za mir koji ne podrazumeva članstvo u Alijansi ima za cilj pružanje pomoći državi partneru u reformi i modernizaciji sistema odbrane i bezbednosti. U ovom dokumentu su jasno i transparentno istaknuti naši ciljevi i prioriteti koje želimo da dostignemo kroz saradnju sa NATO“, izjavio je Dačić.

„Da sam ministar odbrane, sada kada Srbija predsedava Oebsom i kada je NATO direktno konfrotiran sa Rusijom, ja bih se klonio tih zajedničkih vežbi, jer ništa ne dobijamo, dok smo u bezbednosnom i u političkom smislu samo na gubitku „, dodaje Lazanski.

Inače, zemlje članice Partnerstva za mir mogu da učestvuju u vojnim operacijama NATO. To se retko dešavalo, a kada prihvate poziv, onda to bude simbolično, poput austrijskih konvoja kamiona u Avganistanu.

Izvor: J. Arsenović / Vesti

Šešelj: Šta bi Srbija bez Tome Nikolića?

BEOGRAD - Lider SRS, Vojislav Šešelj, ponovo je posvetio status svom kumu Tomislavu Nikoliću.

- Nama Srbima nema spasa ni opstanka, ako izgubimo mudru glavu i čvrstu ruku Tomislava Nikolića. Šta bi smo s njegovom fakultetskom diplomom?

Izvor: Nacional

Na današnji dan je umro Nikola Tesla

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo – Nikola Tesla, “čovek koji je izmislio XX vek”, kako ga mnogi nazivaju. Umoro je sam, od srčanog udara u 87. godini života, u hotelskom apartmanu broj 3327 na 33. spratu Njujork hotela.

Povodom njegove smrti gradonačelnik Njujorka Fjorel Henri Lagvardija rekao je:

“Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće“.

Na ispraćaju, koji je održan 12. januara u crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu, prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bili i mnogi nobelovci i značajne ličnosti.

Nikola Tesla bio je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača u oblasti elektrotehnike i elektronike. Autor je više od 700 patenata (112 u oblasti elektrotehnike), koji su registrovani u 25 zemalja. Njegovi najznačajniji pronalasci su Teslin transformator, asinhroni i sinhroni motor, obrtno magnetno polje i polifazni sistem. Izuzetno značajan doprinos dao je primeni naizmenične struječime je omogućio znatno efikasniji i lakši prenos električne energije na daljinu. Bio je jedan od ključnih ljudi u izgradnji hidroelektrane na Nijagari.

Nikoli Tesli u čast Međunarodna jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa dobila je ime tesla.

Izvor: Svet nauke

(VIDEO) Šešelj u emisiji Reč po reč o korupciji, Rusiji i Briselskom sporazumu

Pogledajte emisiju KTV televizije u kojoj predsednik Srpske radikalne stranke govori o korupciji, Rusiji i Briselskom sporazumu.

Izvor: Pravda

Vođin oprost grehova

Svaka vlada trebalo bi da ima i pastire i mesare. Aktuelna srpska Vlada ima samo Aleksandra Vučića. Pastira nema. Nema nikoga u vlasti da brine za hranu, smeštaj i bezbednost stada, prepuštenog na milost i nemilost mesaru - premijeru Vučiću. O tome kako funkcioniše Vlada Srbije u kojoj svu vlast čini jedan čovek, piše naš novinar Predrag Popović, bivši urednik Vučićevog dnevnog lista Pravda

Za dve i po godine vlasti, Aleksandar Vučić je uspeo da nanese nesagledivu štetu građanima Srbije. Gaženjem Ustava i zakona, izvršio je svojevrsni državni udar i promovisao se u gospodara života i smrti. U uslovima neformalnog ali faktičkog vanrednog stanja, on vlada pomoću straha i nasilja.

Apsolutni vladar od građana zahteva apsolutnu poslušnost, pa i podršku. U skladu sa svojim histeričnim temperamentom, traži histerične izlive ljubavi, frenetičnim aplauzima u Skupštini, ili hvalospevima na naslovnim stranama „Informera". Ko ne može, ili ne želi da učestvuje u tom političkom nadrealizmu, osuđen je na torturu.

Zloupotrebom policije, pravosuđa i medija Vučić progoni opozicionare, novinare i ostale nepodobne pojedince. U odbrani svog lika i zlodela brutalno se obrušava na svakoga ko se usudi da iskaže sumnju u njegovu nepogrešivost. Posle fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Albanije, uhapšen je momak koji je televizijski prenos ulepšao povicima „Vučiću, pederu". U zatvoru su završili i neki mladići iz pokreta „Srbska akcija", kod kojih je policija, kako se navodi u saopštenju portparola MUP-a, pored drugih spornih sadržaja našla i „predizborne letke protiv premijera Vučića".

Na informativni razgovor s uniformisanom silom pozivani su i privođeni ljudi koji su na društvenim mrežama kritikovali Vučića, a tu torturu je prošao i Đorđe Višekruna, novinar „Tabloida". Mimo zakona, pravde i prava na slobodu izražavanja, premijer je prinudio policiju i sudstvo da od kritike štite i članove njegove porodice. Narodni poslanik Zoran Živković, lider Nove stranke, usudio se da u parlamentu optuži diktatorovog brata Andreja da je, kao vlasnik firme „Asomakum", oštetio budžet Srbije. Mediji koji podržavaju Vučića, Živkovića su odmah pokušali da kompromituju stravičnom optužbom da je, ko zna gde i kako, napao neidentifikovanog čoveka i izbacio ga iz voza u pokretu. Još agresivniju kampanju pregrmeo je Nikola Sandulović, predsednik novoformirane Republikanske partije, koji je obelodanio kako mu premijer, preko policajaca i kriminalaca, preti likvidacijom.

Vladavina strahom i nasiljem omogućila je Aleksandru Vučiću da nesmetano sprovodi samovolju. Za saučesnike u tom projektu izabrao je sebi slične, najgore i najnemoralnije političke konvertite. Kao vrhunski ribar ljudskih duša, Vučić tačno zna koliko vredi i koja je cena svakog od nesrećnika kojima je dodelio ministarsku funkciju.

Ivicu Dačića je nazivao dokazanim lažovom, korumpiranim kriminalcem i izdajnikom. Da bi mu se osvetio, podržao je Aleksandra Vulina, najžešćeg Dačićevog kritičara. S druge strane, za Vulina je govorio da je narkoman, komunjara s masnom kosom. Sad su zajedno na vlasti. Tu je i Velimir Ilić, koga je Vučić optuživao da je šef drumske mafije i pijani lopov.

U premijerovom kabinetu su i „strani plaćenici" i „saradnici NATO okupatora", poput Kori Udovički, Rasima Ljajića i Dušana Vujovića. Vučić nije bio gadljiv ni na Mlađana Dinkića, kome je godinama pretio zatvorom, žaleći što ga Toma Nikolić nije „kao zeca" ubio 5. oktobra 2000, kad je upao u Narodnu banku. Kad se uz to doda činjenica o saradnji sa strankama Vuka Draškovića, Bogoljuba Karića, Marjana Rističevića i sličnih simbola prošlosti koja traje, jasno je da vladajuću koaliciju ne objedinjuju nikakve ideje, političke ili menadžerske, nego gola želja za podelom plena.

Svojim likom i delom to najbolje potvrđuju ministri koji imaju isto stranačko poreklo kao i premijer. U Srpskoj radikalnoj stranci, upravo u Vučićevoj laboratoriji zabluda, mentalno i profesionalno formatirani su šefovi najvažnijih resora Nebojša Stefanović, Nikola Selaković i Jadranka Joksimović. Dobro dresirani, naučili su kako da ostvare lični uspeh, na račun opšte muke. Njih ne zanima istina, znaju da je Vučić jači od nje. Uostalom, da je Srbima stalo do istine, ko bi bio ministar?

Kleptoman na čelu policije

Aleksandar Vučić je u politiku ušao s jakim nacionalističkim nervom i bezrezervnom ljubavlju prema Srbiji. Ipak, ljubav nije uzvraćena. Srbija mu je omogućila da ispuni mnoge dečačke snove - da se udomi u nekoliko stanova i kuća, vozi u skupim automobilima i da u vinskom podrumu u Jajincima napravi lični epicentar prevara i korupcije - ali njemu to nije bilo dovoljno. Zato je odlučio da se osveti. Kad nije mogao do ljubavi da dođe milom, primenio je silu.

Imenovanjem Nebojše Stefanovića prvo za predsednika Narodne skupštine Srbije, a onda i za ministra policije, Vučić je silovao Srbiju i ponizio sve građane koji su vreme, snagu i novac ulagali u vaspitanje, školovanje i rad. Premijera ne zanima što Stefanović nema ni dana radnog staža mimo politike, pa ni to što su relevantni naučnici njegovu doktorsku disertaciju ocenili kao običan plagijat. Naprotiv, Vučiću je potreban baš takav čovek na rukovodećem položaju u policiji.

Doktor Stefanović ispunjava sve uslove. Poslušan je, slepo izvršava naređenja, ne stidi se ničega, istreniran je da se uzdrži od smeha kad premijerovog brata Anreja brani buncanjem o ukradenom identitetu, mudro ćuti sve dok mu gospodar ne javi šta da kaže. Da nije takav, da je bar ponekad umesto Vučića poslušao zdrav razum, nikada ne bi dogurao do ministarske fotelje. Ovakav, Stefanović će bez griže savesti da pokreće istrage protiv svih nepodobnih građana, hapsiće žandare koji su postupali po dužnosti i suprotstavili se agresivnom Andreju Vučiću i gorilama koje se nazivaju „kobre". Pod njegovom kontrolom, a u interesu diktatora, MUP vrši torturu nad klincima koji svašta pišu na Tviteru i Fejsbuku, zastrašuje javnost i širi paranoju. Istovremeno, ministar ništa ne preduzima protiv Milorada Veljovića, direktora policije za koga se sumnja da zloupotrebljava položaj.

Za Stefanovića se, opet, tvrdi se da je nedavno kupio kuću u beogradskom naselju Bežanijska kosa. Taj tip kuće, tzv. Vojvođanka, u proseku ima oko 150 kvadrata i na tržištu dostiže cenu od 250.000 evra. Internet portal Srbijadanas.net nedavno je objavio informaciju da je ministar policije kupio kuću i u Crnoj Gori, u Petrovcu, od oko 350 kvadrata s placom od osam ari. Taj portal navodi da je Stefanoviću kuću prodao ruski državljanin Sergej Ivanovič Merahovski za dva miliona evra. Izleda, lepo je biti dr Slina.

Od obnove višestranačja, Srbija nije imala sreće s ministrima policije, a ni oni nisu bolje prolazili. Radmilo Bogdanović je najuren nakon što je, 9. marta 1991, upotrebio prekomernu silu protiv građana koji su protestovali.

Zoran Sokolović i Vlajko Stojiljković, Miloševićevi višegodišnji čuvari javnog reda, svaki iz svojih razloga, po odlasku s dužnosti izvršili su samoubistvo. Zbog ubistva četvorice pripadnika SPO-a Radomir Marković je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina. Dušan Mihajlović je bio šef policije u najgorem periodu, kad su na bezbednost u državi mnogo veći uticaj od njega imali surčinsko-zemunski mafijaši i njihovi politički zaštitnici iz vrha DOS-a, čime su stvoreni uslovi za ubistvo Zorana Đinđića. Dragan Jočić je skoro fatalno stradao u automobilskoj nesreći. Ivica Dačić je živ i zdrav, ali u poslednje vreme stradavaju mnogi njegovi drugari i poslovni partneri, neki su već uhapšeni, a srećniji se nalaze u bekstvu.

Bez obzira na krvave tragove koji vuku prema nekim od tih simbola savremene srpske tragedije, većina njih u odnosu na Nebojšu Stefanovića izgleda kao moralna planina u magli, baš kao što je to dr Kleptoman u odnosu na Aleksandra Vulina.

Julin, ministar nerada i pljačke

Ivica Dačić se zamerio mnogim političkim konkurentima, koji ga nisu štedeli. Provlačili su ga kroz medijsko blato, klevetali i vređali. Niko u tome nije bio tako uporan i agresivan kao Aleksandar Vulin, posebno nakon Dačićevog ulaska u koaliciju s Borisom Tadićem. Od izdaje socijalizma i Slobodana Miloševića, do saradnje s narko-bosovima, Vulin je za sva zla sveta okrivljavao Dačića.

Radio je to toliko vredno i detaljno da je Vučić, koji je zbog Dačićeve prevare ostao bez mesta gradonačelnika Beograda, poželeo da mu napravi stranku i promoviše ga u status značajnog političara. Vulinov fantomski Pokret socijalista birači, naravno, nisu prihvatili, ali jeste Vučićev naprednjački kartel. Na toj deponiji, među ostalim pohlepnim preletačima, Vulin je bio svoj na svome.

Odlično se snašao i opravdao poverenje vođe. Dokazao je da se ne seća bivše gazdarice Mire Marković, levičarskih ideja, svog pljuvanja po Zapadu, NATO savezu, Evropskoj uniji i Haškom tribunalu , zaklinjanja u Kosovo i Metohiju... Isti Vulin, koji je nekada s patološkim uživanjem posmatrao kako policija prebija Beograđane koji su protestovali protiv Slobe i Mire, lično je ubeđivao Srbe iz Kosovske Mitrovice da se ne bune protiv njegovog novog gazde Vučića. U crnoj uniformi sa žandarmerijskim oznakama i s pravim žandarima u civilu iza sebe, obilazio je srpske enklave i uterivao strah. Ne baš od prve, ali ipak je uspeo da uveri srpske nesrećnike da im je bolje pod Tačijevom nego Vučićevom vlašću.

S još većim uspehom odbranio je interese tajkuna, a na štetu sirotinje. Koliko je Vučić sablasno duhovit najbolje se videlo kad je Vulinu poverio ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. U Srbiji ima mnogo asocijalnih lenjivaca nesposobnih za služenje vojnog roka, ali samo Vulin je dobio priliku da se, takav, domogne ministarske funkcije.

I, svidelo mu se. Uveren da savremene civilizacijske vrednosti vode svet ka kataklizmi, učinio je sve što je mogao kako bi zaustavio razvoj i u Srbiji ozakonio robovlasništvo. Gorljivo, kao nekada Miru sa cvetom u kosi, branio je predlog izmene Zakona o radu, kojim je definitivno proglašena pobeda bogatih nad siromašnima i političke moći nad istinom i pravdom. Ne samo što su proleteri potpuno obespravljeni, unapred pripremljeni za seobu u zavode za zapošljavanje, nego je i suštinski ugrožena sudbina običnih građana, koji egzistenciju zasnivaju na zaradi od realnog rada, a ne na prodaji političkih parola. Na taj način, vlast je život u Srbiji pretvorila u test izdržljivosti.

Zanesen prividom značaja koji mu je Vučić posudio, Vulin je istoriju srpskog beščašća i idiotluka obogatio izjavom da svi koji žele socijalnu pomoć moraju da je zarade. Po toj logici, deca moraju da zarade dečje dodatke.

Vulin je adekvatno nagrađen za zasluge u zavođenju tiranije. Za uterivanje Srba u državni sistem albanske nezavisne Republike Kosovo, Srpska pravoslavna crkva dodelila mu je orden „Svetog Save prvog reda", a Tačijevi politički partneri su ga proglasili počasnim građaninom Kosovske Mitrovice. Prvih 15 godina svoje političke karijere Vulin je huškao Srbe u rat protiv Hrvata, muslimana, Albanaca, Amerikanaca, svih i svakoga. Pošto je zbog izvesnih nedostataka, ne zna se da li psihičkih ili fizičkih, bio oslobođen vojske, dok je pozivao u ratove, dobro je pazio da u njima ne strada. Neka ginu drugi, njemu bi bilo žao njega. Udruženje ratnih vojnih invalida nedavno je Vulinu dodelilo najveće priznanje - Zlatnu vojničku sablju. Sreći invalida nema kraja, sada će, dok dremaju u kolicima ili bauljaju na jeftinim protezama, moći da gledaju Vulinove slike iz spa-centra u Hajatu, kako se odmara uz bazen, u plavim spido-gaćama, i to bez Zlatne sablje.

Društvenim mrežama kruže informacije i o tome da je Vulin nedavno sam sebe nagradio. Navodno, kupio je plac od 13 ari na Dedinju. Ako je tačno, neka je. Zaslužio je bar još nekoliko ari, mali je to ranč za tolikog prevaranta.

Koliki je prevarant može da se nasluti i iz poslednje afere koja je otkrivena.

- I porodični pedigre Aleksandra Vulina je lopovski. Ranko Vulin, otac Aleksandra Vulina, rođen 1950. godine u Sitnici, bio je 1993. okrivljen je za tri krivična dela kao direktor ciglane u Kaću, kod Novog Sada. Dva krivična dela su bila zbog zloupotrebe službenog položaja, a jedno je zbog kršenja zakona o deviznom poslovanju kroz primanje mita u devizama. Poturene su mu nemačke marke koje je obeležila novosadska policija. I kad je uhvaćen inflagranti, zahvaljujući tadašnjoj funkciji svoga sina, protiv njega se nikada nije vodio krivični postupak. Naš narod kaže „ne pada iver daleko od klade". Vrlo je mala verovatnoća, ako je otac lopov, da sin ne bude lopov. To što je naučio u porodičnom domu, na relativno sitnom nivou pljački i pronevera, Aleksandar Vulin sada, kao ministar, na veliko sprovodi - rekao je Vojislav Šešelj na konferenciji za novinare. Ocenjujući Vulina kao glavnog protagonistu Vučićeve politike, Šešelj ga je optužio za pronevere u ministarstvu.

- Vulin je odlučio da potroši oko milion i po evra iz budžeta. Naredio je centrima socijalne pomoći da naručuju nameštaj i još neke potrepštine prema unapred pripremljenoj specifikaciji, koje se mogu kupiti samo kod određenih proizvođača ili nabavljača. U drugoj aferi, udruženjima građana podelio je oko dva miliona evra. Neke od tih nevladinih organizacija formirane su mesec dana pre, a neke čak i posle raspisivanja konkursa, pa su i one dobile pare - rekao je Šešelj.

Vulinove afere vuku repove i iz vremena kad je bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Skupština Autonomne pokrajine KiM objavila je izveštaj kojim je utvrđeno da je Vulin 2012. godine potrošio 106 miliona dinara, tada više od milion evra, za nabavku i postavljanje sigurnosnih kamera u Kosovskoj Mitrovici. Posao je, bez tendera, dodeljen firmi „DBS Konsel Security Service", čiji vlasnik je Uroš Čubrilović. Pare su uplaćene, ali kamera nema. Nema ni istrage Vulinovih afera.

Otimaju sirotinji, daju tajkunima

Privreda je uništena, proizvodnja pada, raste broj nezaposlenih očajnika, kojima vlast poručuje da stegnu kaiš i strpe se još dve-tri godine, što u praksi znači da bi im pametnije bilo da kaiš stegnu oko vrata i zauvek se reše bede. Slobodan Milošević je uništio srednji društveni sloj uz pomoć Jezde i Dafine. Vučić je izbacio posrednike. Njegov režim cedi sve što je preostalo, čak i sirotinju.

U budžet, za podmirivanje troškova državnih institucija koje je diktator privatizovao, pare se namiču na najbrutalnije načine. Sudskim putem, plenidbom imovine, progone se građani koji nisu platili porez ili račune javnim preduzećima. Ista vlast, koja preti zbog dugovanja od po 200 dinara, toleriše tajkune koji državi duguju više od 200 miliona evra.

Stavljanje ovog zločina u zakonske okvire Vučić je poverio Dušanu Vujoviću, dugogodišnjem saradniku Svetske banke i ekspertu za kreiranje i plasiranje političko-ekonomskih budalaština. Svojim mudrim analizama, Vujović se preporučivao još vladi Zorana Đinđića, kome je u jedra duvao besmislenim pričama o tome kako će već 2002. prosečna plata u Srbiji iznositi 800 evra. Vreme je prošlo, Vujovićeve prognoze demantovala je realnost, ali on ne mari, i dalje je cenjeni stručnjak za obmane.

Vučić mu je dao priliku da se u istoriju upiše kao prvi ministar koji je za 10 odsto smanjio penzije i plate u javnom sektoru. Možda će, jednog lepog dana, Ustavni sud Srbije uvažiti žalbe ojađenih penzionera, iako je izvesnije da većina njih neće doživeti sudsku satisfakciju. Ako im je za utehu, bar u zakon o smanjivanju penzija nije unet amandman kojim bi ministarstvo finansija uštedelo na penzijama. Tim amandmanom moglo je da bude određeno da penzioneri stari od 65 do 75 godina moraju ulice da prelaze isključivo kad je na semaforu uključeno crveno svetlo, a starijima od 75 bilo bi zabranjeno da koriste pešačke prelaze. Ipak, vlast se odlučila da se viška penzionera, koji stečenim pravom na penziju opterećuju budžet, reši prirodnim putem - pljačkom, izgladnjavanjem i stresom.

Vučić ne misli samo na aktuelne penzionere, radnike i slične destruktivne elemente, nego vizionarski brine o budućim generacijama. I njih je zadužio ogromnim kreditima koje je uzeo da bi finansirao državni aparat i svoje propagandne trikove poput „Slavimo Beograd" i „Železnice Srbije".

U vrhu „crne liste" besramnih Vučićevih slugu svoje mesto našli su ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i njegov pomoćnik Saša Mirković, jedan od doajena nekada slobodarske Radio-televizije B92. U vreme svoje prve vladavine, od 1998. do 2000, Vučić je morao da gasi medije pomoću uredbi i zakona. Sada funkciju nezvaničnog glavnog urednika svih medija obavalja samo zahvaljujući paranoji.

Tasovac se ne meša u svoj posao, a Mirković vredno širi laži da nema cenzure. Njih ne zanima činjenica da mrak nikada nije bio tamniji, da bez posla ostaju radio-voditelji koji se našale s ludakom koji lomi kvake na vratima, da se „Utisak nedelje" izbacuje s B92 zato što je jezičava Olja Bećković ofirala Vučića da sarađuje s Bebom Popovićem, da dnevni listovi „Alo" i „Danas" menjaju naslovne strane ako se ne svide diktatoru ili, najgore, da se državne institucije i naprednjački bilteni uključuju u progon „Tabloida". Nekada su se borili za slobodu izražavanja, ali sada bolje žive, briga ih.

Vučićeva vladarska avantura neminovno će Srbiju odvesti u propast. Pošto je mnogo pametan, on je izabrao najkraći put, obeležen svojom tiranijom i tuđom nesrećom. Kad se bude pravio završni račun ove Vlade, Aleksandar Vučić moraće da plati ceh koji su, u njegovo ime, napravili ministri poput Jadranke Joksimović, Zorane Mihajlović, Bratislava Gašića i, naročito, Srđana Verbića i Nikole Selakovića, koji mesecima ne uspevaju da reše probleme u svojim resorima.

Među retkim uspesima ove Vlade ostaće zabeleženo samo povećanje proizvodnje računa i sudskih presuda, kao i porast potrošnje sedativa. Takođe, značajan je i Vučićev doprinos srpskoj dijaspori. Da nije njega, manje građana bi se odlučivalo da beži i ne osvrće se.

- Lepo je imati moć, lepše je imati apsolutnu moć, a najlepše je ako te kasnije ne uhvate - govorio je Aleksandar Vučić posle petooktobarske revolucije, kad je prvi put oteran s vlasti.

I, bilo mu je najlepše. Sva zlodela su mu oproštena, da bi se 12 godina kasnije vratio na mesto zločina. Ako i posle ovog mandata ne završi na političkom đubrištu, to neće biti njegov, nego problem svih građana, svih žrtvi njegovih laži i prevara.

Izvor: Tabloid

Vulinovi tenderi uvek istoj firmi

Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja dodelilo je vrlo unosan posao nabavke “Natalijine ramonde” udruženju kontroverznog Živorada Ajdačića.

Vulinovo ministarstvo je za izradu cvetića koji je na reverima nošen samo jedan dan potpisalo ugovor vredan oko 50.000 evra sa Udruženjem scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije, na čijem čelu se nalazi Živorad Ajdačić.

Njegovi kvaliteti u oblasti kulture više puta su dovođeni u pitanje, pa su ga u javnosti često nazivali i “Topalovićem srpske kulture”.

U ugovoru u koji je “Blic” imao uvid ne stoji koliko cvetića je Ajdačić trebalo da napravi, ali sudeći po dokumentu Udruženje nije smelo da ima podizvođača.

Ovaj posao nije jedini koje je Vulinovo ministarstvo ugovorilo sa Ajdačićem. I posao muzičko-scenskih aktivnosti za stogodišnjicu Cerske bitke vredan 2,6 miliona dinara takođe je dobilo Ajdačićevo udruženje, kao i sličan posao od 2,7 miliona dinara za obeležavanje stogodišnjice Kolubarske bitke. Proboj Sremskog fronta “izveli” su za 800.000 dinara, a za obeležavanje 85. godišnjice smrti vojvode Stepe dobili su 240.000 dinara.

U Ministarstvu rada za „Blic“ kažu da su na većini tendera za obeležavanje istorijskih događaja pobedili udruženje Živorada Ajdačića i privatna škola zato što su „jedini dostavili ponude“ i navode da je za muzičko-scenske prikaze utrošeno ukupno 21,5 miliona dinara.

Ajdačić se proslavio pravljenjem spiskova nepatriotskih filmova koji “propagiraju belosvetske, a ne srpske vrednosti”, ali i sumnjivim dobijanjem novca iz budžeta.

Tako je bivši ministar kulture Bratislav Petković diskrecionim pravom naložio isplatu 1,7 miliona dinara Ajdačiću, koji se juče nije javljao na broj telefona poznat redakciji.

Osim njegovog udruženja, Vulinovo ministarstvo je potpisivalo ugovore i sa privatnom školom “Artimedija”, koja je dobila po 2,2 miliona dinara za obeležavanje bitaka na Gučevu i na Mačkovom kamenu.

Izvor: Blic

Vučić za CNN: Tajkuni više ne vode Srbiju!

Tajkuni više ne vode Srbiju, izjavio je danas u intervjuu za američku televiziju CNN srpski premijer Aleksandar Vučić.

"Ne verujem da je situacija ista, barem ne možete da kažete da tajkuni vode zemlju kao ranije. Niko to ne može reći", istakao je Vučić.

Upitan da li to znači da se za proteklih pola godine situacija preokrenula, on je rekao: "Ne kažem da smo preokrenuli situaciju, kažem da smo pokazali političku volju. Barem tajkuni više nisu nadležni za interese zemlje i naroda kao što je to bilo u ovoj zemlji".

Vučić je, međutim, rekao da je i dalje zabrinut zbog sudskog i pravnog sistema u kome, kako je istakao, puno stvari mora da se prilagođava u budućnosti.

"Nema problema sa političkom voljom, nema zaštićenih osoba, nema zaštićenih tajkuna, nema zaštićenih političara", dodao je on.

Prema njegovim rečima, problem je što i dalje imamo stari sistem i ljudi mogu da rade na nekom slučaju godinama, a da nikada ne završe te procese i to mora da se menja da bi se pomoglo borbi protiv korupcije.

"To su prepoznali mnogi investitori. Uveren sam da možemo da privučemo još investitora ako budemo u stanju da povećano broj rešenih slučajeva i unapredimo pravni sistem. Učinićemo sve što je u našoj moći i naporno na tome raditi", istakao je Vučić.

Povodom pominjanja 2020. godine kao mogućeg datuma za učlanjenje u Evropsku uniju, Vučić je rekao da se nada da Srbija to može da učini.
"Ako me pitate da li se nadam da možemo - da", istakao je premijer, "ali to nije nešto što bih voleo da obećam svom narodu da bih dobio neke poene, političke procente, a da ne mogu da ispunim.

Na pitanje o priznanju nezavisnosti Kosova kao uslovu za ulazak u EU, Vučić je rekao da nikad nije čuo za taj uslov, i da ga ne očekuje.
"Nikada nismo imali taj uslov. Oni znaju da, ako bi to bio uslov, to bi značilo prenošenje poruke Srbiji - ne želimo da vas skoro vidimo u EU. Nismo dobili taj uslov od EU, ili ga ja nisam čuo", naglasio je Vučić.

Na pitanje o slobodi štampe, premijer je odbacio zamerke da se lično meša u izveštavanje.

"Ne radim to i ne plašim se konkurencije", istakao je Vučić.

On je rekao mu se to "lepi" jer protiv njega nema drugih agumenata, odnosno ne mogu da kažu ništa protiv hrabrog ulaska u teške ekonomske reforme, niti da je umešan u korupciju. Upitan da li to znači da će pustiti medije da rade svoj posao, on je odgovorio: "Upravo kako ste rekli".

Na pitanje koliki je udarac za Srbiju otkazivanje projekta gasovoda "Južni tok", Vučić je ponovio da je to bio "šok za nas jer su dve ranije srpske vlade radile na tom projektu". On je ukazao da je sporazum o tome potpisan i da je Srbija na njega računala zbog enegetske sigurnosti.

"Naši stručnjaci sada rade na tome da nađu druge načine za snabdevanje naše zemlje gasom", istakao je Vučić.

Izvor: Alo

Šešelj: Vučiću, zamoli našeg dobrog ambasadora Kirbija!

BEOGRAD – Predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, opet je na Tviteru prozvao premijera Srbije i svog nekadašnjeg bliskog saradnika, Aleksandra Vučića, da organizuje televizijski duel poručujući mu javno da „zamoli Kirbija da im dozvoli taj televizijski duel“.

„Ajde bre, Vučiću zamoli našeg dobrog ambasadora Kirbija da nam više dozvoli taj televizijski duel. Što si se bolan utronjao?“ – piše Šešelj na Tviteru.

Šešelj već neko vreme preko Tvitera, ali i na druge načine, poziva Vučića na televizijski duel.

Izvor: Pravda

Dodik: Napraviti jaku i moćnu Srbiju!

BEOGRAD – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da Srpska želi jaku, modernu, uspešnu i srećnu Srbiju, kao i da želi da podrži reforme i promene koje provodi Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem.

Obraćajući se kao gost Kongresu Socijalističke partije Srbije u Beogradu, Dodik je rekao da Republika Srpska želi Srbiju kao najmoćniju državu u regionu, koja je sređena i koja vuče napred.

“Republici Srpskoj ne treba ništa od silnih pomoći, nama treba samo jedna, a to je napraviti jaku i moćnu Srbiju”, poručio je Dodik.

Ističući da će Srpska morati da povede dodatnu borbu za svoju autonomiju i subjektivitet u uslovima potpunog nerazumevanja, Dodik je rekao da je Republika Srpska sada stabilna, da ima svoju vlast i kapacitet da se nosi sa izazovima.

“Naš interes je jaka Srbija i zato se mi veselimo svakom njenom napretku” naglasio je Dodik.

Podsetivši na izjavu Ajnštajna da je uspeo zato što je imao karakter, Dodik, koji je i lider SNSD-a, rekao je da današnja Srbija ima karakter i da predstavnici vlasti moraju da nastave tim putem.

Obraćajući se na Kongresu SPS-a, predsednik Socijalističke partije Petar Đokić preneo je najsrdačnije pozdrave bratskog srpskog naroda iz Republike Srpske, kao i duboko poštovanje i ogromnu zahvalnost, jer je SPS ugradio ogromnu političku energiju i viziju da srpski narod ima sigurnost u BiH i što je uticao da opstane Srpska.

Đokić je istakao da podržava promene kojima Srbija ide, navodeći da su one inspiracija da se tim putem krene i u Republici Srpskoj i u BiH.

On je rekao da želi da Srbija bude mesto odakle neće odlaziti mladi, već da će mnogi ljudi dolaziti, te poželeo puno uspeha SPS-u u radu i na pomoći u borbi da se sačuva Dejtonski sporazum.

“Sa socijalistima prostor na kojem naš narod živi može biti dobro mesto za život”, rekao je Đokić.

Izvor: TVK3

Šešelj nastavlja sa provokacijama preko Tvitera

BEOGRAD – Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj, na svom Tviter profilu konstantno proziva svoje nekadašnje saradnike, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

On je danas nastavio sa svojim Tviter objavama, a piše: „Ako je Aleksandru Vučiću Tomislav Nikolić politički otac, onda mu je Dragica Nikolić politička majka, a Maja Gojković politička tetka.“

Šešelj je pozivao preko Tvitera na Nikolićevo hapšenje zbog diplome i imovine, pozivao je Vučića na televizijski duel, a neretko pominje i Dragicu Nikolić, suprugu predsednika Srbije.

Izvor: Pravda

RADULOVIĆEVA ŠARENA LAŽA: Prava istina o Saši Raduloviću i pokretu “Dosta je bilo”

Redakciji Teleprompter.rs obratilo se nekoliko bivših članova političkog pokreta “Dosta je bilo – Restart” koji predvodi bivši ministar privrede Saša Radulović. Ispričali su nam da se iza šarene laže pod nazivom “Dosta je bilo – Restart” krije u potpunosti drugačija realnost od one koja se predstavlja u javnosti.  

Kako saznaje Teleprompter.rs od izvor bliskih pokretu “Dosta je bilo – Restart”, članstvo tog političkog pokreta osipa se već nekoliko meseci zbog, kako kažu, samovolje, kršenja zakona, cenzure i ograničenosti predsednika Saše Radulovića.

Naš izvor je zahtevao da ostane anoniman jer, kako kaže, “bivši najbliži saradnici gospodina Radulovića strahuju od njegove odmazde”.

Radulovićev politički digitron

Kada se Saša Radulović po prvi put pojavio na političkoj sceni Srbije u ulozi Vučićevog ministra privrede, jedan deo jasno bio je oduševljen jer je to ministarstvo napokon dobilo jednog poštenog, iskrenog i inteligentnog ministra sa iskustvom iz prakse. U poređenju sa Mlađanom Dinkićem, Radulović je predstavljao pravo osveženje.

Naročito je pokupio simpatije naroda kada je novembra meseca prošle godine u “Nedeljniku” objavljen njegov autorski tekst pod nazivom “Autorski tekst posle kojeg ništa neće biti isto“. Taj tekst je izazvao veliku pažnju ne samo domaće javnosti, već i šire kada je hravatski “Index.hr” preneo “Nedeljnikov” tekst pod naslovom: “Srpski ministar privrede održao lekciju cijelom Balkanu“.

Radulović je, može se reći, svoj “ekspoze” o ekonomskom stanju Srbije, završio rečima “Dosta je bilo“.

Radulović je podneo ostavku na mesto ministra privrede 25. januara, samo četiri dana pre nego što je predsednik Tomislav Nikolić zvanično raspisao vanredne parlamentarne izbore 29. januara.

Dva dana nakon podnošenja ostavke, Radulović je 27. januara registrovao udruženje građana “Dosta je bilo – Restart” kako bi učestvovao na izborima. Iako njegova grupa građana nije prešla cenzus, Radulović je, uzimajući u obzir vremenski rok, finansijske mogućnosti i ograničene propagandne kapacitete internet, zabeležio uspeh vredan pažnje.

Međutim, kako su građani sve više počeli da se interesuju za njegov politički pokret, tako je i rastao broj članova.

Radulovićeva ciljna grupa, kako se činilo na prvi pogled, bili su intelektualci, obrazovani i pametni ljudi. Ubrzo je shvatio da se sa inteligentnim i obrazovanim ljudima veoma teško manipuliše.

Cenzura i samovolja

Nakon samo deset meseci postojanja, bivši članovi pokreta “Dosta je bilo” počeli su da progovaraju o cenzuri, samovolji i ograničenosti Saše Radulovića.

Redakciji Teleprompter.rs javilo se nekoliko bivših članova tog političkog pokreta kako bi nam otkrili da se iza lepo našminkanog paravana, na kojem stoji natpis “Dosta je bilo – Restart”, krije ništa drugo nego još jedna autokratska stranka prefarbana u udruženje građana sa ciljem da okupi što više članova pomoći kojih će se Saša Radulović i njegovi najbliži saradnici dočepati vlasti.

Zar nije to suštinsko značenje svake političke stranke? “Narod je naše oruđe za dolazak na vlast.” Zašto bi Saša Radulović i “Dosta je bilo” imali drugačiju ideologiju kada je to opšteprihvaćena formula?

Naime, jedna bivša članica Radulovićevog pokreta, koja je radila u pravnom timu, kaže za Telepropter.rs da je smatrala da je Radulović bio principijelan, ali se razočarala kada je otkrila da je pažljivo kalkulisao kada će da podnese ostavku na ministarsku funkciju.

- Nikada nisam bila član nijedne političke stranke. Nisam čak ni glasala kada su se kandidovale ili bile izvesne koalicije koje su po meni bile nemoralne. Izabrala sam da se angažujem u Udruženju zato što sam u tom trenutku verovala da se pojavio neko ko je principijelan. Kasnije sam saznala da je gospodin Radulović kalkulisao sa podnošenjem ostavke pre nego što padne Vlada kako bi privukao dodatnu pažnju i podršku javnosti, otkriva naš izvor.

Ovo je u potpunosti tačno kada uzmemo u obzi da je Radulović podneo ostavku četiri dana pre raspisivanja izbora, a dva dana kasnije uspeo munjevitom brzinom da registruje Udruženje. Prijava za registraciju udruženja morala je biti dostavljena APR-u najmanje nedelju dana pre nego što je udruženje zvanični upisano u Registar udruženja, što znači da je Radulović podneo prijavu za registraciju dok je bio ministar privrede.

Prema rečima našeg izvora, iz Udruženja se isčlanila ubrzo, odnosno, onog trenutka kada je shvatila politikantsku ideologiju Saše Radulovića.

- Bila sam na dva sastanka pravnog tima, a u međuvremenu su članovi pravnog tima dobijali zadatke u vezi sa ocenom ustavnosti međudržavnih sporazuma. Postalo mi je jasno da mi u Udruženju nije mesto kada sam pročitala obraćanja Ustavnom sudu u kojima su se, po meni neprimereno takvoj vrsti podneska, ponavljale fraze koje su u međuvremenu počele veoma da mi smetaju – burazerska ekonomija, parazitski sistem, blato, partijsko zapošljavanje, itd, dodaje naš izvor.

Kako nam ja ispričala, kontakt između vrha udruženja i članova je izuzetno ograničen. Rekla nam je da joj iz Udruženja uopšte nisu odgovarali na mejlove, osim u situacijama kada je bilo potrebno ponovo da se radi na oceni ustavnosti.

Cenzura i suspenzija članova zbog slobode govora

Članovi pokreta imali su svoju zatvorenu grupu na Fejsbuku putem koje su se dogovarali i razmenjivali utiske i ideje. Kako saznajemo, u septembru mesecu jedan član je otvoreno izrazio nezadovoljstvo organizacijom i načinom rada i uputio niz pitanja članovima Upravnog odbora i Saši Raduloviću.

Iako se Saša Radulović otvoreno zalaže za borbu protiv cenzure, ponavljajući kao mantru frazu “AleVu prestani da cenzurišeš medije”, to ga nije sprečilo da znatiželjnog člana IZBACI iz grupe.

- Na njegove zahteve su se drugi članovi nadovezali svojim komentarima o iskustvu u Udruženju, da bi čitava situacija kulminirala izbacivanjem svih članova koji su bilo šta negativno rekli o radu Udruženja, pa čak i njihovih prijatelja iz grupe, otkriva naš izvor.

Kako nam je rekla, “suspendovani” članovi su zatim osnovali svoju zatvorenu Fejsbuk grupu.

Izrevoltirani članovi su zatim sastavili jedan dopis pod nazivom “Zahtev za pristup informacijama o radu” u kojem su postavili niz pitanja o samom načinu funkcionisanja i finasiranja Udruženja i uputili ga Upravnom odboru i Saši Raduloviću.

Autori dopisa nikada nisu dobili odgovore na postavljena pitanja!

Ovo su neki od najinteresantnijih delova, a kompletan dopis u izvornim obliku možete pogledati OVDE.

- Nikada nikome od nas nije uručena članska karta ili neki drugi dokument kao dokaz o članstvu u Udruženju, niti smo informisani da je Upravni odbor doneo odluku o našem prijemu u članstvo… Svi raspolažemo dokazima o plaćenoj članarini.

- Izbacivanje članova, ili, kako je to rečeno, “suspenzija”, iz Fejsbuk grupe zbog zahteva za pristup informacijama nije predviđeno bilo kakvim opštim ili pojedinačnim aktom Udruženja, te je time nezakonito. Složićete se da je logično da se od udruženja koje kao cilj svog osnovanja navodi “informisanje i edukaciju o unapređenju pravnog okvira za stvaranje pravednijih uslova života“, očekuje da svojim članova pruži priliku da se na iznete optužbe izjasne pre donošenja bilo kakve odluke.

- Reč “glupost” u odgovoru Saše Radulovića je uvreda. Niko ko pretenduje na visoke političke funkcije morao bi više da vodi računa o retorici i rečniku.

Kako saznajemo, ono što čini ovo Radulovićevo udruženja autokratskim jeste činjenica da ne postoji evidencija članova Udruženja. Zašto je ovo bitno?

Prema Zakonu o udruženja, skupština je najviši organ jednog udruženja i SVI članovi udruženja čine skupštinu. Zakonom je tačno i jasno propisano koje su sve nadležnosti skupštine.

Jedna od nadležnosti skupštine je da “bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja“. Dakle, zamislite situacija da većiaa članova Radulovićevog udruženja sazove skupštinu i većinom glasova odluči da smeni Radulovića sa predsedničke funkcije. Iako je Radulović osnivač, Udruženje nije njegovo privatno vlasništvo, već je “vlasništvo” svih članova.

Iz tog razloga članovi Udruženja nemaju zvanično rešenje da su zvanični članovi, odnosno, članovi skupštine.

Kako kaže naš izvor, sasvim je moguće da su jedini zvanični članovu udruženja Saša Radulović i njemu bliski ljudi koji sede u Upravnom odboru i na ostalim važim funkcijama kako bi zaštitili lične interese.

Radulović svesno krši zakon

Veliki problem oko zakonitosti rada Udruženja nastao je promenjen jedan od zakonskih zastupnika. Prema zakonu, promena zakonskog zastupnika je u nadležnosti skupštine, ali, kako saznajemo, sednica skupštine nikada nije održana, što znači da je zakonski zastupnik promenjen suprotno zakonu.

Radulović je naišao na još jedan problem pravne prirode kada je APR doneo odluku o odbačaju zahteva za promenu adrese sedišta. Kako piše u odluci APR-a, zastupnik Udruženja nije dostavio, između ostalog, uredan zapisnik sa sednice nadležnog organa Udruženja, podatak koliko Udruženje ima članova, da li je postignut kvorum na sednici, itd.

- Ispostavilo se da je odluku o razrešenju Miroslave donela Skupština, potpisao Saša Radulović kao predsedavajući dana 10.2.2014. godine, a za promenu sedišta su priložili odluku Upravnog odbora koju je potpisao Saša kao predsednik, ali i zapisnik sa sednice Skupštine od 16.9.2014. Ova sednica od 16.9.2014. sasvim sigurno nije održana tako što su pozvali sve članove, odnosno ljude koje drže u uverenju da su članovi Udruženja, priča naš izvor.

Naš izvor dodaje da je sasvim izvesno da su zvanični dokumenti sa neodržanih sednica falsifikovani.

Nezakonite novčane transakcije

Teleprompter.rs još otkriva da se Radulović bavi nezakonitim novčanim transakcijama.

- Čovek je iz nepoznatog razloga odbijao da knjiži stvarne taksi račune, ali je zato uplaćivao novac privatnoj firmi u vlasništvu jednog volontera na osnovu faktura za izmišljene usluge i tako dobijao gotov novac; organizovao je izložbu fotografija svoga prijatelja o trošku Udruženja, pod izgovorom da će tako okupiti ambasadore koji, naravno, nisu došli, otkriva naš izvor.

Isti finansijeri Radulovića i Dinkića

Kako otkriva naš izvor, Radulovićev politički pokret finansira Međunarodni republikanski institut (International Republican Institut – IRI), američka neprofitna organizacija koja je svojevremeno finansirala Dinkićev G17+ kada je bio u svojstvu udruženja građana.

Znamo koliko je Saša Radulović kivan na kolegu Mlađana Dinkića, ali mu ne smeta to što imaju istog finansijera.

Teleprompter.rs je kontaktirao IRI kako bismo saznali da li i na koji način finansiraju Radulovićev politički pokret “Dosta je bilo”, međutim, odgovor na postavljena pitanja nismo dobili ni nakon nekoliko dana čekanja.

Naš izvor otkriva da je bilo reči o tome da se “Dosta je bilo” transformiše u političku stranku, ali da se odustalo od tog poduhvata. Ovo je sasvim moguće jer IRI finansira isključivo udruženja građana, nikako političke partije (zvanično).

Desetak dana pre nego što je Radulović podneo ostavku na mesto ministra privrede, IRI je objavio izveštaj istraživanja koje je sprovedeno od 13. do 15. novembra 2013. godine, a kojem piše da blizu 50 odsto anketiranih građana podržava “reformske aktivnosti Saše Radulovića”.

DOKUMENT: Istraživanje IRI o podršci građana reformama ministra Radulovića

Imovinu nezakonito prepisao na ženu

Još jedan interesantan podatak o Saši Raduloviću odnosi se na njegovu imovinu pre preuzimanja ministarske funkcije.

Naime, Radulović je pre nekoliko dana, gostujući u emisiji “Pressing” na TV “N1″ autora Jugoslava Ćosića, izjavio da nije imao ništa na svom imenu na dan kada je stupio na funkciju, odnosno, dana 2. septembra 2013. godine. Naš izvor dodaje da to nije istina.

- Dana 4.9.2013. godine je podneo registracionu prijavu kojom je firmu preneo na Tatjanu Radulović, suprugu. Ni to nije sve jer antikorupcijski zakon zabranjuje da je prenese na povezano lice, a supruga jeste povezano lice, otkriva naš izvor.

Kako piše u rešenju APR-a, Radulović je zvanično 9. septembra 2013. godine prepisao firmu “EMarket Capital doo Beograd” na svoju suprugu Tatjanu Radulović.

DOKUMENT: Rešenje APR-a o promeni vlasnika firme “EMarket Capital doo”

Inače, Radulovićeva firma je sa četiri zaposlena 2010. godine poslovala sa gubitkom. Svake naredne godine smanjivao se broj radnika, a povećavali su se neto prihodi i neto dobit. Ta firma trenutno ima samo jednog zaposlenog.

Samo u ovom jednom članku nabrojali smo nekoliko ozbiljnih oblika kršenja zakona. Međutim, to ne sprečava Sašu Radulovića da propoveda i zapoveda kako se zakoni moraju poštovati, kritikujući Aleksandra Vučića da krši zakone.

ZAKLJUČAK

Opšti je utisak kod jedne određene grupa građana da je Saša Radulović oličenje nekakve pravednosti, poštenja, inteligencije i sposobnosti. Međutim, retko ko se zapita da li je zaista sve tako bajno i sjajno. Možda je Radulović zaista drugačiji?

Onaj ko voli da čačka ubrzo otkrije da nije zlato sve što sija. Internet zajednica je prihvatila Radulovića kao nezvaničnog vođu političke internet opozicije. Njega nećete viđati po zvaničnim medijima, ali je zato i te kako zastupljen u “nezavisnim” medijima.

Možemo slobodno reći da je Radulović, u neku ruku, na internetu ono što je Aleksandar Vučić po “Pinku” i “Informeru” - prodavac magle. Medijum je drugačiji, ali poruka je ista.

“Nezavisni” opozicioni mediji “bore se” da im Radulović dođe u emisiju ili da intervju. Nije Radulović škrt. Daje intervjue na svakom ćošku jer je njenu svaki oblik publiciteta potreban.

Međutim, ti “nezavisni” opozicioni mediji (nazive nećemo spominjati, ako pratite Radulovića znate o kojim medijima se radi) Radulovića svesno promovišu kao političkog opozicionara i vrsnog ekonomskog stručnjaka koji bi Srbiju digao na noge da je na vlasti. U tim razgovorima se po automatiznu ne postavljaju škakljiva pitanja.

Toliko o nezavisnosti nezavisnih alternativnih medija. Ne morate promovisati opozicione politikante kako biste bili nezavisni i alternativni. Budimo samo realni.

Radulovićeve interesante sintagme, igre rečima i ručne ilustracije ekonomskih problema nas fasciniraju i sebi kažemo “pa nemoguće je da ovaj čovek laže ili nešto krije”.

Apsolutna istina je da svaki političar nešto krije, samo je naša obaveza da isčačkamo šta krije.

Ne zaboravite zlatno pravilo u politici – Svi su oni isti.

Izvor: Teleprompter