Analitičari: Kosovo nikada nije bilo bolesnije

Kosovo se, po mišljenju analitičara, sedam godina po proglašenju nezavisnosti našlo pred najvećim izazovom, sličnim začecima kriza i ratova – masovnim egzodusom stanovništva, prenosi dnevnik „Koha ditore“, povodom godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti.

„To se smatra suštinskim pokazateljem koji govori da su kosovske institucije doživele neuspeh“, piše taj prištinski dnevnik, navodeći da na Kosovu još nisu uspela da, kako treba, zažive tri osnovna stuba: skupština, vlada i sudstvo.

Međutim, prenosi „Koha ditore“, najveći izazov pred kojim se našlo Kosovo za ovu godišnjicu, što po mišljenju analitičara liči na krizna i ratna žarišta, jeste masovni egzodus stanovništva, što se smatra za suštinski pokazatelj neuspešnog rada institucija.

List „Zeri“ piše da je Kosovo u dubokoj ekonomskoj krizi, u krajnjem siromaštvu, velikoj nezaposlenosti, s kriminalom i korupcijom na najvišem nivou.

„U svoj sedmi rođendan Kosovo ulazi bolno, jer ga je masovni egzodus teško ‘ranio'“, piše list, navodeći da Kosovo tokom proteklih sedam godina nikada nije bilo „bolesnije“ u socijalnom i ekonomskom pogledu.

„Put Kosova u proteklih sedam godina je bio koliko težak, toliko i izazovan u mnogim oblastima. Ali, godina koju smo za sobom ostavili, a koju je karakterisala šestomesecna blokada, ostaće upamćena kao izgubljena godina u svim segmentima. Za proteklih sedam godina državnosti Kosovo je priznalo 106 zemalja, a za razliku od prethodnih godina, u 2014. Kosovo su priznale samo četiri države. Odgovornost za sve te neuspehe pada na lidere institucija, ali i politickih partija“, piše list.

Dan pred godišnjicu po gradovima ima manje zastava, dok u Prištini, glavnom gradu Kosova, vlada mračno raspoloženje, podvlači „Zeri“.

Ekonomski eksperti navode da je u poslednjih sedam godina privreda u stalnom padu.

Bruto godišnji proizvod je 2008. godine bio na nivou 7,2 odsto, dok je u 2014. rast samo 3,0 odsto. Ibrahim Redžepi, direktor Instituta „Straš“, rekao je da svi pokazatelji beleže pad koji se odražava na rast nezaposlenosti i siromaštva.

„Sadašnji nivo rasta nije dovoljan za prevazilaženje velikih ekonomskih i socijalnih problema koji nastavljaju da se gomilaju. Na održavanje pozitivnog nivoa rasta je uglavnom uticao javni sektor koji je prvo karakterisao veliki broj stranih investcija, koje su kasnije počele da se smanjuju“, ukazao je on.

Prema njegovim rečima, struktura investicija nije bila dobra, jer nije garantovala dugoročni razvoj, uglavnom zbog fokusa koji je stavljen na putnu infrastrukturu.

„Istovremeno kao da su bili zaboravljeni ostali značajni sektori koji su mogli da utiču na kvalitet života, standard i zapošljavanje, kao što su obrazovanje, zdravstvo, poljoprivreda“, rekao je Redžepi za dnevnik „Kosova sot“.

On je precizirao da je trgovinski deficit sa 1,7 milijardi evra porastao na 2,2 milijarde.

Skupština Kosova je 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije.

Izvor: Tanjug

Koliko NATO danas plaća kilo srpskog mesa đubradi fašistička?

Zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo (FHP) Marijana Toma izjavila je danas da je broj žrtava NATO bombardovanja Srbije preuveličan i da je, prema istraživanju te organizacije, za 78 dana rata poginulo nešto manje od 760 ljudi.

Na skupu Centra za evro-atlantske studije (CEAS), Toma je rekla da je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi, od čega 267 u centralnoj Srbiji, deset u Crnoj Gori a ostali na Kosovu i Metohiji.

Prema njenim rečima, oko 450 su bili civili a oko 300 pripadnici Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i „Oslobodilačke vojske Kosova“.

Govoreći o ukupnom broju žrtava sukoba na Kosovu, Toma je rekla da je od početka 1998. do kraja 2000. godine u sukobima u toj pokrajini poginulo ukupno oko 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i drugih nealbanaca.

Predstavnica FHP je rekla da su ti podaci dobijeni sveobuhvatnim istraživanjem koje je ta organizacija sprovela na osnovu više od 31.000 dokumenata, izjava svedoka i članova porodica, fotografija i drugih izvora.

Direktorka CEAS-a Jelena Milić rekla je da ti podaci ruše stereotipe koji postoje u srpskom društvu da je od NATO bombardovanja SRJ poginulo više hiljada ljudi i dodala da nije dobro da se taj broj uvećava, kao da ove cifre već nisu dovoljne.

Prema zvaničnim procenama koje su saopštile vlasti SRJ nakon rata, u NATO bombardovanju Jugoslavije poginulo je oko 1.000 pripadnika vojske i policije i između 2.500 i 3.500 civila.

Izvor: Beta

Šok za NATO: Grčka nagovestila istupanje iz Alijanse i pristupanje savezu sa Rusijom

Eventualno istupanje Grčke iz NATO-a, što je „Siriza“ nagoveštavala nekoliko puta, poremetiće celokupni međunarodni poredak i dramatično oslabiti Alijansu na Sredozemlju, piše italijanski list „Il đornale“.

List navodi da „Sirizin“ anti-NATO program predstavlja „bombu spremnu da eksplodira u međunarodnoj geopolitičkoj igri“.

„Zatvaranje NATO baza u Grčkoj, zajedno sa izlaskom zemlje iz te organizacije, moglo bi da izbije sve karte iz ruku Alijanse“, navodi list.

U tekstu se posebno ističe značaj avio i pomorske baze Souda bej na ostrvu Kritu, koja je važan poligon testiranja raketa i tačka polaska u operacije u Africi.

U listu se navodi da „Ciprasovo rizično ponašanje“ može da rezultira odlaskom grčkih snaga iz Avganistana i sa Balkana, ukidanjem sporazuma o vojnoj saradnji sa Izraelom, prekidom saradnje u stvaranju palestinske države duž granica iz 1967. godine i novim pregovorima o sporazumima potpisanim sa Turskom.

„Sve to bi moglo dovesti do stvaranja nove osovine između Rusije i Grčke“, piše list.

Izvor: Srna

Zaoštravanje: „Udarna pesnica“ NATO stiže na granice Rusije!

NATO je odlučio na sastanku u Briselu da formira novu jedinicu za brzo reagovanje i postavi šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

Ova jedinica jačine brigade, popularno nazvana „udarna pesnica“ NATO, sastojaće se od četiri do pet hiljada ljudi i biće u stanju da u roku od dva do četiri dana reaguje na svaku pretnju Savezu, poručili su ministri u saopštenju.

Osim toga, na sastanku je odlučeno da se u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, i tri baltičke zemlje postave štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja je od danas zvanično dobila ime Zajedničke snage vrlo visoke borbene gotovosti sa engleskim akronimom VJTF.

Formiranje VJTF i prihvatnih baza na istočnim granicama NATO bilo je dogovoreno na septembarskom samituNATO u Velsu, ali zemlje članice dosad nisu mogle da se saglase o detaljima plana i o pojedinačnim doprinosima zajedničkom projektu.

Prema planu koji je danas usvojen, VJTF će postati operativne sredinom sledeće godine, nakon što članice pošalju kontigente na zajedničku obuku.

Iako se u saopštenju to nigde posebno ne navodi, plan je usvojen kao odgovor na pojačane vojne aktivnostiRusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

„Moramo da donesemo važne odluke o jačanju naše kolektivne odbrane“, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pre sastanak ministara odbrane zemalja Alijanse u Briselu.

Na samitu NATO-a u Velsu u septembru šefovi država i vlada odlučili su da pojačaju svoju odbranu posle aneksije poluostrva Krim Rusiji i sukoba u istočnoj Ukrajini.

Stoltenberg: Formirana udarna pesnica NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas nakon sastanka sa ministrima odbrane zemalja članica da je doneta odluka da se formira nova jedinica za brzo reagovanje popularno nazvana „udarna pesnica“ i da se postave šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

““Danas smo se dogovorili o snazi i sastavu ‘udarne pesnice’”, rekao je Stoltenberg novinarima i objasnio da je reč o jedinici veličine brigade (4-5.000 ljudi) koja će u roku od 48 sati moći da reaguje na bilo koju pretnju članicama NATO.“

„To će obezbediti da ‘udarna pesnica’ bude dugoročno održiva“, rekao je Stoltenberg i dodao da će osnovu jedinice činiti kontigenti iz Francuske, Italije, Nemačke, Britanije i Poljske, dok će istočnoevropske saveznice pružiti logističku pomoć.

Iako generalni sekretar to nije ekplicitno rekao, kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

„Ne možemo da biramo, moramo da se suprotstavimo svakoj pretnji, bez obzira odakle ona dolazila“, kazao je on.

Stoltenberg je na konferenciji za medije istakao da NATO nema nameru da šalje oružanu pomoć Ukrajini, ali je dozvolio mogućnost da to individualno učine zemlje članice.

„Mi politički podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a na tehničkom nivou kroz pomoć u reformi oružanih snaga i medicinskom materijalu“, rekao je on.

„O slanju oružane pomoći danas nismo razgovarali, to je stvar o kojoj zasebno odlučiju članice“, kazao je Stoltenberg.

Upitan da prokomentariše iznenadnu sutrašnju posetu nemačke kancelarke Angele Merkel i holandskog predsednika Fransoa Olanda Rusiji koja je najavljena ranije danas, generalni sekretar je podvukao da NATO podržava sve napore za mirno rešenje ukrajinske krize i još jednom pozvao Rusiju da se konstruktivno angažuje u tom cilju.

Nemačka daje 2.700 vojnika za NATO trupe

Nemačka će u „test fazi“ staviti oko 2.700 svojih vojnika na raspolaganje NATO u planovima Alijanse da, povodom ukrajinske krize, ojača snage za brzo dejstvo.

Snage za brzo delovanje trebalo bi da budu povećane na 30.000 ljudi, među kojima će 5.000 biti sposobno da se za nekoliko dana prebaci u krizne regione, saznaju danas nemački mediji, navodeći da brojka o broju nemačkih vojnika nije potvrđena.

Nemački ministar odbrane Ursula fon der Lajen je ukazala na planove Alijanse o formiranje snaga za brzo reagovanje i postavljanju šest komandnih štabova na istoku Evrope – u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj i, kako javljaju mediji u izveštajima sa sastanka ministara odbrane NATO zemalja u Briselu, navela da će se Nemačka tu adekvatno angažovati.

Trupe za brzo delovanje NATO trebalo bi da pred Rusijom, povodom ukrajinske krize, pokažu da Alijansa svoje istočne partnere „ne ostavlja na cedilu“, ocenjuju mediji i prenose da je fon der Lajen te planove Alijanse protumačila znakom jedinstva i odlučnosti saveza i ukazala da će time postati „fleksibilniji, brži i snažniji za reagovanje“.

Nemačka štampa ocenjuje da nasilje u Ukrajini raste i da „Rusija i dalje povređuje međunarodno pravo tako što separatiste podržava naoružanjem, obukom i trupama“.

Izvor: Tanjug / vestinet.rs

„NATO bez konfrontacije sa bilo kim“ bi bio izum kao lozovača bez loze

U kontekstu polemike oko toga da li je Rusija zaista ponudila Crnoj Gori nekoliko milijardi dolara za uslužno korišćenje morskih luka na Jadranu, crnogorski ministar inostranih poslova Igor Lukšić je između ostalog izjavio da Crna Gora „članstvo u NATO ne posmatra kao konfrontaciju sa bilo kim“, što znači da je sledeća Nobelova nagrada za mir verovatno već na putu za Podgoricu, ako se pokaže da postoji „beskonfliktno članstvo“ u „beskonfliktnom NATO paktu“, ali činjenice govore da to baš i nije moguće.

O tome svedoče brojni postupci i najnovije izjave relevantnih zapadnih zvaničnika, od kojih bi u prvom redu trebalo izdvojiti poziv Viktorije Nuland iz samog vrha američkog Stejt departmenta, u kome je ona pre nekoliko dana saopštila da je cilj NATO saveza da plašenjem zaustavi protivnike, pri čemu je u toj ulozi očigledno videla Rusiju, te dodala da u slučaju da im ne uspe ni zaplašivanje ruskog medveda, NATO mora biti po njenim rečima spreman.

Štaviše, Nulandova je odmah zatim pojasnila šta je pri tom imala u vidu, kazavši da Severnoatlantska alijansa „treba što je pre moguće da stvori komandne centre u zemalja koje se nalaze na liniji fronta“, iz čega proističe nedvosmisleni zaključak da u vizuri ključnih američkih zvaničnika postoje svi elementi ratnog sukoba. Tu su dakle, po njenom viđenju, i navodni agresor, i konflikt, i linija fronta kojoj NATO treba pristupiti.

Osim toga, i nedavna ocena ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova takođe na najdirektniji način dovodi u pitanje logičku osnovanost izjave da „Crna Gora ne posmatra članstvo u NATO kao konfrontaciju sa bilo kim“. Naime, Lavrov je bukvalno ustvrdio nešto sasvim drugačije, odnosno baš da je „NATO izabrao put konfrontacije sa Rusijom i pokazao da na Zapadu i dalje preovladava mentalitet Hladnog rata“. A to nas ponovo upućuje na isti zaključak da se članstvo u tom vojnom savezu teško može posmatrati kao učešće u rekreativnoj gimnastici, gde se razvija duh i telo, a protivnici i sukobi ne postoje.

I naposletku, valjalo bi se osvrnuti i na poziv čitavom Zapadu kog je uputio vremešni, ali još uvek vrlo uticajni Zbignjev Bžežinski, siva eminencija američke spoljne politike, u kome je skrenuo pažnju da NATO pakt treba da se mobiliše zbog pretnje koju je on navodno prepoznao u Rusiji i njenim lideru, pri čemu je dodao da Zapad mora nešto da učini, a potom je izneo i sasvim precizan predlog koji je doslovno glasio: „Predlažem da se unapred pozicioniraju trupe“.

Naravno, čak i ako bi se Crna Gora uistinu našla u tom severnoatlantskom društvu, teško je prognozirati da li bi baš njene trupe bile pozicionirane na prvoj liniji fronta, kako to preventivno predlaže Bžežinski i konkretno najavljuje Nulandova, ali barem ne bi ostalo puno sumnji u potpunu iluzornost očekivanja da je „članstvo u NATO lišeno konfrontacije sa bilo kim“, kako reče Lukšić, jer to bi onda verovatno predstavljalo najveći alhemijski patent, odmah posle izuma lozove rakije bez vinove loze.

Izvor: Ratko Paić / Glas Rusije

Beograd na korak od NATO?

Beograd – Sredinom januara Beograd je napravio još jedan iskorak u saradnji sa NATO, okončavši proceduru usvajanja Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije (IPAP) i zapadnog vojnog saveza, što je najviši stepen saradnje koje može da postigne jedna država nečlanica.

Šta to u praksi konkretno znači za Srbiju koja je zvanično vojno neutralna, „Vesti“ su pokušali da saznaju od poznatog vojnog analitičara Miroslava Lazanskog.

„Ništa posebno, to su formalni stepeni saradnje države članice Partnerstva za mir i NATO. IPAP je završni čin u tom stepenovanju i sve preko toga bio bi ulazak u NATO. To vam je sve jedna foliraža, gde vam Amerikanci nude zajedničke vežbe koje njima odgovaraju – razbijanje demonstracija, čuvanje konvoja, zatvora, kampova… Nema tu pravih vojnih vežbi koje bi nešto značile za odbrambene potrebe Srbije“, komentariše Lazanski.

Izvršni direktor Atlanskog saveta Srbije Milovan Milošević smatra da posle usvajanja IPAP Srbija može da bude zastupljenija u misijama Alijanse.

„Mislim da Srbija do sada nije dobila nijednom poziv da učestvuje ni u jednoj NATO vojnoj operaciji, a posle ovog usvajanja IPAP mislim da mi možemo da dobijemo poziv i za to, ali je drugo pitanje da li ćemo ga dobiti i da li ćemo ga prihvatiti, s obzirom da smo se odlučili za vojnu neutralnost“, kaže Milošević.

Lazanski smatra da je zajedničko vežbanje sa NATO snagama u situaciji zaoštravanja odnosa zapadnog vojnog saveza sa Rusima direktan antiruski potez i da svaka država koja nije članica Alijanse a na to pristane, mora biti svesna da će biti meta Rusa.

Dačić zadovoljan

Usvajanje IPAP je prošlo u senci početka srpskog predsedavanja Oebsom koji se desio istog dana – 15. januara, ali srpski šef diplomatije nije propustilo priliku da iskaže svoje zadovoljstvo ovim povodom.

„IPAP kao najviši oblik saradnje sa NATO kroz Partnerstvo za mir koji ne podrazumeva članstvo u Alijansi ima za cilj pružanje pomoći državi partneru u reformi i modernizaciji sistema odbrane i bezbednosti. U ovom dokumentu su jasno i transparentno istaknuti naši ciljevi i prioriteti koje želimo da dostignemo kroz saradnju sa NATO“, izjavio je Dačić.

„Da sam ministar odbrane, sada kada Srbija predsedava Oebsom i kada je NATO direktno konfrotiran sa Rusijom, ja bih se klonio tih zajedničkih vežbi, jer ništa ne dobijamo, dok smo u bezbednosnom i u političkom smislu samo na gubitku „, dodaje Lazanski.

Inače, zemlje članice Partnerstva za mir mogu da učestvuju u vojnim operacijama NATO. To se retko dešavalo, a kada prihvate poziv, onda to bude simbolično, poput austrijskih konvoja kamiona u Avganistanu.

Izvor: J. Arsenović / Vesti

Češki veteran s Kosova odbio odlikovanja NATO: Stidim se što sam služio zločincima

Bivši češki vojni lekar, veteran iz misija na Kosovu, u BIH i Avganistanu, zatražio je od češkog ministra odbrane da mu oduzme odlikovanja NATO jer se ne slaže s politikom Zapada prema Rusiji i jer se stidi zapadnog vojnog saveza kao "zločinačke organizacije".

- Impuls za taj korak je sadašnji politički razvoj - kazao je za današnju "Mladu frontu Dnes" potpukovnik Marek Obrtel, nekadašnji načelnik 11. češke poljske vojne bolnice u Avganistanu.

- Služio sam uvek najbolje koliko je bilo u mojoj moći, jer smatram da takva služba ne može da se radi polovično. Ali već tada, posebno u vezi sa sukobom na Kosovu, počeo sam da sumnjam u to da je naš put ispravan - napisao je Obrtel u otvorenom pismu.

Češki vojni lekar zatražio je da mu se oduzmu četiri medalje NATO koje su mu dodeljene za službu u inostranim mirovnim misijama, zato što se, kako je napisao, stidi što je služio "zločinačkoj organizaciji" koja na čelu sa SAD "nameće svoje interese svetu i izaziva oružane sukobe".

Obrtel je smatra da SAD zbog toga što navodno ekonomski propadaju, žele da izazovu svetski rat s Rusijom i da za to zloupotrebe teritoriju Evrope.

Češki potpukovnik je pohvalio je predsednike Rusije i Češke, Vladimira Putina i Miloša Zemana koji po njegovoj oceni naziva stvari pravim imenom i podseća Čehe da je Rusija deo Evrope.

"U novom Hladnom ratu stojim na strani predsednika Putina", napisao je
Obrtel.

Ministarstvo odbrane Češke je poručilo Obrtelu da ne postoji propis po kojem bi ono moglo da mu oduzme medalje, i da, ako želi da ih se odrekne, mora sam da ih vrati.

Izvor: Blic

NATO konačno protivnik

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je novu rusku vojnu doktrinu u kojoj ima nekoliko noviteta: spominje se termin „nenuklearno obuzdavanje“, naveden je i Arktik kao područje od vitalne važnosti za Rusiju, taksativno su nabrojane sve verzije opasnosti koje danas prete Rusiji, od sajber ratovanja do pitanja nasilnog rušenja unutrašnjeg političkog poretka u zemlji.

Ipak, glavna novost nove, usavršene verzije vojne doktrine Rusije svakako jeste po prvi put određivanje NATO-a kao protivnika i pretnje današnjoj Rusiji, navođenje da je proširivanje NATO-a novim članicama i isturanje NATO infrastrukture ka granicama Rusije direktna vojna pretnja Moskvi, koja ne može da ostane bez adekvatnog vojnog odgovora. Zapravo, u Moskvi je konačno i jasno rečeno ko je glavni neprijatelj Rusije. NATO.

Potvrđena je i ranija stavka u dosadašnjoj ruskoj vojnoj doktrini po kojoj Rusija zadržava pravo da na konvencionalni napad na njene interese i teritoriju prva upotrebi nuklearno oružje, čak i protiv neke zemlje koja sama ne raspolaže atomskim oružjem.

Novom verzijom vojne doktrine Rusija je sada po prvi put i zvanično nazvala NATO protivnikom, što države članice tog saveza u Evropi dovodi u posebnu poziciju. Jer, sada moraju da budu svesne da će u bilo kojem trenutku nekog konvencionalnog sukoba sa Rusijom možda postati prva meta nuklearnog udara. Za one koji to još nisu, eto prilike da se malo osveste i razmisle. Ima još vremena. Ako ima pameti…

Jer, SAD u svojoj nuklearnoj vojnoj doktrini oduvek prave granicu između primene atomskog oružja u ograničenom ratu izvan američke i ruske teritorije i totalnog nuklearnog rata. Amerikanci i njihovi evropski saveznici u NATO-u računaju na to da suočena sa činjenicom takve primene atomskog oružja Rusija ipak neće izvršiti nuklearni udar po teritoriji SAD kako ne bi bila podvrgnuta uzvratnom američkom nuklearnom udaru.

Ova računica je nerealna već i zbog toga što su linije potencijalnog sukoba danas sasvim blizu, ili na samim ruskim granicama, a udaljene od američkih. Samim tim, ograničeni nuklearni rat bi najverovatnije počeo uništavanjem ciljeva na ruskoj teritoriji sa svim posledicama izbijanja globalnog i totalnog atomskog sukoba. Prve mete ruskih nuklearnih udara bile bi baze NATO-a u Evropi.

Nova ruska vojna doktrina, odnosno njena najnovija verzija, daje odgovore na pitanja koja nisu samo vojna, već pre politička, pa i filozofska. Ona daje uvid u konceptualno osmišljene političke temelje odbrambenog sistema Rusije, ona ne sledi automatski stare stavove prema kojima je utoliko više bezbednosti ukoliko je više oružja, ili glupog poistovećivanja moći ekonomije sa snagom vojske.

Nova ruska vojna doktrina u principu je defanzivna, ali je istorija pokazala i dokazala kako nema ničeg ofanzivnijeg od defanzivne pozicije Rusa.

Moskva je sada bila najdirektnija, ako ne dođe do dogovora o novom američkom antiraketnom štitu u Evropi, ako ne bude američkih i NATO garancija da nije uperen protiv Rusije, Rusija će biti prisiljena da odgovori vojnim kontramerama.

Iz SAD Rusiji još nisu date te garancije, a nema ni stava o nekoj zajedničkoj američko-ruskoj saradnji oko tog antiraketnog štita. O zajedničkoj kontroli tog budućeg borbenog sistema ima još manje nagoveštaja. Svi dosadašnji predlozi Moskve u tom pravcu su odbijeni.

Naime, novi američki antiraketni štit Rusija doživljava kao pretnju sopstvenoj bezbednosti iz nekoliko razloga. Kao prvo, lokacije tog novog američkog antiraketnog sistema izazivaju sumnju u Moskvi da Amerikanci žele da degradiraju ruski ofanzivni interkontinentalni raketni potencijal smešten na kopnu u funkciji ruskog uzvratnog nuklearnog udara.

U teoriji nuklearnog rata ona strana koja ima mogućnost da osujeti protivnikov uzvratni atomski udar može da se nada da u nuklearnom ratu može i da pobedi, čime je direktno provocirana u nekoj kriznoj situaciji da prva i pribegne upotrebi atomskog oružja.

Ako imate rakete blizu ruskih granica sa kojima možete da obarate ruske interkontinentalne projektile, onda ste u situaciji da imate ogromnu prednost u eventualnom atomskom sukobu, imate „višak“ vremena ne samo za prvi udar već i za drugi.

I ne samo to, kontejneri u kojima bi trebalo da budu te američke rakete presretači drugih raketa mogu vrlo brzo da se napune drugim projektilima, odnosno balističkim ofanzivnim raketama.

Dakle, Ukrajina je samo završetak dugogodišnje politike opkoljavanja Rusije bazama NATO-a. Ova igra sada je postala vrlo opasna po evropski i svetski mir. Ulazimo u 2015. godinu s novom ruskom vojnom doktrinom, koja se neprestano ažurira.

Piše: Miroslav Lazanski

Izvor: Politika

Republika Srpska neće u NATO

Banjaluka - Predsednik RS Milorad Dodik rekao je da je javno mnjenje RS protiv ulaska u NATO i ocenio opasnim da Srbija ostane neutralna, a da RS ide ka članstvu u NATO.

Entitetski predsednik je naglasio da odluku o ulasku u NATO treba da donese narod Republike Srpske na referendumu, ali da je sada javno mnjenje u Srpskoj "protiv takve integracije".

"To je logično, ako se uzme u obzir celi niz istorijskih razloga. Jedna od tih činjenica je i to što je NATO pre 20 godina bombardovao Srbe u BiH, a potom i Srbiju", naveo je Dodik za ruski portal vesti "Lenta.ru". 

Napominjući da je Srbija, posle NATO bombardovanja, proglasila vojnu neutralnost, Dodik je ocenio da ne bi bilo dobro i da bi bila opasna situacija da Srbija ostane neutralna, a da Srpska ide ka članstvu u Alijansu. 

"Još jedan važan detalj je to što je jedna od glavnih država sprovodnika ideje integracije BiH u NATO Turska, koju Srbi ne doživljavaju pozitivno. To je loš znak", smatra predsednik RS. 

Pored toga, dodao je Dodik, ljudi ne vide nikakve pluseve od takvih integracija, nego samo maglovita obećanjanja, prenose mediji u Republici Srpskoj. 

Entitetski predsednik napominje i da NATO nije politički neutralna organizacija i da, uz sve to, u BiH postoji problem složenih političkih odnosa unutar zemlje. 

"Sve to ukupno dovodi do toga da javno mnjenje u Republici Srpskoj ne podržava integracije u NATO", objasnio je Dodik, navodeći da on kao predsednik i političar to treba da ima u vidu. 

Prema njegovim rečima, nejasno je i koliko su dobre i integracije u Evropsku unijiu, jer, kaže, evrooptimizam je opao. 

"Mi ne možemo da budemo izolovana zemlja, mi moramo da budemo integrisani. Nas faktički prisiljavaju da se integrišemo u EU. Nejasno je koliko je to dobro. Može se reći da nivo evrooptimizma nije takav koliki je bio pre nekoliko godina, kako ovde, tako i u samoj Uniji. Ali, ipak, taj projekat je i dalje snažan ", dodao je predsednik RS. 

Osvrnuvši se na budućnosti Republike Srpske, naveo je da je ključni momenat očuvanje autonomije i samostalnosti, kao i napredak u ekonomskom razvoju koji bi omogućio visok nivo životnog standarda građana, a govoreći o političkim odnosima sa Rusijom Dodik je naveo da Srpska bezuslovno razume aktuelnu političku situaciju i podržava borbu ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskog naroda.

Izvor: b92

Rusija optužuje NATO zbog Ukrajine

MOSKVA – NATO ne pominje da Kijev krši sporazum o prekidu vatre iz Minska i umesto toga širi antirusko raspoloženje, izjavila je danas jedan od portparola ruskog ministarstva spoljnjih poslova Marija Zaharova.

„U svojim javnim obraćanjima, (generalni sekretar NATO-a Jens) Stoltenberg, rukovodi se, na prvom mestu, direktivama i instrukcijama koje odražavaju konsolidovano mišljenje svih 28 država članica NATO-a“, rekla je Zaharova.

Zaharova je dodala da su trenutni pristupi Alijanse sirokom spektru pitanja svetske i regionalne agende, uključujući i ona koja se tiču politike prema Rusiji, napisana u konačnim dokumentima samita NATO-a, koji je održan u Velsu 4. i 5. septembra.

Zaharova je ocenila i da, iako novi generalni sekretar NATO-a ne deli militantnu rusofobiju Andersa foga Rasmusena, on se ipak, umesto da pronađe način rešavanja ukrajinskog sukoba, „pridrižio horu komandanata Alijanse, prepuštenom dokonim spekulacijama o navodnom premeštanju vojne opreme i oružja preko ukrajinske granice“.
„Na žalost, vidimo da NATO ne želi konstruktivnu diskusiju o akutnim problemima i da više voli da širi antirusku propagandu sa ciljem da opravda planove o jačanju svojih odbrambenih potencijala, što predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost evro-atlantskog regiona“, rekla je Zaharova, preneo je TAS S.
Ona je izrazila zabrinutost da NATO ne pominje stalna nastojanja Rusije da stabilizuje situaciju u Ukrajini i sve goru socijalnu i ekonomsku situaciju na jugoistoku te zemlje, kao ni de facto blokadu u kojoj kijevske vlasti drže tu oblast.

NATO u saopštenjima ne pominje to da ukrajinske snage krše sporazum iz Minska, koristi vojnu opremu i oružje protiv civilnog stanovništva.

Izvor: Tanjug

Avioni nad Baltikom

Evropa se još jednom potvrdila kao frustrirani i nemoćni igrač u svemu zavisan od SAD.

Ruski borbeni avioni u vazdušnom prostoru iznad Baltika, NATO avioni ih presreću, zapadna štampa od toga pravi spektakl. A uopšte nije jasno niti je dokazano jesu li ruski avioni ušli i povredili vazdušni prostor neke od članica NATO-a, ili su bili u međunarodnom vazdušnom prostoru na Baltiku. U čijem prostoru ima pravo da leti i srpska borbena avijacija, kada bi imala te kapacitete. Odnosno, kako to da spektakl nije kada danski i britanski borbeni avioni lete uz granicu sa Rusijom, a jeste spektakl i provokacija kada ruski borbeni avioni lete uz granice NATO država.

Ili da pogledamo hronologiju, daleko pre događaja oko Krima i Ukrajine, vazdušne patrole NATO zemalja godinama su krstarile duž granica Rusije. Nekoliko puta tokom proteklih godina na ovom mestu sam se zapitao zašto NATO obnavlja aerodrome u baltičkim državama članicama saveza, da bi ti aerodromi mogli da prime i bombardere s atomskim oružjem. Zvanična objašnjenja iz Brisela tada su govorila da se to radi „zbog borbe sa teroristima u svetu”. Nije valjda zbog talibana u Avganistanu? Nezvanično, to je rađeno da bi se Rusiji jasno pokazalo da je SSSR izgubio hladni rat i da Rusija mora da se pomiri s gubitničkom ulogom i mestom u svetu kojim gospodare SAD.

Ako je zvanični i važeći stav Vašingtona, a jeste, da je svaka tačka na kugli zemaljskoj tačka od vitalne važnosti za interese nacionalne bezbednosti SAD, onda se Zapad sada mora pomiriti da je došao kraj unipolarne arhitekture evropske i svetske bezbednosti. NATO borbeni avioni uz granice Rusije, i ruski borbeni avioni uz granice NATO država, čemu zaprepašćenje, čemu medijska uzbuna? Tražili ste, gledajte. Osim toga, šta to mogu evropske NATO borbene avijacije u konfrontaciji sa Rusima? Ništa. Od nemačkih stotinjak „tajfuna” operativno je tek desetak aviona, od transportnih 72 „transala” u stanju je da poleti tek 26 aviona. Bez Amerikanaca, NATO je u Evropi totalno inferioran u odnosu na Ruse.

Ako je istina prva žrtva rata, u politici se ona ubraja u lakše povređene. Uz sve nedaće koje u Evropi izaziva situacija u Ukrajini, treba preživeti i provalu opštih mesta. Jer, dok se avioni i jednih i drugih iznad Baltika vraćaju neoštećeni, zapadni mediji o masovnim grobnicama na istoku Ukrajine, u kojima je navodno sahranjeno na stotine žena, ni reči…

Promene koje je izazvalo medijsko ludilo ne treba više ni dokazivati, ako je i bilo Trojanskog rata izgleda da više nije sigurno da je bilo agresije NATO-a na Jugoslaviju. Virtuelno se nadmeće sa dokazivim. Vitezovi štampe pišu istoriju koja će najmanje nauditi političkim šefovima. Prave brojke i pravi podaci o uzrocima ratova i sukoba, šteti i mrtvima, cirkulišu pod plaštom, u zavisnosti od ideoloških tabora i manipulacija javnog mnjenja.

Od sukoba do sukoba primetne su razlike, sukob teži da izbegne svoje ime. Razni „casus belli” pretrpeli su promene. Civili su u Beogradu i Bagdadu bili žrtve vazdušnih udara, a ne bombi i raketa, tako su tada i kasnije pisali zapadni mediji. Treći rajh se, pogledajte samo Hitlerove govore, borio „za ujedinjenu Evropu bez granica, sa jednom zajedničkom valutom, kao i za bezbednost njenih istočnih granica”. Za životni prostor na Istoku. Na te istočne granice upravo NATO sada šalje dodatne vojne snage. I upravo radi bezbednosti istočnih granica država članica NATO-a.

Osporavani kolonizatori ulazili su u ratove radi odbrane Zapada, danas se ratovi vode u ime „majčice zemlje”, demokratije, humanitarizma i lidersko-mesijanske uloge u svetu sadašnjosti i budućnosti.

Možda je, kako kaže Arnold Tojnbi: „Istorija ponovo u pokretu”. Američka je moć upravo na primeru ukrajinske krize prošla vrhunac, Evropa se još jednom potvrdila kao frustrirani i nemoćni igrač u svemu zavisan od SAD. Ta je Evropa blizu Bliskog istoka, od njega zavisi u pogledu nafte, a arapske manjine koje žive u Evropi pažljivo posmatraju šta se sve zbiva na tom i takvom Bliskom istoku. Pri tome je sadašnja politička vizija EU posledica njene slabosti, dok je politička vizija Amerikanaca oduvek proizlazila iz njihove moći. Ili nemoći.

Evropa u svom spoljnopolitičkom nastupu naglasak stavlja na diplomatiju, pregovore , trgovačke veze i multilateralizam, Amerika je protagonista politike sile. Pod pritiskom SAD Evropa odustaje od politike kakvu je preporučio nemački filozof Imanuel Kant u svom slavnom „Projektu večnog mira”. Amerika želi status Rimske imperije, da o ratu i miru odlučuje potpuno samostalno i suvereno. Te činjenice mogu izazvati optužbe za „antiamerikanizam”, ali to je imperijalni prerogativ: poslednje pribežište onih koji izvrću intelekt i moral jeste zahtev zakletve na lojalnost…

Izvor: Politika/Miroslav Lazanski