Vašington – Američka naftna kompanija Ekson mobil procenjuje da njeni gubici, zbog otkazivanja zajedničkih projekata sa Rosnjeftom, na kraju prošle godine iznose 1.000.000.000 dolara.
Prikaz objav z oznako Amerika. Pokaži vse objave
Prikaz objav z oznako Amerika. Pokaži vse objave
Amerikanci u gubitku milijardu dolara zbog sankcija Rusiji
Iz kompanije je saopšteno da su se pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i EU protiv ruskog energetskog sektora našli i zajednički projekti dve kompanije u Crnom moru, na Arktičkom nalazištu i zapadnom Sibiru.
Da li korišćenje aspirina ostavlja posledice?
Beograd – Nova istraživanja u Americi su pokazala da čak 69.000
Amerikanaca često pije aspirin, a čak 12 procenata ljudi nema zaista
potrebe za lekom. Razlog za korišćenje aspirina bez preke potrebe je
nada ljudi da će im svakodnevno konzumiranje aspirina pomoći da spreče
pojavu srčanog ili moždanog udara.
Ranije su istraživači tvrdili da minimalna dnevna doza aspirina može da redukuje rizik od pojave srčanog ili moždanog udara kod ljudi koji su već jednom imali ovakve probleme.
Međutim, stvari su izmakle kontroli kada su ljudi počeli da uzimaju aspirin u nadi da će preduprediti moždani i srčani udar.
„Aspirin nije lek koji se može uzimati bez posledica“, kaže Ravi Hira, autor studije i kardiolog Bejlor koledža za medicinu u Hjustonu.
Hira naglašava da neprimerena doza aspirina i njegovo svakodnevno konzumiranje može da izazove ozbiljna unutrašnja krvarenja ili čak moždani udar.
Mnogi zanemaruju rizik od krvarenja, delom zato što je aspirin tako rasprostranjen lek i lako može da se nabavi.
Ideja da ćete zaštititi srce uzimanjem aspirina je rasprostranjena kod mnogih ljudi.
„Verovatno je lakše uzeti pilulu nego promeniti celokupni način života“, kaže Hira.
Najbolje je da se pre upotrebe aspirina konsultujete sa lekarom, čak i ako mislite da ste u opasnosti da doživite srčani ili moždani udar. Doktor mora da utvrdi ne samo vaš rizik od kardiovaskularni bolesti, već i od unutrašnjih krvarenja, pa da vam prepiše adekvatnu terapiju.
Izvor: menshealth.rs
Ranije su istraživači tvrdili da minimalna dnevna doza aspirina može da redukuje rizik od pojave srčanog ili moždanog udara kod ljudi koji su već jednom imali ovakve probleme.
Međutim, stvari su izmakle kontroli kada su ljudi počeli da uzimaju aspirin u nadi da će preduprediti moždani i srčani udar.
„Aspirin nije lek koji se može uzimati bez posledica“, kaže Ravi Hira, autor studije i kardiolog Bejlor koledža za medicinu u Hjustonu.
Hira naglašava da neprimerena doza aspirina i njegovo svakodnevno konzumiranje može da izazove ozbiljna unutrašnja krvarenja ili čak moždani udar.
Mnogi zanemaruju rizik od krvarenja, delom zato što je aspirin tako rasprostranjen lek i lako može da se nabavi.
Ideja da ćete zaštititi srce uzimanjem aspirina je rasprostranjena kod mnogih ljudi.
„Verovatno je lakše uzeti pilulu nego promeniti celokupni način života“, kaže Hira.
Najbolje je da se pre upotrebe aspirina konsultujete sa lekarom, čak i ako mislite da ste u opasnosti da doživite srčani ili moždani udar. Doktor mora da utvrdi ne samo vaš rizik od kardiovaskularni bolesti, već i od unutrašnjih krvarenja, pa da vam prepiše adekvatnu terapiju.
Izvor: menshealth.rs
Armija DNR u Debaljcevu zarobila Hamer i američkog snajperistu
Borci Donjecke Republike zarobili su u Debaljcevu i jedan američki oklopni automobil Humvee – poznatiji pod nazivom Hamer.
Krajem novembra je američki predsednik Džozef Bajden u Kijevu obećao domaćinima i ova borbena, nazvavši ih „vidom nesmrtonosne pomoći SAD ukrajinskoj armiji”.
Doduše, Ukrajinci su i do tog obećanja posedovali nekoliko desetina tih automobila.
Američki marinci su 2007. insistirali da bodiju oklopna vozila MRAP koja su mnogo otpornija na mine.
Borci DNR uspeli su da u Debaljcevu zarobe i jednog američkog snajperistu koji nije uspeo da se na vreme izvuče iz obruča.
Najviše stranih plaćenika i dobrovoljaca ratuje u sastavu ukrajinskog puka „Azov”.
Izvor: Fakti.org
VESLI KLARK PRIZNAO: Naši saveznici su osnovali Islamsku državu, a evo i zašto…
VAŠINGTON – Dok onaj deo sveta koji je predvođen SAD-om
proglašava ID “svetskom opasnošću br.1”, Vesli Klark je za američki
Si-En-En priznao da su njihovi “saveznici i prijatelji” osnovali
Islamsku državu.
Islamsku državu su osnovali američki saveznici i prijatelji, priznao je Vesli Klark u intervjuu za Si-En-En i to baš u trenutku kada je preko ekrana prolazio naslov da će Obama tražiti dozvolu od kongresa za rat protiv Islamske države.
„Ukoliko želite da se neko bori do smrti protiv Hezbolaha, ne lepite postere na kojima piše ‘regrutujte se kod nas, stvorićemo bolji svet’, nego tragate za religioznim fundamentalistima, jer se oni bore protiv Hezbolaha“, rekao je penzionisani Američki general koji je rukovodio bombardovanjem Srbije 1999. godine u nedavnom intervjuu za Si-EnEn.
Klark je objasnio i da Putin ne ulazi direktno u sukobe u Siriji jer smatra da time sebi obezbeđuje veću manevarsku mogućnost u Ukrajini.
Da podsetimo Hezbolah je šiitska Libanska proiranska organizacija koja se pre svega bori protiv izraelske okupacije južnog Libana. Oni su tokom građanskog rata u Siriji pružili podršku Bašaru Asadu, i uključili se u borbe protivsa militantne opozicije.
Izvor: Pravda
Islamsku državu su osnovali američki saveznici i prijatelji, priznao je Vesli Klark u intervjuu za Si-En-En i to baš u trenutku kada je preko ekrana prolazio naslov da će Obama tražiti dozvolu od kongresa za rat protiv Islamske države.
„Ukoliko želite da se neko bori do smrti protiv Hezbolaha, ne lepite postere na kojima piše ‘regrutujte se kod nas, stvorićemo bolji svet’, nego tragate za religioznim fundamentalistima, jer se oni bore protiv Hezbolaha“, rekao je penzionisani Američki general koji je rukovodio bombardovanjem Srbije 1999. godine u nedavnom intervjuu za Si-EnEn.
Klark je objasnio i da Putin ne ulazi direktno u sukobe u Siriji jer smatra da time sebi obezbeđuje veću manevarsku mogućnost u Ukrajini.
Da podsetimo Hezbolah je šiitska Libanska proiranska organizacija koja se pre svega bori protiv izraelske okupacije južnog Libana. Oni su tokom građanskog rata u Siriji pružili podršku Bašaru Asadu, i uključili se u borbe protivsa militantne opozicije.
Izvor: Pravda
Makedonija, Kosovo, Srbija ili doviđenja u sledećem ratu, do skorog viđenja
Nije se dugo čekalo razrešenje „enigme puč“ u Makedoniji. Tri događaja u samo nekoliko dana: zajednička sednica vlada Srbije i Makedonije u Skoplju, iznebuha sastanak Vučić–Orban u Subotici i, na kraju, veliko finale u vidu prethodno dugo najavljivane Putinove posete Orbanu. Sve je to jasno pokazalo da su putem „afere puč“ Amerikanaci i Englezi pokušali da obore vlast u Skoplju, koja je rada da sada sa od EU otpadničkom Grčkom i u EU nikad dobrodošlom Srbijom napravi savez u cilju jednog vida „južnotokovanja“ Turskog toka.
Pored ovog, postao je jasan i cilj još jednog procesa koji se ovih dana različitim intezitetima odvijao na našim prostorima. Kolokvijalno smo ga nazivali „egzodus Albanaca“.
Krajem decembra i tokom januara na području Podujeva i Prištine, a u organizaciji Amerikanaca, izvršena je velika razmena sveže odštampanih dolara za evre. Njih su posle Amerikanci raspoređivali određenim Albancima iz ŠIK, kao isturenim vođama projekta „masovni azil“, a na ime kupovine pokretne i nepokretne imovine od budućih „azilanata“ ili davanja „pozajmica“ celokupnim porodicama koje su podstrekavane da masovno napuštaju Kosmet. Napuštale su ga preko Srbije, a bez zadržavanja u Srbiji (da se Briselski sporazum ne uruši), ali sa veoma jasnim uputstvom da se do krajnjeg cilja – Nemačke i Austrije – u međuvremenu zadrže koliko je god moguće duže u Mađarskoj, pa da čak i u njoj zatraže azil.
CILj OPERACIJE „MASOVNI AZIL“
Amerikanci su imali jasan cilj operacije „masovni azil“, iliti „egzodus“, koju je pratio pritisak na Nemačku i Austriju da svoje zakonodavstvo hitno promene tako što će se ekonomski azilanti po sili novog zakona automatski prvo vraćati u „graničnu državu dolaska“, a ne u početnu, kako je da sada zakon predviđao. Hteli su da Orbanu – pored organizovanja antivladinih demonstracija „majdanskog tipa“, specijalnih grantova antiruskim organizacijama – prirede i „azilantsku“ krizu zarad destabilizacije ekonomije i obaranja sa vlasti.
putinorban-budapest2Kako Orban, tako i Gruevski odmah po saznanju Amerikanaca i Engleza da je „podanički tonus“ njegove vlade opao, nije morao dugo da čeka na njihovu reakciju. Slava Bogu i dobrim ljudima, „operacija puč“ je u začetku kompromitovana i izvedena na čistac, tako da se jedino još ne zna da li će Amerikanci uspeti Zorana Zaeva, šefa opozicione SDSM, da odbrane od zatvora zbog pokušaja ucenjivanja vlasti prisluškivanim razgovorima. Prema vašingtonskom scenariju, vlada Gruevskog prvo je trebalo da pristane na tehničku koaliciju sa SDSM, a onda i da na prevremnim izborima „demokratski“ bude uklonjena.
Ne ljubim ni Gruevskog ni njegovu partiju, kojoj Srbi imaju šta da zamere, ali mora se priznati da je i takav kakav jeste, sa tačke interesa energetske bezbednosti Srbije, bolji nego sveži američki plaćenik Zaev. Gruevskog uskoro očekuje vruće proleće u zapadnom delu Zemlje, pa i samom Skoplju, sa albanskim teroristima jer Amerikanci još uvek veoma teško uče da gube. Te iste Amerikance i Engleze na Kosmetu će „zateći“ građanski rat između zavađenih albanskih klanova, koji oni poslednjih meseci očajnički pokušavaju na svaki mogući način da spreče.
MUSLIMANI VIŠE NISU HOMOGENI
Amerikancima takođe veoma teško pada i činjenica da se sve više čuje glas sve popularnijeg i sve poštovanijeg islamskog teologa dr Imrana Hoseinija (na slici ispod) – koji svojim redovnim i upornim besedama beskompromisno raskrinkava anglosaksonske pokušaje da zloupotrebom muslimana u svetu unište pravoslavnu i druge neposlušne civilizacije. Alternativnim putevima njegov glas se danas jasno čuje i na Kosmetu i u zapadnoj Makedoniji i tako – za sada samo u određenim grupama stanovništva – dovodi do preispitivanja želje, volje i potrebe da se po svaku cenu zarati sa pravoslavnima samo da, po zapadnjačkoj strategiji, pored njih nikako ne prođe ruski gas, koji, čak i kad bi se ostvarila njihova zamišljena „Prirodna Albanija“, ni njoj ne bi bio na odmet svojim postojanjem.
imranhoseiniBudući rat albanskih terorista protiv Makedonaca i Srba neće više imati onakvu podršku u albanskom stanovništvu kakvu je imao, recimo, do 2001. godine. Razornost ekonomske krize, globalno slabljenje anglosaksonske moći, neskrivena oholost i rasizam Evropljana, koji je u slučaju Albanaca samo trenutno interesno zamaskiran u odnosu na veoma vidljivi rasizam prema Slovenima, učiniće da ni albanske sablje, kuga i zverinje koje budu slali na slovenski živalj neće biti manje oštre, manje zarazne i manje krvoločne. Ali će biti znatno malobrojnije, i sa ne tolikim brojem jataka na kakav su do sada bili naviknuti, osim ako se u sukob sa svojom infrastrukturom ne uljuči i Islamska država. A to će onda značiti, kako popularni vođa šiitskog Hezbolaha Hasan Nasralah zna da kaže, da „Zapad neguje distancu prema miroljubivim islamskim vernicima, ali je nema prema našim naoružanim sunitskim fanaticima, koje je sam odgajio“.
Evropa bi bila primorana da u tom slučaju albanske teroriste, bez obzira na diktat iz Vašingtona i Londona, ostavi na milost i nemilost slovenskom oružju.
Prituljena „blještavost“ svečane sednice tzv. kosovskog parlamenta povodom godišnjice „nezavisnosti“ govorila je sama za sebe. Imena nezavisnog Kosova, Iliride i Prirodne Albanije nisu već nestala sa salveta u Londonu i Vašingtonu. Još su tamo, ali isflekana i umrljana, dok će na onim u Berlinu i Parizu silom prilika izbledeti do nestanka.
Izvor: Novi standard
Slom države uz pomoć kretena
Operacija pod imenom „Loše rukovođenje“ koju su Amerikanci u Drugom
svetskom ratu isprobali protiv nacističke Nemačke, uspešno se primenjuje
danas i u Srbiji. Kako bi slomili privredu, slomili ekonomske
potencijale i zemlju pretvorili u porobljenu koloniju, na ključne
državne pozicije, dovođeni su nesposobni i neškolovani kadrovi, kursisti
bez znanja i iskustva. Na ovaj način, i bez direktnog angažovanja
stranih agenata, Srbija će samu sebe odvesti u ropstvo.
Uništavanje ratne tehnike na frontu ili dok se sprema za front je takođe bilo rizično i koštalo je novca i ljudskih života savezničkih agenata. Brilijantni obaveštajni umovi su rešili problem: ubaciće u nemačku privredu direktore, koji će sa najvišeg nivoa vršiti sabotaže. Operacija nazvana „Loše rukovođenje“ pokazala se kao univerzalan plan, koji je efikasan u uništenju privrede zemlje, koja je na meti Sjedinjenih Američkih Država. Sedamdeset godina od završetka izvorne operacije „Loše rukovođenje“, ona se i dalje primenjuje iznova u svakoj zemlji za koju CIA nađe za shodno da je potrebno uništiti neprijateljsku privredu, pre konačnog sloma i okupacije.
U Srbiji je CIA otišla nekoliko koraka dalje, nego što je uspela u bilo kojoj zemlji, koju je uništavala iznutra. Ovde je instaliran režim, koji svesno učestvuje u uništavanju i porobljavanju sopstvene zemlje. Taj režim dalje, u svom Prvom ešalonu bira najveće izdajnike i nesposobnjakoviće, koji su svesni šta rade i zloupotrebljavajući položaj i moć doprinose uništenju zemlje. Taj Prvi ešalon plaćenih izdajnika i nesposobnjakovića bira dalje Drugi ešalon, koji se sastoji od još većih neznalica, nesposobnjakovića i idiota, ali koji su samo delimično svesni da rade za CIA, oni sumnjaju ali opet sprovode svoj teror i uništenje nad Srbijom, donoseći sulude zakone, idiotska naređenja i uputstva.
Treći ešalon su izvršioci, koji pojma nemaju za koga zaista rade, ali s obzirom da se radi o idiotima i neznalicama, oni su srećni što su se uopšte u ovom životu našli na tim značajnim rukovodećim mestima i ne preispituju odluke i naredbe Prvog i Drugog ešalona, već su spremni da ih po cenu života brane. Oni su agresivni ludaci, koji su spremni da poginu za svog neo-radikalskog Vođu, na njegov prvi mig i što je najgore spremni su da ubiju u ime svog Vođe, spremni su da ubiju i svog oca i svoju majku, jer im je Vođa dao mnogo više nego što su im roditelji dali. Vođa im je dao da budu važni, dao im je da budu neko i nešto, a roditelji su im dali „samo“ život u kome su oni mali i beznačajni ljudi.
Zato oni patološki mrze ceo svet, a vole samo svog Vođu. Prvi ešalon plaćenih agenata u srpskoj vlasti od strane CIA, svakako predstavlja Aleksandar Vučić i cela njegova klika nazovi-ministara, državnih sekretara i direktora javnih preduzeća. Drugi ešalon predstavljaju: poslanici, predsednici opština, zamenici direktora tj. oni koji su u top menadžmentu i malo niže. U trećem ešalonu isto ima poslanika, ali manje, dok su najviše zastupljeni direktori nižeg ranga i srednji menadžment. Direktor EPS, Aleksandar Obradović je klasičan primer ubačenog agenta sa zadatkom uništenja srpske privrede, preko onesposobljavanja EPS, putem zaduživanja kod Svetske banke i sličnih kreditnih institucija, kao i postavljanjem „korisnih idiota“ koji će svesno i nesvesno vršiti industrijske sabotaže i tehnološki osakatiti EPS.
Iako je ministarka Zorana Mihajlović, obećala da će po završetku konkursa za direktora EPS biti objavljene biografije svih kandidata, kao i šta su predlagali kako će voditi firmu, to se nikad nije desilo. Vođa neo-radikalske stranke Aleksandar Vučić je nekoliko dana pre izbora Obradovića za direktora EPS, izjavio u septembru 2014. godine: „Videćete ko je sve tu konkurisao. Sve ćemo objaviti“.
Do dana današnjeg nisu objavili dokumentaciju o konkursu za direktora EPS, jer bi onda morali da prikažu diplome Aleksandra Obradovića, za koje su rekli da postoje, a kojih nigde nema! Dakle, reč je o špijunu sa izmišljenom biografijom. Svakako nije prvi koji nam svoje „svetske diplome“ nije pokazao, setimo se samo Lazara Krstića „genija sa Jejla“ koji je bio ministar sa srednjom školom i nekim obaveštajnim kursevima. Ništa nije bolji ni novi direktor Privredne komore Srbije, Marko Čadež, koji ima završen neki „radnički univerzitet“ u Nemačkoj, a nema čak ni maturu. Ministar privrede Željko Sertić je diplomirao u petoj deceniji života…
Spisak „korisnih idiota“ na najvišim položajima u Srbiji je poduži.
Iako Zakon o privrednim društvima kaže da je mandat vršioca dužnosti direktora isključivo godinu dana, posle čega se bira direktor, s tim što je izričito u zakonu rečeno da ako se ne izabere direktor, osoba koja je bila vršilac dužnosti ne može opet biti birana za vršioca dužnosti, ipak je Aleksandar Obradović dobio drugi mandat vršioca dužnosti u septembru 2013, da bi na kraju drugog nezakonitog mandata vršioca dužnosti bio izabran za direktora. Ovo je nepobitan dokaz da je on morao ostati na funkciji na koju ga je CIA postavila, pa makar Vučić morao da krši zakon.
Aleksandar Obradović nije jedini agent na zadatku uništavanja srpske privrede, kroz uništavanje EPS. Njegov mandat je da zaduži EPS preko Svetske banke, dok je mandat Zorane Mihajlović, koja je guverner EBRD za Srbiju, da zaduži EPS što više može preko EBRD. Iako su oni na istom zadatku, nekada se bore ko će više da uzme provizije za sebe.
Tako je EBRD pripremio da vrši ispumpavanje „Tamnave zapadno polje“ preko firme Nebojše Petrića, „Promist d.o.o.“ iz Novog Sada, koja je vlasnik 30 odsto udela u firmi „Energija tehnika tehnologija“ indirektno vlasnik „Energotehnike Južna Bačka“, dok je firma „Maneks“ Novi Sad u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića vlasnik većinskih 70 odsto udela u „Energija tehnika tehnologija“ i time indirektno većinski vlasnik u „Energotehnika Južna Bačka“.
„Promist“ doo je nastao novcem „Viktorija grupe“ u kojoj EBRD faktički vodi glavnu reč. I Nebojša Petrić je bio radnik „Viktorije“ pre nego što se otisnuo u privrednike.
„Promist“ je svojevremeno bio učesnik afere dobijanja subvencionisanog đubriva za poljoprivrednike. Novac za ove subvencije je bivša vlast dobila od stranih banaka, između ostalih i od EBRD-a, a afera nikada nije dobila sudski epilog.
U šemu EBRD-a sa EPS-om umešala se Svetska banka, pošto je Aleksandar Obradović dobio kredit od 200 miliona dolara od nje. Funkcioneri SB-a su insistirali da deo tog kredita u visini od 30 miliona dolara bude iskorišćen za ispumpavanje „Tamnave zapadno polje“. Tako EBRD nije uspela da zaduži EPS za ispumpavanje, nego je dobila samo deo profita koji joj sleduje preko firme „Promist“ Novi Sad u vlasništvu Nebojše Petrića, dok je vlasnik firme „Maneks“ i ujedno direktor „Energotehnika Južna Bačka“ svoj deo podelio sa Andrejem Vučićem, kojeg je pre pet godina uveo u poslove „pranja PDV“.
Čišćenje kopa koji je potpuno potopljen u majskim poplavama još nije počelo jer EPS nije ispunio tendersku proceduru Svetske banke koja bi sa 30 miliona dolara trebala da finansira ovaj projekat. EPS nije poštovao dogovoreni plan o ekologiji zbog čega je Svetska banka stopirala pregovore o tom kreditu. Ukoliko ne ispuni proceduru, EPS će sam morati da plati čišćenje kopova! I to nije sve, zbog kašnjenja u ispumpavanju vode sa kopa Srbija je u prethodnom periodu dnevno plaćala 400.000 evra na uvoz struje!
Činjenica je da se sa ispumpavanjem vode moralo krenuti mnogo pre sredine septembra. Izgubili smo celo leto dok se poslovodstvo EPS-a nije organizovalo da započne sa isušivanjem tog kopa. Za to vreme smo uvozili struju, umesto da se pravimo zalihe uglja za zimu, što je znatno jeftinije. Razlozi i opravdanja su sada manje bitni, jer svako kašnjenje u uvozu energenata predstavlja problem.
Vlada će obezbediti dovoljno energenata. Ali, nije svejedno po kojim cenama kupujemo struju, gas, ugalj ili mazut i kakav je odnos cena energenata trenutno na tržištu. Tu neodgovornost će na kraju platiti svi građani.
Nameće se zaključak da niko neće odgovarati zbog kašnjenja.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen nedavno je rekao da Svetska banka pomaže Vladi Srbije u reformama i restrukturiranju preduzeća, posebno EPS-a i „Železnica“ za RTS. Ako izostanu reforme u javnim preduzećima pojaviće se manjak u budžetu, napominje Verheijen i još cinično dodaje da je potrebno stvoriti javni sektor koji može da pomogne Srbiji pri ulasku u EU, te da je Svetska banka namenila 200 miliona dolara kredita za reformu dva javna preduzeća, EPS i „Železnice Srbije“ i još 200 miliona za preduzeća u restrukturiranju.
U međuvremenu Svetska banka planira davanje dodatnih 200 miliona dolara za restrukturiranje EPS-a. Dakle, još jedan kredit sa magičnom cifrom od 200 miliona da se „EPS reorganizuje“. Skupa neka reorganizacija, a nigde nije precizirano gde idu 200 miliona evra EBRD-a, niti onih 200 miliona dolara od Svetske banke iz decembra 2014. godine, zajedno sa još 200 miliona dolara za preduzeća u restruktuiranju, kao što nije precizirano gde su otišli 227,5 miliona evra od Svetske banke iz novembra 2014. i 24 miliona evra od EBRD iz istog perioda, kao što nije precizirano gde su otišli onih 200 miliona evra iz oktobra 2014, niti gde su otišli onih 200 miliona dolara uzetih od Svetske banke u septembru 2014, od kojih znamo samo za 30 miliona dolara da su otišli Andreju Vučiću i Dragoljubi Zbiljiću i ponešto Nebojši Petriću i EBRD.
Do propasti uz malu američku pomoć
Najuspešnija tajna operacija koju je sprovela jedna Saveznička tajna služba na teritoriji nacističke Nemačke imala je kodni naziv „Loše rukovođenje“ (Bad Management). Tajna služba koja ju je sprovela zvala se Office of Strategic Services- OSS (Kancelarija strateških službi), a posle Drugog svetskog rata OSS biva rasformiran, s tim što njegov najveći deo formira novu službu: Central Inteligence Agency- CIA (Centralna obaveštajna agencija).
Sama operacija „Loše rukovođenje“ bila je vrhunac obaveštajne ingenioznosti. Cilj je bio onesposobiti nemačku ratnu mašineriju iznutra, na samom izvoru resursa za rat- u privredi. Pošto je nemačka ratna mašinerija zavisila od nemačke privrede, koja je radila kao sat i neprestano pravila nove granate, nove tenkove, nove rakete, trebalo je smanjiti dotok ratnog materijala na front. Operacije sabotaža, tj. uništavanja mašina i opreme su bile teško izvodljive i skupe. Trebalo je ubaciti sabotera, koji će zasigurno poginuti prilikom sabotaže. Skupo i ne toliko korisno.
Nacistička Nemačka je bila totalitarna država, a takve države su do srži korumpirane, tako da je bilo veoma lako za novac kupiti direktorsko mesto u bilo kojoj fabrici, pa čak i u strateškim fabrikama naoružanja. Prvi uslov je već bio prisutan: korupcija u društvu omogućava kupovinu najviših funkcija u privredi. Lako bi operativac došao do korumpiranog državnog zvaničnika ili čelnika nacističke partije (što je uglavnom bilo isto, partija je jednako država u tiraniji) i kupio za sebe ili za drugog agenta kojeg bi predstavio kao rođaka položaj direktora u nekoj fabrici.
Dobivši falsifikovana lična dokumenta, diplome o visokim kvalifikacijama, agenti su preuzimali direktorske položaje u nemačkim fabrikama. Kako će rukovoditi fabrikama učili su mesecima od iskusnih direktora, koji su ih učili kako da rade sve suprotno od dobrog rukovođenja i kako da upropaste fabrike, uspore proizvodnju.
Tako su „loši direktori“ ušli u nemačku privredu. Ovaj elegantan način uništavanja privrede sastojao se uglavnom iz sledećih radnji: naređivanje forsiranja mašina dok ne dođe do tolikog opterećenja proizvodnog procesa, da mašine ekspolodiraju, pri čemu za to nije odgovoran saboter koji bi podmetnuo bombu, nego zamor materijala mašine prouzrokovan lošim rukovođenjem, što se uvek pripisivalo nesrećnom slučaju i nestručnosti onih radnika u pogonu koji poginu prilikom takvih havarija, nikako i nikad direktoru. Tako bi se proizvodnja usporila, dok se ne instaliraju novi proizvodni kapaciteti, ponovo organizuje proces proizvodnje itd.
Svaki sat, svaki dan, svaka nedelja manje koju je neka nemačka fabrika provela u zastoju, značilo je manje ratnog materijala za nemačku vojsku i samim tim više šansi Savezničkim silama. Tehnike koje su „loši direktori“ primenjivali sastojale su se i od: neracionalnog trošenja novca, lošeg planiranja nabavke, tj. kupovine nepotrebnog repromaterijala u ogromnim količinama, što bi značilo manje preko potrebnih sirovina za proces proizvodnje.
Kada bi stupio na funkciju „loš direktor“ bi birao najveće idiote iz preduzeća za svoje najbliže saradnike, koji nisu bili agenti OSS, već domaći Nemci, koji su eto postali „korisni idioti“ koji će mu pomoći da upropasti preduzeće.
Korisni idioti rade idiotske stvari bez nagovora, dovoljno ih je pustiti da raspolažu resursima i funkcionalnom moći i rezultat će biti potpuno uništenje preduzeća. Oni loše rade upravo zato što su idioti i za bolje ne znaju.
Tako su agenti OSS kao „loši direktori“ izborom idiota na sve rukovodeće funkcije u preduzeću stvorili mrežu „nesvesnih agenata“ koji su radili upravo ono što su Saveznici želeli- upropašćavanje privrede nacističke Nemačke. Korisni idioti i ne koštaju koliko pravi agenti, nije im potrebna obuka iz lošeg rukovođenja, jer oni su neznalice- svakako će loše rukovoditi.
Takođe, nije ih potrebno ubacivati preko granice, korisni idioti žive u zemlji koju treba da unište, tako da nema bojazni da će ih neko otkriti da su agenti, jer ni sami nisu svesni da rade poslove sabotaže za stranu neprijateljsku zemlju. Ako nekada i budu uhapšeni i izvedeni pred sud za svoja zlodela, nema bojazni da će otkriti mrežu tajne službe za koju rade, jer ni sami ne znaju za koga rade.
Izuzetno su jeftini, jer ne koštaju tajnu službu OSS ništa, pošto platu primaju od svoje sopstvene države, a samim tim što su postavljeni na rukovodeće položaje imaju priliku da pronevere i ukradu novca koliko žele i time sami sebe isplaćuju i ujedno uništavaju preduzeće i time izvršavaju zadatak za tajnu službu OSS. Izuzetno su potrošan i zamenljiv resurs, jer neznalica i idiota ima u svakoj državi u neograničenim količinama. Tako su nemačke neznalice i idioti uz malu pomoć „američkih prijatelja“ upropastili privredu nacističke Nemačke i ubrzale njen poraz u Drugom svetskom ratu.
Izvor: Igor Milanović / Tabloid
Uništavanje ratne tehnike na frontu ili dok se sprema za front je takođe bilo rizično i koštalo je novca i ljudskih života savezničkih agenata. Brilijantni obaveštajni umovi su rešili problem: ubaciće u nemačku privredu direktore, koji će sa najvišeg nivoa vršiti sabotaže. Operacija nazvana „Loše rukovođenje“ pokazala se kao univerzalan plan, koji je efikasan u uništenju privrede zemlje, koja je na meti Sjedinjenih Američkih Država. Sedamdeset godina od završetka izvorne operacije „Loše rukovođenje“, ona se i dalje primenjuje iznova u svakoj zemlji za koju CIA nađe za shodno da je potrebno uništiti neprijateljsku privredu, pre konačnog sloma i okupacije.
U Srbiji je CIA otišla nekoliko koraka dalje, nego što je uspela u bilo kojoj zemlji, koju je uništavala iznutra. Ovde je instaliran režim, koji svesno učestvuje u uništavanju i porobljavanju sopstvene zemlje. Taj režim dalje, u svom Prvom ešalonu bira najveće izdajnike i nesposobnjakoviće, koji su svesni šta rade i zloupotrebljavajući položaj i moć doprinose uništenju zemlje. Taj Prvi ešalon plaćenih izdajnika i nesposobnjakovića bira dalje Drugi ešalon, koji se sastoji od još većih neznalica, nesposobnjakovića i idiota, ali koji su samo delimično svesni da rade za CIA, oni sumnjaju ali opet sprovode svoj teror i uništenje nad Srbijom, donoseći sulude zakone, idiotska naređenja i uputstva.
Treći ešalon su izvršioci, koji pojma nemaju za koga zaista rade, ali s obzirom da se radi o idiotima i neznalicama, oni su srećni što su se uopšte u ovom životu našli na tim značajnim rukovodećim mestima i ne preispituju odluke i naredbe Prvog i Drugog ešalona, već su spremni da ih po cenu života brane. Oni su agresivni ludaci, koji su spremni da poginu za svog neo-radikalskog Vođu, na njegov prvi mig i što je najgore spremni su da ubiju u ime svog Vođe, spremni su da ubiju i svog oca i svoju majku, jer im je Vođa dao mnogo više nego što su im roditelji dali. Vođa im je dao da budu važni, dao im je da budu neko i nešto, a roditelji su im dali „samo“ život u kome su oni mali i beznačajni ljudi.
Zato oni patološki mrze ceo svet, a vole samo svog Vođu. Prvi ešalon plaćenih agenata u srpskoj vlasti od strane CIA, svakako predstavlja Aleksandar Vučić i cela njegova klika nazovi-ministara, državnih sekretara i direktora javnih preduzeća. Drugi ešalon predstavljaju: poslanici, predsednici opština, zamenici direktora tj. oni koji su u top menadžmentu i malo niže. U trećem ešalonu isto ima poslanika, ali manje, dok su najviše zastupljeni direktori nižeg ranga i srednji menadžment. Direktor EPS, Aleksandar Obradović je klasičan primer ubačenog agenta sa zadatkom uništenja srpske privrede, preko onesposobljavanja EPS, putem zaduživanja kod Svetske banke i sličnih kreditnih institucija, kao i postavljanjem „korisnih idiota“ koji će svesno i nesvesno vršiti industrijske sabotaže i tehnološki osakatiti EPS.
Iako je ministarka Zorana Mihajlović, obećala da će po završetku konkursa za direktora EPS biti objavljene biografije svih kandidata, kao i šta su predlagali kako će voditi firmu, to se nikad nije desilo. Vođa neo-radikalske stranke Aleksandar Vučić je nekoliko dana pre izbora Obradovića za direktora EPS, izjavio u septembru 2014. godine: „Videćete ko je sve tu konkurisao. Sve ćemo objaviti“.
Do dana današnjeg nisu objavili dokumentaciju o konkursu za direktora EPS, jer bi onda morali da prikažu diplome Aleksandra Obradovića, za koje su rekli da postoje, a kojih nigde nema! Dakle, reč je o špijunu sa izmišljenom biografijom. Svakako nije prvi koji nam svoje „svetske diplome“ nije pokazao, setimo se samo Lazara Krstića „genija sa Jejla“ koji je bio ministar sa srednjom školom i nekim obaveštajnim kursevima. Ništa nije bolji ni novi direktor Privredne komore Srbije, Marko Čadež, koji ima završen neki „radnički univerzitet“ u Nemačkoj, a nema čak ni maturu. Ministar privrede Željko Sertić je diplomirao u petoj deceniji života…
Spisak „korisnih idiota“ na najvišim položajima u Srbiji je poduži.
Iako Zakon o privrednim društvima kaže da je mandat vršioca dužnosti direktora isključivo godinu dana, posle čega se bira direktor, s tim što je izričito u zakonu rečeno da ako se ne izabere direktor, osoba koja je bila vršilac dužnosti ne može opet biti birana za vršioca dužnosti, ipak je Aleksandar Obradović dobio drugi mandat vršioca dužnosti u septembru 2013, da bi na kraju drugog nezakonitog mandata vršioca dužnosti bio izabran za direktora. Ovo je nepobitan dokaz da je on morao ostati na funkciji na koju ga je CIA postavila, pa makar Vučić morao da krši zakon.
Aleksandar Obradović nije jedini agent na zadatku uništavanja srpske privrede, kroz uništavanje EPS. Njegov mandat je da zaduži EPS preko Svetske banke, dok je mandat Zorane Mihajlović, koja je guverner EBRD za Srbiju, da zaduži EPS što više može preko EBRD. Iako su oni na istom zadatku, nekada se bore ko će više da uzme provizije za sebe.
Tako je EBRD pripremio da vrši ispumpavanje „Tamnave zapadno polje“ preko firme Nebojše Petrića, „Promist d.o.o.“ iz Novog Sada, koja je vlasnik 30 odsto udela u firmi „Energija tehnika tehnologija“ indirektno vlasnik „Energotehnike Južna Bačka“, dok je firma „Maneks“ Novi Sad u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića vlasnik većinskih 70 odsto udela u „Energija tehnika tehnologija“ i time indirektno većinski vlasnik u „Energotehnika Južna Bačka“.
„Promist“ doo je nastao novcem „Viktorija grupe“ u kojoj EBRD faktički vodi glavnu reč. I Nebojša Petrić je bio radnik „Viktorije“ pre nego što se otisnuo u privrednike.
„Promist“ je svojevremeno bio učesnik afere dobijanja subvencionisanog đubriva za poljoprivrednike. Novac za ove subvencije je bivša vlast dobila od stranih banaka, između ostalih i od EBRD-a, a afera nikada nije dobila sudski epilog.
U šemu EBRD-a sa EPS-om umešala se Svetska banka, pošto je Aleksandar Obradović dobio kredit od 200 miliona dolara od nje. Funkcioneri SB-a su insistirali da deo tog kredita u visini od 30 miliona dolara bude iskorišćen za ispumpavanje „Tamnave zapadno polje“. Tako EBRD nije uspela da zaduži EPS za ispumpavanje, nego je dobila samo deo profita koji joj sleduje preko firme „Promist“ Novi Sad u vlasništvu Nebojše Petrića, dok je vlasnik firme „Maneks“ i ujedno direktor „Energotehnika Južna Bačka“ svoj deo podelio sa Andrejem Vučićem, kojeg je pre pet godina uveo u poslove „pranja PDV“.
Čišćenje kopa koji je potpuno potopljen u majskim poplavama još nije počelo jer EPS nije ispunio tendersku proceduru Svetske banke koja bi sa 30 miliona dolara trebala da finansira ovaj projekat. EPS nije poštovao dogovoreni plan o ekologiji zbog čega je Svetska banka stopirala pregovore o tom kreditu. Ukoliko ne ispuni proceduru, EPS će sam morati da plati čišćenje kopova! I to nije sve, zbog kašnjenja u ispumpavanju vode sa kopa Srbija je u prethodnom periodu dnevno plaćala 400.000 evra na uvoz struje!
Činjenica je da se sa ispumpavanjem vode moralo krenuti mnogo pre sredine septembra. Izgubili smo celo leto dok se poslovodstvo EPS-a nije organizovalo da započne sa isušivanjem tog kopa. Za to vreme smo uvozili struju, umesto da se pravimo zalihe uglja za zimu, što je znatno jeftinije. Razlozi i opravdanja su sada manje bitni, jer svako kašnjenje u uvozu energenata predstavlja problem.
Vlada će obezbediti dovoljno energenata. Ali, nije svejedno po kojim cenama kupujemo struju, gas, ugalj ili mazut i kakav je odnos cena energenata trenutno na tržištu. Tu neodgovornost će na kraju platiti svi građani.
Nameće se zaključak da niko neće odgovarati zbog kašnjenja.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen nedavno je rekao da Svetska banka pomaže Vladi Srbije u reformama i restrukturiranju preduzeća, posebno EPS-a i „Železnica“ za RTS. Ako izostanu reforme u javnim preduzećima pojaviće se manjak u budžetu, napominje Verheijen i još cinično dodaje da je potrebno stvoriti javni sektor koji može da pomogne Srbiji pri ulasku u EU, te da je Svetska banka namenila 200 miliona dolara kredita za reformu dva javna preduzeća, EPS i „Železnice Srbije“ i još 200 miliona za preduzeća u restrukturiranju.
U međuvremenu Svetska banka planira davanje dodatnih 200 miliona dolara za restrukturiranje EPS-a. Dakle, još jedan kredit sa magičnom cifrom od 200 miliona da se „EPS reorganizuje“. Skupa neka reorganizacija, a nigde nije precizirano gde idu 200 miliona evra EBRD-a, niti onih 200 miliona dolara od Svetske banke iz decembra 2014. godine, zajedno sa još 200 miliona dolara za preduzeća u restruktuiranju, kao što nije precizirano gde su otišli 227,5 miliona evra od Svetske banke iz novembra 2014. i 24 miliona evra od EBRD iz istog perioda, kao što nije precizirano gde su otišli onih 200 miliona evra iz oktobra 2014, niti gde su otišli onih 200 miliona dolara uzetih od Svetske banke u septembru 2014, od kojih znamo samo za 30 miliona dolara da su otišli Andreju Vučiću i Dragoljubi Zbiljiću i ponešto Nebojši Petriću i EBRD.
Do propasti uz malu američku pomoć
Najuspešnija tajna operacija koju je sprovela jedna Saveznička tajna služba na teritoriji nacističke Nemačke imala je kodni naziv „Loše rukovođenje“ (Bad Management). Tajna služba koja ju je sprovela zvala se Office of Strategic Services- OSS (Kancelarija strateških službi), a posle Drugog svetskog rata OSS biva rasformiran, s tim što njegov najveći deo formira novu službu: Central Inteligence Agency- CIA (Centralna obaveštajna agencija).
Sama operacija „Loše rukovođenje“ bila je vrhunac obaveštajne ingenioznosti. Cilj je bio onesposobiti nemačku ratnu mašineriju iznutra, na samom izvoru resursa za rat- u privredi. Pošto je nemačka ratna mašinerija zavisila od nemačke privrede, koja je radila kao sat i neprestano pravila nove granate, nove tenkove, nove rakete, trebalo je smanjiti dotok ratnog materijala na front. Operacije sabotaža, tj. uništavanja mašina i opreme su bile teško izvodljive i skupe. Trebalo je ubaciti sabotera, koji će zasigurno poginuti prilikom sabotaže. Skupo i ne toliko korisno.
Nacistička Nemačka je bila totalitarna država, a takve države su do srži korumpirane, tako da je bilo veoma lako za novac kupiti direktorsko mesto u bilo kojoj fabrici, pa čak i u strateškim fabrikama naoružanja. Prvi uslov je već bio prisutan: korupcija u društvu omogućava kupovinu najviših funkcija u privredi. Lako bi operativac došao do korumpiranog državnog zvaničnika ili čelnika nacističke partije (što je uglavnom bilo isto, partija je jednako država u tiraniji) i kupio za sebe ili za drugog agenta kojeg bi predstavio kao rođaka položaj direktora u nekoj fabrici.
Dobivši falsifikovana lična dokumenta, diplome o visokim kvalifikacijama, agenti su preuzimali direktorske položaje u nemačkim fabrikama. Kako će rukovoditi fabrikama učili su mesecima od iskusnih direktora, koji su ih učili kako da rade sve suprotno od dobrog rukovođenja i kako da upropaste fabrike, uspore proizvodnju.
Tako su „loši direktori“ ušli u nemačku privredu. Ovaj elegantan način uništavanja privrede sastojao se uglavnom iz sledećih radnji: naređivanje forsiranja mašina dok ne dođe do tolikog opterećenja proizvodnog procesa, da mašine ekspolodiraju, pri čemu za to nije odgovoran saboter koji bi podmetnuo bombu, nego zamor materijala mašine prouzrokovan lošim rukovođenjem, što se uvek pripisivalo nesrećnom slučaju i nestručnosti onih radnika u pogonu koji poginu prilikom takvih havarija, nikako i nikad direktoru. Tako bi se proizvodnja usporila, dok se ne instaliraju novi proizvodni kapaciteti, ponovo organizuje proces proizvodnje itd.
Svaki sat, svaki dan, svaka nedelja manje koju je neka nemačka fabrika provela u zastoju, značilo je manje ratnog materijala za nemačku vojsku i samim tim više šansi Savezničkim silama. Tehnike koje su „loši direktori“ primenjivali sastojale su se i od: neracionalnog trošenja novca, lošeg planiranja nabavke, tj. kupovine nepotrebnog repromaterijala u ogromnim količinama, što bi značilo manje preko potrebnih sirovina za proces proizvodnje.
Kada bi stupio na funkciju „loš direktor“ bi birao najveće idiote iz preduzeća za svoje najbliže saradnike, koji nisu bili agenti OSS, već domaći Nemci, koji su eto postali „korisni idioti“ koji će mu pomoći da upropasti preduzeće.
Korisni idioti rade idiotske stvari bez nagovora, dovoljno ih je pustiti da raspolažu resursima i funkcionalnom moći i rezultat će biti potpuno uništenje preduzeća. Oni loše rade upravo zato što su idioti i za bolje ne znaju.
Tako su agenti OSS kao „loši direktori“ izborom idiota na sve rukovodeće funkcije u preduzeću stvorili mrežu „nesvesnih agenata“ koji su radili upravo ono što su Saveznici želeli- upropašćavanje privrede nacističke Nemačke. Korisni idioti i ne koštaju koliko pravi agenti, nije im potrebna obuka iz lošeg rukovođenja, jer oni su neznalice- svakako će loše rukovoditi.
Takođe, nije ih potrebno ubacivati preko granice, korisni idioti žive u zemlji koju treba da unište, tako da nema bojazni da će ih neko otkriti da su agenti, jer ni sami nisu svesni da rade poslove sabotaže za stranu neprijateljsku zemlju. Ako nekada i budu uhapšeni i izvedeni pred sud za svoja zlodela, nema bojazni da će otkriti mrežu tajne službe za koju rade, jer ni sami ne znaju za koga rade.
Izuzetno su jeftini, jer ne koštaju tajnu službu OSS ništa, pošto platu primaju od svoje sopstvene države, a samim tim što su postavljeni na rukovodeće položaje imaju priliku da pronevere i ukradu novca koliko žele i time sami sebe isplaćuju i ujedno uništavaju preduzeće i time izvršavaju zadatak za tajnu službu OSS. Izuzetno su potrošan i zamenljiv resurs, jer neznalica i idiota ima u svakoj državi u neograničenim količinama. Tako su nemačke neznalice i idioti uz malu pomoć „američkih prijatelja“ upropastili privredu nacističke Nemačke i ubrzale njen poraz u Drugom svetskom ratu.
Izvor: Igor Milanović / Tabloid
Amerika se priprema za rat koji dolazi: U Siriji počinje veliki sukob sa Rusijom
Amerikanci su nacija spremna za rat i podržaće ga bez obzira na to što će cena biti njihova lična sloboda.
Kada američke snage budu krenule za ISIS-om u Siriju, Putin će reagovati na odgovarajući način.
Putin je već prethodno pripretio da će gađati SAD nuklearkom ako napadnu Siriju, kršeći međunarodni zakon. Sirija je važna za Ruse iz više razloga. U Siriji će početi Treći svetski rat.Tokom 20. veka, Amerika je bila nacija koja je zatvarala sve one koji su protestovali protiv rata (za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, ali i za vreme rata u Vijetnamu). Čak je i Linkoln zatvarao građane i novinare koji su se protivili Građanskom ratu.
Amerika će uskoro početi da radi ono što je već činila ranije, pripremajući se za rat koji dolazi. Jedina razlika je što će se problem demonstranata ovaj put rešavati na drugačiji način.
Predsednik Obama je već objavio novu izvršnu odredbu o pretnjama po sajberbezbednost. Ono što je još važnije jeste da će predsednik kontrolu informacija prepustiti ministarstvu bezbednosti (DHS) umesto Nacionalnoj službi za bezbednost (NSA).
Vizionari poput Stiva Kvejla i Daga Hagmana već decenijama upozoravaju na takozvanu „Crvenu listu“. Crvena lista je moderna interpretacija Niksonove „Liste neprijatelja“. Međutim, ono što se danas dešava je mnogo zloslutnije. „Crvena lista“ predstavlja „listu uklanjanja disidenata“ i sprovešće se u skladu sa ekstremnim predrasudama.
Zašto Obama prepušta prikupljanje informacija o američkim građanima ministarstvu bezbednosti?
Ovo je veoma dobro pitanje. Informacije NSA nisu odmah upotrebljive. Da bi se reagovalo na osnovu informacija NSA, potrebno je da se uključi nekoliko dodatnih agencija, a to je veoma sporo.
Ko ima sposobnost da prikuplja informacije i istovremeno reaguje na osnovu njih? Niko drugi do ministarstvo odbrane. Upravo DHS je u prethodne dve godine prikupio municiju u vrednosti od 2,2 milijarde dolara, ali i 2.700 oklopnih vozila.
Očigledno je da je DHS vojska centralnih bankara koji su preuzeli kontrolu nad američkom vlašću i da se sprema da ukloni disidente.
Ne zaboravite da je cilj ovog rata da se očuva petrodolar i da on mora da se dogodi po svaku cenu. Opozicija mora biti eliminisana.
Postoje dva programa dizajnirana za okupljanje ljudi koji se posmatraju kao opasnost. Programi se nazivaju „Operacija BOA“ (kao zmija boa) i „Operacija Munja“. Detalji o ovim programima su još u razradi. Suvišno je reći da je cilj ovih operacija da okupe novinare i lokalne političare koji se smatraju mogućim disidentima. Sve će to biti izvedeno za jedno veče.
Neće doći do proglašavanja vojne uprave. Vojna uprava se neće tako zvati, već će imati naziv „Kontinuitet vlasti“. Objavu o pokretanju ove politike će doneti general iz NORTHCOM-a.
Neizvesno je kada će doći do ove objave. Logika ukazuje na to da će ona nastati negde oko pokretanja novih kopnenih operacija na Bliskom istoku protiv ISIS-a koji je stvorila CIA.
Teško da išta može da se učini. Jedino što
bi možda moglo malo da odloži plan jeste da dovoljno ljudi postane
svesno ovih događaja i da se oni iskritikuju kao direktno kršenje
četvrtog i petog Amandmana.
Dejv Hodžis
Izvor: Webtribune.rs
Putin: Znamo da Amerikanci već isporučuju „smrtonosno oružje“ Ukrajini
BUDIMPEŠTA – Na konferenciji za novinare u Budimpešti s
mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, Putin je upitan kako bi procenio
posledice ako SAD odluče da isporuče Ukrajini „smrtonosno oružje“ za
borbu s proruskim pobunjenicima.
„Prema našim podacima, oružje se
već isporučuje. I tu nema ničeg neobičnog.“, kazao je Putin na kraju
susreta sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom u Budimpešti.
„Kao drugo, duboko sam ubeđen da ko god i kakvo god oružje da isporučuje, broj žrtava može, naravno, da se uveća, ali će rezultat biti isti kao danas. To je neizbežno“, dodao je ruski predsednik.
Putin je naglasio da takve isporuke neće promeniti trenutnu situaciju na istoku Ukrajine, jer većina ukrajinskih vojnika nema želju da učestvuje u bratoubilačkom ratu, dok ustanici imaju veliku motivaciju jer štite svoje porodice.
„Većina ukrajinskih vojnika, po mom ubeđenju, nema nimalo želje da učestvuje u bratoubilačkom ratu, posebno daleko od kuće, dok ustanici Donbasa imaju veliki motiv da štite svoje porodice“, naglasio je Putin.
Predsednik Rusije je rekao i da nema potrebe da se iko meša u sukobe „između dva bratska naroda“ u istočnoj Ukrajini.
On je dodao da sporazum potpisan u Minsku daje dobre šanske da Kijev pokrene inicijativu za pregovore.
“Ja sam optimističan, a ne pesimističan. Sporazum iz Minska će postati međunarodni akt“, izjavio je Putin u Mađarskoj.
Na kraju je dodao i da je nabitnije da se zaštite civili koji žive na teritorijama gde su najveći sukobi.
“Bitno je spasiti živote ljudi koji tamo žive. Siguran sam da je to moguće“, zaključuje Putin.
Ukazujući na veliku ulogu u traženju kompromisa lidera Nemačke i Francuske, Angele Merkel i Fransoa Olanda, Putin je ocenio da je „kompromis pronađen i da može biti utvrđen odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN“.
Ruski predsednik je, međutim, dodao da se sukobi nastavljaju u rejonu Debaljceva, grada između Donjecka i Luganska, mada i tamo sa nižim intenzitetom.
Putin je, takođe, saopštio da je ukrajinska vojska jutros pokušala da izađe iz obruča u Debaljcevu, ali neuspešno.
„Evo i jutros ukrajinske oružane snage pokušale su deblokadu. Završila se neuspešno“, rekao je predsednik Rusije, dodajući da očekuje da „odgovorni u ukrajinskom rukovodstvu neće ometati vojnike ukrajinske armije da odlažu oružje“.
Putin je rekao da je potrebno izbeći pogoršanje odnosa između zvaničnih ukrajinskih vlasti i ustanika.
„Gubiti je uvek loše i to je za gubitnike nevolja, naročito ako gubiš od dojučerašnjih rudara, ili dojučerašnjih traktorista“, rekao je Putin, dodajući da se „ne treba opsedati time“, već rešavati glavni zadatak – spasavanje ljudskih života.
„Potrebno je učiniti da se oni vrate svojim porodicama i realizuju kompletan plan usaglašen u Minsku. Ubeđen sam da je to moguće učiniti. Nema drugog puta“, kazao je on.
Putin je ukazao da su strane u konfliktu pokazale spremnost da se kreću ka političkoj reformi u Ukrajini i da su se ukrajinske vlasti složile da sprovedu duboku ustavnu reformu, s tim da se udovolji zahtevima za „određenu samostalnost – kako god se ona nazivala: decentralizacija, autonomizacija, federalizacija, određenih regiona svoje zemlje“.
„Međutim, postoji i druga strana: ako su se predstavnici Donbasa saglasili da učestvuju u toj reformi, znači da smo svedoci određenog (njihovog) kretanja u pravcu ukrajinske državnosti“, rekao je Putin i dodao da što pre bude realizovana tačka o prekidu borbi i povlačenju tehnike, brže će biti stvoreni uslovi da političko rešenje uđe „u kakvu-takvu realnu fazu“.
Putin je izrazio nadu da Kijev neće goniti vojnike koji polože oružje iz obruča u Debaljcevu, a da će ustanici pustiti ukrajinske vojnike iz „debaljcevskog lonca“ da napuste zonu konflikta i vrate se njihovim porodicama.
Izvor: Pravda
„Kao drugo, duboko sam ubeđen da ko god i kakvo god oružje da isporučuje, broj žrtava može, naravno, da se uveća, ali će rezultat biti isti kao danas. To je neizbežno“, dodao je ruski predsednik.
Putin je naglasio da takve isporuke neće promeniti trenutnu situaciju na istoku Ukrajine, jer većina ukrajinskih vojnika nema želju da učestvuje u bratoubilačkom ratu, dok ustanici imaju veliku motivaciju jer štite svoje porodice.
„Većina ukrajinskih vojnika, po mom ubeđenju, nema nimalo želje da učestvuje u bratoubilačkom ratu, posebno daleko od kuće, dok ustanici Donbasa imaju veliki motiv da štite svoje porodice“, naglasio je Putin.
Predsednik Rusije je rekao i da nema potrebe da se iko meša u sukobe „između dva bratska naroda“ u istočnoj Ukrajini.
On je dodao da sporazum potpisan u Minsku daje dobre šanske da Kijev pokrene inicijativu za pregovore.
“Ja sam optimističan, a ne pesimističan. Sporazum iz Minska će postati međunarodni akt“, izjavio je Putin u Mađarskoj.
Na kraju je dodao i da je nabitnije da se zaštite civili koji žive na teritorijama gde su najveći sukobi.
“Bitno je spasiti živote ljudi koji tamo žive. Siguran sam da je to moguće“, zaključuje Putin.
Ukazujući na veliku ulogu u traženju kompromisa lidera Nemačke i Francuske, Angele Merkel i Fransoa Olanda, Putin je ocenio da je „kompromis pronađen i da može biti utvrđen odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN“.
Ruski predsednik je, međutim, dodao da se sukobi nastavljaju u rejonu Debaljceva, grada između Donjecka i Luganska, mada i tamo sa nižim intenzitetom.
Putin je, takođe, saopštio da je ukrajinska vojska jutros pokušala da izađe iz obruča u Debaljcevu, ali neuspešno.
„Evo i jutros ukrajinske oružane snage pokušale su deblokadu. Završila se neuspešno“, rekao je predsednik Rusije, dodajući da očekuje da „odgovorni u ukrajinskom rukovodstvu neće ometati vojnike ukrajinske armije da odlažu oružje“.
Putin je rekao da je potrebno izbeći pogoršanje odnosa između zvaničnih ukrajinskih vlasti i ustanika.
„Gubiti je uvek loše i to je za gubitnike nevolja, naročito ako gubiš od dojučerašnjih rudara, ili dojučerašnjih traktorista“, rekao je Putin, dodajući da se „ne treba opsedati time“, već rešavati glavni zadatak – spasavanje ljudskih života.
„Potrebno je učiniti da se oni vrate svojim porodicama i realizuju kompletan plan usaglašen u Minsku. Ubeđen sam da je to moguće učiniti. Nema drugog puta“, kazao je on.
Putin je ukazao da su strane u konfliktu pokazale spremnost da se kreću ka političkoj reformi u Ukrajini i da su se ukrajinske vlasti složile da sprovedu duboku ustavnu reformu, s tim da se udovolji zahtevima za „određenu samostalnost – kako god se ona nazivala: decentralizacija, autonomizacija, federalizacija, određenih regiona svoje zemlje“.
„Međutim, postoji i druga strana: ako su se predstavnici Donbasa saglasili da učestvuju u toj reformi, znači da smo svedoci određenog (njihovog) kretanja u pravcu ukrajinske državnosti“, rekao je Putin i dodao da što pre bude realizovana tačka o prekidu borbi i povlačenju tehnike, brže će biti stvoreni uslovi da političko rešenje uđe „u kakvu-takvu realnu fazu“.
Putin je izrazio nadu da Kijev neće goniti vojnike koji polože oružje iz obruča u Debaljcevu, a da će ustanici pustiti ukrajinske vojnike iz „debaljcevskog lonca“ da napuste zonu konflikta i vrate se njihovim porodicama.
Izvor: Pravda
Stiže oružje: Amerika sledeće nedelja dogovara isporuku sa Ukrajinom!
KIJEV- Prvi zamenik predsednika Vrhovne rade Andrej Parubij putuje u SAD sledeće nedelje kako bi se dogovorio o slanju savremenog oružja Ukrajini.
Parubij je ovo izjavio u emisiji ukrajinskog Petog kanala, samo dan nakon objavljivanja primirja na istoku Ukrajine. Prema njegovim rečima, Ukrajina trenutno mora da ojača svoje oružane snage i da radi na tome da od SAD dobije „precizno savremeno oružje“.
Izvor: Sputnik
PUTIN PRETI AMERICI: Objaviću dokaze da ste sami razneli Svetski trgovinski centar!
Rusija sprema objavljivanje dokaza da su Vlada SAD i američke obaveštajne službe umešane u napad 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar u Njujorku.
Američki stručnjaci tvrde da uprkos činjenici da su odnosi između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država najlošiji još od hladnog rata, ovo je samo početak nastavka problema i nevolja. Dešavanja u svetu predstavljaju ”zatišje pred oluju”, kako tvrde analitičari.
Rusija sprema objavljivanje dokaza da su Vlada SAD i američke obaveštajne službe umešane u napad 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar u Njujorku, kako piše “Pravda”. U dokaze će biti uključeni i satelitski snimci.
Kako navodi ruski list, u dokazima se jasno vidi da je američko rukovodstvo organizovalo čitav napad, kao i kasniju manipulaciju javnog mnjenja.
”Pravda” piše da su SAD kreirale sliku da su američki građani žrtve međunarodnog terorizma, a da se iza svega toga zapravo krije želja SAD da kontrolišu izvore nafte na Bliskom istoku.
Da podsetimo, teoretičari zavere već godinama optužuju SAD da je odgovorna za napad na ”Kule bliznakinje”.
Dokazi će biti toliko ubedljivi, da će u potpunosti razbiti objašnjenje američke vlasti za napad u Njujorku. Rusija na taj način želi da dokaže da SAD odavno koriste lažan terorizam kako bi držale svoje građane u strahu i kao povod za ratne operacije u stranim zemljama.
U slučaju da Putinova taktika uspe, to će predstavljati šok za javnost u Americi i izazvaće gnev građana, kao i masovne proteste širom zemlje. S druge strane, dokazi da su SAD organizatori napada na Njujork, potpuno će diskreditovati Amerikance kao lidere u borbi protiv terorizma.
Izvor: Telegraf
Obama traži od Putina nemoguće: Cena koju će Rusija platiti biće uvećana, ako ne odstupi
Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o eskalaciji sukoba u istiočnom delu Ukrajine, saopštila je Bela kuća.
Oni su razgovarali i o „podršci koju Rusija tamo pruža separatistima“.
Tokom telefonskog razgora, Obama je ponovio podršku SAD ukrajinskom „suverenitetu i teritorijalnom integritetu“, izjavio je zvaničnik iz Saveta za nacionalnu bezbednopst, preneo je AFP.
Obama je istakao da broj žrtava u sukobima u Ukrajini raste i naglasio da je važno da predsednik Putin iskoristi priliku da se u razgovorima u kojima učetsvuju Rusija, Francuska, Nemačka i Ukrajina postigne mirno rešenje, preneo je Rojters.
Predsednik SAD je rekao i da će, ukoliko Rusija nastavi agresivno delovanje u Ukrajini, ukljucujući slanje vojnika, oružja i finansiranje podrške sepratistima, cena koju će Rusija platiti porasti, navedeno je u saoštenju Bele kuće.
Bela kuća je ranije danas saopštila da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko informisao Obamu o novoj rundi mirovnih razgovora usmerenih na obezbeđivanje prekida vatre na istoku Ukrajine.
Obama i Porošenko razgovarali su telefonom u trenutku kada Obama razmatra slanje ubojite vojne pomoći ukrajinskoj vojsci, preneo je AP.
Bela kuća nije navela da li je u razgovoru bilo reč o slanju vojne pomoći Ukrajini.
Izvor: Tanjug
Posvađali se zbog Putina i Rusije: Počeo sukob Nemačke i Amerike
Angela Merkel se ne slaže sa ocenom Baraka Obame da je naoružavanje Kijeva jedini način da se zaustavi Putin.
Suprotstavljena mišljenja među saveznicima sa dve strane okeana kulminirala su proteklog vikenda na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Ruski predsednik Vladimir Putin može da bude zadovoljan. Svojom tvrdom politikom nepopuštanja uspeo je da dovede Ameriku i Nemačku do dubokih neslaganja oko izlaska iz ukrajinske krize.
Nemačka kancelarka je u Minhenu poručila da bi dodatna primena sile u borbi protiv proruskih separatista na istoku Ukrajine proizvela samo suprotan efekat.
– Uverena sam da dodatno oružje neće dovesti do napretka koji je Ukrajini potreban – izjavila je Merkelova, koja će danas u Vašingtonu razgovarati sa predsednikom Barakom Obamom.
– Uverena sam da dodatno oružje neće dovesti do napretka koji je Ukrajini potreban – izjavila je Merkelova, koja će danas u Vašingtonu razgovarati sa predsednikom Barakom Obamom.
Nemačka kancelarka je odmah isprovocirala oštar odgovor Amerikanaca. Uticajni senator Džon Mekejn optužio je Nemačku za ravnodušnost prema ukrajinskom narodu.
- Stiče se utisak da Angela Merkel ne zna ili ne želi da zna da ljudi u Ukrajini ginu. Ukrajince svakodnevno masakriraju, a mi im šaljemo ćebad i obroke. To im neće pomoći u borbi protiv armije Vladimira Putina – poručio je Mekejn.
Politički sukob SAD i Nemačke, koja je praktično govorila u ime EU, odmah su porukama da „razdora nema“ i da su „jedinstveni“ pokušali da ublaže američki i evropski šefovi diplomatije Džon Keri i Federika Mogerini, ali šteta je već bila načinjena.
Putin, Merkelova, kao i predsednici Francuske i Ukrajine Fransoa Oland i Petro Porošenko razgovarali su juče telefonom o ukrajinskom pitanju. Oni bi u sredu trebalo da se sastanu u Minsku kako bi razmotrili mirovni plan.
Ipak, Rusija je odmah postavila svoje uslove.
- Sastanak će se održati samo ako uspemo da se dogovorimo o određenom broju tačaka o kojima smo intenzivno razgovarali u poslednje vreme – saopštio je juče Putin ne zalazeći u detalje.
Ne možemo kriviti Krim što se odvojio od Ukrajine, izjavio je juče bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi dodavši da „Ukrajini nije suđeno da postane članica EU“. „Krim je izabrao Rusiju i mi ih ne možemo kriviti. Moramo naći način da stvorimo mirovne snage koje će u Ukrajini štititi one kojima je ruski maternji jezik“, rekao je Sarkozi.
Dobrovoljci iz Hrvatske
Ukrajinskoj vojsci priključila se grupa od dvadesetak dobrovoljaca iz Hrvatske koju čine, uglavnom, ratni veterani, bivši pripadnici međunarodnih vojnih misija i fudbalski navijači, piše zagrebački „Večernji list“. Oni su se na odlazak u Donjeck odlučili jer žele da pomognu Ukrajincima koji su se svojevremeno borili u Hrvatskoj.
Izvor: Blic
Zapad kida srpske veze sa Rusijom
Beograd – Među najznačajnijim ličnostima sa kojima se predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sreo na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu su potpredsednik SAD Džozef Bajden i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Tu su i dve važne dame, pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland i ministarka za EU u Vladi Bavarske Beata Merk.
Premijer je u izjavi novinarima izrazio zadovoljstvo što Bajden Srbiju smatra jednom od najznačajnijih zemalja u jugoistočnoj Evropi. Vučić je zadovoljan i da potpredsednik SAD podržava srpske, kako je rekao, ozbiljne i odgovorne reforme.
U saopštenju Vlade Srbije između ostalog je navedeno da je Bajden prilikom pozdravljanja rekao Vučiću „radite sjajan posao za Srbiju“ i pozvao ga u posetu SAD. Sa Stoltenbergom je bilo reči o prisustvu Kfora na Kosovu i Metohiji i saradnji kroz Partnerstvo za mir.
Ukazujući da je normalno da se na sastancima na tako visokom nivou traže razgovori sa najuticajnijim funkcionerima najvažnijih zemalja, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović pretpostavlja da je prilikom Vučićevih susreta bilo i tema koje nisu pomenute u javnosti. Prvenstveno, kako kaže, o srpskom stavu u rusko-ukrajinskoj krizi i približavanju Beograda NATO-u.
„Ovi razgovori se odigravaju u vreme zaoštravanja situacije kada Vašington hoće da izvrši snažniji pritisak na Moskvu, pa je interes velikih sila da susrete iskoriste za pritiske da prihvatimo sve uslove, a naročito da uvedemo sankcije Rusiji. Srbija je u tome značajna, ne samo zbog geostrateškog položaja, već i što jedina u Evropi ovu meru nije preduzela prema Moskvi, pa im je potrebno da odstupi od takve principijelne pozicije“, tumači Jovanović.
On ukazuje i da Zapad želi najtešnju saradnju sa Srbijom u vojnoj alijansi i da to što pre hoće da završi.
„SAD i NATO hoće, ako ne prijem Srbije u NATO, onda bar individualni program koji je najviši vid saradnje pre ulaska u taj vojni savez“, ocenio je Jovanović koji se zalaže da Beograd ne ide dalje od Partnerstva za mir.
Ovaj nekadašnji diplomata smatra da je vreme da Srbija u većoj meri uvaži istorijska iskustva sa drugim državama.
„Komplimenti, ponude i obećanja nisu značajni kao ta iskustva u odnosima u momentu kada preti novi rat. Sa Zapadom treba čuvati odnose, ali naročito sa Rusijom koja nikada nije bila agresor prema nama, nije ubijala naš narod i uzimala nam teritorije“, zaključio je Jovanović.
Dug put do Evrope
Bavarskoj ministarki Vučić je ukazao da bez podrške Nemačke evropski put Srbije ne bi bio moguć. Živadin Jovanović ukazuje da su svi susreti bili vezani i za nastavak evrointegracija.
„U poslednje vreme smo pod snažnim pritiskom vezano za put u EU. Pregovaračka poglavlja čije je otvaranje najavljivano za kraj prošle, pomerena su za drugu polovinu ili kraj ove godine“, kaže Jovanović. On primećuje da je posle tog gotovo jednogodišnjeg odlaganja neobično da Vučić skraćuje period prijema na 2019. kada sve ukazuje da bi to moglo da se desi znatno kasnije.
D. Dekić / Vesti
U saopštenju Vlade Srbije između ostalog je navedeno da je Bajden prilikom pozdravljanja rekao Vučiću „radite sjajan posao za Srbiju“ i pozvao ga u posetu SAD. Sa Stoltenbergom je bilo reči o prisustvu Kfora na Kosovu i Metohiji i saradnji kroz Partnerstvo za mir.
Ukazujući da je normalno da se na sastancima na tako visokom nivou traže razgovori sa najuticajnijim funkcionerima najvažnijih zemalja, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović pretpostavlja da je prilikom Vučićevih susreta bilo i tema koje nisu pomenute u javnosti. Prvenstveno, kako kaže, o srpskom stavu u rusko-ukrajinskoj krizi i približavanju Beograda NATO-u.
„Ovi razgovori se odigravaju u vreme zaoštravanja situacije kada Vašington hoće da izvrši snažniji pritisak na Moskvu, pa je interes velikih sila da susrete iskoriste za pritiske da prihvatimo sve uslove, a naročito da uvedemo sankcije Rusiji. Srbija je u tome značajna, ne samo zbog geostrateškog položaja, već i što jedina u Evropi ovu meru nije preduzela prema Moskvi, pa im je potrebno da odstupi od takve principijelne pozicije“, tumači Jovanović.
On ukazuje i da Zapad želi najtešnju saradnju sa Srbijom u vojnoj alijansi i da to što pre hoće da završi.
„SAD i NATO hoće, ako ne prijem Srbije u NATO, onda bar individualni program koji je najviši vid saradnje pre ulaska u taj vojni savez“, ocenio je Jovanović koji se zalaže da Beograd ne ide dalje od Partnerstva za mir.
Ovaj nekadašnji diplomata smatra da je vreme da Srbija u većoj meri uvaži istorijska iskustva sa drugim državama.
„Komplimenti, ponude i obećanja nisu značajni kao ta iskustva u odnosima u momentu kada preti novi rat. Sa Zapadom treba čuvati odnose, ali naročito sa Rusijom koja nikada nije bila agresor prema nama, nije ubijala naš narod i uzimala nam teritorije“, zaključio je Jovanović.
Dug put do Evrope
Bavarskoj ministarki Vučić je ukazao da bez podrške Nemačke evropski put Srbije ne bi bio moguć. Živadin Jovanović ukazuje da su svi susreti bili vezani i za nastavak evrointegracija.
„U poslednje vreme smo pod snažnim pritiskom vezano za put u EU. Pregovaračka poglavlja čije je otvaranje najavljivano za kraj prošle, pomerena su za drugu polovinu ili kraj ove godine“, kaže Jovanović. On primećuje da je posle tog gotovo jednogodišnjeg odlaganja neobično da Vučić skraćuje period prijema na 2019. kada sve ukazuje da bi to moglo da se desi znatno kasnije.
D. Dekić / Vesti
Ovaj čovek kontroliše najviše medija u Srbiji!
BEOGRAD – Američki fond KKR, na čijem čelu je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, za godinu i po kupio SBB, Grand produkciju, internet izdanja Blica, napravio TV N1… a sada preuzima i dnevne novine?!
Američki fond KKR investment, na čijem čelu je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, od oktobra 2013. do danas, za nepunih godinu i po dana, stavio je pod svoju kontrolu značajan deo srpskih medija.
Amerikanci su prvo kupili SBB, najveću mrežu kablovske televizije u Srbiji, zatim su postali većinski vlasnici Grand produkcije preko koje ostvaruju kontrolu i nad TV Prva, osnovali su TV N1, kupili akcije internet portala dnevnog lista Blic, a nedavno su, tvrde odlično obavešteni, u najvećoj tajnosti dogovorili i preuzimanje jednog tiražnog beogradskog dnevnog lista!
U gotovo svakodnevnim napisima o kontroli medija i cenzuri redovno se napadaju vlast i tajkuni, a gotovo niko i nigde ne spominje činjenicu da KKR u ovom trenutku ima verovatno najveću medijsku moć u Srbiji.
Fakat je da Amerikanci mogu preko najvećeg kablovskog operatera i svojih medija značajno da kontrolišu protok informacija, a preuzimanjem tiražnog dnevnog lista bili bi u poziciji da potpuno kreiraju javno mnjenje u Srbiji!
Kako saznaje Informer, KKR investment će u narednih nekoliko meseci i formalno preuzeti kontrolu nad dnevnim novinama u čije poslovanje su već upumpali znatna finansijska sredstva.
„Iako bi u ovom slučaju moglo možda da se govori o nedozvoljenoj koncentraciji ili čak o monopolu, Amerikanci opušteno prave aranžman o preuzimanju novina. Potpuno su, naime, uvereni da niko iz vlasti neće smeti da im zabrani preuzimanje još jednog medija…“, kaže izvor Informera.
Slučajno ili ne, tek prošlogodišnjim promenama Zakona o informisanju omogućeno je jednom vlasniku da istovremeno ima i elektronski i štampani medij, što je ranije bilo zabranjeno da bi se obezbedio pluralizam medija.
U Ministarstvu kulture i informisanja juče nisu hteli da komentarišu ova saznanja, već su samo kratko rekli da od 13. februara počinje upis u Registar medija po novim pravilima.
„On je zasnovan na Pravilniku o dokumentaciji koja se prilaže u postupku registracije medija. Pravilnik nalaže obavezu prijavljivanja vlasničke strukture medija, što će doprineti transparentnosti vlasništva“, istakli su u ovom ministarstvu.
Na drugoj strani, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović kaže za Informer da je ta komisija odobrila američkom KKR da preuzme SBB i da je tu sve urađeno po zakonu.
„Što se tiče Grand produkcije, tu smo utvrdili da nije poštovano rešenje Komisije. Zato ćemo preduzeti odgovarajuće aktivnosti iz okvira svoje nadležnosti kako bi se dosledno primenjivao Zakon o zaštiti konkurencije“, ističe Obradović. Na naše pitanje da li su postojali slični problemi i kada je počela sa radom televizija N1, takođe u rukama KKR, Obradović priznaje da taj slučaj nisu ni proveravali.
„Posle vašeg poziva proverićemo da li je došlo do nekog kršenja zakona. To je naša zakonska obaveza“, kaže Obradović.
Generalni sekretar UNS Nino Brajović kaže da želi da veruje da su ekonomski razlozi glavni motiv za dolazak KKR na ovo tržište.
„Uvek me brine velika medijska koncentracija. Ona je prirodni neprijatelj slobode medija. Zato i postoje regulatorna tela koja o tome moraju da vode računa, pre svih Regulatorno telo za elektronske medije i Antimonopolska komisija, koji treba da utvrde da li ima propusta u konkretnim slučajevima“, smatra Brajović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Informer, nezavisno od pitanja cenzure i medijskih monopola, da nije dobro da Srbija ovako profitabilne sektore ustupa strancima.
„Američki KKR kupuje biznise koji donose veliki profit. Pored toga, tu je i interes da se ostvari veliki uticaj u ovom delu Evrope. Za nas nikako nije dobro što smo tako važnog kablovskog operatera prodali, a planiramo to da uradimo i sa Telekomom. Molim vas, šta će nam ostati? Hoćemo li postati robovi u svojoj zemlji?!“, pita se Savić.
Na kraju, borba za medijski prostor nije samo pitanje politike, već i milionskih profita. To, bez sumnje, potvrđuje i podatak da oglašivači u Srbiji na televizijske reklame godišnje potroše skoro 90 miliona evra!
Paukova mreža KKR u srpskim medijima
- Da su se Amerikanci baš nameračili na srpske medije bilo je jasno u oktobru 2013, kada je KKR investicionom fondu MEP platio neverovatnih 1,2 milijarde evra za kablovsku mrežu SBB.
- Samo nekoliko meseci kasnije, u februaru 2014, Petreus i njegov KKR investment kupuju 51 odsto Grand produkcije. Cena nikada nije zvanično objavljena, ali je u medijima objavljeno da su vlasnici Granda: Brena, Boba i Saša Popović dobili ukupno 15 miliona evra.
- Amerikanci su u oktobru 2014. lansirali i svoju TV N1, koja radi pod okriljem Si-En-Ena.
- U leto 2014. KKR je kupio i paket akcija u švajcarskoj kompaniji Ringijer digital AG. Kako je saopšteno, KKR je preuzeo 49 odsto akcija u ovoj firmi koja preko povezanih firmi kontroliše i internet portal Blica u Srbiji.
Petreus voli žene, vojsku i novac
Pre nego što je došao na čelo KKR investmenta, Dejvid Petreus je bio direktor CIA, i to od septembra 2011. do novembra 2012. Pre toga obavljao je dužnost komandanta međunarodnih snaga u Avganistanu i Iraku. U jednom trenutku u SAD je važio čak i za potencijalnog predsedničkog kandidata.
Međutim, Petreusova karijera u CIA okončana je zbog seks-skandala, kada je „provaljen“ da je odavao službene tajne autorki svoje biografije Poli Brodvel, sa kojom je bio u vanbračnoj vezi.
Agenti su pronašli veliki broj poverljivih dokumenata na kompjuteru Brodvelove i u njenoj kući, a Petreus i Pola su se javno izvinili zbog ljubavne afere. Oni su rekli da su romansu počeli kada je otišao iz vojske i počeo da radi za CIA.
Petreus je trenutno u žiži javnosti u SAD jer se suočava sa mogućim podizanjem optužnice američkog ministarstva pravde zbog odavanja poverljivih informacija Brodvelovoj.
Zabranjena tema
U gotovo svakodnevnim napisima o kontroli medija i cenzuri napadaju se vlast i tajkuni, a gotovo niko ne spominje činjenicu da KKR danas ima najveću medijsku moć u Srbiji!
Izvor: N. Sekulić / Informer
