ŠEŠELj: Krećemo u medijsku ofanzivu!

KRAGUJEVAC – Šešelj je u u Kragujevcu u sali Skupštine grada promovisao nove knjige „Haško inaugurisanje govora mržnje“ i „Srpski narod mora da oslobodi Republiku Srpsku“.

Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj rekao je u Kragujevcu da je ta stranka krenula u medijsku ofanzivu, čiji je cilj raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora već ove godine.

„Sadašnja vlast se pokazala nedostojnom, izigrala je narodno poverenje, obećavala je bolji život, a zapravo izdala je srpske nacionalne interese i počela da oporezuje čak i srpsku sirotinju udarom na plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije“, rekao je Šešelj na konferenciji za novinare u sedištu SRS u Kragujevcu.

On je ocenio da je sadašnji režim na ivici rasula, da je izigrao poverenje, pa je zato sve omraženiji u narodu.

„Čega god da su se dohvatili oni su uništili, za zelen bor da se uhvate, kako kaže naš narod, i on bi se zelen osušio“, rekao je Šešelj. On je dodao da su to nekada bili „saborci“ koji su u jednom trenutku poklekli, izdali i prodali se i sada deluju protiv srpskih nacionalnih interesa, za ljubav vlasti i privilegija.

„Jedan od njih je i Tomislav Nikolić koji predstavlja naše najveće rezočarenje, sada je primer pohlepe, samovolje, brutalnosti i nemorala“, rekao je Šešelj.

On je dodao da u Beogradu postoji skoro apsolutna blokada SRS-a i zato je stranka prinuđena da gostuje po unutrašnjosti Srbije, na lokalnim i regionalnim tv stanicama. Prema rečima Šešelja, u Kragujevcu to nije bilo moguće, jer ni na jednoj televiziji nije dobijen termin za gostovanje.

„Zato smo odlučili da našu aktivnost na terenu sprovedemo organizovanjem tribina čiji je cilj promocija mojih najnovijih knjiga, a koje zapravo koristimo i kao oblik političkog delovanja“, rekao je Šešelj.

Šešelj je u u Kragujevcu u sali Skupštine grada promovisao nove knjige „Haško inaugurisanje govora mržnje“ i „Srpski narod mora da oslobodi Republiku Srpsku“.

Izvor: Kurir

Ovaj čovek kontroliše najviše medija u Srbiji!

BEOGRAD – Američki fond KKR, na čijem čelu je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, za godinu i po kupio SBB, Grand produkciju, internet izdanja Blica, napravio TV N1… a sada preuzima i dnevne novine?!

Američki fond KKR investment, na čijem čelu je bivši šef CIA general Dejvid Petreus, od oktobra 2013. do danas, za nepunih godinu i po dana, stavio je pod svoju kontrolu značajan deo srpskih medija.

Amerikanci su prvo kupili SBB, najveću mrežu kablovske televizije u Srbiji, zatim su postali većinski vlasnici Grand produkcije preko koje ostvaruju kontrolu i nad TV Prva, osnovali su TV N1, kupili akcije internet portala dnevnog lista Blic, a nedavno su, tvrde odlično obavešteni, u najvećoj tajnosti dogovorili i preuzimanje jednog tiražnog beogradskog dnevnog lista!

U gotovo svakodnevnim napisima o kontroli medija i cenzuri redovno se napadaju vlast i tajkuni, a gotovo niko i nigde ne spominje činjenicu da KKR u ovom trenutku ima verovatno najveću medijsku moć u Srbiji.

Fakat je da Amerikanci mogu preko najvećeg kablovskog operatera i svojih medija značajno da kontrolišu protok informacija, a preuzimanjem tiražnog dnevnog lista bili bi u poziciji da potpuno kreiraju javno mnjenje u Srbiji!

Kako saznaje Informer, KKR investment će u narednih nekoliko meseci i formalno preuzeti kontrolu nad dnevnim novinama u čije poslovanje su već upumpali znatna finansijska sredstva.

„Iako bi u ovom slučaju moglo možda da se govori o nedozvoljenoj koncentraciji ili čak o monopolu, Amerikanci opušteno prave aranžman o preuzimanju novina. Potpuno su, naime, uvereni da niko iz vlasti neće smeti da im zabrani preuzimanje još jednog medija…“, kaže izvor Informera.

Slučajno ili ne, tek prošlogodišnjim promenama Zakona o informisanju omogućeno je jednom vlasniku da istovremeno ima i elektronski i štampani medij, što je ranije bilo zabranjeno da bi se obezbedio pluralizam medija.

U Ministarstvu kulture i informisanja juče nisu hteli da komentarišu ova saznanja, već su samo kratko rekli da od 13. februara počinje upis u Registar medija po novim pravilima.

„On je zasnovan na Pravilniku o dokumentaciji koja se prilaže u postupku registracije medija. Pravilnik nalaže obavezu prijavljivanja vlasničke strukture medija, što će doprineti transparentnosti vlasništva“, istakli su u ovom ministarstvu.

Na drugoj strani, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović kaže za Informer da je ta komisija odobrila američkom KKR da preuzme SBB i da je tu sve urađeno po zakonu.

„Što se tiče Grand produkcije, tu smo utvrdili da nije poštovano rešenje Komisije. Zato ćemo preduzeti odgovarajuće aktivnosti iz okvira svoje nadležnosti kako bi se dosledno primenjivao Zakon o zaštiti konkurencije“, ističe Obradović. Na naše pitanje da li su postojali slični problemi i kada je počela sa radom televizija N1, takođe u rukama KKR, Obradović priznaje da taj slučaj nisu ni proveravali.

„Posle vašeg poziva proverićemo da li je došlo do nekog kršenja zakona. To je naša zakonska obaveza“, kaže Obradović.

Generalni sekretar UNS Nino Brajović kaže da želi da veruje da su ekonomski razlozi glavni motiv za dolazak KKR na ovo tržište.

„Uvek me brine velika medijska koncentracija. Ona je prirodni neprijatelj slobode medija. Zato i postoje regulatorna tela koja o tome moraju da vode računa, pre svih Regulatorno telo za elektronske medije i Antimonopolska komisija, koji treba da utvrde da li ima propusta u konkretnim slučajevima“, smatra Brajović.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Informer, nezavisno od pitanja cenzure i medijskih monopola, da nije dobro da Srbija ovako profitabilne sektore ustupa strancima.

„Američki KKR kupuje biznise koji donose veliki profit. Pored toga, tu je i interes da se ostvari veliki uticaj u ovom delu Evrope. Za nas nikako nije dobro što smo tako važnog kablovskog operatera prodali, a planiramo to da uradimo i sa Telekomom. Molim vas, šta će nam ostati? Hoćemo li postati robovi u svojoj zemlji?!“, pita se Savić.

Na kraju, borba za medijski prostor nije samo pitanje politike, već i milionskih profita. To, bez sumnje, potvrđuje i podatak da oglašivači u Srbiji na televizijske reklame godišnje potroše skoro 90 miliona evra!

Paukova mreža KKR u srpskim medijima

• Da su se Amerikanci baš nameračili na srpske medije bilo je jasno u oktobru 2013, kada je KKR investicionom fondu MEP platio neverovatnih 1,2 milijarde evra za kablovsku mrežu SBB.
• Samo nekoliko meseci kasnije, u februaru 2014, Petreus i njegov KKR investment kupuju 51 odsto Grand produkcije. Cena nikada nije zvanično objavljena, ali je u medijima objavljeno da su vlasnici Granda: Brena, Boba i Saša Popović dobili ukupno 15 miliona evra.
• Amerikanci su u oktobru 2014. lansirali i svoju TV N1, koja radi pod okriljem Si-En-Ena.
• U leto 2014. KKR je kupio i paket akcija u švajcarskoj kompaniji Ringijer digital AG. Kako je saopšteno, KKR je preuzeo 49 odsto akcija u ovoj firmi koja preko povezanih firmi kontroliše i internet portal Blica u Srbiji.

Petreus voli žene, vojsku i novac

Pre nego što je došao na čelo KKR investmenta, Dejvid Petreus je bio direktor CIA, i to od septembra 2011. do novembra 2012. Pre toga obavljao je dužnost komandanta međunarodnih snaga u Avganistanu i Iraku. U jednom trenutku u SAD je važio čak i za potencijalnog predsedničkog kandidata.

Međutim, Petreusova karijera u CIA okončana je zbog seks-skandala, kada je „provaljen“ da je odavao službene tajne autorki svoje biografije Poli Brodvel, sa kojom je bio u vanbračnoj vezi.

Agenti su pronašli veliki broj poverljivih dokumenata na kompjuteru Brodvelove i u njenoj kući, a Petreus i Pola su se javno izvinili zbog ljubavne afere. Oni su rekli da su romansu počeli kada je otišao iz vojske i počeo da radi za CIA.

Petreus je trenutno u žiži javnosti u SAD jer se suočava sa mogućim podizanjem optužnice američkog ministarstva pravde zbog odavanja poverljivih informacija Brodvelovoj.

Zabranjena tema

U gotovo svakodnevnim napisima o kontroli medija i cenzuri napadaju se vlast i tajkuni, a gotovo niko ne spominje činjenicu da KKR danas ima najveću medijsku moć u Srbiji!

Izvor: N. Sekulić / Informer

NEMAČKA OKUPACIJA: Nemci drže najuticajnije medije u Srbiji, a da to ni ne znate

Skriveni iza fantomskih firmi sa Kipra, Nemci su uspeli da preuzmu kontrolu nad dve nacionalne televizije u Srbiji, što je suprotno zakonu. Evo kako. 

Štampani mediji

Krenimo prvo od štampanih izdanja. Jedna od najvećih izdavačkih kuća u Srbiji je Ringier Axel Springer. Ta kompanija je u vlasništu švajcarske kompanije Ringier (50%) i nemačke kompanije Axel Springer (50%).

Švajcarsko-nemački Ringier Axel Springer u Srbiji državi nekoliko najuticajnijih i najtiražnijih štampanih medija, između ostalog, Blic, Alo! i 24 sata. Ne zaboravimo i njihova elektronska izdanja blic.rs, zena.blic.rs, sport.blic.rs, alo.rs i 24sata.rs. Ti sajtovi se nalaze na spisku najposećenijih sajtova u Srbiji.

Ringer Axel Springer drži još nekoliko štampanih i elektronskih izdanja:

Magazini: Blic žena, NIN, Puls, Auto Bild, Ekstra kuhinja, Kigaku
Digitalna izdanja: nonstopshop.rs, pulsonline.rs, superodmor.rs, nekretnine.rs, mojauto.rs

Dakle, Nemci, u partnerstvu sa Švajcarcima, drže najuticajniji štampani medij – Blic i najposećeniji domaći internet sajt – blic.rs (sport.blic.rs i zena.blic.rs).

Televizije

Zvanično, Nemci ne drže nijednu televiziju u Srbiji. Izuzetak je samo jedna televizija o kojoj ćemo pisati u nastavku teksta. Imajući u vidu to da su vlasničke strukture televizija izuzetno kompleksne, teško je ponuditi konkretne, crno na belo, dokaze da Nemci imaju bilo kakav udeo u televizijskom tržištu Srbije.

Međutim, ne moramo se voditi zvaničnim dokumentima kako bismo dokazali da Nemci drže dve najgledanije televizije u Srbiji, potrebno je samo da posmatramo i povezujemo detalje.

Nemci u Srbiji, indirektno, drže TV Prva i TV B92. Kako kada znamo da su zvanični vlasnici tih televizija firme iz Grčke i Kipra? Evo kako.

Slučaj TV Prva – Nemci prerušeni u Grke

Vratimo se u 2006. godinu kada je Republička radiodifuzna agencija raspisala konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija. Frekvencije su dobili TV Pink, TV Košava, TV Avala, TV B92 i TV Fox.

Podrazumevalo se da će Pink, Košava, Avala i B92 dobiti dozvole za nacionalne frekvencije, ali je peta frekvencija bila posebno interesantna jer su se za nju bortile dve najjače svetske medijske kompanije, NewsCorp iz SAD i RTL iz Nemačke.

RTL je 2006. godine izgubio bitku kada je Srbija po prvi put dobila američku nacionalnu televiziju na domaći način (Fox TV), umesto nemačku (RTL).

Iako bi nemačka RTL televizija u Srbiji bila mnogo gledanija od američke Fox televizije, što je i dokazano nekoliko godina kasnije kada se NewsCorp (vlasnik Fox televizije u SAD) povukao iz Srbije nakon godina lošeg rejtinga i finansijskih problema, RRA je ipak, iz nekog razloga, odlučila da na konkursu odbije RTL.

Od tog trenutka počinje opsesija Nemaca sa srpskim medijskim tržištem.

Nakon što je RTL izgubio na konkursu 2006. godine, samo dve godine kasnije, oktobra meseca 2008. godine, u medijima počinje da se spekuliše da je nemački RTL potencijalni kupac posrnule TV Avala, koja je u međuvremenu ugašena.

Posle nekog vremena, saopšteno je da RTL ipak neće ulaziti u kupovinu TV Avala jer planiraju da preduzmu “druge korake kako bi ušli na srpsko televizijsko tržišta”.

Godinu dana kasnije, 2009. godine, najavljeno je da se NewsCorp zvanično povlači iz Srbije i da planira da nacionalnu Fox televiziju stavi na prodaju.

Tadašnji direktor Fox televizije, Den Bejts, prepustio je upravljanje televizijom Dejanu Jociću nakon što je grčka medijska kuća, Antenna Group, kupila Fox televiziju za jedan dolar. Novim vlasnicima je ostavljen i minus na računu od nekoliko desetina miliona evra.

Septembra 2010. godine, Fox televizija menja ime u Prva srpska televizija i počinje sa emitovanjem redizajniranog programa koji su upotpunile nove emisije, serije i filmovi.

Nakon početka emitovanja novog programa te 2010. godine, već se moglo uočiti da Grci nemaju nikakve veze sa tom televizijom.

Evo i zašto.

Prvo, za direktora TV Prva tada je bio postavljen Dejan Jocić, Srbin iz Nemačke. Jocić je pre dolaska u Srbiju radio kao direktor nemačke televizije Pro Sieben.

Drugo, gotovo sve nove emisije Prve srpske televizije bile su direktno preuzete sa najgledanijih nemačkih televizija, RTL, Pro Sieben, Das Erste, ZDF… Praktično, TV Prva predstavlja kompilaciju svih nemačkih televizija.

Sam naziv, “Prva”, preuzet je sa nemačke televizije Das Erste (eng. The First), što u prevodu na srpski znači Prva.

Kompletan vizuelni identitet preuzet je sa nemačke televizije Pro Sieben, čiji je Dejan Jocić bio direktor. Čak se nisu ni potrudili da promene muziku koja se koristi na reklamnoj špici.

Takođe, Pro Sieben je jedina nemačka televizija koja je poznata po spuštajućem logotipu sa desne strane pre marketinške seče programa. Obratite pažnju sledeći put kada budete gledali program TV Prva. Da li vam spuštajući logotip sa desne strane signalizira da će za koji sekund biti puštene reklame? To je karakteristika televizije Pro Sieben.

Dalje, kada uporedimo uvodne špice za vesti svih domaćih televizija sa špicom za vesti TV Prva, primetićete da njihova špica za vesti nije pravljena u Srbiji. Jedan radnik te televizije potvrdio nam je da su sve špice pravljene u Nemačkoj.

Kako bismo ilustrovali naše tvrdnje, pogledajte snimak koji uporedno prikazuje emisije TV Prva i emisije nemačkih televizija.

Primetićete još da TV Prva direktno sarađuje sa RTL televizijom iz Hrvatske u pogledu razmene priloga koji se odnose na vesti iz Srbije i Hrvatske.

Na osnovu predstavljenih činjenica, jasno je da TV Prva ne upravljaju Grci, već Nemci i to ne kriju, osim u zvaničnim dokumentima.

Ko su “zvanični” vlasnici TV Prva?

Dolaskom novih vlasnika, firma Fox televizija d.o.o preimenovana je u Prva televizija d.o.o čiji je direktor Peter Smith iz Velike Britanije. Vlasnici te firme su Nova Broadcasting d.o.o iz Beograda (51%) i Warraner Limited sa Kipra (49%). Stopostotni vlasnik firme Nova Broadcasting iz Beograda, na čijem čelu sedi izvesni Nikolaos Angelopoulos, državljanin Kipra, je Antenna Stream T.V. Limited sa sedištem na Kipru

Čemu tolika muka da se preko papira sakrije činjenica da su pravi vlasnici Nemci? Ko ima problem sa Nemcima kao vlasnicima televizija u Srbiji?

Kada je Dejan Jocić napustio funkciju direktora TV Prva, on se bacio na otvaranje nove televizije čiji bi vlasnici bili direktno Nemci.

Osnovao je firmu Nova.rs koja je, nakon dobijanja dozvole da emituje program preko kablovskog sistema, u decembru 2013. godine počela sa emitovanjem programa.

Na koktelu, povodom početka rada televizije, bio je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić.

Jocić je pokrenuo novu televiziju jer je u najavi bio konkurs za dodelu nacionalne frekvencije koja je oduzeta TV Avala. Na konkurs su se prijavili televizija Kopernikus i Jocićeva Nova.rs.

Međutim, nakon brojnih odlaganja i dva neuspešna glasanja, Savet RRA je sa četiri glasa za, četiri glasa protiv i jedan uzdržan, odbio da dodeli Nova.rs nacionalnu frekvenciju.

Prema pisanju medija, najtiražniji nemački štampani mediji okarakterisali su odluku RRA kao sabotažu.

Jocić se u međuvremenu povukao sa rukovodećeg mesta u firmi Nova.rs i televizija je trenutno u stanju propadanja, iako poseduje sve dozvole za emitovanje programa putem kablovske.

Ovo je drugi put da Nemaci gube bitku za nacionalnom frekvencijom u Srbiji.

Slučaj B92

Odmah nakon što su Nemci prerušeni u Grke kupili TV Prva, televiziju B92 takođe kupuju nekakvi “Grci” skriveni iza kiparskih firmi.

Sadašnji većinski vlasnik B92 je firma Astonko d.o.o iz Beograda koja je u vlasništu istoimene firme sa Kipra. Televizija B92 je svojevremeno bila 21,44% u vlasništu firme Salink Limited sa Kipra. Sledeća dokapitalizacija B92 omogućila je firmi Salink Limited da preuzme vlasništo nad TV B92 u iznosu od 23,36%.

Najveća dokapitalizacija B92 dogodila se u oktobru 2010. godine kada je firma Astonko d.o.o iz Beograda preuzela akcije firme Salink Limited.

Prema jedinstvenoj evidenciji akcionara kod Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti, na dan 5. avgusta 2014. godine, B92 ima ukupno 44 akcionara i to: Astonko sa 84,99%, B92 Trust sa 11,35%, Fox televizija sa 1,31%, dok su ostali akcionari fizička lica, piše u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Nije jasno kako je Fox televizija d.o.o. vlasnik 1,31% kada je ta firma preimenovana u Prva televizija d.o.o. Međutim, dok su Amerikanci bili vlasnici Fox televizije, tadašnji direktor, Den Bejts, otvorio je firmu Fox televizija plus d.o.o, u pokušaju da prebaci frekvenciju na tu firmu, što je protivno zakonu, pa je odustao (nezvanično saznajemo od jednog radnika te televizije). Međutim, tu firmu, koja je bila u vlasništu istih kiparskih firmi koje drže TV Prva, je nemoguće pronaći na APR-u.

Isti vlasnici TV Prva i TV B92

U izveštaju Komisije za zaštitiu konkurencije piše:

Naime, u novembru 2010. godine, prodata je TV B92. Najveći akcionar RTV B92 postalo je domaće preduzeće Astonko, čiji je vlasnik istoimeno preduzeće sa Kipra, ali je njen vlasnik nepoznat. Međutim, iz samog medija su stigle informacije da je izvesni Stefanos Papadopoulos pravi vlasnik te kiparske firme, zajedno sa još nekim licima. Papadopoulos je, takođe, vlasnik TV Makedonija iz Soluna u Grčkoj, za koju u toj zemlji postoji uverenje da je članica grčke medijske grupacije “Antena” Minosa Kirijakua, koja u Srbiji već ima TV Prvu, navodi se u izveštaju Komisije.

Dakle, ako znamo da je grčka Antena, u saradnji sa Nemcima, samo formalni vlasnik TV Prva, a znamo još da postoji povezanost između vlasnika TV B92 i vlasnika grčke Antene koja je u Srbiji samo formalno vlasnik TV Prva, nameće se zaključak da su TV B92 i TV Prva u vlasništu istih Grka koji služe kao paravan za prave vlasnike koji dolaze iz Nemačke.

Povezanost TV B92 i TV Prva

Na papirima može da piše da su vlasnici TV B92 i TV Prva i sa Marsa, ali sam program otkriva prave vlasnike.

Na primer, nemačku emisiju Galileo do nedavno je emitovala TV Prva. Međutim, ta emisija, sa sve voditeljom, misteriozno prelazi sa TV Prva na TV B92.

Takođe, program B92 otkriva da ta televizija sarađuje sa TV Prva iz Crne Gore, televizija koja ima iste vlasnike kao i TV Prva u Srbiji.

Kao što TV Prva sarađuje sa RTL televizijom iz Hrvatske, tako i TV B92 sarađuje sa TV Prva iz Crne Gore u pogledu razmene informativnih priloga.

To je bilo očigledno kada je TV B92 preuzela izveštaj TV Prva iz Crne Gore koji se odnosi na nedavnu akciju spasavanja srpskih turista iz kanjona u Crnoj Gori.

ZAKLJUČAK

Dakle, Nemci (u partnerstvu sa Švajcarcima) u Srbiji drže najtiražnije novine (Blic, Alo!, 24sata), nacionalne televizije Prva i B92 (uključujući i b92.net), kablovski kanal Prva Plus, kao i dozvole za emitovanje programa preko kablovskog sistema koje su dodeljene nemačkim vlasnicima Nova.rs.

Dosta vam je!

Tvrdnje da su Grci vlasnici svih tih televizija padaju u vodu jer je opšte poznato da Grci nikada nisu bili posebno zainteresovani za srpsko televizijsko tržište. Međutim, sa Nemcima je u potpunosti suprotna situacija. Podsetimo još da je nemačka firma Vac do 2010. godine bila vlasnik nekoliko štampanih medija u Srbiji, između ostalog, i Večernjih novosti.

Odakle tolika opsesija Nemaca da zavladaju srpskim medijskim tržištem?

AUTOR: Danilo Redžepović

Izvor: Teleprompter

Informer napada slobodne medije

Glavni i odgovorni urednik magazina Tabloid, Milovan Brkić, napisao je ovaj tekst, a Nacional ga prenosi u celini:

Napadi na Magazin Tabloid traju od njegovog osnivanja. Redovni tromesečni "desanti" na ovaj dvonedeljnik i njegovog glavnog urednika, punih jedanaest godina, pokazali su da savremeni srpski diktatori ne trpe slobodu govora, i javno suočavanje sa ružnim istinama. Poslednju ofanzivu na magazin Tabloid i njegovog urednika, preko Informera izveo je Aleksa Jokić, Vučićev neformalni šef kabineta i Zoran Korać, "ovlašćen da pljačka za SNS". Ali, nećemo se dati više drati.

U subotu, 3. januara ove godine, službeni bilten Aleksandra Vučića krenuo je ponovo u juriš na magazin Tabloid. Na naslovnoj strani Informera je najavljen tekst - "Brkić traži UBISTVO VUČIĆA a Srbija ćuti".

Povod za juriš je uvodnik koji sam napisao u prošlom broju, pod naslovom Gospode, pomozi.

Informer je počeo prozivku srpskih novinara, tražeći da javno osude poziv na ubistvo premijera, a od tužilaštva da ''primeni zakon'' i uhapsi me.

Poput žena narikača, urednik Informera Dragan J. Vučićević zvani Bučko, opisivao je da jedan opskurni list i novinar, kakav sam ja, već duže vreme traži ubistvo premijera, i da mi niko nije stao na put.

Kampanji Informera pridružila se ružičasta televizija RTV Pink, objavljujući u naredna tri dana istu vest po dvadeset puta dnevno. Hapšenje, te hapšenje, i ništa bez hapšenja. Ako mene ne uhapse, Vučić će loše da se provede, tvrdili su (u prošlom broju, novinar Tabloida Predrag Popović opisao je životni i zločinački put Željka Mitrovića, vlasnika Pink-a).

U tu svrhu angažovana je i Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije i glavni urednik dnevne "Politike", nametnuta po drugi put ovom listu, za platu od deset hiljada evra, mesečno. Ona je i predsednica njenog privatnog Saveta za štampu, strašnog suda za nepoćudne novinare, bila je predsednica Komisije za istraživanje ubistva novinara, prevashodno Slavka Ćuruvije, i po njenom, i nalogu Verana Matića, uhapšeni su i optuženi za ubistvo ljudi koji to zverstvo nisu izvršili, i godinu dana čame u zatvoru, BEZ OPTUŽNICE.

U napad na magazin Tabloid uključila se i Veranova TV B 52.

"...Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović naveo je da bi sadržajem uvodnika u 'Tabloid' trebalo da se bavi tužilaštvo, jer prevazilazi ne samo profesionalni već i zakonski okvir slobode izražavanja." - prenosi dnevna Politika u izdanju od 4. januara njegovu izjavu datoj Tanjugu.

Šta dalje kaže predsednik NUNS-a?

"Ne treba od ovoga praviti cirkus, ne treba preterivati sa davanjem značaja jednom opskurnom listu kakav je 'Tabloid'. To je posao kojim treba da se bavi tužilaštvo. I u ovom i u svakom budućem slučaju" - rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, koje citira Tanjug, a prenosi Politika, svako ko se ozbiljno bavi novinarstvom i medijskom scenom Srbije, "zna ko je 'Tabloid i ko je Milovan Brkić, i otuda je odsustvo bilo kakve reakcije", naveo je Obradović, dodajući: "...da su tužilaštvo i nadležni organi do sada radili svoj posao kako valja, do ovakvih situacija ne bih dolazilo".

Kampanju Informera, lista koji je do sada više od sto puta najavio smrt i atentate na Vučića, podržali su, iz sveg glasa i sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajević, i predsednik Izvršnog odbora Petar Jeremić, opisujući magazin Tabloid i njegovog glavnog urednika kao opskurne.

"On (Brkić) se čak ne može ni nazvati pripadnikom naše profesije, jer nije novinar ni po čemu što radi, osim što formalno piše i to štampa na papiru" -izjavio je Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora UNS-a.

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije našlo da se u pomenutom uvodniku poziva na ubistvo premijera Vučića, što iz teksta i ne proizilazi, te nije preduzelo mere iz svoje nadležnosti, a pozivano je da zabrani rasturanje magazina i uhapsi glavnog urednika.

Nikada se u istoriji Srbije nije dogodilo da funkcioneri novinarskih udruženja pozivaju da se uhapsi njihov kolega, a tužilaštvo ne reaguje, jer ne postoji nikakav zakonski osnov.

Magazin Tabloid izlazi već 12 godina. Trenutno se proda oko 12 hiljada primeraka, a pročita ga u štampanom izdanju najmanje 35.000 čitalaca. Elektronsko izdanje magazina, svaki broj, pročita još 120.000, a još najmanje 50.000 čitalaca pročita tekstove iz našeg magazina koji prenose drugi portali. Za magazin pišu novinari koji imaju preko 40 godina profesionalnog staža, poput Mileta Isakova, Milana Balinde, Mileta Uroševića, Viktora Hlistuna, Fridriha Emkea, kao i istraživači Miodrag K. Skulić, Branko Dragaš, Ivona Živković, Stanislav Živkov, te kolumnisti Vlado Dragićević, Milan Glamočanin.... Novinari magazina Tabloida govore sve svetske jezike...

Ko su oni koji nas kritikuju?

Vukašin Obradović je vlasnik lokalnog lista Vranjske novine sa tiražom od dve hiljade primeraka. Proda se od tog tiraža 350 primeraka. Sigurno niko nije pročitao u Beogradu neki njegov tekst, ali je on predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije! Nezavisnog od i od istine i od morala, a zavisnog od stranih donacija i trošenja para.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović prestao je da se bavi novinarstvom još u ratno vreme, kada je uhapšen sa tovarom kradene tehničke robe, koju je kao ratni reporter RTS-a nosio u svoj stan. Vučelić ga je otpustio i onda se Nino preselio u zgradu Udruženja novinara Srbije, prvo kao predsednik UNS-a u više mandata, a danas je plaćeni generali sekretar, jer je vlast Ljiljanu Smajlović postavila da rukovodi UNS-om.

Petar Jeremić je plaćeni službenik UNS-a, predsednik je Izvršnog odbora, i zadužen je za nadgledanje članstva, da slučajno neko ne istupi protiv režima. Ovaj policajac duha ne ume ni pismo majci da napiše. Ali se predstavlja kao novinar.

A ko sam ja?

Prve tekstove objavio sam još daleke 1976. godine u Studentu, Mladosti, NON-u, a već 1977. u DUGI, NINU-u... Naišao sam na sačuvan primerak DUGE od 13. maja 1978. godine, u kojoj sam, u 21. godini života, objavio UVODNIK u ovom, tada kultnom listu. Do sada sam napisao preko 7.000 tekstova, koje su objavili najugledniji listovi bivše SFRJ. Dao sam preko 200 intervjua najtiražnijim i uticajnijim listovima i te-ve stanicama u svetu, jer tada nije bilo ''heroja'' poput Brajovića, Smajlovićeve, Petra Jeremića i Vukašina Obradovića...

Na sajtu www.milovanbrkic.com može se pročitati dosta o mom životu"i opskurnom novinarskom radu''. Jedan sam od osnivača NUNS-a, iz kojeg su me izbacili za vreme "Sablje", dva sata uoči hapšenja, bez ikakvog obaveštenja.

Zašto je Informer po ko zna koji put krenuo na magazin Tabloid?

Uoči slanja ovog broja u štampariju, iz teksta smo izbacili deo kojim smo opisali ulogu drugog čoveka, koji je ranije komandovao prepadima na magazin Tabloid. Izbacili smo i tekst koji je bio prelomljen na 16. i 17. stranici lista. Pustili smo rezervni tekst.

Zašto smo to učinili?

Naš novinar poslao nam je hitnu poruku:

"...Proteklih dana sam se raspitivao ko stoji iza najnovijih napada na Tabloid. Nisam saznao ništa spektakularno. Ipak plasirana mi je jedna informacija za koju ne mogu da garantujem da je tačna, a mislim da ne smem da je prećutim:

Napade na Tabloid ovog puta vode Zoran Korać i Aleksa Jokić, dok ovaj put u tome ne učestvuje Nikola Petrović. Na meti su svi koji rade i sarađuju sa Tabloidom, koriste se veze sa službenicima koje imaju u BIA. O svakome ko radi u Tabloidu narednih meseci biće tražen kompromitujući materijal, i svakog iz Tabloida će pokušati da diskredituju. Jokić je tražio dosije koji je sačinio pokojni Radmilo Bogdanović o Brkiću, ali taj dosije nije dobio, rečeno mu je da ga nema...".

Zavladala je neverica. Zamenik me pita naglas - ''Jel' to naš Aleksa?". Klimanjem glave potvrđujem. Telefonom zovem zajedničkog prijatelja i pitam šta to bi Aleksi. On iznenađen. "Zar si već saznao" - pita. Kaže da se Aleksa zabrinuo jer Vučić vodi istragu ko nam je prošle godine donirao 120 hiljada evra, i ko dostavlja poverljive podatke iz njegovog kabineta.

Zoran Korać je bivši savetnik Milorada Dodika, a sada je funkcioner SNS-a, zadužen za ''uterivanje reketa i straha među članstvom'''.

Dragan J. Vučićević je, upitan od našeg insajdera ko je naručio napad na Tabloid, Korać ili Jokić, iznenađen, potvrdio da su ga pritiskala obojica.

Nećemo se dati više drati.

Izvor: Magazin Tabloid

TANJUG. NETAČNO! Tanjug i ostali mediji objavili lažan izveštaj o slobodi medija u Srbiji

Fondacija “Slavko Ćuruvija” navodi da je državna agencija “Tanjug” objavila netačnu listu koja pokazuje medijske slobode u Srbiji.

Kako se navodi u izveštaju fondacije “Slavko Ćuruvija”, Tanjug je preksinoć pustio vest o napretku Srbije na „upravo objavljenoj“ listi Reportera bez granica o stanju medijskih sloboda u 180 država. Drugi dnevnik RTS-a, Blic, Politika, B92… uredno su preneli tu informaciju.

Dobra vest za Srbiju? Teško. “Upravo objavljena” lista stara je celih godinu dana

“Srbija se, prema upravo objavljenoj listi od 180 zemalja, rangiranih po stepenu slobode štampe za 2014. godinu, našla na 54. mestu, za devet mesta više u odnosu na prethodnu godinu”, objavila je preksinoć, 11. januara, državna agencija Tanjug.

Brojni mediji u Srbiji, među kojima i Radio-televizija Srbije u Drugom dnevniku, udarnoj informativnoj emisiji, Politika, Blic i B92, preneli su vest o napretku Srbije u medijskim slobodama, pozivajući se na Tanjug.

Ova lista, međutim, nije “upravo objavljena”. Reč je izveštaju starom godinu dana, koji se na sajtu Reportera bez granica može videti još od 31. januara 2014. godine (datum je jasno vidljiv u zaglavlju ovog dokumenta).

Izveštaj o medijskim slobodama naslovljen je sa “World Press Freedom Index 2014″ i obuhvata događaje iz prethodne, 2013. godine (u nekoliko navrata i iz 2012. godine), što se u njemu ističe na čak 72 mesta.

Mnogi mediji u Srbiji objavili su gotovo identičan tekst o napretku Srbije u oblasti medijskih sloboda pre skoro godinu dana – što je sasvim razumljivo, imajući u vidu da su ga pisali na osnovu istog izveštaja. Blic je, tako, 12. februara 2014. preneo vest agencije Beta o tome kako je Srbija napredovala u oblasti medijskih sloboda, pozivajući se na izveštaj o kome će ponovo pisati i 11. januara 2015.

IZVOR: Cenzolovka.rs / Jovana Simić i Teleprompter

Reč "Šiptar" se ne sme koristiti u srpskim medijima!

BEOGRAD – Srpski Savet za štampu (nezavisno samoregulatorno telo) donelo je odluku da je reč “ŠIPTAR” uvredljiva i da se kao takva ne sme koristiti u srpskim medijima!

Komisija za žalbe ovog saveta, sastavljena od 10 članova, na osnovu žalbe Nevladine organizacije “Praksis” i šestoro (uvređenih) građana albanske nacionalnosti “presudila” je ovako, iako sama priznaje “da ne može da se bavi etimologijom upotrebljene reči, jer niti je nadležna, niti dovoljno stručna za to”. Dakle – oni se ne razumeju u to, ali ipak jeste uvreda!

Odluka komisije u celini glasi:

Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Petar Jeremić, Zoran Ivošević, Tamara Skroza, Marija Kordić, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Božo Prelević, Ivan Cvejić i Predrag Azdejković, na sednici održanoj 25.12. 2014. godine, većinom glasova, donosi

Odluku

Serijom tekstova objavljenim 14. i 15 oktobra 2014. godine, koji se odnose na incidente na utakmici Srbija – Albanija, a u kojima u naslovima i tekstovima koristi reč “Šiptari”, portal “Telegraf.rs”
1. prekršio je tačku 1 Odeljka 4 (Odgovornost novinara) po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja,
2.prekršio je i tačku 4. Odeljka 5 ( Novinarska pažnja), po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

Izvor: Telegraf.rs

Kako detektovati novu vrstu režimskih medija – zakamuflirane režimske medije

Suluda stmosfera u Srbiji izrodila je novu vrstu medija – zakamuflirane režimske medije. Ko su zakamuflirani režimski mediji i kako ih detektovati, pročitajte u nastavku.

U Srbiji živi nešto više od 7,1 miliona stanovnika. U Srbiji ima tačno 1.346 registrovanih medija. Kada uporedimo te dve cifre, dolazimo do zaključka da na svakih 5.275 stanovnika ide po jedan medija.

Uzimajući u obzir relativno ograničeno tržište oglašavanja u Srbiji, gotovo je nemoguće da svaka medijska kuća u Srbiji opstaje isključivo na osnovu oglašavanja. Nema teoretske šanse.

Srbija je veoma mala za tako veliku koncentraciju medija. Najviše novca od oglašavanja zarađuju nacionalne medijske kuće. Manji lokalni mediji nemaju pristup tim izvorima finansiranja. Kako li onda tako velik broj medija opstaje u Srbiji?

Odgovor je prost. Stranke.

Logika je sledeća: Manji lokalni mediji bez adekvatne zarade od oglašivača prinuđeni su da pronalaze druge izvore finansiranja. Imajući u vidu to da su političke stranke izvor finansija, tržišne neprilike manje lokalne medije primoravaju da se okrenu političkim strankama za novac. Strankama to odgovara, jer je njima potrebna promocija i propaganda.

Svi su zadovoljni.

Vladajuće političke stranke su jedine koje imaju dovoljno kapitala da održavaju taj sistem.

Dakle, dolazimo do zaključka da su gotovo svi manji lokalni mediji u vlasništvu političkih stranaka, odnosno, njihov opstanak zavisi od stranačkog novca.

Uzmimo za primer Novi Sad. Novosadski Dnevnik je nekada bio demokratski list, sada je naprednjački. TV “Novosadska” je gradski javni servis, dakle finansira se iz budžeta grada. Regionalna TV Panonija u indirektnom je vlasništvu Nedeljka Šljivanca, predsednika Reformista Vojvodine i pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku. Pre toga, Panonija je bila u vlasništvu članova Dinkićevog URS-a. NS Reporter je u vlasništvu članova DSS-a. Novine novosadske su pre izbora 2012. godine bile u indirektnom vlasništvu Lige socijaln demokrata Vojvodine (vlasnik bio u tesnoj sprezi sa Ligom). Nakon što su naprednjaci preuzeli vlast, novine su zapale u ruke Treće Srbije.

RTV Vojvodina vešto balansira između DS-a i SNS, ali više naginju ka DS-u, jer ta stranka i dalje drži vlast u Vojvodini.

Novosadska Delta televizija je televizija zabavnog karaktera koja deli program sa mađarskom TV Mozaik i samim time nije interesanta političkim strankama. Lokalna televizija Kanal 9 se jednostavno prilagođava svakog lokalnoj vlasti. TV Most je poznata kao SPS-ovska televizija, jer je vlasnik Dušan Bajatović. Međutim, nekoliko voditelja te televizije otvoreni su članovi Treće Srbije.

Drugih medija u Novom Sadu nemate.

Zaključak: Lokalne vlasti drže lokalne medije. Izuzetaka skoro da nema.

Ista je situacija i na državnom nivou.

Nacionalni mediji zavise od oglašivača. Tržište oglašavanja u Beogradu drže razne privatne marketing agencije. Jedna od najpoznatijih je Đlasova “Dajrek medija”. Vlasnici tih marketing agencija su po pravilu priklonjeni vladajućoj političkoj stranci. Umesto da mediji trguju svojim oglasnim prostorom, svoj oglasni prostor su prepustili privatnim firmama koje su bliske vladajućim strankama.

Zar nije taj sistem lepo dizajniran? Dakle, onaj ko drži par od reklama kontroliše medije. Mediji se ništa ne pitaju. Ali, ukoliko žele da nastave da primaju taj novac, moraju da poštuju određena pravila izveštavanja kada je reč o politici.

Neki nacionalni mediji su se jednostavno prepustili i na očigledan način pokazuju koju političku opciju zastupaju.

Njih ćemo da označimo kao otvorene režimske medije. Tu spadaju: Kurir, Informer, Večernje novosti, Politika, Pink, Studio B, RTS i TV Happy.

Politika, Novosti, Studio B i RTS su mediji koji su u vlasništvu države, dakle od njih se i očekuje da zastupaju svaki režim.

Međutim, kod privatnih medija, situacija je nešto drukčija. Neki mediji se okreću režimu zbog oglašavanja, a neki zbog beneficija koje dobijaju ukoliko se “zvanično” deklarišu kao režimska medijska glasila.

U tu grupu spadaju Kurir, Informer, Pink i Happy.

Oni jednostavno vole što imaju priliku da podržavaju režim. Uživaju sve beneficije. U tim medijima ćete dolaziti do državnih “insajderskih” informacija koje drugi mediji neće biti u prilici prvi da objave.

Bitno je napomenuti da su ti mediji po pravilu u vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica.

Sa druge strane imamo medije koji su u vlasništvu stranaca. Tu spadaju: Blic, Alo, Danas, B92 i Prva.

Mediji u vlasništvu stranaca bili su najrasprostranjeniji tokom devedesetih godina. Jedino se preko tih medija mogla voditi kampanja protiv Slobodana Miloševića. Međutim, primarna misija tih medija je završena i oni su primorani da pronalaze druge izvore finansiranja.

Sada dolazimo do razotkrivanja “zakamufliranih režimskih medija“.

U Srbiji je zavladala nepodnošljiva atmosfera u medijima. Vučićeva pojava je izazvala veliku mržnju određenog dela naroda prema medijima koji su se otvoreno deklarisali kao režimski mediji. Praktično, pomoću društvenih mreža “svi” građani prate rad svih medija. Nema ništa gore nego kada vam javnost nalepi etiketu da ste “režimski medij”.

Takva atmosfera je primorala određene medije da osmišljaju alternativne načine kako da javnosti zamažu oči.

Jedan klasičan primer “zakamufliranog režimskog medija” je Blic.

Na prvi pogled, običan čitalac će reći da Blic nikako nije režimski medij. Ne, nije režimski medij, već je prikriveni režimski medij. Pažljivo analizirajute tekstova na Blicu pa ćete sami doći do zaključka.

Kako vam je Blic zamazao oči? Blic vam je zamazao oči tako što će “pljuvati” po svakom članu vlade, svakom funkcioneru SNS, po SNS, ako treba, ali NIKADA po Aleksandru Vučiću lično.

Nema političara protiv kojeg Blic nije vodio otvorenu medijsku hajku. Nikolić, Vulin, Dačić, Velja Ilić, Zorana Maihjlović, samo su neki od primera. Nedavno je Blic objavio tekst u kojem analizira kako je SNS ista kao i DS po pitanju stranačkog zapošljavanja.

U tekstu piše:

“Premijer Aleksandar Vučić je više puta najavljivao borbu protiv stranačkih zapošljavanja. Evo dodatnog materijala da se pozabavi problemom.”

Postoji jedna odlična narodna izreka: “Riba smrdi od glave”. Dakle, iako su svi nesposobni ministri koje Blic kritikuje došli na ta mesta preko Vučića, Blic nikada neće direktno kritikovati Vučića. Iako je on predsednik SNS-a, Blic Vučiću dostavlja materijal sa kojim bi moga da se pozabavi, ali ga ne kritikuju.

Nisu jadni Velja Ilić i Aleksandar Vulin krivi što su takvi. Kriv je onaj ko ih je postavio na najviše državne funkcije. To Blicu na primer ne pada na pamet.

Sve su to vešte cake pomoću kojih se običnim čitaocima skreće pažnja sa činjenice da je Blic na strani Vučića lično. Možda nije na strani kompletne vlade i vladajuće stranke, ali je na strani Vučića lično.

Zato Vučić kaže “eto danas u medijima čitam samo tekstova koji kritikuju rad vlade”. Da, kritikuju rad vlade, ali nikada pojedinačno rad Aleksandra Vučića.

Ovu tvrdnju dokazuje i istraživanje fondacije “Slavko Ćurucija” koje pokazuje da se Vučić na naslovnim stranama svih medija prošle godine pojavio 877 puta. Od toga, samo šest puta u negativnom kontekstu. Od tih šest puta, pet je bilo u Danasu i jednom u Politici.

Gde ste tu pročitali Blic? Blic vam je među onih 877 pozitivnih naslovnih strana.

Stvorila se takva atmosfera da više nije bitno koga kritikujete, pa i Vučićeve najbliže saradnike, samo nemojte kritikovati Vučića. Zašto? Zašto najuticajniji Blic nikada do sada nije objavio nijedan negativan tekst o Vučiću? Daleko je Vučić od najsavršenijeg premijera.

Objavi Blic izjave drugih ljudi koji kritikuju Vučića, ali Blic samoinicijativno neće ništa negativno objaviti.

Zadatak: Pokušajte da pronađete samo jedan negativan tekst o Siniši Malom na Blicu. Blic je objavio analize plagijata Stefanovića, Miće Megatrenda i Šapića, ali pokušajte da pronađete vest na Blicu da je Siniša Mali plagirao doktorat. Srećno.

Dakle, Blic je uspeo sebe da zakamuflira kao nerežimsko medijsko glasilo tako što će kritikovati sve i svakoga, osim Aleksandra Vučića lično.

Još jedno izdanje iz kuhinje “Ringier Axel Springer” je tabloid Alo. Ko bi rekao da bi jedan tabloid koji se bavi bizarnostima takođe podržavao Vučića. U pitanju je isti vlasnik. Jedan primer cenzure je naprasno ukidanje naslovne strane na kojoj je objavljeno da Goran Knežević ima veći platu od milion dinara.

Što se tiče televizija B92 i Prva, te televizije su isključivo zabavnog karaktera. Imaju istog vlasnik, iako se to krije. Vesti B92 i Prva su po sadržju govoto identične RTS-u. Dosadne, nekreativne, bez istraživačkih vesti o kriminalu i korupciji u politici. Dakle, njihov fokus je zabava, a vesti moraju da imaju, jer im dozvola za emitovanje nalaže da moraju da imaju informativni program.

Nije u njihovoj prirodi da otvoreni kritikuju vlast, kao što je to B92 ranije činio.

Ove dve televizije imaju status medija koje nije briga da razotkrivaju politički kriminal. Satirične emisije “24 sata sa Zoranom Kesićem” i “Veče sa Ivanom Ivanovićem” ne mogu da se uzmu u obzir, jer one predstavljaju klasičnu satiru. Takve emsije su, verovali ili ne, posebno interesantne političarima, jer okupljaju omladinu – nesalomivu cilju grupu svih političara.

Zapitajte se zašto političari dolaze u goste kod Ivana Ivanovića da vode opuštene komične razgovore. I pored toga što je Ivica Dačić povezane sa teškim kriminalnim delima, šaljiv razgovor sa Ivanom izazvaće pozitivan osećaj kod publike. Nikoga više neće biti briga kakavim se kriminalom Ivica Dačić bavio.

Dakle, politička satira u Srbiji na neki način političarima može da bude od pomoći.

Dnevni list Danas je možda najobjaktivniji zvanični medij kada je reč o Vučićevom režimu. Iako možda dosadan za mlađi deo populacije, Danas ima dosta tekstova koji kritički analiziraju Vučićev rad. Na primer, taj list je jedini objavio ispovest Žandarma koji su tvrdili da im je oduzet prvi snimak napada na Vučićevog brata koji sadrži dokaze da ih je Andrej prvi napao.

Dokaz za ove tvrdnje je i činjenica da je Danas jedini list koji se usudio da u protekloj godini na naslovnoj strani objavi pet negativnih vesti o Vučiću.

REZIME

Da rezimiramo:

- Manje lokalne medije gotovo po pravilu kontrolišu političke stranke, jer ti mediji nemaju dovoljno novca za opstanak na medijskom tržištu.

- Režimski mediji u državnom vlasništvu su: Večernje novosti, Politika, RTS i Studio B.

- Otvoreni režimski komercijalni mediji su: Kurir, Infomer, Pink i TV Happy.

- Zakamuflirani režimski mediji su Blic i Alo (Naše novine su negde između ove i prethodne kategorije).

- Indirektni režimski mediji kojim politika nije fokus su televizije B92 i Prva.

Izvor: Teleprompter