Mi nismo "Politika"

U nedeljom izdanju dnevne Politike (25. januara) na naslovnoj stranici objavljen je komentar glavne urednice Ljiljane Smajlović, (pod naslovom "Mi smo 'Politika').

Povodom 111. godina od prvog broja ovog dnevnog lista, glavna urednica Ljiljana Smajlović, izbeglica iz Sarajeva, bivša savetnica Radovana Karadžića objašnjava ulogu svog lista, poredeći ga sa Njujork Tajmsom!

Tužna sudbina jednog uglednog lista, koji već 25 godina služi kao dvorska novina, a njeni urednici kao dvorske lude srpskih vlastodržaca.

List koji na sva usta hvali njegova glavna urednica, u gubitku je od preko 20 miliona evra! Izlazio je zahvaljujući novcu koji je tajkun Miroslav Bogićević mesečno, u milionskim iznosima, upumpavao u ovu novinsku kuću. Više od četiri hiljade radnika Bogićevićevog koncerna "Farmakom'' i kćerki firmi, više od 20 meseci nisu primili plate, nije im uplaćen doprinos...

Da bi "Politika" izlazila, gospodin Bogićević je uzimao kredite i davao novac. Taj prljavi i opljačkani novac nije smetao Ljiljani Smajlović, već je mesečno uzimala platu po deset hiljada evra!

Ova, po drugi put oktroisana (nametnuta) urednica "Politike", osim što zgrće novac, veći od plate predsednika SAD-a, predsednica je i Udruženja novinara Srbije, i na njeno insistiranje osnovan je i Savet za štampu, koji deluje kao ideološka komisija, koja ima za cilj da zastrašuje one koji se bave istraživačkim novinarstvom, i stavlja ih na stub srama.

Ova, pred svakim gospodarom unizna drugarica, svela je "Politiku'' na bilten Vučićevog kabineta. I dok je Srbija izložena najcrnjem propadanju, izumiranju građana i pljačkanju, kada čitate ovaj list učini vam se da građanima sa neba padaju pečeni pilići, da je sve med i mleko, da Vođa uživa ugled, a ne prezir celog sveta. Treba opravdati najamninu.

I dok ova suvopičasta veštica od 42 kilograma zgrće desetine hiljada evra mesečno, njen sin Neven Smajlović, sa umetničkim imenom Kogović, novac zarađuje kao ulični svirač.

Na čelu srpskog Udruženja novinara je žena ogrezla u svakoj vrsti kriminala, nemorala, doušništva i podaništva, koja, kao hodža iz njenog Sarajeva, telali iz zgrade UNS-a, kako je svaka vlast od Boga, i da joj treba služiti. Svako ko se drznuo da dovede u pitanje ličnost Vođe, Smajlovićeva ga je pljunula, opisala kao destruktivnog...

List koji grca u dugovima, koji se izdržava voljom Vođe, koji tera tajkune da plaćaju Politikino đubre od novina, ona ga predstavlja ''kao list visokoprofesionalan, koji zna da oni koji svoje političke protivnike prikazuju kao čudovišta, ustvari, nastoje unapred da se oslobode obaveze da slušaju njihove argumente''.

Nema sumnje, Politika samo sluša argumente onih koji su na vlasti, a one koji tu vlast i njene zločine osporavaju, Politika tretira kao čudovišta. Jer, kako drugačije da gospođa Smajlović opravda platu koju dobija od onih koji su je opljačkali od hiljade građana?

Srpska novinarska udruženja su jedina na svetu koja su surova prema svom članstvu, od kojih ubiraju članarinu, umesto da služe profesiji, oni služe vlastima Uglavnom se, voljom vlasti, na ta mesta, akcijama tajne policije, postavlja ološ koji sa novinarstvom nema neke jače veze. Na čelu NUNS-a je Vukašin Obradović, vlasnik Vranjskih novina, koje se prodaju u 350 primeraka, i izlaze, sa velikim dugovima, zahvaljujući donacijama Albanaca, čija prava Vukašin zastupa, ružeći svoje sugrađane. Vukašin nije napisao ni stotinak tekstova o lokalnim komunalnim temama.

Oni koji rukovode novinarskim udruženjima imaju više kurseva, kojima su prisustvovali u inostranstvu, nego objavljenih tekstova. Ali, ovi usmeni novinari su gori od najgorih tajnih službi. Da bi zaštitili svoje privilegije, plate i pozicije, kevću na svakog onog ko u novinarstvu digne glavu, i počne da istražuje pljačke vlasti.

"Mi nismo BIRN" ponosno je napisala Smajlovićeva u svom listu, povodom objavljivanja istraživačkog teksta ovog portala oko tendera za ispumpavanje vode na kopu Tamnava. Zaista, Politika nije BIRN. Kad kažeš Politika, misliš na smeće..

Danas srpskim medijima upravlja Nikola Petrović, Vučićev kum, koji je oktroisani direktor Elektromreže Srbije, koji se preselio na Dedinje, voze ga službena kola sa rotacijama i čuvaju specijalci, koji srpskim medijima šalje ''obavezujuća uputstva'' kojima se blate biznismeni, novinari, politički protivnici, poslanici, a sve sa ciljem da on sa svojim kumom zgrabi stotine milione evra.

Gospodin Petrović rukovodi i BIA-om, policijom, hvali se i da mu zastupnik direktora VBA ''jede iz ruke'', i da će i predstavnici diplomatskog kora, koji loše o njegovom radu izveštavaju, biti na udaru. Što se i događa. Tako je Petrović unapredio za predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, kursistu, narkomana, kockara, alkoholičara i promiskuintetnog homosekualca, bez dana staža u privredi.

A nepoćudne novine i portale Nikola Petrović ganja preko BIA, uskraćuje njihovu prodaju, korumpirajući distributerske kuće i preteći štampariji. Nije daleko dan, kada ovaj ufikasni gospodin smakne i nekog diplomatu, da pokaže ko je ko u Srbiji, i da niko ne sme javno da sumnja u njegovog Kuma Aleksandra. A ako Aleksandar padne, Nikola je uveren da će ga on naslediti. Po mafijaškom naslednom pravu. Za Politiku i novinare iz korpusa Ljiljane Smajlović i Vukašina Obradovića, sve je to tako normalno. Treba spaliti one koji u namere Vođe smeju javno da sumnjaju.

A slika srpskog novinarstva je porazna. O tome najbolje svedoče i izveštaji iz Davosa, u kojem je Vučić, uglavnom, bio sam, a njegova rukovanja, iz kurtoazije, sa svetskim političarima, novinari srpskih medija opisali su kao ''istorijske susrete na najvišem nivou''.

Svakog dana mediji opisuju Vučićevo kretanje, počev od jutarnje nesanice i ranog dolaska u zgradu Vlade, pa do odlaska u Jajince i druge jazbine, sa svojim dečacima. Najmanje pet istorijskih podviga, po srpskim medijima, ostvari dnevno Aleksandar Vučić.

Mi nismo Politika!

Izvor: Magazin Tabloid

KONTRADIKTORNO: Još jedno namešteno istraživanje javnog mnjenja o Vučiću

Objavljeno je još jedno najverovatnije namešteno istraživanje javnog mnjenja o Aleksandru Vučiću. Sve same kontradiktornosti. 

Istraživanje su proveli režimska “Politika” i privatno preduzeće “Faktor plus”, kao i uvek. Rezultati su sledeći:

U istraživanju sprovedenom između 21. i 29. decembra, na uzorku od 1.100 građana, 51 posto anketiranih misli da će Vučićeva vlada odraditi pun mandat, do 2018, negativno je odgovorilo 15 posto, 14 posto kaže “verovatno da”, 12 posto “verovatno ne”, dok osam posto nije imalo stav.

Na pitanje da li se slažete da Srbija zvanično prizna Kosovo zarad ulaska u EU, čak 86 posto anketiranih se nije složilo, devet posto se slaže, a pet posto nije sigurno, prenela je današnja “Politika”.

Dakle, opšte je poznato da Aleksandar Vučić potajno teži ka tome da prizna nezavisnost Kosova. 86 odsto građana se ne slaže s tom politikom. Potpisao je Briselski sporazum, a Tomislav Nikolić je nedavno izjavio da su on i Vučić postigli dogovor oko Kosova. “To pitanje treba otvoriti odmah, pa šta bude”, rekao je Nikolić. 

Ukupno 26 posto ispitanih misli da će Brisel tražiti od Srbije da formalno prizna Kosovo kao državu da bi ušla u EU, 25 proceneta misli da se to neće desiti, verovatno ne je odgovorilo 24, a verovatno da 18 posto.

Za nastavak evropskog puta Srbije opredelilo se 65 posto ispitanih, dok je 20 posto za potpuni prekid i političku neutralnost.

Na listi političara koji su ostavili najpozitivniji utisak u 2014. godine, daleko na prvom mestu je Aleksandar Vučić sa 56 posto, a slede Ivica Dačić sa 10, Tomislav Nikolić sa osam i Bojan Pajtić sa šest odsto.

Ponovo Aleksandar Vučić ostvaruje navodnu podršku naroda koja je veća od 50 odsto. Ovo je praktično nemoguće, ako uzmemo u obzir da je na izborima za Vučića glasalo 1,3 miliona ljudi, od ukupno sedam milion potencijalnih glasača. Koje ljude anketiraju “Politika” i “Faktor plus”? Šta bi bilo da su anketirali one ljude koji su glasali protiv Vučića ili one koji uopšte nisu izašli na glasanje?

Najnegativniji utisak ostavili su sa po 17 posto Pajtić i Zoran Živković, a slede Boris Tadić sa 14, Dačić i Vojislav Šešelj sa po 11 i Nikolić sa 10 posto.

Predsednik Nikolić je, u ocenjivanju od jedan do pet, dobio prosečnu ocenu 2,4.

Opozicija i svi ostali političari iz Vučićevog okruženja naravno dobijaju najmanje ocene. Već viđeno. 

Kada je reč o vladi, premijer Vučić je dobio prosečnu ocenu 4,1, a od ministara slede Zlatibor Lonča sa ocenom tri, Dačić, Rasim Ljajić i Bratislav Gašić sa po 2,8, Jadranka Joksimović i Dušan Vujović sa po 2,7.

Najlošije su ocenjeni Snežana Bogosavljevih-Bošković sa prosečnom ocenom 2,2 i Velimi Ilić sa dva.

Samo Aleksandar Vučić radi ili se barem tako predstavlja javnosti. Da ostali političari i ministri imaju toliko medijskog prostora i toliko naslovnih strana, sigurno bi narod i za njih mislio da mnogo rade. Ovi rezultati potvrđuju tvrdnju da je najvredniji onaj koji ima najviše medijskog prostora. 

Na pitanje koji su događaji u Srbiji obeležili 2014, uz mogućnost više odgovora, 75 posto anketiranih je navelo velike popolave u maju, 51 odsto vojnu paradu sa specijalnim gostom Vladimirom Putinom, 43 odsto samit u Beogradu, 35 posto smanjenje plata i penzija, 33 posto višemesečni štrajk advokata…

U ovoj, 2015. godini, građani najviše strahuju od produbljivanja ekonomske krize (38 posto), gubitka posla (37), daljeg pada životnog standarda (35 posto), elementarne nepogode (27 odsto), od produbljivanja sukoba između Zapada i Rusije (21 posto).

Ovo je veoma interesantno. Aleksandra Vučića podržava 56 odsto od sedam miliona stanovnika, iako za njega toliko ljudi nije glasalo na izborima. Međutim, i pored tolike podrške, narod najviše strahuje zbog ekonomske krize, gubitka posla i pada životnog standarda. Podržavamo Vučića, ali se plašimo da nas njegova politika ne otera u bedu. Kontradiktorno?

Kada je reč o projektu “Beograd na vodi”, 38 posto ispitanih veruje da će biti završen u roku (osam do 10 godina), 32 odsto da će biti završen ali ne u predviđenom roku, dok 30 smatra da nikada neće biti završen.

Opšti zaključak je da sa našim javnim mnjenjem nešto nije u redu ili se neko igra sa rezultatima istraživanja. Apsolutna većina slepo podržava Vučića, ali u njegovu ekonomsku politiku i njegove projekte, kao što je Beograd na vodi, uopšte ne veruje. Zašto onda tolika podrška lično Vučiću, ako većina ne podržava njegov rad? Da je neki lepotan, nije. Da je šarmantan, nije. Nejasno je zašto rezultati uvek pokazuju da narod podržava ličnost zvana Aleksandar Vučić, ali nikada njegova dela.

Podsetimo još jednom da je “Faktor plus” agencija privatna firma koja živi od novca. Ipak je ovo Srbija i zna se tačno da se novcem sve može kupiti. Ko je i zašto označio “Faktor plus” kao kredibilan izvor informacija? Drugo, režimska “Politika” redovno sprovodi istraživanja ovog tipa sa tom privatnom agencijom. Rezultati su uvek identični. Svi su loši, samo je Aleksandar Vučić najbolji.

Teleprompter.rs je ranije pisao o nameštenim rezultatima anketa. Interesantno je to što se javnosti nikada ne daje na uvid struktura anketiranog stanovništva, njihove godine, pol, mesto prebivališta, obrazovanje, itd.

Sva ova israživanja padaju u vodu, jer 56 odsto celokupnog stanovništva ne podržava Vučića, već 50 i nešto odsto izašlih glasača. Velika je razlika u u brojkama. 

Izvor: Teleprompter

NEMA CENZURE? Vučić bio na 877 naslovnih strana, samo 6 puta u negativnom kontekstu

Fondacija “Slavko Ćuruvija” objavila je na sajtu cenzolovka.rs analizu naslovnih strana dnevnih novina u Srbiji. Ovo su rezultati analize.  

Dnevne novine su neverovatnih 877 puta stavile premijera Aleksandra Vučića na naslovnu stranu tokom 2014. Od toga, tek 6 (šest) puta u negativnom kontekstu. Novak Đoković, Svetlana Ražnatović, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić zajedno imaju manje naslovnih od Vučića.

877 puta se premijer Aleksadar Vučić (koji je do kraja aprila bio prvi potpredsednik Vlade) pojavio na naslovnim stranama deset dnevnih novina u Srbiji tokom 2014.*

2,4 puta je u proseku svakog dana Vučić bio na naslovnim stranama tokom ove godine.

480 puta je Vučić bio udarna vest na naslovnim stranama, u proseku 1,3 puta dnevno.

6 (šest) puta su se na naslovnim stranama pojavili naslovi u kojima se kritikuje premijer: pet puta u listu Danas i jednom u Politici. Politika je, pored tog jednog naslova, 19 puta na naslovnim stranama nedeljnog izdanja objavila ilustracije Dušana Petričića u kojima je premijer prikazan u negativnom kontekstu.

853 naslovne strane imali su zajedno predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministar inostranih poslova Ivica Dačić (koji je prva četiri meseca 2014. bio premijer), najveća srpska sportska zvezda Novak Đoković i najveća estradna zvezda Svetlana — Ceca Ražnatović.

FENOMEN GODINE: Na naslovne strane Vučić je u 2014. stavljan kad god bi se za to ukazala prilika, čak i onda kada on nije pomenut u vesti koja je ilustrovana njegovom fotografijom. Njegov lik se pojavljivao uz vesti o njegovoj stranci, on je na naslovnim stranama bio simbol pridruživanja Evropskoj uniji, ilustrovao je naslove o budžetu, investicijama, uštedama…

Često se u tabloidima Vučićevo ime isticalo na naslovnoj strani posebnom bojom ili većim fontom ukoliko je citirana nečija izjava u kojoj se on pominje. Isključivo u pozitivnom kontekstu.

TRIVIA GODINE: 3 (tri) fotografije Vučića je na jednoj naslovnoj strani objavio Informer. Dva puta (vidi desno).

Evo liste pojavljivanja na naslovnim stranama od 2. do 5. mesta:

275 naslovnica imao je Novak Đoković. To što je osvojio Vimbldon i mnogo drugih turnira nije mu pomoglo da se približi premijeru. Nije vredelo ni to što je pola godine bio najbolji teniser sveta, a pola godine drugi na listi. Čak ni to što se venčao i dobio dete. Ako nastavi sa ovakvim uspesima, mogao bi da se nada da će posle tri godine moći da se izjednači sa jednom premijerovom godinom.

252 puta je Ivica Dačić bio na naslovnim stranama. Od toga, u pozitivnom ili neutralnom kontekstu pomenut je 202 puta, najvećim delom u prva četiri meseca, dok je bio predsednik Vlade i tokom predizborne kampanje. U negativnom svetlu pojavio se 50 puta.

181 put je predsednik Srbije Tomislav Nikolić osvanuo na naslovnim stranama. Od toga, u neutralnom ili pozitivnom kontekstu pomenut je u 106 slučajeva, gotovo osam puta manje od Vučića. 75 puta je predsednik Srbije kritikovan na naslovnim stranama, 12 puta više od premijera. Broj kritika predsednika bi mogao da govori o balansiranijem odnosu medija prema predsedniku nego prema premijeru. U pitanju su, međutim, bile očigledne medijske kampanje protiv Nikolića, a ne profesionalni kritički odnos medija prema predsedniku države. Ubedljivo najviše ga je kritikovao Kurir, a zatim Blic i Alo. Ostale novine su to činile veoma retko, ili nisu uopšte.

145 naslovnih strana dobila je najveća estradna zvezda u Srbiji Svetlana — Ceca Ražnatović, šest puta manje od Vučića. Nije pomoglo ni to što su tabloidi opsesivno pratili i sve što se događa u njenoj porodici.

SAPUNICA SA NASLOVNIH STRANA: LJUBAV, STRAST, LJUBOMORA

Cenzolovka.rs

NAŠE NOVINE su sa 109 naslovnih strana, od kojih nijedna nije kritička, ušle u najuži krug dnevnih novina koje su koristile svaku priliku da istaknu premijera u pozitivnom kontekstu. Na čak 61 naslovnoj Vučić je bio udarna vest. Imati premijera svaki treći dan na naslovnoj tokom cele godine uspeh je koji je teško nadmašiti.

POLITIKA Najstariji dnevni list, tradicionalno naklonjen Vladi, ipak je umerenije od drugih na naslovnu ubacivao premijera. Uglavnom su na taj način praćene njegove aktivnosti ili analizirane odluke Vlade. To je Politika uradila 88 puta, manje od Danasa, Dnevnika ili Blica. Samo jednom je Politika imala na naslovnoj tekst koji kritikuje Vučića, ali je zato u nedeljnom izdanju objavila 19 ilustracija Dušana Petričića, koje su izrazito kritičke prema predsedniku Vlade.

NOVOSTI Premijerove aktivnosti bile su na naslovnoj strani Novosti čak 104 puta. Kada aktivnosti nije bilo, iskorišćena je svaka prilika da se uputi koja pohvala Vučićevim reformskim naporima.

DNEVNIK Još jedno prijatno iznenađenje za premijera: vojvođanski list, i pored toga što je u pitanju lokalno izdanje i to na teritoriji kojom upravlja Demokratska stranka, nije štedeo naslovne kada je premijer Vučić u pitanju: u proseku, svaki treći dan je bio tu, i fotografijom i tekstom, ukupno 104 puta.

DANAS je stavio Vučića na naslovnu stranicu 99 puta – u proseku dva puta nedeljno. Od toga je 66 puta on bio vest dana, najviše među 10 dnevnih novina koje smo analizirali. Za novine koje se smatraju nenaklonjenim naprednjacima, skromnih pet puta je Danas na naslovnoj izneo neku kritičku reč na Vučićev račun. Od toga, tri puta je kritikovan u vreme dok još nije postao premijer.

BLIC Na osnovu Vučićevih izjava — poput one sa konferencije za štampu Vlade 8. oktobra — moglo se pomisliti da su premijer i Blic u sukobu. Ipak, za 97 dana, koliko je Vučić proveo na naslovnoj strani, kritici tu nije bio izložen nijednom. Naprotiv.

INFORMER Apsolutno prvo mesto po iskazivanju ljubavi prema Vučiću Informer je zaslužio ne toliko brojem naslovnih sa premijerom na njima, koliko posebnom, strasnom ljubavlju koju je svih tih 88 puta ovaj list iskazao predsedniku Vlade. Neki naslovi su nezaboravni i mogu ući u antologije udvorištva (vidi antrfile). Informer nije ni mogao da posveti veći broj naslovnih strana premijeru, pošto je najveći deo preostalih potrošio na obračun sa premijerovim protivnicima. Među njima su ove godine bili neki opozicioni političari (mada ne svi), deo policijskih struktura, kao i novinari koji su se usudili da kažu neku kritičku reč o premijeru.

KURIR Mrtvu trku u konačnom ljubavnom obračunu sa Informerom, Kurir je izgubio u foto-finišu. Sve su pokušavali: isticali su se nesebičnom podrškom u kritičnim situacijama, a kada nije bilo kritične situacije, oni su je stvarali. Ovaj tabloid, koji je 18. jula uspeo da objavi i početak Trećeg svetskog rata, ogromnim slovima je stavljao na naslovnu dramatične vesti o zaveri protiv premijera i nastojanjima tajkuna, DS-a, mafije i policije da ga smene, pa čak i likvidiraju, i naprave haos u zemlji. Sav taj trud ipak nije bio dovoljan za prvo mesto (vidi Top 15 listu).

ALO Najtiražniji tabloid, gotovo isključivo okrenut bizarnostima sa estrade i morbidnom isticanju ubistava, bolesti ili nesreća (što su žrtve mlađe, to dobiju više naslovnih strana), ipak je smogao snage da 55 puta na naslovnim stranama istakne zasluge Aleksandra Vučića. Neuobičajeno za Alo, čije su naslovne strane pune vulgarnosti i bizarnosti, naslovi posvećeni Vučiću ponekad su toliko „obični“ da se drastično razlikuju od svega ostalog što se na tim naslovnim stranama objavljuje. Ipak, nadahnuće ume da prevagne, pa je ponekad količina obožavanja premijera isto tako bizarna kao i naslovi o goloj Staniji posle seksa ili “vaginama punim krompira”.

PRIVREDNI PREGLED Jedine ekonomske dnevne novine u Srbiji su, u poređenju sa najpoznatijim nacionalnim dnevnicima, tek skromna 34 puta imale Vučića na naslovnoj strani.

TOP 15 MEDIJSKIH IZJAVA LJUBAVI

Cenzolovka.rs

15. Vučić otkazao odmor zbog špijuna u hotelu (Informer)

14. Vučić: Dačiću, nećeš više spavati do 10 (Alo)

13. ŠAKOM O STO Premijer izribao 30 direktora: Radićete za Srbiju, a ne za mafijaše (Kurir)

12. Vučić „pokazao zube“ Putinu da bi ućutkao SAD i EU oko sankcija (Naše novine)

11. Vučić sasekao provokatora (Alo)

10. Vučić udara kao Putin (Informer)

9. Samo Vučić na radnom mestu (Večernje novosti)

8.Vučić nam donosi 140 miliona evra (Naše novine)

7. Zaštitiću milion penzionera (Blic)

6. Vučiću, imaš 48 sati da razbiješ mafiju u policiji, preti ti sudbina Zorana Đinđića (Informer)

5. Alarmantno, Vulin upozorava: PLAŠIM SE ZA VUČIĆEV ŽIVOT (Kurir)

4. Vučić je hrabar čovek, pravi državnik (Naše novine – citat iz intervjua sa muftijom Muamerom Zukorlićem)

3. Pakleni plan tajkuna i Demokratske stranke: VUČIĆA UDAVITI U POPLAVAMA (Informer)

2. HEROJI! Nole i Vučić spasavali mališane iz smetova (Kurir)

1. IMA MUDA! Srbi mu neće oprostiti (Informer)

Napomene:

* Analizirane su naslovne strane Alo, Blica, Danasa, Dnevnika, Kurira, Informera, Večernjih novosti, Naših novina, Politike i Privrednog pregleda.
** Za analizu je korišćena Ebart dokumentacija. Najbogatija onlajn dokumentacija naslovnih strana u Srbiji ipak nije potpuna. Nekoliko dana nedostaje, neke naslovne su ponovljene, a neke nisu postavljene, tako da je njihov ukupni broj nešto veći od onog koji smo analizirali. Smatramo da ta razlika ne može bitno uticati na zaključke istraživanja.
*** U obzir nisu uzimani naslovi u kojima se citiraju sagovornici koji pominju Vučića, osim kada je Vučić dodatno istaknut fotografijom ili kada je njegovo ime posebno istaknuto u glavnom naslovu na strani. Kada bismo uzeli sve naslovne strane na kojima je uopšte pomenuto ime premijera, ukupan broj bi bio znatno veći.
**** U obzir nisu uzimane naslovne strane na kojima se Novak Đoković i Svetlana Ražnatović pojavljuju u reklamnim kampanjama.
***** Statistika se odnosi na period od 1. januara do 29. decembra 2014.

IZVOR: Cenzolovka.rs

U istraživanju učestvovala: Milica Stojanović

Osetija, Marijupolj, Pridnjestrovlje gde je granica Putinove odbane ruskih interesa?

MOSKVA- Da li će Rusi reprizirati slučajeve Abhazije i Južne Osetije i šta bi Amerika učinila u sličnim okolnostima, pita se jutros list Politika, ocenjujući da mirovni dogovor iz Minska kao da nema nikakvu težinu za proruske separatiste u Ukrajini jer su sve oči uprte u Marijupolj kao njihov naredni cilj.

Zauzimanjem ovog grada na Azovskom moru pobunjenici bi osigurali kopnenu vezu svojih teritorija sa Krimom, što je scenario od kojeg Kijev strepi. Ali njihove dalje vojne aktivnosti nisu moguće bez prećutne saglasnosti Moskve, pa zapadni analitičari ocenjuju da će se o daljem toku ukrajinske krize odluka donositi u Kremlju.

„Putinove sledeće korake odrediće ono što misli da je najbolje za njega, a ne nužno ono što njegovi kritičari na Zapadu vide kao ekspanzionističku politiku ili što njegovo biračko telo koje mu se divi, shvata kao odbranu nacionalnih interesa”, ocenjuje agencija Rojters.

Iz onoga što britanska agencija naziva „Putinovom mapom” možda je moguće naslutiti dalje manevre koje će ruski predsednik izvesti u Ukrajini. Moskva negira optužbe Zapada i Kijeva da je poslala vojsku i oružje pobunjenicima, ali šta god da je istina, trenutno stanje na terenu odgovara ruskim interesima.

Aneksija Krima i zaustavljanje evropskih integracija Ukrajine jesu dostignuća koja se kao poeni knjiže ruskoj strani, a iako ukrajinski istok nije baš postao deo Rusije, mnogo je više, kako ocenjuje Politika.rs, pod uticajem Moskve nego Kijeva.

Regionalna kombinatorika koju je Rusija sprovodila u regionu možda bi mogla da posluži kao smernica dalje politike prema Ukrajini, pa se često poteže primer otcepljenih gruzijskih teritorija Južne Osetije i Abhazije. Moskva je priznala njihovu nezavisnost posle petodnevnog rata sa Gruzijom 2008.i od tada ima veliki uticaj u ovim regionima.

Prošle nedelje potpisan je pogranični sporazum Rusije i Južne Osetije, što je u Tbilsiju protumačeno kao još jedan korak kojim se Moskva primakla aneksiji te teritorije. Krajem prošle godine uspostavljeno je „strateško partnerstvo” sa Abhazijom, a slično je i u slučaju Pridnjestrovlja, otcepljenog proruskog regiona Moldavije, u kojem Rusi drže „snage za održavanje mira”.

Da li će Putin primeniti neki od ovih obrazac na Ukrajinu, za sada ne može sa sigurnošću da se kaže, mada Rojters naglašava da je ista osoba zadužena za strateško planiranje politike i prema gruzijskim regionima i u Ukrajini.

Ovakav osetljivi zadatak poveren je visokopozicioniranom zvaničniku Kremlja Vladislavu Surkovu, koji se navodi kao ideolog koncepta takozvane vođene demokratije (hibrid demokratije i autokratije) koja se primenjuje u Rusiji.

Insistiranje na važnosti lične Putinove volje za događaje u Ukrajini, već je u zapadnim medijima postalo opšte mesto. Opasnost je potpuno personalizovana, pa više niko ne govori o Rusiji nego isključivo o idejama njenog predsednika.

Mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja nije, međutim, patentirala Moskva. Jedan od retkih disonantnih glasova koji ne optužuje isključivo Rusiju za događaje u Ukrajini, profesor sa Harvarda Stiven Volt tvrdi da bi se u istim okolnostima Amerika ponela na isti način.

Postupci Vladimira Putina u Ukrajini za Volta nisu ništa drugo do ponavljanje modela koji je uspostavio Ronald Regan u Nikargvi osamdesetih godina prošlog veka.

„Regan je bio veoma odlučan da stopira sovjetsko zadiranje u zapadnu hemisferu. Sandinistički pokret je taman bio zbacio proameričkog diktatora Anastasija Somozu u Nikaragvi i počeo da uspostavlja tesne veze sa Kubom. Kao odgovor, Reganova administracija je organizovala, naoružala i podržala antisandinističke pokrete”, piše Volt ovih dana u „Forin polisiju”.

Njegova teza, koju podržava i profesor Džon Miršajmer (dvojica intelektualaca su svojevremeno objavili kontroverznu studiju „Izraelski lobi i američka spoljna politika”), jeste da se Rusija u ukrajinskoj krizi ponaša isto kao što bi se u sličnim okolnostima ponašala svaka druga velika sila, uključujući i SAD.


„Regan i SAD su pogrešno postupali tada, a Putin i Rusija grešku ponavljaju danas. Ali paralele između ova dva slučaja govore nešto što se često zaboravlja kada se morališe o ’stranoj agresiji’”, navodi Volt.

Ova škola mišljenja naglašava da takozvani veliki igrači u međunarodnim odnosima ne haju za međunarodno pravo kada osete da su ugroženi njihovi vitalni interesi.

Kao što Vašington ne bi blagonaklono reagovao kada bi se Kanada priključila nekom vojnom savezu u kojem glavnu reč vodi Rusija ili kao što se, po Monroovoj doktrini, Latinska Amerika smatra dvorištem SAD – ni Ukrajina za Rusiju ne može biti samo obična strana zemlja.

Izvor: Politika

Kako detektovati novu vrstu režimskih medija – zakamuflirane režimske medije

Suluda stmosfera u Srbiji izrodila je novu vrstu medija – zakamuflirane režimske medije. Ko su zakamuflirani režimski mediji i kako ih detektovati, pročitajte u nastavku.

U Srbiji živi nešto više od 7,1 miliona stanovnika. U Srbiji ima tačno 1.346 registrovanih medija. Kada uporedimo te dve cifre, dolazimo do zaključka da na svakih 5.275 stanovnika ide po jedan medija.

Uzimajući u obzir relativno ograničeno tržište oglašavanja u Srbiji, gotovo je nemoguće da svaka medijska kuća u Srbiji opstaje isključivo na osnovu oglašavanja. Nema teoretske šanse.

Srbija je veoma mala za tako veliku koncentraciju medija. Najviše novca od oglašavanja zarađuju nacionalne medijske kuće. Manji lokalni mediji nemaju pristup tim izvorima finansiranja. Kako li onda tako velik broj medija opstaje u Srbiji?

Odgovor je prost. Stranke.

Logika je sledeća: Manji lokalni mediji bez adekvatne zarade od oglašivača prinuđeni su da pronalaze druge izvore finansiranja. Imajući u vidu to da su političke stranke izvor finansija, tržišne neprilike manje lokalne medije primoravaju da se okrenu političkim strankama za novac. Strankama to odgovara, jer je njima potrebna promocija i propaganda.

Svi su zadovoljni.

Vladajuće političke stranke su jedine koje imaju dovoljno kapitala da održavaju taj sistem.

Dakle, dolazimo do zaključka da su gotovo svi manji lokalni mediji u vlasništvu političkih stranaka, odnosno, njihov opstanak zavisi od stranačkog novca.

Uzmimo za primer Novi Sad. Novosadski Dnevnik je nekada bio demokratski list, sada je naprednjački. TV “Novosadska” je gradski javni servis, dakle finansira se iz budžeta grada. Regionalna TV Panonija u indirektnom je vlasništvu Nedeljka Šljivanca, predsednika Reformista Vojvodine i pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku. Pre toga, Panonija je bila u vlasništvu članova Dinkićevog URS-a. NS Reporter je u vlasništvu članova DSS-a. Novine novosadske su pre izbora 2012. godine bile u indirektnom vlasništvu Lige socijaln demokrata Vojvodine (vlasnik bio u tesnoj sprezi sa Ligom). Nakon što su naprednjaci preuzeli vlast, novine su zapale u ruke Treće Srbije.

RTV Vojvodina vešto balansira između DS-a i SNS, ali više naginju ka DS-u, jer ta stranka i dalje drži vlast u Vojvodini.

Novosadska Delta televizija je televizija zabavnog karaktera koja deli program sa mađarskom TV Mozaik i samim time nije interesanta političkim strankama. Lokalna televizija Kanal 9 se jednostavno prilagođava svakog lokalnoj vlasti. TV Most je poznata kao SPS-ovska televizija, jer je vlasnik Dušan Bajatović. Međutim, nekoliko voditelja te televizije otvoreni su članovi Treće Srbije.

Drugih medija u Novom Sadu nemate.

Zaključak: Lokalne vlasti drže lokalne medije. Izuzetaka skoro da nema.

Ista je situacija i na državnom nivou.

Nacionalni mediji zavise od oglašivača. Tržište oglašavanja u Beogradu drže razne privatne marketing agencije. Jedna od najpoznatijih je Đlasova “Dajrek medija”. Vlasnici tih marketing agencija su po pravilu priklonjeni vladajućoj političkoj stranci. Umesto da mediji trguju svojim oglasnim prostorom, svoj oglasni prostor su prepustili privatnim firmama koje su bliske vladajućim strankama.

Zar nije taj sistem lepo dizajniran? Dakle, onaj ko drži par od reklama kontroliše medije. Mediji se ništa ne pitaju. Ali, ukoliko žele da nastave da primaju taj novac, moraju da poštuju određena pravila izveštavanja kada je reč o politici.

Neki nacionalni mediji su se jednostavno prepustili i na očigledan način pokazuju koju političku opciju zastupaju.

Njih ćemo da označimo kao otvorene režimske medije. Tu spadaju: Kurir, Informer, Večernje novosti, Politika, Pink, Studio B, RTS i TV Happy.

Politika, Novosti, Studio B i RTS su mediji koji su u vlasništvu države, dakle od njih se i očekuje da zastupaju svaki režim.

Međutim, kod privatnih medija, situacija je nešto drukčija. Neki mediji se okreću režimu zbog oglašavanja, a neki zbog beneficija koje dobijaju ukoliko se “zvanično” deklarišu kao režimska medijska glasila.

U tu grupu spadaju Kurir, Informer, Pink i Happy.

Oni jednostavno vole što imaju priliku da podržavaju režim. Uživaju sve beneficije. U tim medijima ćete dolaziti do državnih “insajderskih” informacija koje drugi mediji neće biti u prilici prvi da objave.

Bitno je napomenuti da su ti mediji po pravilu u vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica.

Sa druge strane imamo medije koji su u vlasništvu stranaca. Tu spadaju: Blic, Alo, Danas, B92 i Prva.

Mediji u vlasništvu stranaca bili su najrasprostranjeniji tokom devedesetih godina. Jedino se preko tih medija mogla voditi kampanja protiv Slobodana Miloševića. Međutim, primarna misija tih medija je završena i oni su primorani da pronalaze druge izvore finansiranja.

Sada dolazimo do razotkrivanja “zakamufliranih režimskih medija“.

U Srbiji je zavladala nepodnošljiva atmosfera u medijima. Vučićeva pojava je izazvala veliku mržnju određenog dela naroda prema medijima koji su se otvoreno deklarisali kao režimski mediji. Praktično, pomoću društvenih mreža “svi” građani prate rad svih medija. Nema ništa gore nego kada vam javnost nalepi etiketu da ste “režimski medij”.

Takva atmosfera je primorala određene medije da osmišljaju alternativne načine kako da javnosti zamažu oči.

Jedan klasičan primer “zakamufliranog režimskog medija” je Blic.

Na prvi pogled, običan čitalac će reći da Blic nikako nije režimski medij. Ne, nije režimski medij, već je prikriveni režimski medij. Pažljivo analizirajute tekstova na Blicu pa ćete sami doći do zaključka.

Kako vam je Blic zamazao oči? Blic vam je zamazao oči tako što će “pljuvati” po svakom članu vlade, svakom funkcioneru SNS, po SNS, ako treba, ali NIKADA po Aleksandru Vučiću lično.

Nema političara protiv kojeg Blic nije vodio otvorenu medijsku hajku. Nikolić, Vulin, Dačić, Velja Ilić, Zorana Maihjlović, samo su neki od primera. Nedavno je Blic objavio tekst u kojem analizira kako je SNS ista kao i DS po pitanju stranačkog zapošljavanja.

U tekstu piše:

“Premijer Aleksandar Vučić je više puta najavljivao borbu protiv stranačkih zapošljavanja. Evo dodatnog materijala da se pozabavi problemom.”

Postoji jedna odlična narodna izreka: “Riba smrdi od glave”. Dakle, iako su svi nesposobni ministri koje Blic kritikuje došli na ta mesta preko Vučića, Blic nikada neće direktno kritikovati Vučića. Iako je on predsednik SNS-a, Blic Vučiću dostavlja materijal sa kojim bi moga da se pozabavi, ali ga ne kritikuju.

Nisu jadni Velja Ilić i Aleksandar Vulin krivi što su takvi. Kriv je onaj ko ih je postavio na najviše državne funkcije. To Blicu na primer ne pada na pamet.

Sve su to vešte cake pomoću kojih se običnim čitaocima skreće pažnja sa činjenice da je Blic na strani Vučića lično. Možda nije na strani kompletne vlade i vladajuće stranke, ali je na strani Vučića lično.

Zato Vučić kaže “eto danas u medijima čitam samo tekstova koji kritikuju rad vlade”. Da, kritikuju rad vlade, ali nikada pojedinačno rad Aleksandra Vučića.

Ovu tvrdnju dokazuje i istraživanje fondacije “Slavko Ćurucija” koje pokazuje da se Vučić na naslovnim stranama svih medija prošle godine pojavio 877 puta. Od toga, samo šest puta u negativnom kontekstu. Od tih šest puta, pet je bilo u Danasu i jednom u Politici.

Gde ste tu pročitali Blic? Blic vam je među onih 877 pozitivnih naslovnih strana.

Stvorila se takva atmosfera da više nije bitno koga kritikujete, pa i Vučićeve najbliže saradnike, samo nemojte kritikovati Vučića. Zašto? Zašto najuticajniji Blic nikada do sada nije objavio nijedan negativan tekst o Vučiću? Daleko je Vučić od najsavršenijeg premijera.

Objavi Blic izjave drugih ljudi koji kritikuju Vučića, ali Blic samoinicijativno neće ništa negativno objaviti.

Zadatak: Pokušajte da pronađete samo jedan negativan tekst o Siniši Malom na Blicu. Blic je objavio analize plagijata Stefanovića, Miće Megatrenda i Šapića, ali pokušajte da pronađete vest na Blicu da je Siniša Mali plagirao doktorat. Srećno.

Dakle, Blic je uspeo sebe da zakamuflira kao nerežimsko medijsko glasilo tako što će kritikovati sve i svakoga, osim Aleksandra Vučića lično.

Još jedno izdanje iz kuhinje “Ringier Axel Springer” je tabloid Alo. Ko bi rekao da bi jedan tabloid koji se bavi bizarnostima takođe podržavao Vučića. U pitanju je isti vlasnik. Jedan primer cenzure je naprasno ukidanje naslovne strane na kojoj je objavljeno da Goran Knežević ima veći platu od milion dinara.

Što se tiče televizija B92 i Prva, te televizije su isključivo zabavnog karaktera. Imaju istog vlasnik, iako se to krije. Vesti B92 i Prva su po sadržju govoto identične RTS-u. Dosadne, nekreativne, bez istraživačkih vesti o kriminalu i korupciji u politici. Dakle, njihov fokus je zabava, a vesti moraju da imaju, jer im dozvola za emitovanje nalaže da moraju da imaju informativni program.

Nije u njihovoj prirodi da otvoreni kritikuju vlast, kao što je to B92 ranije činio.

Ove dve televizije imaju status medija koje nije briga da razotkrivaju politički kriminal. Satirične emisije “24 sata sa Zoranom Kesićem” i “Veče sa Ivanom Ivanovićem” ne mogu da se uzmu u obzir, jer one predstavljaju klasičnu satiru. Takve emsije su, verovali ili ne, posebno interesantne političarima, jer okupljaju omladinu – nesalomivu cilju grupu svih političara.

Zapitajte se zašto političari dolaze u goste kod Ivana Ivanovića da vode opuštene komične razgovore. I pored toga što je Ivica Dačić povezane sa teškim kriminalnim delima, šaljiv razgovor sa Ivanom izazvaće pozitivan osećaj kod publike. Nikoga više neće biti briga kakavim se kriminalom Ivica Dačić bavio.

Dakle, politička satira u Srbiji na neki način političarima može da bude od pomoći.

Dnevni list Danas je možda najobjaktivniji zvanični medij kada je reč o Vučićevom režimu. Iako možda dosadan za mlađi deo populacije, Danas ima dosta tekstova koji kritički analiziraju Vučićev rad. Na primer, taj list je jedini objavio ispovest Žandarma koji su tvrdili da im je oduzet prvi snimak napada na Vučićevog brata koji sadrži dokaze da ih je Andrej prvi napao.

Dokaz za ove tvrdnje je i činjenica da je Danas jedini list koji se usudio da u protekloj godini na naslovnoj strani objavi pet negativnih vesti o Vučiću.

REZIME

Da rezimiramo:

- Manje lokalne medije gotovo po pravilu kontrolišu političke stranke, jer ti mediji nemaju dovoljno novca za opstanak na medijskom tržištu.

- Režimski mediji u državnom vlasništvu su: Večernje novosti, Politika, RTS i Studio B.

- Otvoreni režimski komercijalni mediji su: Kurir, Infomer, Pink i TV Happy.

- Zakamuflirani režimski mediji su Blic i Alo (Naše novine su negde između ove i prethodne kategorije).

- Indirektni režimski mediji kojim politika nije fokus su televizije B92 i Prva.

Izvor: Teleprompter

Težak poraz SNS u Šapcu, u 2 sela ostali bez i jednog mandata!

ŠABAC- Srpska napredna stranka na izborima za savete mesnih zajednica u dva sela u Šapcu nije osvojila nijedan mandat.

Gradonačelnik Šapca i funkcioner Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović ocenio je danas da je nakon izbora za savete mesnih zajednica u dva sela tog grada pobeđena politika Srpske napredne stranke (SNS), jer u tim selima naprednjački kandidati nisu osvojili nijedan mandat.

Izbori za savete mesnih zajednica Drenovac i Desić održani su u nedelju, 15. februara, a kandidati koalicije ZZS, Socijalističke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove ubedljivo su pobedili.

„Šabac je mesto u kojem godinama pobeđuje politika, a ne ‘trange-frange’ neformalna ubeđivanja i tabloidizacija života. Tako se i sada pokazalo jer postoji volja ljudi da upavljaju svojim životima a naš zadatak, kao lokalne samouprave, jeste da im pomognemo u tome“, rekao je Zelenović na konferencije za novinare.

On je ocenio da su izbori potvrdili da je gradska vlast legitimna i da su građani prepoznali „suštinsku decentralizaciju“ za koju se zalaže vladajuća većina u lokalnom parlamentu.

Vlast u Šapcu čini koalicija ZZS-SPS-SPO-LDP-DS, pokret „Selo – grad“ i Zapadna Srbija, koji imaju 50 od 69 odbornika.
U opoziciji su Demokratska stranka Srbije, Jedinstvena Srbija i SNS.

Izvor: Beta

Vučić: „Oprostiće ti Đura što te je tukao!“

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da Srbiju „niko ništa nije pitao” kada je predsednik SRS Vojislav Šešelj puštan iz Haškog tribunala, kao i da Beograd želi stabilnost u regionu, a ne rast tenzija. „Oni su doneli odluku o tome da li puštaju gospodina Šešelja, doneli su odluku o tome kada ga puštaju, nas niko ništa nije ni pitao, niti konsultovao, niti nam bilo šta rekao. Od nas nisu ništa ni tražili, ono što su tražili, nešto malo, mi smo učinili, ni u šta se nismo mešali”, rekao je Vučić novinarima u Kruševcu, piše Politika.

Prema njegovim rečima, nelogično je sada optuživati Srbiju zbog Šešeljeve retorike nakon što je pušten na privremenu slobodu iz Haškog tribunala i vratio se političkom delovanju u Beogradu.  „Moram da priznam da sve to prilično ne razumem i da me podseća na genijalnog Dušana Kovačevića iz ’Balkanskog špijuna’, kada kaže: ’Oprostiće ti Đura što te je tukao’. Ne znam šta da odgovorim, veoma sam ozbiljan i odgovoran čovek i ne znam šta bih vam na to rekao”, kazao je Vučić nakon otvaranja novog pogona fabrike „Henkel”.

Dodao je da je Srbija, što se tiče regionalne politike, faktor stabilnosti i da nikoga ne vređa i ne izaziva, za razliku od nekih „koji gledaju preko plota”. „Što se nas tiče neka oni rade svoj posao, mi nikoga nismo niti ćemo da ugrožavamo, samo ćemo da čuvamo svoju slobodu, svoja prava, uveren sam potpuno da je ekonomija budućnost Srbije, na tome radimo i dalje ćemo biti faktor stabilnosti u regionu”, rekao je Vučić, prema Beti.

Poslaničke grupe hrvatskog Sabora usaglasile su tekst deklaracije kojom osuđuju puštanje iz haškog pritvora Vojislava Šešelja i traže povlačenje takve odluke. Nezavisna poslanica, ranije HDZ premijerka, Jadranka Kosor, rekla je, prema Tanjugu, da je deklaracija „jako izbalansirana”, da se ne bavi posebno Srbijom, nego upozorava šta se dogodilo. „Upozoravamo da Šešelj i dalje zagovara i širi mržnju, da udara u temelje vladavine prava, zagovara veliku Srbiju s teritorijalnim pretenzijama na Hrvatsku, a to ne možemo dozvoliti”, ističe Jadranka Kosor, a prenosi hrvatska agencija Hina. Ali, dodala je, „vrlo jasno i precizno govorimo kakva je situacija u Srbiji, da se oni moraju ograditi od svega toga”.

Kako je kazala, kad se poprave tehničke pojedinosti, deklaracija će biti upućena predsedniku Sabora Josipu Leki i biće zatraženo da je uvrsti u dnevni red, ali ne može da predvidi hoće li Sabor deklaraciju doneti pre četvrtka, kada na istu temu, na inicijativu hrvatskih evroparlamentaraca, raspravlja Evropski parlament.

Inače, u radnoj verziji rezolucije predložene EP, u koju je Tanjug imao uvid, piše da Evropski parlament oštro osuđuje govor mržnje Vojislava Šešelja i pozivaju se vlasti Srbije da se odlučno ograde od njegovih izjava. „EP najoštrije osuđuje govor mržnje Vojislava Šešelja i uvrede žrtava rata na području bivše Jugoslavije, uključujući i njegovu sramotnu izjavu na dan sećanja za žrtve Vukovara”, piše u radnoj verziji dokumenta o kojem EP treba da raspravlja i glasa 27. novembra.

Inače, proteklih dana su i u hrvatskom Saboru, a i iz samog državnog vrha Hrvatske, povodom slučaja Šešelj, upozoravali Srbiju da, kao kandidat za članstvo u EU, „mora poštovati demokratske standarde i vladavinu prava kao i drugi”.

Neposredan povod za podizanje tenzija u Hrvatskoj sve do saborske rasprave bio je hrvatski praznik, Dan sećanja na žrtve Vukovara, kada je Šešelj čestitao „srpskim četnicima oslobođenje Vukovara”.

Izvor: Politika (B. Č.)

TANJUG. NETAČNO! Tanjug i ostali mediji objavili lažan izveštaj o slobodi medija u Srbiji

Fondacija “Slavko Ćuruvija” navodi da je državna agencija “Tanjug” objavila netačnu listu koja pokazuje medijske slobode u Srbiji.

Kako se navodi u izveštaju fondacije “Slavko Ćuruvija”, Tanjug je preksinoć pustio vest o napretku Srbije na „upravo objavljenoj“ listi Reportera bez granica o stanju medijskih sloboda u 180 država. Drugi dnevnik RTS-a, Blic, Politika, B92… uredno su preneli tu informaciju.

Dobra vest za Srbiju? Teško. “Upravo objavljena” lista stara je celih godinu dana

“Srbija se, prema upravo objavljenoj listi od 180 zemalja, rangiranih po stepenu slobode štampe za 2014. godinu, našla na 54. mestu, za devet mesta više u odnosu na prethodnu godinu”, objavila je preksinoć, 11. januara, državna agencija Tanjug.

Brojni mediji u Srbiji, među kojima i Radio-televizija Srbije u Drugom dnevniku, udarnoj informativnoj emisiji, Politika, Blic i B92, preneli su vest o napretku Srbije u medijskim slobodama, pozivajući se na Tanjug.

Ova lista, međutim, nije “upravo objavljena”. Reč je izveštaju starom godinu dana, koji se na sajtu Reportera bez granica može videti još od 31. januara 2014. godine (datum je jasno vidljiv u zaglavlju ovog dokumenta).

Izveštaj o medijskim slobodama naslovljen je sa “World Press Freedom Index 2014″ i obuhvata događaje iz prethodne, 2013. godine (u nekoliko navrata i iz 2012. godine), što se u njemu ističe na čak 72 mesta.

Mnogi mediji u Srbiji objavili su gotovo identičan tekst o napretku Srbije u oblasti medijskih sloboda pre skoro godinu dana – što je sasvim razumljivo, imajući u vidu da su ga pisali na osnovu istog izveštaja. Blic je, tako, 12. februara 2014. preneo vest agencije Beta o tome kako je Srbija napredovala u oblasti medijskih sloboda, pozivajući se na izveštaj o kome će ponovo pisati i 11. januara 2015.

IZVOR: Cenzolovka.rs / Jovana Simić i Teleprompter

Vučićeva PRAVA imovinska karta: On je sve samo ne “najsiromašniji premijer u regionu”

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, premijer Aleksandar Vučić je “najsiromašniji” premijer u regionu. Međutim, prema njegovim ranijim izjavama, Vučić je sve samo ne najsirmašniji premijer. Otkrivamo Vučićevu pravu, skrivenu imovinsku kartu. 

Domaći mediji su krajem avgusta meseca pompezno objavili priču pod naslovom “Vučić najsirmašniji šef države u regionu”. Pozivajući se na podatke iz Vučićeve imovinske karte koju je objavila Agencija za borbu protiv korupcije, Vučić nije samo najsirmašniji šef države u regionu, već i jedan od najsiromašnijih političara u Srbiji.

Međutim, ko još veruje da Vučić, nakon 20 godina u politici, poseduje samo ono što je prijavio?

Jedan stan, pa drugi

Prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, premijer Aleksandar Vučić, prijavio je sledeću imovinu: platu od 124.936 dinara i garsonjeru od 30 kvadrata koju je stekao kupovinom.

Za 20 godina u politici Vučić je uspeo da stekne samo garsonjeru?! Nešto tu nema smisla. Njegova imovinska karta je ili lažna ili je svu imovinu prepisao na druga lica ili je jednostavno mnogo nesposobniji od njegovih političkih kolega.

Međutim, kada se vratimo na njegovu imovinsku kartu, koju je Agenciji prijavi 2012. godine, Vučić je bio vlasnik trosobnog stana od 117 kvadrata koji je stekao kupovinom. Prema pisanju lista “Vreme” iz 2004. godine, Vučić je ovaj stan dobio 1998. godine, a kasnije ga i otkupio.

Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. godine rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem, pisala je “Politika” 2007. godine.

Podatak od stanu od 117 kvadrata se gubi u imovinskoj karti koju je prijavio 31. januara 2014. godine, dok je obavljao funkciju prvog potpredsednika Vlade. Kada je postao predsednik Vlade, u imovinskoj karti, koju je prijavio 28. maja 2014. godine, navodi se da je Vučić kupio garsonjeru od 30 kvadrata.

Dolazimo do zaključka da je Vučić tokom predizborne kampanje, odnosno, pre nego što će postati predsednik Vlade, “prodao” trosoban stan i kupio “garniseru sa špijunku” od 30 kvadrata. Prema nezvaničnim i nepotvrđenim navodima, stan je navodno prepisao na bivšu suprugu Kseniju Vučić sa kojom ima dvoje dece, Danila i Milicu, a sebi i svojoj novoj supruzi, Tamari Đukanović, koja radi u Ministarstvu spoljnih poslova, kupio “garniseru” od 30 kvadrata.

Ima i nema smisla. Nije jasno šta se tačno dogodilo sa stanom od 117 kvadrata koji je od države otkupio zajedno sa ocem.

Neprijavljena kuća i vinski podrum

Nekadašnji dnevni list “Press” 2008. godine uradio je intervju sa Aleksandrom Vučićem u “njegovom vinskom podrumu u njegovoj porodičnoj kući u Jajincima, koji je nedavno završio”.

Taj intervju je urađen odmah nakon što je napustio Radikale. U tom tekstu se još navodi: “Ovde, među vinima, sirevima, šunkama iz Italije, Francuske, ostatka Evrope i ‘novog svet’, Vučić je mesec dana prelamao da li da napusti SRS i s Tomislavom Nikolićem osnuje naprednjake.”

- Pet godina izučavam i sakupljam vina i mogu reći da imam solidnu kolekciji i da sam mnogo naučio o vinima, rekao je Vučić 2008. godine za “Press”.

U izjavi za list “Politika” Vučić je 2008. godine rekao da njegov podrum vina ima 28 kvadrata.

Dakle, gde je taj vinski podrum u njegovoj imovinskoj karti?

Aleksandar Vučić sa sinom Danilom u privatnom vinskom podrumu u Jajincima

Iz ovog tekst saznajemo da Aleksandar Vučić ima kuću u Jajincima, podrum vina i solidnu kolekciju vina iz celog sveta. Pretpostavićemo da se sva ta imovina nalazi na imenima njegovog voljenog brata, njegovog oca i/ili majke. (O njima i njihovoj imovini u nastavku teksta).

Prema nepotvrđenim informacijama, Aleksandar Vučić poseduje i vinograd, ali je on te navode demantovao.

Vučićeva “solidna” kolekcija vina iz celog sveta

Kuće, zemlja i njive u Bosni

Široj javnosti je malo poznato, posebno u Bosni i Hercegovini, da je Aleksandar Vučić poreklom iz Čipuljića kod Bugojna, u samom srcu Bosne.

U tekstu “Kurira” iz 2013. godine pod naslovom “Vučić ne želi da proda imanje u Bugojnu” saznajemo da Vučić poseduje veliko imanje u Bosni.

Vučićev stric koji živi u Bogujnu, Drago, za “Kurir” je opisao imovinu koju Vučić ne želi da proda.

- Aleksandrov otac, Bato, dolazio je do sada deset puta u Bugojno nakon rata, ali od tuge nije mogao da dođe i do svoje porodične kuće koja je porušena, baš kao i njegova nešto manja kuća u blizini. Aleksandar je prilikom poslednjeg boravka rekao da ne želi da proda te kuće. U kući moje sestre je potvrdio i da ima nameru da ih obnovi. Takođe, oni i ovde u Bugojnu imaju dosta zemlje, njiva. Aleksandar je, takođe, rekao da ni to ne želi da proda, rekao je Drago, a prenosi “Kurir”.

Neprijavljeni automobil

U Vučićevoj imovinskoj kartu na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije ne piše da on poseduje automobil. Međutim, sudeći prema pisanju medija iz 2011. i 2013. godine, Aleksandar Vučić i te kako poseduje automobil.

U članku “Večernjih novosti” iz 2011. godine pod naslovom “Šta voze poznati: Aleksandar Vučić” navodi se da Vučić poseduje “škodu”.

To je članak od pre tri godine. Možda je “škodu” u međuvremenu prodao?

Crna “škoda” – FOTO: Večernje novosti (2011)

List “Naše novine” je početkom 2013. godine objavio tekst u kojem se navodi da se Aleksandar Vučić svojim privatnim automobilom voza po Beogradu bez obezbeđenja. Imajući u vidu to da “Naše novine” nemaju elektronsko izdanje, tekst tog lista preneo je sajt “Pressrs.ba“, elektronsko izdanje lista “Press” za Bosnu.

U tekstu piše:

- Urednik “Naših novina” prekjuče ujutro je na Novom Beogradu video Vučića kako se “škodom oktavijom” sam vozi na posao. Iako ima službeni automobil, vozača i pratnju, Vučić je odlučio da se upusti u “avanturu” i potpuno sam i neobezbeđen sedne za volan “oktavije”.

Crvena “škoda” – FOTO: Pressrs.ba (2013)

Da li primećujete razliku između dva vozila? “Večernje novosti” su objavile fotografiju crne “škode”, a bosanski “Press” fotografiju crvene “škode”. Da li se radi o dve različite “škode”?

Zašto Vučić ova vozila nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije?

Stan u Krunskoj

Kada se dogodio incident sa “prebijanjem” Vučićevog brata Andreja, od premijer samo saznali da njegovi roditelji žive u Krunskoj ulici na Vračaru.

Prema podacima sa fotokopije lične karte koju je Teleprompter.rs ranije objavio, a sa kojom je Andrej Vučić otvorio fantomsku firmu, navodi se da Andrej stanuje u Krunskoj 47.

Fotokopija lične karte Andreja Vučića

Prema podacima koje smo pronašli na sajtu Republičkog geodetskog zavoda, odnosno, katastru nepokretnosti, Vučići u toj zgradi zaista poseduju stan.

Naime, Vučićevi roditelji, Angelina i Anđelko, vlasnici su stana broj 17 u Krunskoj 47. Prema rečima premijera, njegovi roditelji tamo i žive.

Međutim, pregledom svih vlasnika stanova u toj zgradi pronašli smo nešto veoma intrigantno.

Vlasnik stana broj 10 u Krunskoj 47 je Republika Srbija. Koincidentno je to što se među vlasnicima privatnih stanova u stambenoj zgradi od 33 stana navodi Republika Srbija, u istoj zgradi u kojoj žive Vučićevi roditelji, a na istoj adresi koja se u ličnoj karti Vučićevog brata Andreja navodi kao adresa stanovanja.

Čisto sumnjamo da čovek od 40 godina (Andrej) živi sa svojim roditeljima dok se samo sprat niže nalazi stan u vlasništvu države kojom upravlja njegov brat (Aleksandar). Samo konstatujemo…

Ako niste primetili, oko Aleksandra Vučića samo kruže nekakve slučajnosti. Sve same slučajnosti. Međutim, znate kako naš narod kaže: “Gde ima dima, tu ima i vatre“.

Izvor: Teleprompter.rs