PUTIN ZAPRETIO OLIGARSIMA: Ili ste uz Rusiju, ili nećete imati ništa!

Pojedini liberali pričaju kako će ruska ekonomija uskoro doći do potpunog kolapsa i sve bi to bilo vrlo lepo da pravi Rusi nisu svesni u kakvom je stanju Rusija zaista.

Pred Rusima je teška godina, ali je prosto nemoguće da oni žive u konstantnom strahu da će „oligarsi zbaciti Putina i izvesti patriotski Majdan“. To je ono u šta manipulatori žele da ubede javnost, ali im ne uspeva jer su Rusi svesni da se sve odigrava u suprotnom smeru.

U radnom planu strukture ruske ekonomije, Kremlj je odlučio da uzme u obzir i pozitivna i negativna iskustva krize 2008. godine uz amandmane na trenutne geopolitičke realnosti.

Kao što je poznato, Vladimir Putin je dao oligarsima izbor: da rade za državu (izbacivanje dolara, podržavanje rublje, prebacivanje kontrole preduzeća u vlasništvo Rusije itd.) ili će se država ‘izboriti’ sa njima i oduzeti im imovinu.

Evo kako su novine prenele da se odigrala ova rekonstrukcija:

"…Predstavnici ministarstava i agencije su kontaktirali veće izvoznike, deoničare i vlasnike i lepo popričali sa njima. Razgovor je tekao ovako: „Jeste li čuli kakva je situacija sa rubljom?“ – „Da“ – „Da li biste onda olakšali situaciju tako što biste prodali deo prihoda u stranim valutama da podržite rublju i umirite građane?“

To je bila prekretnica u razgovoru. Neki su se složili sa predlogom, a neki ne. Oni koji nisu, odgovorili su: „Dužan sam u stranoj valuti dok rublja lebdi u vazduhu. Nemate prava da me primorate na to“.

Oni su na to dobili odgovor: "Pa, kako želite. Nemamo pravo nikoga da primoramo. Međutim, ako se sutra obratite vladi da vas podrži u vidu državnih garancija, kredita i sličnog… ne očekujte ništa“.

Oligarsi su imali vremena da razmisle, a prvi rezultati su se pojavili odmah. OdlukaAlišera Usmanova da prebaci kontrolu svojih kompanija (Megafon, Metalloinvest) u Rusiju jeste znak da su najpametniji oligarsi rizikovali i dobili. Usmanovu se može samo zavideti, obzirom da su njegovi finansijeri još letos probili na kinesko tržište.

Veoma neočekivani primer dobrog poteza jeste vlasnik AFK Sistema, Jevtušenkov. On je imao sve predispozicije da postane Kodorovski 2, kao i mnogi drugi. Ipak, Jevtušenkov se „prebacio“ za samo par meseci, dok Kodorovskom nije bilo dovoljno ni 10 godina u zatvoru.

Zanimljiva je njegova tvrdnja koja se nije dopala Zapadu, a koju je nedavno izjavio povodom dolara:
„Ovo je veštačka situacija, koja je napravljena u panici i koja će se povući u februaru ili martu, nakon čega će dolar pasti i ponovo povećati jaz sa evrom. Potrebno je samo malo sačekati. Ako neko u panici pribegne dolaru, izgubiće… pozovite me ponovo krajem marta-početkom aprila da pričamo o ovoj temi. Tek tada ćete shvatiti da sam u pravu“.

Drugu izjavu, Vladimir Jevtušenkov dao je o vladi i državi:

Aleksandar Gamov (KP): Ne gajite nimalo prezira prema vlastima, ako sam vas dobro razumeo?

Vladimir Jevtušenkov: Šalite li se? Država i ja smo u istom sosu, zašto bih je prezirao?

Jevtušenkov je shatio kakav oligarh treba biti u ruskoj državi, a svi oni koji misle da su „van granica“, „iznad države“ i „iznad zakona“ uskoro će ostati bez svoje imovine, odnosno imovine za koju su smatrali da je njihova.Evo kako Herman Gref opisuje skoriju rusku budućnost:

"Prema mojim kalkulacijama, po ceni od 45 dolara po barelu nafte, Rusija će morati da ostvari otprilike 3 triliona rublji rezervi u 2015. godini. To znači da će vlada kapitalizovati banke i povećati udele u njima, a banke će kupiti industrijska preduzeća i pretvoriti ih u finansijsko-industrijske grupe. Čitava ekonomija će tada biti država“.

U realnosti, u pitanju je eliminacija neefikasnih vlasnika. Cena nafte ne igra ama baš nikakvu ulogu. Prosto je došlo vreme da poslovna zajednica Rusije napravi izbor: ukombinovati interese sa interesima države ili suprotstaviti interese interesima države.

Pametni oligarsi odlučili su se da podrže stabilizaciju rublje, da započnu sa izbacivanjem dolara i da potvrde svoju odanost državi tako što su dali kontrolu Rusiji. Ovo će biti veoma česta pojava u 2015. godini.
Hajde da uzmemo kompanije Severstal i Mechel kao primer - Mordašov (vlasnik Severstal-a) je odabrao pravi put u političkom kontekstu. On redovno prodaje prihode u stranim valutama, ne nakupljajući ih.
Veruje se da će Severstal dobro poslovati.

Zjužin (vlasnik Mechel) nije odabrao pravu stranu. Da konkretizujemo:

"Banka je 30. decembra 2014. godine poslala formalni zahtev za isplatu duga i kamate od 16 milijardi rublja koji je u vidu dva kredita isplaćen kompaniji Singapore Trading Mechel Carbon (Singapur) Pte Ltd. Isti zahtev je 7. januara poslat kompanijama Mechel Trading AG i Mechel Carbon AG u Švajcarskoj, u kojem se zahtevala isplata dugova od 47 milijardi rubalja, odnosno 16 milijardi rubalja. VTB banka je potvrdila navedene tvrdnje i dodala da namerava da naplati čitav dug kompanije Mechel“.

Lako se da uočiti da državne banke izazivaju bankrot kompanije Mechel kao odgovor na odbijanje saradnje od strane Zjužina. On od vlade ne može više da očekuje ništa.

Kako navodi Gref, država koristi ekonomsku i geopolitičku situaciju i kroz državne banke kreira finansijsko-industrijske grupe po cenu onih koji se nisu uklopili u novi ruski kapitalizam. Nije teško primetiti da je Kremlj trenutno u sukobu sa Zapadom i da se Rusija na Zapadu nikad neće tretirati kao jednaka.

Sve to ima svoje ekonomske posledice.

Izvor: Webtribune

ŠEŠELj: Mi smo tipična kolonija u kojoj svako može da radi šta poželi

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj najavio je da će za Srbiju tražiti novu ekonomsku politiku.

Pri tom je rekao: „Nova politika polazi pre svega od potrebe zaštite domaće proizvodnje u Srbiji. Bez toga nam nema opstanka. Ovo što se radi na srpskom tržištu – to je ubistveno. Ova poplava strane robe, ovaj otvoreni uvoz…

A udarac koji je zadan Srbiji prihvatanjem sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom još će više pogoršati našu situaciju. Sporazum je napravljen tako da i dalje usisava vrednosti iz naše privrede, iz našeg društva uopšte i da nas dovodi u bezizlazni položaj.

Kad je Hrvatska postala članica Evropske unije, onda je zadržala sve privilegije na srpskom tržištu i kad je pretila opasnost, na primer, da fabrika duvana iz Rovinja bude uskraćena za svoj privilegovani položaj u Srbiji – digla kuka i motika, ne samo iz Hrvatske, nego je i iz drugih evropskih zemalja vršen pritisak na Srbiju.

Mi smo tipična jedna kolonija u kojoj svako može da radi šta poželi.

Režim glumi da dovodi investitore, mi pravih investitora sa Zapada nemamo. Mi imamo one kompanije koje su dovedene, kojima se plaća za svako radno mesto koje će otvoriti. A mnogo bi bilo pametnije da se taj novac podelio unapred nezaposlenima, pa da se oni snalaze, da oni ulažu u poljoprivredu, u zanatstvo, u trgovinu, u bilo koju delatnost, a ne da glumimo da imamo ekonomski rast, a zapravo tog ekonomskog rasta nema.

Srbija to više ne može da izdrži. Nezadovoljstvo u narodu je sve veće…

Što se vaše nove ekonomske politike tiče, ona očigledno nije u pravcu ovog stezanja kaiša. Kako mislite to?

Šešelj: Besmisleno je to stezanje kaiša. Mi moramo pristupiti na sasvim drugačiji način.

Videli ste svojevremeno šta je uradio Mlađan Dinkić, kakav katastrofalni potez je napravio. Na njegovu inicijativu uvedeni su beneficirani potrošački krediti. Vlada je subvencionisala svojim novcem iz budžeta potrošačke kredite. Ali, šta se desilo?

Ti potrošački krediti su upotrebljeni za kupovinu strane robe, za kupovinu luksuzne robe.

Mi planiramo da slomimo kičmu uvoznom sektoru raznim merama, na zakonom, na Ustavu zasnovanim, ali koje će ih destimulisati u svim oblastima uvoza.

Ne može se država oporaviti nekontrolisanim tržištem na kome vladaju strani proizvođači.

Dosad je režim veštački održavao kurs dinara i bacio je stotine miliona evra i milijarde u njegovu zaštitu. A šta je zapravo potrebno – potrebno je da taj kurs malo oslabi, na primer na godišnjem nivou ne više od 10%, ali pomalo da slabi, jer i on kad pomalo slabi, on destimuliše uvoz a stimuliše izvoz.

Ne može naša bedna i jadna ekonomija da počiva na jakom dinaru.

Dakle, treba nam otvorena rasprava u društvu o načelima nove ekonomske politike i mi ćemo nastojati da iniciramo tu raspravu.

Iz Haga govore da će pratiti šta sve radite ovde u Srbiji. Hrvati su tražili da vas hitno vrate tamo. Zanima me vaš komentar na sve to?

Šešelj: Pa ja očekujem sad Hrvati da traže da me isporuče u Hrvatsku. A što se tiče toga da me prate, pa mene stalno prate! U poslednjih 40 godina, mene stalno prate! Šta to mene briga.

Ja sam rekao svoje. Izbacili su me iz Haškog tribunala. Kad će me ponovo pozvati i hoće li, to mene ne interesuje. Ja se dobrovoljno odazvati neću. A nek ovde Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odlučuju kako će me i kada isporučiti.

Bila bi možda to i velika zabava, a ne samo istorijski paradoks, da me moji najbliži saradnici i moji najbliži izvršioci, odnosno saučesnici, u ratnim zločinima i u zločinima protiv čovečnosti isporučuju Haškom tribunalu. Šta čovek više od toga može poželeti?

Što se tiče ovih izjava Sande Rašković-Ivić, mi smo smatrali da nije loše da obavestimo javnost da ne razumemo Sandu Rašković-Ivić i njena mlataranja o raznoraznim koalicijama.

Mi nikada nismo izrazili želju da uđemo u bilo kakvu saradnju sa Sandom Rašković-Ivić. Nju je na čelo Demokratske stranke Srbije doveo Aleksandar Vučić. Tad je Koštunica podneo ostavku na sve funkcije.

On nije učestvovao u daljim kadrovskim razmatranjima, a Vučiću nije bilo teško da uz pomoć velike ekipe ljudi obrađuje većinu delegata skupštine te stranke i da iznudi izbor Sande Rašković-Ivić.

Mi, ako budemo razgovarali o saradnji, možemo razgovarati sa Nenadom Popovićem, možemo da razgovaramo sa Aligrudićem, sa Samardžićem, sa ozbiljnim ljudima koji su bili u vrhu te stranke.

Bez obzira što smo često bili politički protivnici, morate priznati da su to ipak ozbiljni ljudi. A šta je Sanda Rašković-Ivić? Čudo neviđeno. O čemu sa njom da razgovaramo?

Ona je opravdavala hrvatsku “Oluju”. Ona je davala raznorazne nebulozne izjave, a sad hoće nekakve koalicije. Šta mi imamo s njom da razgovaramo? Ne pada nam na pamet.

Izvor: Fakti.org

Rusija predsedava BRIKS-om

MOSKVA – Rusija će u godini koja je nastupila postati predsedavajući grupe BRIKS, a u zapadnim medijima ostaje potvrđena teza o tome da će ovaj blok veoma značajno uticati u pravcu slabljenja evroatlantskih zemalja. U novogodišnjoj čestitci južnoafričkom kolegi Džejkobu Zumi predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da namerava da doprinese jačanju uticaja grupe na međunarodnoj areni u toku predsedavanja RF.

Na prošlom samit u brazilskom gradu Fortaleza u julu 2014. godine bio je potpisan sporazum o otvaranju Razvojne banke BRIKS.

Banka koja se formira postaće jedna od najsnažnijih multilateralnih banaka u svetu sa najavljenim kapitalom od sto milijardi dolara.

Do novog samita na leto u Ufi planira se rešavanje pitanja predsednika i zamenika predsednika ove finansijske strukture.

Ukupna vrednost ekonomije bloka BRIKS se procenjuje na preko 13 triliona američkih dolara. Eksperti i analitičari širom sveta su osnivanje Razvojne banke bloka BRIKS rastumačili kao početak kraja globalne dominacije američkog dolara kao valute.

Veoma tesna saradnja zemalja BRIKS bloka će pomeriti granice globalne ekonomije, a posebno su značajni odnosi Rusije, Kine i Indije kao najmnogoljudnijih i najvećih ekonomija.

Izvor: Glas Rusije / Pravda

Vučić: „Oprostiće ti Đura što te je tukao!“

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da Srbiju „niko ništa nije pitao” kada je predsednik SRS Vojislav Šešelj puštan iz Haškog tribunala, kao i da Beograd želi stabilnost u regionu, a ne rast tenzija. „Oni su doneli odluku o tome da li puštaju gospodina Šešelja, doneli su odluku o tome kada ga puštaju, nas niko ništa nije ni pitao, niti konsultovao, niti nam bilo šta rekao. Od nas nisu ništa ni tražili, ono što su tražili, nešto malo, mi smo učinili, ni u šta se nismo mešali”, rekao je Vučić novinarima u Kruševcu, piše Politika.

Prema njegovim rečima, nelogično je sada optuživati Srbiju zbog Šešeljeve retorike nakon što je pušten na privremenu slobodu iz Haškog tribunala i vratio se političkom delovanju u Beogradu.  „Moram da priznam da sve to prilično ne razumem i da me podseća na genijalnog Dušana Kovačevića iz ’Balkanskog špijuna’, kada kaže: ’Oprostiće ti Đura što te je tukao’. Ne znam šta da odgovorim, veoma sam ozbiljan i odgovoran čovek i ne znam šta bih vam na to rekao”, kazao je Vučić nakon otvaranja novog pogona fabrike „Henkel”.

Dodao je da je Srbija, što se tiče regionalne politike, faktor stabilnosti i da nikoga ne vređa i ne izaziva, za razliku od nekih „koji gledaju preko plota”. „Što se nas tiče neka oni rade svoj posao, mi nikoga nismo niti ćemo da ugrožavamo, samo ćemo da čuvamo svoju slobodu, svoja prava, uveren sam potpuno da je ekonomija budućnost Srbije, na tome radimo i dalje ćemo biti faktor stabilnosti u regionu”, rekao je Vučić, prema Beti.

Poslaničke grupe hrvatskog Sabora usaglasile su tekst deklaracije kojom osuđuju puštanje iz haškog pritvora Vojislava Šešelja i traže povlačenje takve odluke. Nezavisna poslanica, ranije HDZ premijerka, Jadranka Kosor, rekla je, prema Tanjugu, da je deklaracija „jako izbalansirana”, da se ne bavi posebno Srbijom, nego upozorava šta se dogodilo. „Upozoravamo da Šešelj i dalje zagovara i širi mržnju, da udara u temelje vladavine prava, zagovara veliku Srbiju s teritorijalnim pretenzijama na Hrvatsku, a to ne možemo dozvoliti”, ističe Jadranka Kosor, a prenosi hrvatska agencija Hina. Ali, dodala je, „vrlo jasno i precizno govorimo kakva je situacija u Srbiji, da se oni moraju ograditi od svega toga”.

Kako je kazala, kad se poprave tehničke pojedinosti, deklaracija će biti upućena predsedniku Sabora Josipu Leki i biće zatraženo da je uvrsti u dnevni red, ali ne može da predvidi hoće li Sabor deklaraciju doneti pre četvrtka, kada na istu temu, na inicijativu hrvatskih evroparlamentaraca, raspravlja Evropski parlament.

Inače, u radnoj verziji rezolucije predložene EP, u koju je Tanjug imao uvid, piše da Evropski parlament oštro osuđuje govor mržnje Vojislava Šešelja i pozivaju se vlasti Srbije da se odlučno ograde od njegovih izjava. „EP najoštrije osuđuje govor mržnje Vojislava Šešelja i uvrede žrtava rata na području bivše Jugoslavije, uključujući i njegovu sramotnu izjavu na dan sećanja za žrtve Vukovara”, piše u radnoj verziji dokumenta o kojem EP treba da raspravlja i glasa 27. novembra.

Inače, proteklih dana su i u hrvatskom Saboru, a i iz samog državnog vrha Hrvatske, povodom slučaja Šešelj, upozoravali Srbiju da, kao kandidat za članstvo u EU, „mora poštovati demokratske standarde i vladavinu prava kao i drugi”.

Neposredan povod za podizanje tenzija u Hrvatskoj sve do saborske rasprave bio je hrvatski praznik, Dan sećanja na žrtve Vukovara, kada je Šešelj čestitao „srpskim četnicima oslobođenje Vukovara”.

Izvor: Politika (B. Č.)

Švedska 2015. prima rekordan broj doseljenika: Saznajte koje poslove najviše traže

Na listi profesija za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj, a koji su objavljeni na internet stranici Zavoda za migracije, nalaze se, između ostalih, profesije kao što su babice, elektroinžinjeri i elektrotehničari, kuvari, limari, medicinske sestre, moleri, pekari, poslastičari, vodoinstalateri i stomatolozi.

Među traženim zanimanjima nalaze se i apotekari, geometri, građevinski inžinjeri i tehničari, instruktori vožnje, komercijalisti, lekari, mehaničari kamiona, nastavnici i učitelji u osnovnim školama, pedagozi za osobe sa posebnim potrebama, psiholozi, radnici na izgradnji železnica i puteva, rudari, stakloresci...

U Švedskoj se traže i profesije kao što su pedagozi za slobodne aktivnosti, savetnici za profesionalno i studijsko usmerenje i zubni higijeničari.

Ukoliko poslodavac u Švedskoj pozove kandidata na razgovor za posao za jedno od traženih zanimanja, zahtev za radnu dozvolu može da se podnese iz Švedske umesto da se kandidat vraća u domovinu kako bi podnio zahtev.

Više informacija o traženim zanimanjima moguće je naći na internet stranici Zavoda za migracije (Migrationsverket).

Prema podacima konsultantske firme Ernst&Young, prosečna bruto plata u Švedskoj je 32.769 evra godišnje, odnosno 2.730 eura mesečno.

Švedska je u svetu poznata kao razvijena izvozno-orijentisana ekonomija. Drvna industrija, hidroelektrane i proizvodnja gvozdene rude čine bazne resurse ekonomije ove zemlje orijentisane prema spoljnoj trgovini. Glavne industrijske grane u Švedskoj su proizvodnja motornih vozila, telekomunikacije, farmacija, industrijski strojevi, precizna oprema, hemijske robe, kućni aparati, šumarstvo i proizvodnja gvožđa i čelika.

Proteklih godina tradicionalni modernizovani oblik poljoprivredne privrede zapošljavao je više od polovine domaće radne snage, dok danas Švedska u najvećoj meri razvija inžinjering, rudarstvo, proizvodnju čelika i slične industrije, koje su konkurentne na međunarodnoj ekonomskoj sceni.

Švedska ima vrlo konkurentnu ekonomiju sa širokim socijalnim programima, koji se finansiraju kroz relativno visoke poreze na dobit koji osiguravaju da se prihodi distribuiraju svim slojevima društva. Taj model se inače naziva švedski ili nordijski model.

Izvor:alo.rs

Da li MMF i Vučićev režim štite srpsku privredu ili strane investitore

Beograd – Novac iz sporazuma sa MMF-om nećemo moći da trošimo već će stajati u deviznim rezervama i služiće kao garancija da ćemo dugove redovno otplaćivati, kaže Cvijetićanin
Odobrenje trogodišnjeg aranžmana od strane Međunarodnog monetarnog fonda izazvalo je slavljeničku atmosferu na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je izjavio da je ponosan na taj sporazum, a ministar finansija već najavljuje kako ćemo već u maju dobiti visoku ocenu na prvom kontrolnom ispitu.
Uprkos euforiji, treba podsetiti da je ovo četvrti aranžman Srbije sa MMF-om od 2000. godine, a treći od izbijanja krize 2008. godine.
Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači da Srbija ne mora da koristi sredstva ali može, u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. U aranžmanu iz 2009. Godine, od odobrenih 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja, iskorišćeno je 1,4 milijarde, dok u aranžmanu iz 2011. godine, od odobrenih 935,4 miliona specijalnih prava vučenja nije iskorišćeno ništa.
Niska kamata i veliki zahtevi
Sudeći prema najavama, Srbiju bi trebalo u narednom periodu da zatrpa kapital stranih investitora, jer je zbog programa sa MMF-om Srbija postala kredibilna država, mada su se slični argumenti potezali i prilikom ranijih zaključenja sporazuma ali sa ne baš velikim rezultatima u prilivu investicija.
Kredit od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja ili oko 1.168,5 miliona evra koji će pojačati devizne rezerve Srbije u naredne tri godine ide uz nisku kamatu i velike zahteve.
Osnovna su tri stuba programa MMF-a u Srbiji. Fiskalna konsolidacija u naredne tri godine je prvi. Glavna mera ovde bila je smanjenje plata i penzija, a u planu je i ozbiljno smanjenje subvencija državnim preduzećima. Drugi stub programa je jačanje finansijskog sektora a tu se, pre svega, misli na rešavanje problema visokog udela nenaplativih kredita. Treći stub je povećanje konkurentnosti i rasta privrede sa tri glavna cilja – stvaranje radnih mesta, gde prema oceni MMF-a važnu ulogu igra Zakon o radu, unapređenje poslovnog okruženja kao i privatizacija državnih preduzeća.
U saopštenju Fonda, nekoliko redova je posvećeno i trenutnoj ekonomskoj situaciji koju MMF vidi malo drugačije od srpskih zvaničnika. MMF navodi da je BDP Srbije u 2014. pao, da visoka nezaposlenost ostaje najveći socijalni problem, da je recesija u 2014. godini treća u poslednjih šest godina, ali i da je dug brzo uvećan na “neprijatno visoke nivoe” i, uprkos fiskalnoj konsolidaciji, budžetski deficit skočio je na 6,6 odsto u 2014. zbog visoke javne potrošnje i subvencija državnim preduzećima.
Čija je srpska ekonomska politika
Na osnovu tri stuba na kojima je baziran program MMF-a vidi se da je to u stvari osnova kompletne ekonomske politike Srbije, pa se može postaviti pitanje i koliko nezavisnu ekonomsku politiku Srbija u stvari vodi. Takođe, MMF koji je tokom 2000-ih izašao na loš glas i čijih su se usluga mnoge zemlje ubrzano odricale, ne bi li nekako spasli svoje ekonomije od početka krize, ponovo je postao “spasilac” u prezaduženim zemljama širom sveta. Iako je delovalo da menja svoju politiku, posebno pod vođstvom Dominik Štros Kana, pa našem, ali i programu u Grčkoj, Mađarskoj (dok im se Mađari nisu zahvalili na saradnji), Portugalu i ostalim zemljama PIGS, vidi se da je Fond ostao pri svojoj tradicionalnoj doktrini – smanjenje javne potrošnje, privatizacija i liberalizacija tokova kapitala i trgovine, mada se retko kada sreće neka rečenica o slobodnom kretanju ljudi iz siromašnih u bogate zemlje u potrazi za poslom.
Danijel Cvijetićanin, profesor ekonomije ističe da će novac iz sporazuma sa MMF-om stajati u deviznim rezervama i služiće kao garancija da ćemo dugove redovno otplaćivati.
“To je i prva briga naše vlade, da vrate inostrane dugove. Ako ne možemo da vratimo, onda će MMF videti šta može da se uzme od imovine, možda Zlatibor ili Kopaonik. Tako su i Grčkoj rekli da će biti garant dugova, a onda su gledali koje ostrvo, javno perduzeće ili arheološki spomenik bi mogli da preuzmu”, objašnjava Cvijetićanin.
MMF pogoršava situaciju u zemljama u krizi
U knjizi “Protivrečnosti globalizacije”, poznati ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic napisao je da MMF ne služi čak ni najbogatijim zemljama, već finansijskoj oligarhiji u tim zemljama i da prikupljanje sredstva iz javnih fondova svih država, služi samo odabranoj nekolicini.
On smatra da je MMF izdao misiju zbog koje je osnovan, a to je da pomogne zemljama da uspostave privredni rast u trenucima kada tržište ne funkcioniše. Stiglic, koji je dugo godina bio glavni ekonomista Svetske banke, ističe da je MMF trebalo u krizama da podstakne potrošnju, utiče na smanjenje kamata i poreza kako bi se stimulisala ekonomija, ali se pretvorio u instituciju koja daje sredstva zemljama samo ako se obavežu na politiku smanjenja deficita, povećanja poreza i kamatnih stopa. On ističe da, ne samo da takva politika MMF-a ne funkcioniše, već pogoršava situaciju u zemljama u krizi.
Stiglic ističe glavne zablude MMF-a koje su unesrećene zemlje primorane da primenjuju. Prva je liberalizacija finansijskog tržišta. MMF pritiska zemlje da se otvore za ulazak inostranog kapitala. Ovo može biti od velike štete za zemlju kada investitori odluče da se povuku sa tržišta, što je Srbija već osetila na svojoj koži od početka krize.
Dan posle odluke MMF-a da odobri aranžman, dinar je ojačao za 0,2 odsto, ali je NBS pri tome kupila 60 miliona evra kako bi sprečila snažnije jačanje dinara. Ovo ukazuje na ulazak inostranog kapitala u državne obveznice i repo papire NBS. Ekonomista Mlađen Kovačević napominje da je špekulativni kapital jako važan činilac i kada im odgovara oni ulaze na neko tržište, ali kada odluče da se povuku za sobom ostavljaju lom, a najbolji primer za to je kriza u jugoistočnoj Aziji krajem 1990-ih godina.
Cvijetićanin kaže da se na tržištu pojavila veća količina deviza “što nije ni čudo kada su špekulanti čuli da postoji milijardu evra koje se mogu izvući”, ali i ukazuje na to da jačanje dinara znači jeftiniju uvoznu robu, a skuplju domaću čime se (dodatno) ruinira domaća privreda…
Kovačević je takođe skeptičan prema ulozi MMF-a u ozdravljenju privrede.
“Svakome je jasno da MMF zastupa interese onih koji imaju najviše para, uglavnom SAD. Oni uvek traže isto: deregulaciju, privatizaciju i liberalizaciju. Ni iskustva drugih zemalja nisu ništa bolja. Evo sada Rumunija pregovara sa njima, a pre dve godine su uzeli kredit od MMF-a od četiri milijarde evra i ništa im nije bolje. Trojka, koju čine EU, ECB i MMF zemljama u krizi u EU nameću štednju, pa šta košta da košta, a taj program doživeo je propast. U svim tim zemljama je pao BDP, a porasla nezasposlenost i dug”, kaže Kovačević.
On dodaje da srpska vlast radi sasvim po neoliberalnim principima, pa se tako sprema prodaja Telekoma, EPS-a, Bora, Komercijalne banke…
“Našim vlastima prijaju pohvale MMF-a, Svetske banke i EBRD-a kako su na pravom putu i nastaviće da rade kako ovi diktiraju”, zaključuje Kovačević.
Izvor: Miloš Obradović / Balkan magazin

RADULOVIĆEVA ŠARENA LAŽA: Prava istina o Saši Raduloviću i pokretu “Dosta je bilo”

Redakciji Teleprompter.rs obratilo se nekoliko bivših članova političkog pokreta “Dosta je bilo – Restart” koji predvodi bivši ministar privrede Saša Radulović. Ispričali su nam da se iza šarene laže pod nazivom “Dosta je bilo – Restart” krije u potpunosti drugačija realnost od one koja se predstavlja u javnosti.  

Kako saznaje Teleprompter.rs od izvor bliskih pokretu “Dosta je bilo – Restart”, članstvo tog političkog pokreta osipa se već nekoliko meseci zbog, kako kažu, samovolje, kršenja zakona, cenzure i ograničenosti predsednika Saše Radulovića.

Naš izvor je zahtevao da ostane anoniman jer, kako kaže, “bivši najbliži saradnici gospodina Radulovića strahuju od njegove odmazde”.

Radulovićev politički digitron

Kada se Saša Radulović po prvi put pojavio na političkoj sceni Srbije u ulozi Vučićevog ministra privrede, jedan deo jasno bio je oduševljen jer je to ministarstvo napokon dobilo jednog poštenog, iskrenog i inteligentnog ministra sa iskustvom iz prakse. U poređenju sa Mlađanom Dinkićem, Radulović je predstavljao pravo osveženje.

Naročito je pokupio simpatije naroda kada je novembra meseca prošle godine u “Nedeljniku” objavljen njegov autorski tekst pod nazivom “Autorski tekst posle kojeg ništa neće biti isto“. Taj tekst je izazvao veliku pažnju ne samo domaće javnosti, već i šire kada je hravatski “Index.hr” preneo “Nedeljnikov” tekst pod naslovom: “Srpski ministar privrede održao lekciju cijelom Balkanu“.

Radulović je, može se reći, svoj “ekspoze” o ekonomskom stanju Srbije, završio rečima “Dosta je bilo“.

Radulović je podneo ostavku na mesto ministra privrede 25. januara, samo četiri dana pre nego što je predsednik Tomislav Nikolić zvanično raspisao vanredne parlamentarne izbore 29. januara.

Dva dana nakon podnošenja ostavke, Radulović je 27. januara registrovao udruženje građana “Dosta je bilo – Restart” kako bi učestvovao na izborima. Iako njegova grupa građana nije prešla cenzus, Radulović je, uzimajući u obzir vremenski rok, finansijske mogućnosti i ograničene propagandne kapacitete internet, zabeležio uspeh vredan pažnje.

Međutim, kako su građani sve više počeli da se interesuju za njegov politički pokret, tako je i rastao broj članova.

Radulovićeva ciljna grupa, kako se činilo na prvi pogled, bili su intelektualci, obrazovani i pametni ljudi. Ubrzo je shvatio da se sa inteligentnim i obrazovanim ljudima veoma teško manipuliše.

Cenzura i samovolja

Nakon samo deset meseci postojanja, bivši članovi pokreta “Dosta je bilo” počeli su da progovaraju o cenzuri, samovolji i ograničenosti Saše Radulovića.

Redakciji Teleprompter.rs javilo se nekoliko bivših članova tog političkog pokreta kako bi nam otkrili da se iza lepo našminkanog paravana, na kojem stoji natpis “Dosta je bilo – Restart”, krije ništa drugo nego još jedna autokratska stranka prefarbana u udruženje građana sa ciljem da okupi što više članova pomoći kojih će se Saša Radulović i njegovi najbliži saradnici dočepati vlasti.

Zar nije to suštinsko značenje svake političke stranke? “Narod je naše oruđe za dolazak na vlast.” Zašto bi Saša Radulović i “Dosta je bilo” imali drugačiju ideologiju kada je to opšteprihvaćena formula?

Naime, jedna bivša članica Radulovićevog pokreta, koja je radila u pravnom timu, kaže za Telepropter.rs da je smatrala da je Radulović bio principijelan, ali se razočarala kada je otkrila da je pažljivo kalkulisao kada će da podnese ostavku na ministarsku funkciju.

- Nikada nisam bila član nijedne političke stranke. Nisam čak ni glasala kada su se kandidovale ili bile izvesne koalicije koje su po meni bile nemoralne. Izabrala sam da se angažujem u Udruženju zato što sam u tom trenutku verovala da se pojavio neko ko je principijelan. Kasnije sam saznala da je gospodin Radulović kalkulisao sa podnošenjem ostavke pre nego što padne Vlada kako bi privukao dodatnu pažnju i podršku javnosti, otkriva naš izvor.

Ovo je u potpunosti tačno kada uzmemo u obzi da je Radulović podneo ostavku četiri dana pre raspisivanja izbora, a dva dana kasnije uspeo munjevitom brzinom da registruje Udruženje. Prijava za registraciju udruženja morala je biti dostavljena APR-u najmanje nedelju dana pre nego što je udruženje zvanični upisano u Registar udruženja, što znači da je Radulović podneo prijavu za registraciju dok je bio ministar privrede.

Prema rečima našeg izvora, iz Udruženja se isčlanila ubrzo, odnosno, onog trenutka kada je shvatila politikantsku ideologiju Saše Radulovića.

- Bila sam na dva sastanka pravnog tima, a u međuvremenu su članovi pravnog tima dobijali zadatke u vezi sa ocenom ustavnosti međudržavnih sporazuma. Postalo mi je jasno da mi u Udruženju nije mesto kada sam pročitala obraćanja Ustavnom sudu u kojima su se, po meni neprimereno takvoj vrsti podneska, ponavljale fraze koje su u međuvremenu počele veoma da mi smetaju – burazerska ekonomija, parazitski sistem, blato, partijsko zapošljavanje, itd, dodaje naš izvor.

Kako nam ja ispričala, kontakt između vrha udruženja i članova je izuzetno ograničen. Rekla nam je da joj iz Udruženja uopšte nisu odgovarali na mejlove, osim u situacijama kada je bilo potrebno ponovo da se radi na oceni ustavnosti.

Cenzura i suspenzija članova zbog slobode govora

Članovi pokreta imali su svoju zatvorenu grupu na Fejsbuku putem koje su se dogovarali i razmenjivali utiske i ideje. Kako saznajemo, u septembru mesecu jedan član je otvoreno izrazio nezadovoljstvo organizacijom i načinom rada i uputio niz pitanja članovima Upravnog odbora i Saši Raduloviću.

Iako se Saša Radulović otvoreno zalaže za borbu protiv cenzure, ponavljajući kao mantru frazu “AleVu prestani da cenzurišeš medije”, to ga nije sprečilo da znatiželjnog člana IZBACI iz grupe.

- Na njegove zahteve su se drugi članovi nadovezali svojim komentarima o iskustvu u Udruženju, da bi čitava situacija kulminirala izbacivanjem svih članova koji su bilo šta negativno rekli o radu Udruženja, pa čak i njihovih prijatelja iz grupe, otkriva naš izvor.

Kako nam je rekla, “suspendovani” članovi su zatim osnovali svoju zatvorenu Fejsbuk grupu.

Izrevoltirani članovi su zatim sastavili jedan dopis pod nazivom “Zahtev za pristup informacijama o radu” u kojem su postavili niz pitanja o samom načinu funkcionisanja i finasiranja Udruženja i uputili ga Upravnom odboru i Saši Raduloviću.

Autori dopisa nikada nisu dobili odgovore na postavljena pitanja!

Ovo su neki od najinteresantnijih delova, a kompletan dopis u izvornim obliku možete pogledati OVDE.

- Nikada nikome od nas nije uručena članska karta ili neki drugi dokument kao dokaz o članstvu u Udruženju, niti smo informisani da je Upravni odbor doneo odluku o našem prijemu u članstvo… Svi raspolažemo dokazima o plaćenoj članarini.

- Izbacivanje članova, ili, kako je to rečeno, “suspenzija”, iz Fejsbuk grupe zbog zahteva za pristup informacijama nije predviđeno bilo kakvim opštim ili pojedinačnim aktom Udruženja, te je time nezakonito. Složićete se da je logično da se od udruženja koje kao cilj svog osnovanja navodi “informisanje i edukaciju o unapređenju pravnog okvira za stvaranje pravednijih uslova života“, očekuje da svojim članova pruži priliku da se na iznete optužbe izjasne pre donošenja bilo kakve odluke.

- Reč “glupost” u odgovoru Saše Radulovića je uvreda. Niko ko pretenduje na visoke političke funkcije morao bi više da vodi računa o retorici i rečniku.

Kako saznajemo, ono što čini ovo Radulovićevo udruženja autokratskim jeste činjenica da ne postoji evidencija članova Udruženja. Zašto je ovo bitno?

Prema Zakonu o udruženja, skupština je najviši organ jednog udruženja i SVI članovi udruženja čine skupštinu. Zakonom je tačno i jasno propisano koje su sve nadležnosti skupštine.

Jedna od nadležnosti skupštine je da “bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja“. Dakle, zamislite situacija da većiaa članova Radulovićevog udruženja sazove skupštinu i većinom glasova odluči da smeni Radulovića sa predsedničke funkcije. Iako je Radulović osnivač, Udruženje nije njegovo privatno vlasništvo, već je “vlasništvo” svih članova.

Iz tog razloga članovi Udruženja nemaju zvanično rešenje da su zvanični članovi, odnosno, članovi skupštine.

Kako kaže naš izvor, sasvim je moguće da su jedini zvanični članovu udruženja Saša Radulović i njemu bliski ljudi koji sede u Upravnom odboru i na ostalim važim funkcijama kako bi zaštitili lične interese.

Radulović svesno krši zakon

Veliki problem oko zakonitosti rada Udruženja nastao je promenjen jedan od zakonskih zastupnika. Prema zakonu, promena zakonskog zastupnika je u nadležnosti skupštine, ali, kako saznajemo, sednica skupštine nikada nije održana, što znači da je zakonski zastupnik promenjen suprotno zakonu.

Radulović je naišao na još jedan problem pravne prirode kada je APR doneo odluku o odbačaju zahteva za promenu adrese sedišta. Kako piše u odluci APR-a, zastupnik Udruženja nije dostavio, između ostalog, uredan zapisnik sa sednice nadležnog organa Udruženja, podatak koliko Udruženje ima članova, da li je postignut kvorum na sednici, itd.

- Ispostavilo se da je odluku o razrešenju Miroslave donela Skupština, potpisao Saša Radulović kao predsedavajući dana 10.2.2014. godine, a za promenu sedišta su priložili odluku Upravnog odbora koju je potpisao Saša kao predsednik, ali i zapisnik sa sednice Skupštine od 16.9.2014. Ova sednica od 16.9.2014. sasvim sigurno nije održana tako što su pozvali sve članove, odnosno ljude koje drže u uverenju da su članovi Udruženja, priča naš izvor.

Naš izvor dodaje da je sasvim izvesno da su zvanični dokumenti sa neodržanih sednica falsifikovani.

Nezakonite novčane transakcije

Teleprompter.rs još otkriva da se Radulović bavi nezakonitim novčanim transakcijama.

- Čovek je iz nepoznatog razloga odbijao da knjiži stvarne taksi račune, ali je zato uplaćivao novac privatnoj firmi u vlasništvu jednog volontera na osnovu faktura za izmišljene usluge i tako dobijao gotov novac; organizovao je izložbu fotografija svoga prijatelja o trošku Udruženja, pod izgovorom da će tako okupiti ambasadore koji, naravno, nisu došli, otkriva naš izvor.

Isti finansijeri Radulovića i Dinkića

Kako otkriva naš izvor, Radulovićev politički pokret finansira Međunarodni republikanski institut (International Republican Institut – IRI), američka neprofitna organizacija koja je svojevremeno finansirala Dinkićev G17+ kada je bio u svojstvu udruženja građana.

Znamo koliko je Saša Radulović kivan na kolegu Mlađana Dinkića, ali mu ne smeta to što imaju istog finansijera.

Teleprompter.rs je kontaktirao IRI kako bismo saznali da li i na koji način finansiraju Radulovićev politički pokret “Dosta je bilo”, međutim, odgovor na postavljena pitanja nismo dobili ni nakon nekoliko dana čekanja.

Naš izvor otkriva da je bilo reči o tome da se “Dosta je bilo” transformiše u političku stranku, ali da se odustalo od tog poduhvata. Ovo je sasvim moguće jer IRI finansira isključivo udruženja građana, nikako političke partije (zvanično).

Desetak dana pre nego što je Radulović podneo ostavku na mesto ministra privrede, IRI je objavio izveštaj istraživanja koje je sprovedeno od 13. do 15. novembra 2013. godine, a kojem piše da blizu 50 odsto anketiranih građana podržava “reformske aktivnosti Saše Radulovića”.

DOKUMENT: Istraživanje IRI o podršci građana reformama ministra Radulovića

Imovinu nezakonito prepisao na ženu

Još jedan interesantan podatak o Saši Raduloviću odnosi se na njegovu imovinu pre preuzimanja ministarske funkcije.

Naime, Radulović je pre nekoliko dana, gostujući u emisiji “Pressing” na TV “N1″ autora Jugoslava Ćosića, izjavio da nije imao ništa na svom imenu na dan kada je stupio na funkciju, odnosno, dana 2. septembra 2013. godine. Naš izvor dodaje da to nije istina.

- Dana 4.9.2013. godine je podneo registracionu prijavu kojom je firmu preneo na Tatjanu Radulović, suprugu. Ni to nije sve jer antikorupcijski zakon zabranjuje da je prenese na povezano lice, a supruga jeste povezano lice, otkriva naš izvor.

Kako piše u rešenju APR-a, Radulović je zvanično 9. septembra 2013. godine prepisao firmu “EMarket Capital doo Beograd” na svoju suprugu Tatjanu Radulović.

DOKUMENT: Rešenje APR-a o promeni vlasnika firme “EMarket Capital doo”

Inače, Radulovićeva firma je sa četiri zaposlena 2010. godine poslovala sa gubitkom. Svake naredne godine smanjivao se broj radnika, a povećavali su se neto prihodi i neto dobit. Ta firma trenutno ima samo jednog zaposlenog.

Samo u ovom jednom članku nabrojali smo nekoliko ozbiljnih oblika kršenja zakona. Međutim, to ne sprečava Sašu Radulovića da propoveda i zapoveda kako se zakoni moraju poštovati, kritikujući Aleksandra Vučića da krši zakone.

ZAKLJUČAK

Opšti je utisak kod jedne određene grupa građana da je Saša Radulović oličenje nekakve pravednosti, poštenja, inteligencije i sposobnosti. Međutim, retko ko se zapita da li je zaista sve tako bajno i sjajno. Možda je Radulović zaista drugačiji?

Onaj ko voli da čačka ubrzo otkrije da nije zlato sve što sija. Internet zajednica je prihvatila Radulovića kao nezvaničnog vođu političke internet opozicije. Njega nećete viđati po zvaničnim medijima, ali je zato i te kako zastupljen u “nezavisnim” medijima.

Možemo slobodno reći da je Radulović, u neku ruku, na internetu ono što je Aleksandar Vučić po “Pinku” i “Informeru” - prodavac magle. Medijum je drugačiji, ali poruka je ista.

“Nezavisni” opozicioni mediji “bore se” da im Radulović dođe u emisiju ili da intervju. Nije Radulović škrt. Daje intervjue na svakom ćošku jer je njenu svaki oblik publiciteta potreban.

Međutim, ti “nezavisni” opozicioni mediji (nazive nećemo spominjati, ako pratite Radulovića znate o kojim medijima se radi) Radulovića svesno promovišu kao političkog opozicionara i vrsnog ekonomskog stručnjaka koji bi Srbiju digao na noge da je na vlasti. U tim razgovorima se po automatiznu ne postavljaju škakljiva pitanja.

Toliko o nezavisnosti nezavisnih alternativnih medija. Ne morate promovisati opozicione politikante kako biste bili nezavisni i alternativni. Budimo samo realni.

Radulovićeve interesante sintagme, igre rečima i ručne ilustracije ekonomskih problema nas fasciniraju i sebi kažemo “pa nemoguće je da ovaj čovek laže ili nešto krije”.

Apsolutna istina je da svaki političar nešto krije, samo je naša obaveza da isčačkamo šta krije.

Ne zaboravite zlatno pravilo u politici – Svi su oni isti.

Izvor: Teleprompter