Šešelj otkrio zanimljivosti u vezi odnosa Đinđića i Draškovića

BEOGRAD – Lider radikala, dr Vojislav Šešelj, na svom Tviter profilu piše da je pokojni premijer Zoran Đinđić svojevremeno nazivao Vuka Draškovića „kofom govana“.

Šešelj ističe da je to Đinđić radio u prisustvu Čedomira Jovanovića, Dragana Markovića Palme i Aleksandra Vučića. Kako navodi, Đinđić je to radio 2000. godine i to više puta.

„Odvajkada se uopšte nisam politički slagao sa Zoranom Đinđićem, osim po pitanju njegove kvalifikacije moralnog lika i dela Vuka Draškovića.“ – piše Šešelj na Tviteru i osuđuje Aleksandra Vučića, svog nekadašnjeg bliskog saradnika, zbog saradnje sa Draškovićem.

„U Jagodini 2.000. g. Zoran Đinđić je više puta Vuka Draškovića nazivao kofom govana, u prisustvu Aleksandra Vučića, Čede Jovanovića i Palme.“ – kaže Šešelj na Tviteru.

Izvor: Pravda

"Sa Šiptarima nisu čista posla"

Onako kako su pristigli, stanovnici Kosova su i nestali sa granice Mađarske i Srbije, piše hrvatski Jutarnji list.

U izdvojenom delu teksta, navodi se da 24. februara, kada je novinarska ekipa posetila Suboticu, nije bio najavljen nijedan vanredni dolazak autobusa sa juga Srbije na subotičku autobusku stanicu. 

- I taksisti stoje besposleno, tek jedan od njih, obazirući se da negde okolo nema policije, pregovara sa grupom mladih Somalijaca. Za razliku od Avganistanaca, oni su vrlo uredni, jedan od njih na solidnom engleskom objašnjava da im je cilj Zapad, ali i da nemaju na umu neku određenu zemlju - piše u reportaži. 

 Jutarnji navodi da su im taksisti ispričali kako su imali problema sa migratima sa Kosova i da im je policija strogo zabranila da ih voze dalje od Palića.
- Oni koji su hteli da zarade više, vozili su ih do granice, tako da su završili kao saučesnici u pomaganju ilegalnog prelaska države granice kod sudije za prekršaje. Najčešće odredište bila je Vila Lira na Paliću, koju je zakupio kosovski Albanac Sami Hakaj i pretvorio u transportni punkt. Uz naplatu, osiguravao im je smeštaj i hranu, te ih odatle prebacivao preko granice -piše Jutarnji.
U Vili nije bilo nikoga, ni gostiju ni osoblja, na ulaznim vratima stoji poruka da je na snazi kolektivni odmor.
 -To sa Albancima nisu bila čista posla. Imali su nekakav plan, ko bi mogao toliko ljudi u kratkom vremenskom periodu da pokrene - navodi jedan od taksista.
Jutarnji ističe i da postoje tri teorije o tome zašto su kosovski Albanci odjednom krenuli ka granicama Evropske unije.
- Deo sprskih medija je ponavljao tezu nekih političara da je imigrantski talas trebalo da kompromituje Srbiju kako bi se njoj ponovo vratio Šengen. Drugi su tvrdili da cela priča odgovara Beogradu, koji bi isticao Zapadu da je Kosovu dao državu, a da sada ljudi beže iz nje. Postoji i treća, možda verovatnija priča koju zastupa Laslo Toročkai, načelnik opštine Asotalom, koji kaže da su Albanci sa Kosova krenuli u Nemačku kako bi dobili finansijsku pomoć, da zato vode decu, a kada im Nemačka bude pomogla spremni su da se vrate na Kosovo - zaključuje se u delu objavljenog teksta na portalu Jutarnjeg lista. 

Izvor: Vesti-online.com

PRODALI SE ZA 1.700 EVRA: Treća Srbija potplatila Radio 021 da ih više ne kritikuje

Kako Teleprompter.rs saznaje, kvazi-politička organizacija Treća Srbija preko JKP “Informatika” pokupila je objektivnosti “nezavisnog” novosadskog “Radija 021″. To preduzeće je na račun “021″ prebacilo 210.000 dinara kako bi sprečili izveštavanje o korupciji i malverzacijama Treće Srbije.  

Novosadska kvazi-politička organizacija, Treća Srbija, nije izmislila praksu da je sa novcem iz javnih preduzeća moguće pokupilo objektivnost medija. To rade svi. Naročito je Demokratska stranka bila poznata po finasiranju novosadskih medija u cilju korigovanog izveštavanja o aktivnostima stranke i njihovih funkcionera na državnim funkcijama.

Na primer, “Blic” je od Bojana Pajtića i Vlade Vojvodine ranije dobijao novac za “redovno praćenje aktivnosti Vlade Vojvodine”, slučaj sa Oliverom Duliće.. Nije ovo ništa strano za “Blic”.

Po prvi put, samo na Teleprompter.rs imate priliku da vidite kako izgleda ova vešto osmišljena caka za potkupljivanje medija.

Kako je sve počelo?

Treća Srbije je nastala kada je grupa od pet odbornika sa izborne liste Dveri, nakon izbora 2012. godine, odlučila da pruži podršku Srpskoj naprednoj stranci u svrgavanju Igora Pavličića (DS) sa mesta gradonačelnika. Centrala Dveri je bila protiv saradnje sa SNS-om u Novom Sadu.

SNS u Novom Sadu nije osvojio dovoljan broj mandata kako bi samostalno ili uz podršku koalicionih partnera sa republičkog nivoa preuzeo vlast od Demokrata. Bila ime je potrebna pomoć isključenih Dverjana. Za uzvrat, od SNS-a su dobili direktorsku fotelju u JKP “Informatika” (objedinjena naplata komunalnih usluga), Kulturni centar Novog Sada i nekoliko mesta u Gradskom veću i Gradskoj upravi.

Novosađani su inicijalno bili šokirani kada su shvatili ko će im voditi grad u naredne četiri godine. Za to nisu glasali.

“Radio 021″ je prvi novoadski medij koji je krenuo u opsežnu kampanju protiv Treće Srbije. Objavili su seriju tekstova o finansijskim malverzacijama Treće Srbije i “Informatike”, spornim izložbama u Kulturnom centru Novog Sada, finansiranju albuma Slobodana Trkulje kao i nameštenim konkursima za projekte koji se finansiraju iz gradskog budžeta.

Najprostije rečeno, čelnicima “Radija 021″ bio je cilj da iskoriste medijsku moć koju imaju kako bi naplatili reket od Treće Srbije. Par godina kasnije, tačnije, 3. septembra 2014. godine, trud se isplatio.

Direktor “Radija 021″, Slobodan Stojšić i direktor “Informatike”, Dejan Čelar iz Treće Srbije, potpisali su ugovor o medijskoj saradnji na iznos od 210.000 dinara.

Iako se odredbe ugovora odnose na praćenje aktivnosti javnog monopolističko preduzeća koje je jedino nadležno za naplatu komunalnih usluga, čelnici Treće Srbije su na ovaj način ujedno kupili i korigovan način izveštavanja o aktivnostima Treće Srbije. Ubili dve muve s jednim udarcem.

Kako kaže naš izvor iz “Informatike” koji nam je dostavio sporni ugovor, nakon potpisivanja ugovora sa “Informatikom”, “Radio 021″ je prestao da izveštava o bahaćenju Treće Srbije, čak su i obrisali neke ranije tekstove.

- Prošle godine, kada je otpušten Miodrag Krivokuća, radnik na određeno kojem je obećan posao i produženje ako nastavi da radi za Treću Srbiju, “Radio 021″ je redovno izveštavao o svakoj izjavi dotičnog. U septembru, su prestali. Krivokuća se sa njima vansudski nagodio i dobio keš, a oni su izbrisali sve tekstove koji imaju negativnu konotaciju vezanu i za preduzeće i Treću Srbiju i njene funkcionere, priča naš izvor.

Nije “Radio 021″ samo prestao da istinito izveštava o Trećoj Srbiji, već su, na “iznenađenje” svih, počeli da hvale i promovišu Treću Srbiju. Šta sve 210.000 dinara može da ti kupi u Srbiji – karakter, dostojanstvo, ugled i moral.

- Od tog datuma prvo su prestali sa pominjanjem, a onda su počeli čak da promovišu akcije Treće Srbije, kao i da “spinuju” lažne informacije o “lažnim anketarima” koji su zapravo obični terenski radnici JKP “Informatike” koji izlaze na teren da bi utvrdili činjenično stanje vezano za stambene ili poslovne objekte i korisnike komunalno stambenih usluga, objašnjava naš izvor iz “Informatike”.

Vlasniku i direktoru “Radija 021″, Slobodanu Stojšiću, uputili smo molbu da prokomentariše ugovor sa “Informatikom”, ali je on odlučio da nas ignoriše.

Slobodan Stojšić, direktor Radija 021

Kako saznajemo, “Informatika”, odnosno Treća Srbija, se reklamirala i na sajtu “Kuriru” i sajtu “Nova srpska politička misao” (nspm.rs).

- Osim ugovora sa “Radiom 021″, nisu zavedeni ugovori sa ostalim medijima, ali se “Informatika” oglašava. Ove godine su isti ti ugovori obnovljeni, ali nisu zavedeni. Umesto toga su napravljeni ugovori od donatorstvu, otkriva naš izvor.

Iako usluge “Informatike” nisu dostupne celoj Srbiji, nije jasno zbog čega se to novosadsko preduzeće reklamiralo na sajtu “Kurira”. Podsetimo da je i “Kurir” ranije pisao o malverzacijama Treće Srbije sa konkursima oko dodele sredstava fantomskim trećesrbijanskim organizacijama.

Međutim, od kako je Treća Srbije iskeširala nekoliko stotina hiljada novosadskih dinara, “Kurir” je čak išao toliko daleko da prenosi izjave njihovih funkcionera u vezi sa značajem Južnog toka za Srbiju. Koga briga šta Treća Srbija ima da kaže o Južnom toku i njihovoj prenaglašenoj saradnji sa Rusijom? Nikoga.

To dokazuje i činjenica da su osvojili svega 16.206 glasova, odnosno 0,05 odsto glasova na izborima 2014. godine. Ironično, trećesrbijanska kampanja nosila je slogan “Za sve vredne ljude”.

Članovi Treće Srbije direktni su vlasnici novosadskog nedeljnika “Novine novosadske”. Vlasnik firme “Feedback Consulting & New Media Production doo”, koja izdaje nedeljnik “Novine novosadske” je Danijel Kulačin, član Treće Srbije i zaposlen u Službi za digitalizaciju u JKP “Informatika” kao vođa Projektnog tima. Naš izvor kaže da za taj posao nije stručan niti se pojavljuje na poslu.

Danijel Kulačin, vlasnik firme Feedback Consulting & New Media Production doo

Kulačin je u “Informatiku” zaposlio i brata, Jovicu Kulačina, koji radio kao vozač. Takođe, glavni i odgovorni urednik “Novina novosadskih”, Tomislav Lovreković, takođe radi u JKP “Informatika”, a uglavio je i svoju ženu.

Tomislav Lovreković, urednik trećesrbijanskih novina “Novine novosadske”

Firma “Feedback Consulting & New Media Production doo” je nedavno doživela nekoliko promena podataka. Promenjena je adresa sedišta, zakonski zastupnik više nije Aleksandar Đurđev (direktor “Informatike” iz senke), već Danijel Kulačin, šifra delatnosti više nije “konsultantske aktivnosti”, već “proizvodnja i emitovanje televizijskog programa”!

Aleksandar Đurđev

Promena šifre delatnosti je posebno interesantna. Podsetimo da je u decembru mesecu 2014. godine objavljen spisak zainteresovanih za kupovinu medija u državnom vlasništvu. Na tom spisku se firma “Feedback Consulting & New Media Production doo” pojavljuje čak devet puta. Dakle, Treća Srbija je zainteresovana da kupi čak devet vojvođanskih medijskih kuća: Novosadska televizija (gradski javni servis – jedini ponuđač), novine Dnevnik, Informativni centar Kikinda, JIP Bačka Palanka, JPI Vrbas, Radio Novi Bečej, Radio Subotica, Radio Zrenjanin i RTV Bap – Bačka Palanka.

Kulačin nije želeo novinarima da otkrije odakle mu novac za kupovinu svih tih medija.

Međutim, podsetimo da je Treća Srbija protekle godine posebno intenzivirala saradnju sa Rusima. Oni su odlazili u Rusiju, Rusi su im dolazili u gost. Čak su se i pojavljivali na ruskim televizijama, kao da funkcioneri Treće Srbije odražavaju realno stanje javnog mnjenja u Srbiji. U Rusiji su sa osvojenih 0,05 odsto glasova dobili više na značaju nego u Srbiji. Patetično.

No, vratimo se na “Radio 021″. To javno glasilo, naročito njihov sajt “021.rs”, slovi za “jedini” objektivni medij u Novom Sadu koji ima uticaj na javno mnjenje. “021.rs” je za mnoge Novosađane primarni izvor informacija, a neretki su i slučajevi kada nacionalni mediji citiraju njihove tekstove.

Izuzetno je ironična činjenica da je “Radio 021″ od Evropske unije nedavno dobio finansijska sredstva za učešće u projektu “Jačanje medijskih sloboda”. Da povežemo, u okviru tog istog projekta realizovani su brojni tekstovi BIRN-a, kao što su analiza ugovora između Er Srbije i Etihada i istraživanje o navodno nameštenom tenderu za ispumpavanje vode iz kopa, kao i serijal “Pad haških begunaca”.

Direktora “Radija 021″, Slobodana Stojšića, pitali smo da li je ugovor sa “Informatikom” primer jačanja medijskih sloboda, međutim, odgovor nismo dobili.

Podsetimo da je “Radio 021″, nakon pritisaka, bilo političkih ili novčanih, nije bitno, obrisao vest o tome da je ćerka guvernerke Narodne banke, Jorgovanke Tabaković, od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobila službeni automobil za odlazak na predavanja u Beograd.

Kakva je ovo sloboda medija?

Svi novosadski mediji pod kontrolom političara

RTV Panonija – skriveni vlasnik Nedeljko Šljivanac, predsednik Reformista Vojvodine i pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku u Vladi Vojvodine (DS)
Dnevnik – ranije pod kontrolom DS-a, sada pod kontrolom SNS-a
NS Reporter – vlasnik Srđan Vučurević (DSS)
TV Most – vlasnik Dušan Bajatović (SPS), direktor Srbijagasa
RTV – pokrajinski javni servis pod kontrolom DS-a
Novine novosadske – Danijel Kulačin (Treća Srbija)
Radio 021 – pod uticajem vladajućih političkih struktura (Treća Srbija)
Novosadska televizije – gradski javni servis pod kontrolom SNS-a

 Izvor: Teleprompter

Dačić: Nema dileme EU ili Evroazijski Savez!

BEOGRAD – Srbija nije promenila svoju spoljnu politiku – niti nas Rusija pritiska da odustanemo od EU niti Zapad traži da se distanciramo od Moskve, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić, za današnji „Blic“.

Dačić je dodao i da su strateški ciljevi Srbije nepromenjeni – EU, negovanje tradicionalnih odnosa s Rusijom i Kinom i regionalna stabilnost.

„Mi se ne okrećemo više Zapadu kao što se tumači poslednjih dana, već imamo svoje strateške ciljeve nepromenjene poslednje tri godine. Ukoliko ih je neko tek sada primetio, to je njegova greška. Dakle, s jedne strane je prijateljstvo sa Rusijom, a s druge je opredeljenje ka EU“, naglasio je Dačić.

Šef srpske diplomatije rekao je i da je američkog državnog sekretara Džona Kerija pitao šta je mislio kada je rekao da je Srbija na liniji vatre između Istoka i Zapada i da mu je pojasnio da Rusija nikada nije od nas tražila da ne idemo u EU niti nas bilo čime ucenjuje.

„Jednostavno rečeno, Rusija ničim ne ucenjuje Srbiju. Kod nas ne postoji dilema idemo li u EU ili evroazijski savez. Idemo u EU. To ni Rusija od nas ne traži. Ta dilema je veštačka“, naglasio je Dačić.

Dačić je istakao i da Srbija produbljuje i popravlja odnose međusobnog poverenja i partnerstva sa SAD.

„Da ne bude zablude, niti je američki državni sekretar nešto tražio od nas kao predsedavajućeg OEBS-u, niti to čini Moskva. SAD nisu za konfrontaciju već za deeskalaciju sukoba. Oko Ukrajine se konsultujem sa svima, i sa Moskvom i sa Kijevom i sa Vašingtonom i Berlinom. Srbija nikad nije imala bolju poziciju i ja sam veoma zadovoljan“, rekao je Dačić.

Na pitanje da li Rusija zateže odnose sa Srbijom, s obzirom da je „Rusija danas“ poslednjih dana prozivala Vladu u Beogradu, Dačić je odgovorio da se u spoljnoj politici ne može toliko polagati na jedan slučaj i da naši odnosi s Rusijom, koji su istorijski, nisu narušeni.

Upitan šta misli o ulozi bivšeg britanskog premijera Tonija Blera kao savetnika u Vladi, Dačić je odgovorio da zbog sastanaka vezanih za OEBS nije bio u zemlji i da nema informacije o tome.

Izvor: Tanjug

Tajna srpske istorije: Berlin je bio srpski

Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolilo smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.

Srećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.

Zahvaljujući mnogim našim istoričarima i dobronamernicima, patriotama, deo naše istorije je načet, ali to je samo mali deo, još puno posla je pred nama, još puno laži treba razotkriti. Ne zaboravite, svako ko se “drznuo” da ide protiv volje (slepila) većine bio je proglašavan ludakom, oportunistom, neznalicom, utoliko su dela ljudi koja su temeljno istraživala našu istorju velika, jer ti ljudi su stavili na kocku svoj ugled za dobrobit srpstva.

Pred vama je tekst o Srbima iz Lužice, slučajno ovaj tekst sam našao pre mnogo godina, prekucao ga i po prvi put postavio na internet pre nekih 10 godina da bi što više Srba pročitalo njegov sadržaj.

Stajao sam pred jednom baroknom palatom u gradu Kotbusu, stotinak kilometara južno od Berlina, gotovo ne verujući svojim očima. Pored elegantnog ulaza, zlatnim slovima bilo je napisano: SERBSKI MUZEJ. Prostrani dvorac na dva boja, otkrio sam odmah zatim, bio je jedan od najlepših i najzanimljivijih muzeja u Nemačkoj: “Da, mi smo Srbi”, rekao mi je kustos muzeja Verner Meškank.

”Sa svim južnim Srbima delimo ime i zajedničko poreklo. Ali mi smo čisti Srbi. Dok ste se vi mešali sa starobalkanskim stanovništvom i drugim narodima mi smo uglavnom ostali onakvi kakvi smo bili pre 1400 godina. ” I to sve na jeziku koji sam razumeo, srpskom. Čudnom, arhaičnom, ali shvatljivom i bliskom po sazvučju.

Odakle su Srbi?

Uprkos činjenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okruženi Nemcima i često izloženi asimilaciji, Lužički Srbi uspeli su da očuvaju jezik, običaje, folklor, književnost i samobitnost, jednom rečju etnički identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.

Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istočne Nemačke – prostrane teritorije istočno od reke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, podeljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….

I danas devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim, nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo više nema Srba, osim u Lužici, pomenutom ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere. I evo prave enigme za Severne Srbe. Odakle ovaj narod na prostoru današnje Nemačke, hiljadu i više kilometara daleko od nas?

Postoje među naučnicima najmanje dve teorije. Jedna kaže da su se oni tamo doselili u ranom srednjem veku iz zajedničke postojbine svih Srba, negde iz današnje južne Rusije ili još dalje, sa Kavkaza; da su bili moćan ratnički narod, koji je ovladao germanskim prostorima kada su se odatle odselila germanska plemena Svevi, Hermunduri i Vandali i stanovništvo ostalo razređeno.

Sasvim suprotno ovoj, druga terija tvrdi da su Srbi ovde živeli oduvek i da je baš ova oblast prapostojbina Srba. Prva teorija je prihvaćena od zapadnih, naročito nemačkih naučnika (što i ne čudi).

Druga teorija, koju zastupaju naraštaji istoričara (među kojima opet najviše nemačkih) nimalo ne ustupa i danas dobija sve veći broj pristalica. Druga teorija poziva se na vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita (X vek) koji u svom delu „O upravljanju državom” piše da su balkanski Srbi došli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graniči sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od početka”. A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istočnoj Nemačkoj.

Ove navode potvrđuje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus, Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata) hroničara. Moćni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i držao mnoštvo svojih utvrđenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), preko Lupeka (danas Libek na Baltiku) sve do njihove prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, veličanstvenog grada kome danas nema ni traga.

Druga u nizu enigmi glasi, šta se dogodilo sa Vinetom i njenom slavom?

Nemački hroničar Helmond iz XII veka piše: „Ovaj grad bio je najveći od svih koji okružuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naišli Saksonci i oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu.” Jasno je dakle, ko je ovde bio starinac, a ko doseljenik. Savremena nauka pomera Vinetu na sam početak naše ere, možda i ranije.

Ruševine Vinete, između ušća Odre i grada Kamenja u današnjoj Pomeraniji (od Pomerana, srpskog plemena koje je nastanjivalo obalu) mogle su se videti u Baltiku još u XVI veku, a onda su bile prepuštene ćudima hladnog mora.

Tek savremena arheologija uspela je da na ova pitanja pruži neke odgovore. Po tipovima keramike, oruđa i staništa smatra se da je praistorijska Lužička kultura, nastala na teritoriji današnje Lužice 600 godina pre Hrista, veoma srodna drugim proto-slovenskim kulturama na Istoku i da je stoga pretportavka o prapostojbini sasvim verovatna.

Negdašnji moćni srpski gradovi Veliki Radom (Šverin u Maklenburgu), Ljubičin ili Tornov koji su otkopani i restaurirani svedoče o moći drevnog srpskog kraljevstva ba severu Evrope.

Novija istraživanja pomeraju prve istorijske znakove života Srba na ovom prostoru daleko u prošlost. U slivu Labe i Sale 101. godine bio je žestok sukob Germana sa Vendima (Srbima), na mestu gde je sedam vekova potom, na ruševinama srpskih gradova Đevina, Solave, Jarobroda i Rezna, Karlo Veliki uspostavio franačko-srpsku granicu i „srpsku marku” i ustanovio pogranične tvrđave Magdeburg, Hale, Erfurt i Ragensburg i počeo nemačku ekspanziju na Istok. Srbi su se odupirali sedam věkova, a potom razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franačku vlast.

Konačno 806. godine odigrala se jedna od velikih bitaka između Srba i Franaka kod mesta Gore (danas Gera), gde je poginuo srpski kralj Milduh. Ne zna se gde je Milduh sahranjen, ali o tome postoji jedna dirljiva legenda: on nije poginuo, nego sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj pećini kod Gorelca (danas Gerlic) i probudiće se kad dođe vrěme da ponovo uskrsne srpsko kraljevstvo.

A zatim je došao odučan udarac. Piše akademik Viktor Novak: „Najstrašnija je bila bitka kod Lomčina na Labi, gde je gotovo cela srpska pešadija izginula”.

Četvrtog septembra 922. godine odigrala se ta silna tragedija. Srbi, odasvud opkoljeni, još su se borili u Lomčinu. U pregovorima obećaju Nemci da će narodu u gradu ostaviti život, ako se grad preda. Nemci nisu držali reč, poklali su sve vojnike, a žene i decu odveli u ropstvo. Hronike Nemačke iz tog vremena kažu da je u bici pod Lomčinom palo 120.000 Srba.Bitka pod Lomčinom je Kosovo Lužičkih Srba. Jer ono što sledi, govori samo o etapama koje vode u potpunu propast, u ropstvo celog naroda. Poznato je kako je markgrof Gero (939) pozvao trideset polapskih i srpskih knezova na večeru, da se s njima izmiri. Ali mesto mira i ljubavi dao je svima otrova i sve ih poubijao.

Narod ostavši bez svojih vođa, brzo je podlegao. Oko 990. godine i poslednje srpsko pleme, Milčani u gornjoj Lužici, izgubilo je nezavisnost.

Ali, uspomena na srpsku krunu nastavila je da živi. Mnogo od srpskih kneževa prekrstili su se i bili su primljeni u nemačko plemstvo. Oni i njihovo potomstvo održali su predanje o srpskoj kruni još punih hiljadu godina.

Tako je hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodrički knez 21. generacije, potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio 1864. „Orden srpske krune” od pet stepeni. Njegova raskošna insignija sa motom „Per aspera ad astra” (Preko trnja do zvezda), može i danas da se vidi u muzeju u Kotbusu.

Pod stalnim franačkim pritiskom, Srbi su počeli da se iseljavaju prema Jugu. Ovde počinje nova istorijska enigma. Kada su, kako i kojim putem preci današnjih Srba stigli na Balkan? Ugledni naučnik dr Relja Novaković uložio je gotovo cěo svoj naučni vek i objavio nekoliko knjiga i naučnih radova da bi dokazao da su naši preci upravo ovi severni, Polapski, Lužički Srbi. I ne samo on. Veliki deo naučne javnosti Lužičkih Srba, pa i Nemaca, danas to ne spori. I danas će vam Lužani sa tugom ispričati prastaru legendu o deobi dvojice sinova moćnog bodričkog kneza Dervana.

Odluče dakle braća da se odele. Jedan sa narodom ostane u Polablju, a drugi se sa polovinom naroda odseli daleko na Jug.

Legendu od reči potvrđuje Porifirogenit. On balkanske Srbe smatra potomcima drugog brata, a narod se, prema caru i piscu, naselio na velikom prostoru Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali naročito Zetske doline i današnjih crnogorskih Brda. Bejaše to nekad plodna zemlja, sa bogatim rimskim gradovima poput Duklje. Tako su Lužani, u stvari, naselili jezgro buduće srpske države.

Sve to potvrđuju nalazi srpske etnologije, naročito Jovan Erdeljanović i Petar Šobajić. U svojim monografijama o plemenima Piperima, Bretonožićima, Belopavlićima, i Plešivcima, obojica iznose mnoštvo podataka da je prvo srpsko stanovništvo ovog pojasa bilo veliko doseljeničko pleme Lužana.

Doseljeni ovde u tako davno doba održali su se kao kompaktno stanovništvo (Stari svet) sve do dolaska Turaka. Druga srpska plemena naselila su Južni Banat i Braničevo (Bodrići), odatle Lužnicu u ističnoj Srbiji i konačno Kosovo, Lužane kod Samodreže crkve i reku Lab, kojoj su dali ime prema svojoj nezaboravnoj Labi, mada se njihov hod u seobi može pratiti i dalje na Jug.

Imena mesta, reka i brda u dolini Zete i Brdima zapanjujuće odgovaraju današnjoj toponimiji Gornje i Donje Lužice u Nemačkoj: Lužička središta u Piperima – Crnci (u Lužici Černic i Černevald), Stijena (Štajnsdorf), Grobovlje (Grabendorf), Stupa (Stolp), Studeno (Studenic), gde je stanovao ban lužanski, Radovče (Radavič), Vrba (Verben), Trijebač (Trjebin-Trabendorf), grad Devič (Djevin-Gros Duben), Piskava (Biskov), Bukovi Do (Bukvic), Lukovo (Lukau), Dubrava (Dubrau), Dubravica (Dubravka-Frauendorf), Branjevina (Branic), i dr.

U Bratonožićima: Lutovo (Lutol-Lojten), Drijenje (Drjejce-Drevic), Crkvice (Kerkvic-Kerkojce), Korjen (Korjenic) i dr.

U Bjelopavlićima: Jelenak (Gelau), Rošci (Ruzic), Gorica (Goric), Glizica (Glajzic), Banjkove Luke (Pankov-Lukau), kao i lužička prěstonica, Gostilje (Gros Gastroze-Gasteraz), itd.

U Pješivcima: Stubica (Stoplipc), Kopetinj (Kopac), Budoška Gradina (Budišin), Ostrog (Ostrau- Ostric), i Borkov Do ( Borkovi), kao i stara bratstva Bembreci (Bamberg) i Kukalji (Kukau)!

Čak su i geografski položaji i rastojanja između ovih mesta i eponima podudarni. Sumnje nema: naselivši uglavnom dolinu Zete i Brda, Lužani su iz prapostojbine doneli i dvoja imena. Još u Hercegovini i Crnoj Gori (ali i u Lužici) žive potomci lužičkih Milovića, Dučića, Lukovića, Minića, Mirovića, Popovića, Babića, Rašovića…

Ali jedan od dirljivih dokaza da se radi o našim drevnim prěcima su i vetrenjače, davnašnji simbol baltičke nizije, kojih na Balkanu nije bilo do doseljavanja Severnih Srba. Opisujući utvrđeni grad Banska Glava u Piperima „gde je stajao ban lužanski i veliko lužansko groblje” Erdeljanović beleži da je tu nekada bio i mlin „starog svijeta koji je mljeo na vjetar”.

Muzej u Kotbusu krije i odgovore na mnoge enigme. Nošnje, običaji i uopšte folklor Lužičkih Srba ukazuju na brojne paralele sa narodnom tradicijom balkanskih Srba. Na ovo su upozoravali još Natko Nodilo i naročito najveći srpski etnolog Veselin Čajkanović, koji je svoju težišnu tezu o srpskom vrhovnom Bogu izveo iz iz uporednog proučavanja lužičkog i balkanskog duhovnog nasleđa. Tako je glavni bog severnih Srba bio Svantovit, čije se veliko svetilište nalazilo na ostrvu Rujan u Baltičkom moru, sa primanjem hrišćanstva postao je Sveti Vid ili jedan od najvećih srpskih praznika Vidovdan.

U Lužici se i danas izvodi ritualno ubijanje petla („zabijanje kokota”), kao i kod nas, na Sv. Maru. O Božiću idu po selima “kolede” (“camprovanje” i ”zapust”). O Vaskrsu se šaraju jaja u fantastičnim bojama i pravim umetničkim radovima sličnim čipki , kakvih nema nigde osim u nas: muzejska zbirka u Kotbusu čuva više stotina ovakvih unikata. Kult konja i jahanja, kao trag slavnih vremena i kultnog značenja ove životinje izvodi se na svakom Vaskrsu i Ivandanu, kad Srbi, svečano obučeni ponovo jašu Lužicom. Posle toga igraju svoje staro srpsko kolo („serbska reja”) uz pratnju gajdi („mehova”), i gusala („husle”). Stari instrumenti i arahična srpska muzika nezaobilazni su na svakom prelu , gde se i danas okuplja omladina.

Istorija im, dakle nije bila naklonjena, ali su se od milionskog naroda svela na oko 70.000 manjinaca na ostrvu između reka Špreve i Odre, koje ponosno nazivaju Srbija. Danas su priznati u pokrajinama Saksonija i Bradenburg; pomaže ih i poštuje Savezna vlada u Bonu, imaju svoje ustanove, banke, škole, muzeje, pozorišta, radio i televiziju. U svakoj prilici gordo ističu Srbija i srpstvo i to im se danas uvažava. Ulice u Kotbusu i Budišinu, sada nose, pored nemačkih i srpske nazive. Čuvaju svoju hiljadugodišnju kulturu i nacionalnu posebnost ne samo u odnosu na Nemce, nego na njima susedne Poljake i Čehe.

Ali ono što najviše pleni je nacionalna svest današnjih Lužana. „Mi smo bolji Srbi od vas” rekao mi je na rastanku jedan stari Srbin sa Špreve, reke koja protiče kroz Berlin. „Održali smo se uprkos svemu dve hiljade godina bez ičije pomoći”. U suštini, hteo je da kaže što i prvi stihovi lužičke narodne himne:

”Srpsku slavu, srpski jezik, nasilje neće ugušiti

Jer srpstvo se ponovo po Lužici širi….”

Izvor: Web-tribune.com

Šešelj: Srušićemo SNS, a ne damo „žutima“ da se vrate

Predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, na svom Tviter profilu napisao je da mu je cilj rušenje SNS sa vlasti, a ne povatak vlasti demokrata.

„Meni je cilj da što pre oborim Aleksandra Vučića s vlasti, ali zato da bi posle naprednjaka došli radikali, a ne da se vrate demokrate(žuti).“- napisao je Šešelj na Tviteru.

Izvor: Pravda

ALBANCI KREĆU U LOV NA SRBE: Zločinci iz OVK za svoja ubistva optužuju srpske generale!

Aleksandar Vulin kaže da Srbija ne priznaje sud u Đakovici, koji raspisuje poternice za navodne zločine, dodavši da vreme i mesto izdavanja poternice, kao i izbor ljudi „nisu slučajni“ jer je Đakovica godinama zabranjeni grad za Srbe.

“Svi visoki srpski policajci i vojni dužnosnici koji su tokom rata bili aktivni na Kosovu i Metohiji, bez obzira da li su krivi ili ne naćiće se na kosovskim poternicama i optužnicama“, plan je Prištine da zamaskira suđenje pripadnicima OVK zaratne zločine!

kako pišu “Naše novine” na meti ovih optužnica i poternica mogu se naći svi viđeniji Srbi koji su se u vreme, ali i posle rata nalazili na teritoriji Kosova i Metohije.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže:

– Pritisak Zapada na Prištinu da formira sud, ali i činjenica da je ambasadorka SAD u Prištini rekla da će se on baviti s najviše deset slučajeva, kako bi se skinula senka crnila sa OVK govori da će mali broj Albanaca biti procesuiran, dok će s druge strane biti optuženo 20 ili 30 ljudi.

Time se kako Drecun tvrdi, želi postići utisak da najveću odgovornost za zločine na KiM ima Srbija i tako da se zamaskira genocidna namera OVK.

Ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin kaže da Srbija ne priznaje sud u Đakovici, koji raspisuje poternice za navodne zločine, dodavši da vreme i mesto izdavanja poternice, kao i izbor ljudi “nisu slučajni” jer je Đakovica godinama zabranjeni grad za Srbe!



Izvor: Naše novine, Telegraf

Priština traži promenu granice i teritoriju od Crne Gore!

PRIŠTINA- Granica sa Crnom Gorom treba da bude granica koja je de jure i de fakto bila i trebalo bi da bude ona od 1974. do 2002. godine.

Poslanica Demokratskog saveza Kosova Besa Gadžeri izjavila je da su građani Dečana i Peći sprečeni da koriste svoju imovinu na granici sa Crnom Gorom. Ona je tokom sednice kosovskog parlamenta rekla da Vlada Kosova nije rešila pitanje granica sa Crnom Gorom.

Gadžeri je reagovala na izjave potpredsednika Vlade i šefa diplomatije Hašima Tačija, koji je tokom posete Crnoj Gori istakao da susedne države imaju dobre odnose. Ona je izjavila da je Crna Gora ušla 40 kilometara na teritoriju Kosova.

„Vlada Crne Gore je postavila tablu na teritoriji Kosova i građanimaa Kosova, stanovnicima opština Peć i Dečani, ne dozvoljava se da koriste svoju zemlju na granici sa Crnom Gorom“, kazala je Gadžeri i zatražila granica između dve države bude ona koja je određena 1974. godine.

„Granica sa Crnom Gorom treba da bude granica koja je de jure i de fakto bila i trebalo bi da bude ona od 1974. do 2002. godine. Granica treba da bude tamo gde je određena 1974, jer su tada određene i administrativne granice opština“, izjavila je Gadžeri.

Izvor: Vijesti.me

Ovo su razlozi zbog kojih je Putin ljut na vlast u Srbiji!

MOSKVA- Predsednik Rusije zamerio je Srbiji mnoge stvari, a kao rezultat toga usledili su napadi ruske televizije na Vladu Srbije. Evo šta je Putina toliko naljutilo.

Posle vesti da je Ruska državna televizija proteklih dana žestoko napadala Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, jer je srpska vlada odlučila da sarađuje sa firmom bivšeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, oglasio se i državni sekretar SAD Džon Keri koji je izjavio da se Srbija nalazi na “liniji vatre” između Rusije i Amerike, a Telegraf.rs vam otkriva šta je to toliko razljutilo Vladimira Putina!

Predsednik Rusije Vladimir Vladimirović Putin “zamerio” je Srbiji sledeće:
1. Posle propasti Južnog toka premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Bajdenom o snabdevanju američkim gasom
2. Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je u ime Srbije potpisao sa NATO Akcioni plan o partnerstvu
3. Rusi su želeli da tender za Železaru bude napravljen tako da njihove firme imaju najviše šansi
4. Vlada Srbije angažovala konsultantsku firmu Toni Blera
5.  Beograd nastavio primenu Briselskog sporazuma sa Prištinom


– Ovu zemlju vodi Vučić, vodi je iz Beograda, ne vodi je iz Brisela, ne vodi je iz Vašingtona, i ne vodi je iz Moskve. I to svima mora da bude jasno – rekao je Vulin za Televiziju Pink povodom kritika na televiziji “Raša tudej” zbog saradnje Vlade Srbije s konsultantskom firmom bivšeg premijera Velike Britnije Tonija Blera.

Navodeći da ta televizija nije zvanična ruska državna televizija, Vulin kaže da će Srbija poštovati sopstvene interese, da je to nekad po volji jednima, nekad drugima, ali ono što je ”jedino bitno je da je Vučić po volji Srbije”.

Izvo: Telegraf.rs

inShare

SEKSUALNO ZLOSTAVLjAO DETE I DELIO JE S PRIJATELjIMA: A radio joj je i stvari od kojih će vam se prevrnuti creva

Viši sud u Pančevu osudio je Z. N. na 6 godina zatvora zbog krivičnog dela trgovine ljudima i iskorišćavanja teškog položaja maloletne osobe, saopštila je organizacija Atina, specijalizovana za zaštitu žrtava trgovine ljudima i pružanje podrške u njihovom oporavku.

Minimalna kazna zatvora u Srbiji za počinjeno krivično delo trgovine ljudima prema maloletnim licima je pet godina zatvora.

Z. N. je sa žrtvom stupio u konktakt preko svojih sinova, koji su bili njeni vršnjaci i prijatelji. Nakon što se upoznao s njenom situacijom, a shvativši da ona ima iskustvo odrastanja u domovima za nezbrinutu decu i hraniteljskim porodicama, da je dete bez roditeljskog staranja, kao i da nema nikog ko bi joj bio podrška, zloupotrebio je njen položaj i seksualno je iskorišćavao.

I tu se nije zaustavio. Pretio joj je i prisiljavao je na seksualne odnose s drugim muškarcima. Kao metode prisile koristio je izgladnjivanje i ograničavao joj je pristup vodi, kao i bilo kakvu komunikaciju sa spoljnim svetom.

Z. N. je sedamnaestogodišnju devojku držao zatvorenu u prostoru u kojem su uslovi života bili nepodnošljivi.

Presuda za krivično delo trgovine ljudima u našoj zemlji na godišnjem nivou ima jako malo. Rad suda je često spor i neefikasan. Žrtva godinama mora da se pojavljuje na sudu i da iznova i iznova proživljava traumu kroz ponovljena svedočenja i suočavanja s ljudima koji su je zlostavljali, trpi uvrede i nosi se s pretnjama koje se, po pravilu, za vreme sudskog postupka protiv trgovaca intenziviraju.

Nakon svega toga trgovci ljudima dobijaju vrlo niske kazne, a žrtva nikakvu satisfakciju, odnosno obeštećenje, čak i u slučajevima kad se kriminalcima oduzme imovina koju su stekli eksploatišući njihov rad. Trgovcima ljudima uglavnom se izriču minimalne kazne zatvora, a često se ovo delo prekvalifikuje, što 
dovodi do još blažih kazni.

U čak 80 posto slučajva: Žrtve trgovine ljudima su žene!

NVO Atina želi da naglasi da je neophodno da se primenjuju sistemske mere zaštite žrtava trgovine ljudima, jer se time štite osnovne ljudske vrednosti, prava i slobode. Iako je pravna regulativa u oblasti trgovine ljudima u velikoj meri usklađena s međunarodnim standardima, primena zakona u praksi je problematična i često nedosledna, tvrde u ovoj NVO, kao i da se tokom suđenja oštećenima u postupku dešavaju propusti u zaštiti privatnosti.


Izvor: Telegraf.rs

Tonija Blera treba uhapsit

BEOGRAD - Poznati srpski režiser, Boris Malagurski, danas je na svom fejsbuk profilu objavio tekst o ratnom zločincu Toniju Bleru.

 Malagurski je napisao:

 - Toni Bler je u Srbiji, pod hitno ga uhapsiti i suditi mu za nelegalno bombardovanje naše zemlje i ubijanje naših građana! Bolnice su prepune pacijenata koji se leče od raka zbog izloženosti osiromašenom uranijumu kojim su Bler i njegova ekipa otrovali Srbiju za sva vremena, a mi treba da ga trpimo i slušamo njegove idiotizme zarad nekakve "svetlije budućnosti"? Kakvu svetliju budućnost može ratni zločinac Bler da ponudi Srbiji, kad ga i većina Britanaca mrzi zbog laži oko oružja za masovno uništenje i ubijanja stotina hiljada Iračana? Čak je i britanski list Gardijan u šoku što je Vlada Srbije uzela Blera za savetnika, ima li kraja ponižavanju Srba i Srbije? Uhapsite Blera! Sada, odmah!

Izvor: Nacional

Srbija u petak rehabilituje Dražu?

Na zaključnom ročištu u beogradskom Višem sudu u petak bi mogla da bude doneta odluka u postupku rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, piše Danas.

Prema rečima Olivera Antića, jednog od punomoćnika podnosioca zahteva za rehabilitaciju i savetnika predsednika Srbije, ispunjeni su svi zakonski uslovi da se to desi.

Dodatni indikator da bi na ročištu zakazanom za 27. februar moglo da dođe do konačne odluke je i to što se suđenje premešta u Veliku sudnicu Palate pravde.

– Moguće je da će sudsko veće na sledećem ročištu doneti odluku, ali to ne možemo da znamo. Ispunjeni su svi zakonski uslovi da do toga dođe. Takođe, imajući u vidu da je pravo na suđenje u razumnom roku Ustavom zagarantovano pravo, a da se ovaj proces vodi već osam godina, dužina suđenja je prevazišla svaku meru – rekao je Antić.

Na poslednjem ročištu koje je bilo održano u septembru prošle godine, zbog promene u sastavu sudskog veća proces je bio odložen na neodređen vremenski period.

Proces rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića je pokrenut 2006. godine, na inicijativu njegovog unuka Vojislava Mihailovića, a prvo ročište je bilo održano 2010. godine.

U međuvremenu, zahtevu su se pridružili Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.

Izvor: Danas

inShare

MISTERIOZNA POSETA SRBIJI: U Beograd dolazi Barak Obama ili papa?

Srbiju u jesen očekuje istorijska i decenijama neviđena poseta, a u Beograd bi, kako se spekuliše mogao da dođe predsednik SAD Barak Obama ili poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja!

 Kako prenose “Naše novine”, pozivajući se na izvore iz srpske diplomatije Srbiju bi na jesen mogao da poseti jedan veoma važan gost, a prema tim tvrdnjama to bi mogao biti Barak Obama ili papa Franja.

Da je američki predsednik poželjan gost govore u prilog tome i ranije izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kao i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović koji su javno istakli da bi voleli da Barak Obama ove godine poseti Beograd.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja već je dobio zvaničan poziv da poseti Srbiju, a njega mu je lično uručio šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

– Spekulacije ko od njih dvojice dolazi su nepotrebne, ko god došao, dobro došao je. Srbija ima interese na obe strane – rekao je za “Naše novine” analitičar Dejan Vuk Stanković.


Izvor: Telegraf

OVAKO NAM UČE DECU: Srbija bez Kosmeta u udžbeniku za 6 razred (FOTO)

NOVI SAD – Srpski đaci uče da Kosovo i Metohija nije deo Srbije. Tako ispada prema slici koja se nalazi u Radnoj svesci iz geografije za 6 razred osnovne škole. 

Naime, na mapi koja prikazuje Južnu Evropu, Kosovo i Metohija ja odvojeno od ostatka Srbije linijom kojom su obeležene granice zemalja. Slična karta nalazi se na još nekim mestima u ovom udžbeniku.

Foto: Pravda

Problem su primetili sami učenici koji su mapu pokazali roditeljima. O ovome nas je obavestila majka jedne učenice koja pohađa osnovnu školu u Novom Sadu. Izdavač je Zavod za udžbenike.

Do sada se dešavalo da karte Srbije bez Kosmeta završe na dnevniku, na štampanom materijalu firmi ili kladionica. Ovo je prvi slučaj da se takva karta nađe i u školskom udžbeniku.

Izvor: Pravda