Škabo za Nacional: Situacija u Srbiji je je**na!

Boško Ćirković, poznati pod muzičkim pseudonimom Škabo je prva poznata ličnost s kojom je blog Nacional napravio intervju. Ukoliko pratite medije i društvene mreže, niste mogli da ne naiđete na različite društveno-sportske, humanitarne, projekte u kojima učestvuje Škabo, a prije par dana prvi put je njegova knjiga bila izložena na sajmu knjiga u Beogradu, tako da je on bio savršena osoba za prvi intervju.

Pred održavanje "Parade ponosa" 2010. godine učestvovao si u porodičnoj šetnji i u medijima si podržavao srpske patriote koje su se protivile održavanju te manifestacije, ove godine nije   bilo tolikog protivljenja i parada je održana. Kako ti to komentarišeš?
- Ja sam svoj komentar dao 2010. On se nije promenio. Glupa tema, kojoj se pridaje previše značaja. I tada sam izašao najviše da kažem ljudima da ne nasedaju na provokacije režima i ne bave se previše tom glupom temom, od koje smo imali i imamo prečih.

Da li vas i dalje iritira kada režimski mediji srpsku omladinu nazivaju huliganima, fašistima, kao što vas je to iritiralo 2010. godie pred gore pomenutu manifestaciju?
-Da, kao i svaka negativna generalizacija stvarnosti. Ovo me posebno iritira jer se radi o mladim ljudima, koje treba edukovati a ne odbacivati.

Vi ste 2011. godine snimili pjesmu "Moj rep i moj grad" čime ste pokazali svoj stav o tadašnjoj situacijiu u Srbiji, kakvo je vaše mišljenje o današnjoj situaciji Srbije?
- Mislim da smo je snimili 2010. čak. MIšljenje o današnjoj situaciji izrazio sam pesmom PILIĆI sa novog albuma PRIČA 2 VUKA. Situacija je još lepše sumirana 1 pridevom: je*ena.

 Strani reperi, a naravno ispred svih su Američki, zarađuju milione, kakva je situacija u srpskom repu?
- Hahaha.

Šta možemo u bližoj budućnosti da očekujemo od Beogradskog sindikata kao i u tvojoj samostalnoj karijeri?
- Nadam se da ćemo u narednih par godina uspeti da snimimo BS album. Ja sam sad izbacio knjigu pesama/album PRIČA 2 VUKA sa slovačkim producentom Smartom. Treba da mi izađe spot za pesmu ISTO na kojoj mi je gostovao slovački emsi Zverina. Snimili smo mnogo dobrih kadrova po Beogradu. Spremam maksi singl sa domaćim maherom elektronske produkcije Toprekom...Trčim, treniram... Biće još mnogo dobrog repa od nas.

Da li si zadovoljan kako napreduje prodaja tvoje knjige "Priča dva vuka" i kakva je reakcija publike na tvoju knjigu?
- Prezadovoljan sam. Ljudi koji su je nabavili su oduševljeni. A u eri u kojoj se i za leba sabiramo svaki prodati primerak je useh. A evo, prvi skormni tiraž od 500 je odavno prebačen. Bez knjige 500 diskova bi danas i Ceca teško prodala, što mu dođe super: publika ipak ceni knjige.

 Već dugo se baviš trčanjem, šta smatraš svojim najvjećim dosadašnjim uspjehom i šta je tvoj cilj u trčanju?
- Moj najveći useh je što trčim sa UTS ekipom. Dvogodišnji cilj nam je da preko lokalnih trejl trka skupimo potrebne poene da odemo na 100 milja Mon Blana. A konačni cilj u trčanju i životu nam je da (p)ostanemo Ljudi.

Kako bi definisao profesionalni sport i da li bi mogao da napraviš paralelu između profesionalnog i rekreativnog?
- Profesionalni sport je potencijalno finansijski megaisplativ, samim tim i brutalan i prema akterima i prema posmatračima. To je krvav posao i imam samo poštovanje za svakoga ko mu se profesionalno posvetio. Menadžeri su sastavni deo te priče i to mi je baš odbojno. Suština rekreativnog sporta bi trebalo da bude Ljubav, mada se često pogrešno svodi na samoljublje tj. nekakvo budženje tela. Dakle: rekreativni sport je dobar sluga ali zao gospodar.

 Sindikat je poznat kao grupa koja šalje najbolje poruke mladina, koju bi ti kao član Beogradskog sindikata poslao mladima koji će ovo čitati?
- Svizajedno (p)ostanite zdravi u glavi i koristite je za razmišljanje, to je prava sloboda.

Izvor: Nacional

NEMAČKA OKUPACIJA: Nemci drže najuticajnije medije u Srbiji, a da to ni ne znate

Skriveni iza fantomskih firmi sa Kipra, Nemci su uspeli da preuzmu kontrolu nad dve nacionalne televizije u Srbiji, što je suprotno zakonu. Evo kako. 

Štampani mediji

Krenimo prvo od štampanih izdanja. Jedna od najvećih izdavačkih kuća u Srbiji je Ringier Axel Springer. Ta kompanija je u vlasništu švajcarske kompanije Ringier (50%) i nemačke kompanije Axel Springer (50%).

Švajcarsko-nemački Ringier Axel Springer u Srbiji državi nekoliko najuticajnijih i najtiražnijih štampanih medija, između ostalog, Blic, Alo! i 24 sata. Ne zaboravimo i njihova elektronska izdanja blic.rs, zena.blic.rs, sport.blic.rs, alo.rs i 24sata.rs. Ti sajtovi se nalaze na spisku najposećenijih sajtova u Srbiji.

Ringer Axel Springer drži još nekoliko štampanih i elektronskih izdanja:

Magazini: Blic žena, NIN, Puls, Auto Bild, Ekstra kuhinja, Kigaku
Digitalna izdanja: nonstopshop.rs, pulsonline.rs, superodmor.rs, nekretnine.rs, mojauto.rs

Dakle, Nemci, u partnerstvu sa Švajcarcima, drže najuticajniji štampani medij – Blic i najposećeniji domaći internet sajt – blic.rs (sport.blic.rs i zena.blic.rs).

Televizije

Zvanično, Nemci ne drže nijednu televiziju u Srbiji. Izuzetak je samo jedna televizija o kojoj ćemo pisati u nastavku teksta. Imajući u vidu to da su vlasničke strukture televizija izuzetno kompleksne, teško je ponuditi konkretne, crno na belo, dokaze da Nemci imaju bilo kakav udeo u televizijskom tržištu Srbije.

Međutim, ne moramo se voditi zvaničnim dokumentima kako bismo dokazali da Nemci drže dve najgledanije televizije u Srbiji, potrebno je samo da posmatramo i povezujemo detalje.

Nemci u Srbiji, indirektno, drže TV Prva i TV B92. Kako kada znamo da su zvanični vlasnici tih televizija firme iz Grčke i Kipra? Evo kako.

Slučaj TV Prva – Nemci prerušeni u Grke

Vratimo se u 2006. godinu kada je Republička radiodifuzna agencija raspisala konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija. Frekvencije su dobili TV Pink, TV Košava, TV Avala, TV B92 i TV Fox.

Podrazumevalo se da će Pink, Košava, Avala i B92 dobiti dozvole za nacionalne frekvencije, ali je peta frekvencija bila posebno interesantna jer su se za nju bortile dve najjače svetske medijske kompanije, NewsCorp iz SAD i RTL iz Nemačke.

RTL je 2006. godine izgubio bitku kada je Srbija po prvi put dobila američku nacionalnu televiziju na domaći način (Fox TV), umesto nemačku (RTL).

Iako bi nemačka RTL televizija u Srbiji bila mnogo gledanija od američke Fox televizije, što je i dokazano nekoliko godina kasnije kada se NewsCorp (vlasnik Fox televizije u SAD) povukao iz Srbije nakon godina lošeg rejtinga i finansijskih problema, RRA je ipak, iz nekog razloga, odlučila da na konkursu odbije RTL.

Od tog trenutka počinje opsesija Nemaca sa srpskim medijskim tržištem.

Nakon što je RTL izgubio na konkursu 2006. godine, samo dve godine kasnije, oktobra meseca 2008. godine, u medijima počinje da se spekuliše da je nemački RTL potencijalni kupac posrnule TV Avala, koja je u međuvremenu ugašena.

Posle nekog vremena, saopšteno je da RTL ipak neće ulaziti u kupovinu TV Avala jer planiraju da preduzmu “druge korake kako bi ušli na srpsko televizijsko tržišta”.

Godinu dana kasnije, 2009. godine, najavljeno je da se NewsCorp zvanično povlači iz Srbije i da planira da nacionalnu Fox televiziju stavi na prodaju.

Tadašnji direktor Fox televizije, Den Bejts, prepustio je upravljanje televizijom Dejanu Jociću nakon što je grčka medijska kuća, Antenna Group, kupila Fox televiziju za jedan dolar. Novim vlasnicima je ostavljen i minus na računu od nekoliko desetina miliona evra.

Septembra 2010. godine, Fox televizija menja ime u Prva srpska televizija i počinje sa emitovanjem redizajniranog programa koji su upotpunile nove emisije, serije i filmovi.

Nakon početka emitovanja novog programa te 2010. godine, već se moglo uočiti da Grci nemaju nikakve veze sa tom televizijom.

Evo i zašto.

Prvo, za direktora TV Prva tada je bio postavljen Dejan Jocić, Srbin iz Nemačke. Jocić je pre dolaska u Srbiju radio kao direktor nemačke televizije Pro Sieben.

Drugo, gotovo sve nove emisije Prve srpske televizije bile su direktno preuzete sa najgledanijih nemačkih televizija, RTL, Pro Sieben, Das Erste, ZDF… Praktično, TV Prva predstavlja kompilaciju svih nemačkih televizija.

Sam naziv, “Prva”, preuzet je sa nemačke televizije Das Erste (eng. The First), što u prevodu na srpski znači Prva.

Kompletan vizuelni identitet preuzet je sa nemačke televizije Pro Sieben, čiji je Dejan Jocić bio direktor. Čak se nisu ni potrudili da promene muziku koja se koristi na reklamnoj špici.

Takođe, Pro Sieben je jedina nemačka televizija koja je poznata po spuštajućem logotipu sa desne strane pre marketinške seče programa. Obratite pažnju sledeći put kada budete gledali program TV Prva. Da li vam spuštajući logotip sa desne strane signalizira da će za koji sekund biti puštene reklame? To je karakteristika televizije Pro Sieben.

Dalje, kada uporedimo uvodne špice za vesti svih domaćih televizija sa špicom za vesti TV Prva, primetićete da njihova špica za vesti nije pravljena u Srbiji. Jedan radnik te televizije potvrdio nam je da su sve špice pravljene u Nemačkoj.

Kako bismo ilustrovali naše tvrdnje, pogledajte snimak koji uporedno prikazuje emisije TV Prva i emisije nemačkih televizija.

Primetićete još da TV Prva direktno sarađuje sa RTL televizijom iz Hrvatske u pogledu razmene priloga koji se odnose na vesti iz Srbije i Hrvatske.

Na osnovu predstavljenih činjenica, jasno je da TV Prva ne upravljaju Grci, već Nemci i to ne kriju, osim u zvaničnim dokumentima.

Ko su “zvanični” vlasnici TV Prva?

Dolaskom novih vlasnika, firma Fox televizija d.o.o preimenovana je u Prva televizija d.o.o čiji je direktor Peter Smith iz Velike Britanije. Vlasnici te firme su Nova Broadcasting d.o.o iz Beograda (51%) i Warraner Limited sa Kipra (49%). Stopostotni vlasnik firme Nova Broadcasting iz Beograda, na čijem čelu sedi izvesni Nikolaos Angelopoulos, državljanin Kipra, je Antenna Stream T.V. Limited sa sedištem na Kipru

Čemu tolika muka da se preko papira sakrije činjenica da su pravi vlasnici Nemci? Ko ima problem sa Nemcima kao vlasnicima televizija u Srbiji?

Kada je Dejan Jocić napustio funkciju direktora TV Prva, on se bacio na otvaranje nove televizije čiji bi vlasnici bili direktno Nemci.

Osnovao je firmu Nova.rs koja je, nakon dobijanja dozvole da emituje program preko kablovskog sistema, u decembru 2013. godine počela sa emitovanjem programa.

Na koktelu, povodom početka rada televizije, bio je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić.

Jocić je pokrenuo novu televiziju jer je u najavi bio konkurs za dodelu nacionalne frekvencije koja je oduzeta TV Avala. Na konkurs su se prijavili televizija Kopernikus i Jocićeva Nova.rs.

Međutim, nakon brojnih odlaganja i dva neuspešna glasanja, Savet RRA je sa četiri glasa za, četiri glasa protiv i jedan uzdržan, odbio da dodeli Nova.rs nacionalnu frekvenciju.

Prema pisanju medija, najtiražniji nemački štampani mediji okarakterisali su odluku RRA kao sabotažu.

Jocić se u međuvremenu povukao sa rukovodećeg mesta u firmi Nova.rs i televizija je trenutno u stanju propadanja, iako poseduje sve dozvole za emitovanje programa putem kablovske.

Ovo je drugi put da Nemaci gube bitku za nacionalnom frekvencijom u Srbiji.

Slučaj B92

Odmah nakon što su Nemci prerušeni u Grke kupili TV Prva, televiziju B92 takođe kupuju nekakvi “Grci” skriveni iza kiparskih firmi.

Sadašnji većinski vlasnik B92 je firma Astonko d.o.o iz Beograda koja je u vlasništu istoimene firme sa Kipra. Televizija B92 je svojevremeno bila 21,44% u vlasništu firme Salink Limited sa Kipra. Sledeća dokapitalizacija B92 omogućila je firmi Salink Limited da preuzme vlasništo nad TV B92 u iznosu od 23,36%.

Najveća dokapitalizacija B92 dogodila se u oktobru 2010. godine kada je firma Astonko d.o.o iz Beograda preuzela akcije firme Salink Limited.

Prema jedinstvenoj evidenciji akcionara kod Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti, na dan 5. avgusta 2014. godine, B92 ima ukupno 44 akcionara i to: Astonko sa 84,99%, B92 Trust sa 11,35%, Fox televizija sa 1,31%, dok su ostali akcionari fizička lica, piše u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Nije jasno kako je Fox televizija d.o.o. vlasnik 1,31% kada je ta firma preimenovana u Prva televizija d.o.o. Međutim, dok su Amerikanci bili vlasnici Fox televizije, tadašnji direktor, Den Bejts, otvorio je firmu Fox televizija plus d.o.o, u pokušaju da prebaci frekvenciju na tu firmu, što je protivno zakonu, pa je odustao (nezvanično saznajemo od jednog radnika te televizije). Međutim, tu firmu, koja je bila u vlasništu istih kiparskih firmi koje drže TV Prva, je nemoguće pronaći na APR-u.

Isti vlasnici TV Prva i TV B92

U izveštaju Komisije za zaštitiu konkurencije piše:

Naime, u novembru 2010. godine, prodata je TV B92. Najveći akcionar RTV B92 postalo je domaće preduzeće Astonko, čiji je vlasnik istoimeno preduzeće sa Kipra, ali je njen vlasnik nepoznat. Međutim, iz samog medija su stigle informacije da je izvesni Stefanos Papadopoulos pravi vlasnik te kiparske firme, zajedno sa još nekim licima. Papadopoulos je, takođe, vlasnik TV Makedonija iz Soluna u Grčkoj, za koju u toj zemlji postoji uverenje da je članica grčke medijske grupacije “Antena” Minosa Kirijakua, koja u Srbiji već ima TV Prvu, navodi se u izveštaju Komisije.

Dakle, ako znamo da je grčka Antena, u saradnji sa Nemcima, samo formalni vlasnik TV Prva, a znamo još da postoji povezanost između vlasnika TV B92 i vlasnika grčke Antene koja je u Srbiji samo formalno vlasnik TV Prva, nameće se zaključak da su TV B92 i TV Prva u vlasništu istih Grka koji služe kao paravan za prave vlasnike koji dolaze iz Nemačke.

Povezanost TV B92 i TV Prva

Na papirima može da piše da su vlasnici TV B92 i TV Prva i sa Marsa, ali sam program otkriva prave vlasnike.

Na primer, nemačku emisiju Galileo do nedavno je emitovala TV Prva. Međutim, ta emisija, sa sve voditeljom, misteriozno prelazi sa TV Prva na TV B92.

Takođe, program B92 otkriva da ta televizija sarađuje sa TV Prva iz Crne Gore, televizija koja ima iste vlasnike kao i TV Prva u Srbiji.

Kao što TV Prva sarađuje sa RTL televizijom iz Hrvatske, tako i TV B92 sarađuje sa TV Prva iz Crne Gore u pogledu razmene informativnih priloga.

To je bilo očigledno kada je TV B92 preuzela izveštaj TV Prva iz Crne Gore koji se odnosi na nedavnu akciju spasavanja srpskih turista iz kanjona u Crnoj Gori.

ZAKLJUČAK

Dakle, Nemci (u partnerstvu sa Švajcarcima) u Srbiji drže najtiražnije novine (Blic, Alo!, 24sata), nacionalne televizije Prva i B92 (uključujući i b92.net), kablovski kanal Prva Plus, kao i dozvole za emitovanje programa preko kablovskog sistema koje su dodeljene nemačkim vlasnicima Nova.rs.

Dosta vam je!

Tvrdnje da su Grci vlasnici svih tih televizija padaju u vodu jer je opšte poznato da Grci nikada nisu bili posebno zainteresovani za srpsko televizijsko tržište. Međutim, sa Nemcima je u potpunosti suprotna situacija. Podsetimo još da je nemačka firma Vac do 2010. godine bila vlasnik nekoliko štampanih medija u Srbiji, između ostalog, i Večernjih novosti.

Odakle tolika opsesija Nemaca da zavladaju srpskim medijskim tržištem?

AUTOR: Danilo Redžepović

Izvor: Teleprompter

Grcka kuhinja

Grčka kuhinja

Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

Geografski položaj Grčke

Grčka se nalazi u jugoistočnoj Evropi na južnom delu Balkanskog poluostrva. Na severu se graniči sa Albanijom, Makedonijom i Bugarskom, a na istoku sa Turskom. Stotinama kilometara dugom i veoma razruđenom obalom izlazi na Egejsko i Jonsko more. Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

Istorijsko-geografski faktori

Na sadašnji izgled i sadržaj grčke kuhinje su uticale njena istorija: oko hiljadu godina Antike, oko hiljadu godina Vizantijskog carstva, oko četristo godina Otomanske vladavine, i geografija: mesto na kom se spajaju, ili, pre, sudaraju, Evropa, Azija i Afrika, pa veliki zagrljaj Sredozemnog mora, pa uticajni susedi... Skoro zapanjujuće su sličnosti grčke i turske kuhinje, ali tu činjenicu nikada nemojte spominjati pred pripadnicima ovih naroda. Uprkos obostranoj želji da istaknu međusobne razlike, njihove kuhinje su toliko slične i imaju toliko veliki broj gotovo istih specijaliteta proglašenih nacionalnim da je očigledno da je njihova sličnost mnogo veća nego što bi i jedan od ovih naroda priznao. Treba li reći nešto osim burek i baklava. O!? Pa evo i nas!

Mediteranska kuhinja

"Kada bismo hteli najkraće da opišemo grčku kuhinju, mogli bismo reći da je to tipična mediteranska kuhinja"Kada bismo hteli najkraće da opišemo grčku kuhinju, mogli bismo reći da je to tipična mediteranska kuhinja. Jedini problem kod ovog, naročito u poslednje vreme, popularnog pojma, je što nigde nije definisano šta tačno znači, osim što, izvedeno upotrebom najsirovije logike, predstavlja svaku nacionalnu/regionalnu/lokalnu kuhinju na obali Sredozemnog mora. Mora se priznati da nema baš mnogo koristi od ovog podatka ako se ima u vidu da je on sinonim za tako brojne pojave. Postoji ipak, u nekim stručnim krugovima, uvaženo mišljenje po kom je pojam mediteranska kuhinja, tvorevina zapadno-evropskih i severno-američkih autora, oznaka za svaku kuhinju čija zdrava i laka jela, pripremljena pretežno na maslinovom ulju, obiluju svežim povrćem, ribom, nemasnim mesom i sirevima. I po ovim kriterijumima posmatrano, grčka kuhinja se mora svrstati u mediteransku.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je, svakako, sastojak od krucijalnog značaja za identitet ove kuhinje i specifičan ukus njenih jela. Neću baš mnogo pogrešiti kada kažem da ga ima svuda (Prilično sam ubeđena da ga stavljaju i u sladoled. Jeste li primetili kako su oni proizvedeni u Grčkoj siti i kremasti? Natera čoveka da se zapita.). Naišla sam na podatak da Grci godišnje troše i po 26 litara maslinovog ulja po glavi stanovnika. Mada, kad ih vidite, dok se sunčaju na plažama, onako nauljene, zar ne mislite da je određenje „po glavi“ neadekvatno usko. Bilo kako bilo, ode 26 litara godišnje po Grku, ali i može im se: da oni ne raspolažu ogromnim maslinjacima i ne proizvode ulje sami, ne bi se baš toliko rasipali.

Glavni sastojci jela

Što se tiče mesa, ima i toga. U tradicionalnim receptima će se pre opredeliti za kozije i ovčije, pa i za goveđe, i to na roštilju ili, kakvog li iznenađenja, na maslinovom ulju, dok je u poslednje vreme sve veća zastupljenost svinjetine i piletine. U ovom delu priče mora se spomenuti gyros, meso pečeno na vertikalnom rotirajućem koplju, isouvlaki. Ne dajte da vas ovo drugo svojim zvučnim imenom zbuni: ti komadići mesa i povrća nanizani na tanku žicu i pečeni na roštilju nisu ništa drugo do, nama već dobro poznati, ražnjići. Brojni su i specijaliteti od ribe i drugih plodova mora. Male taverne na obali, sa velikim baštama pod vinovom lozom, skromno opremljenim plavim, drvenim stolicama i stočićima sa belim stoljnjacima ukrašenim lokalnim motivima, će vam omogućiti poseban doživljaj uživanja u ukusu znalački pripremljenih jela od raznih vrsta riba, školjki, lignji, hobotnica ili škampa uz istovremeni pogled na pripadnike istih vrsta koji, još neko vreme, slobodno životare u prirodnom okruženju.

Vodeće mesto u hijerarhiji povrća, kao i u brojnim svetskim kuhinjama, i ovde pripada paradajzu i krompiru. Odmah iza njih su i pasulj, grašak, luk i, naravno, patlidžan. Kažem „naravno“ jer mora da ste čuli za poznato jelo moussaka koje se od njega pravi. Povrće se koristi za spremanje raznih variva, salata ili nadeva za lisnata testa, mada se ovi nadevi često prave i od mesa ili sira. Postoji nekoliko, za Grčku, karakterističnih vrsta sireva: Feta, polu-tvrd, beli sir koji se pravi i od kravljeg mleka, za razliku od Kasseri (tvrd, žuti) i Mizithra (mek, beli) koji se prave samo od kozijeg ili ovčijeg mleka.

Dnevni obroci

Grci imaju tri važna odroka u toku dana: doručak, ručak i večeru, a najobilniji, ručak se, ako je kompletan, sastoji od predjela, supe, glavnog jela i deserta.

Predjelo ili, kako ga oni zovu, meze (a i mi ga zovemo tako), je najčešće neka od brojnih pita (spanakopita, tyropita, boureki), feta sir, umaci služeni uz lepinje (ovde spada i čuveni umak sa belim lukom, tzatziki)... Neretko, za predjelo dobijete samoouzo, što je, po mom skromnom mišljenju, sasvim dovoljno. To je bistri liker sa dodatkom esencijalnog ulja anisa. U dodiru sa vodom ili ledom, što je opet voda samo u drugom agregatnom stanju, dobija belu boju. Ovo je naročito koristan podatak za šankere početnike. Znaju oni zašto...

Posle ouza, tj. predjela, stiže supa. Avgolemono je pileća supa sa žumancetom i limunom i verovatno će Vam se svideti, trahana je supa sa jogurtom i verovatno će Vam se i ona svideti, a tripe, supa od iznutrica... Pa, naslutite sami.

Glavno jelo je neki od mesno-povrtnih specijaliteta. Par smo već pomenuli, ali nismo, a ne smemo to propustiti, nigde pomenuli Grčku salatu koja obavezno prati ovaj deo ručka. Ova čuvena mešavina paradajza, krastavaca, feta sira i , naravno, maslinovog ulja je kao Grčka salata poznata u svetu, a u Grčkoj je zovu horiatiki ili nešto kao seljačka salata.

I na kraju, desert. Brojni su kolači od lisnatog testa kao baklava, sa nadevom od oraha i šećernog sirupa ili galaktoboureko punjen gustom smesom od mleka i žumanaca; pa opet neke, sad slatke, pite kao milopita (sa jabukama), karidopita (sa orasima), vassilopita (tradicionalni novogodišnji kolač)... I još jednom, po sličnom principu kao i kod predjela, možete se odlučiti da uz, ili umesto, deserta uživate u vinu. To je najpijenije piće u Grčkoj. Prema legendi, tamo je prvi put i napravljeno, na ostrvu Ikarija. Ako uzmemo da je to tačno, možemo primetiti da su Grci dugi niz godina radili isključivo na kvantitetu jer se do pre tridesetak kvalitetom nisu baš mogli pohvaliti. Na obostranu sreću i zadovoljstvo, ti dani su deo prošlosti, pa nam sadašnjost i budućnost ostaju za brojne užitke uz dobro vino.

Kako, nažalost, nismo često u prilici da skoknemo do Grčke i na licu mesta uživamo u svemu onome o čemu ovaj tekst govori, kao i u onome o čemu ovaj tekst ne govori, a da ipak ne bismo ostali uskraćeni za znanje i iskustvo, i uživanje, mi smo Vam pripremili recepte za neke od pomenutih jela. Ako ovo čitate, znači da ste obišli svaku prečicu kojom možete otići direktno na recept i ja, kao pisac ovog malog dela sam Vam zahvalna na pažnji koju ste mu posvetili, ali to nije razlog da ih ipak ne pogledate i da, uz naše savete, ne pripremite nešto novo.

Izvor:Gordana Milinković

Darko, oprosti im, znaju šta rade!

OK, kapiram ja da živimo u svetu gde je normalno da muškarci depiliraju noge, nose roze košulje i kvarcuju tetoviranu zadnjicu po solarijumima – razumem da je normalno da više ne postoje “mama” i tata”, nego “roditelj”, da “možemo zajedno” i da je Toma Zdravković “ljakse”, a Lejdi Gaga “in” – shvatam da je pisati ćirilicom postao zločin u ravni etničkog čišćenja, a da je nacionalni ponos tumačen kao šovinizam i odlika retrogradnosti. Razumem i da si, ako misliš drugačije, dabome, fašista, (pošto je, reći će svaki pravi Evropejac, pluralizam i mogućnost da se iznese drugačiji argument ili mišljenje potpuno fašistički i antievropski), ali jednu stvar ne razumem: zašto i kome smeta Darko Miličić?

Ako niste, primetili, većina medija je prenela informaciju kako su Hrvati opleli po nekada uspešnom košarkašu (http://www.jutarnji.hr/kad-karijera-krene-nizbrdo-darko-milicic-nekad-je-bio-drugi-pick-nba-drafta–a-danas-je-seseljovac-i-los-boksac—/1258397/) – opet,ako niste primetili (a, jeste), "blago" je ironično da oni mediji koji su stali iza Šimunovićevog ustaškog pokliča i kojima “Za dom spremni” i “Ajmo, ajmo ustaše” sa svake utakmice ne predstavljaju problem, danas nekoga kritikuju zbog tetovaža ili političkog opredeljenja. U tom naletu hrabrosti medija koji, između ostalog, otvoreno poziva ljubitelje ustaške ideologije da se priključe borbi "Desnog centra" u Ukrajini, "zaboravili su" jednu stvar, hrabro izbegavši da potpišu tekst.

Anonimni junak, propustio je, međutim, da primeti par stvari, na odbrani evropskog puta "susjedne" Srbije i čitavog regiona, na kojem izgleda stoji samo Miličić – recimo, da je Darko, kakav god bio, osvojio šampionski prsten u NBA ligi (retka privilegija), a onda isti taj prodao da bi pomogao bolesnoj deci (retka plemenitost). Zaboravio je da da nakon opservacije kako je Darko “Šešeljev advokat”, istakne kako je u istom tom ringu, ali malkice kasnije, bio i Čankov advokat koji je, silom prilika, upadao u raznorazna politička bliska prijateljstva.

I, konačno, da vidimo šta se to zamera Miličiću, tom opakom, opasnom i nakaznom simbolu antievropske priče? To što je nakon utakmice sa Italijanima opsovao sudije? Samo onaj ko je u trećem osnovne oslobođen fiskulture ne zna i nije upućen da su psovke, strast i uvrede deo gotovo svake sportske priredbe, od seoske lige, pa do svetskog top nivoa. Dakle, ili su i Murinjo, Greg Popovič, Zidan i društvo takođe retrogradne evropske snage, ili je ova opaska upućena na račun Miličića krajnje besmislena i komična.

To što je, u vremenu dok je Šešelj tamnovao, bio otvoreno na njegovoj strani? Nije li osnova svakog demokratskog, otvorenog, pa i evropskog društva pravo pojedinca na lični i politički stav, angažman i delovanje?

To što je istetovirao četničke vojvode? Pa, zar je lik jednog Đujića ili Kalabića veći problem od parola i grafita "Srbe na vrbe", razbijanja ćiriličnih tabli ili slavljenja akcije u kojoj je prognano pola miliona ljudi, o čemu, ni jedan jedini put nije pisao ni portal na kojem se izvorno pojavio tekst, a ni oni koji su ga sa zadovoljstvom preneli? Zar je Džo Šimunić "domoljub", a Miličić opasni šovinista?

To što je promenio karijeru i rešio da se oproba u svetu kik boksa? Nije li upravo jedna od najvećih evropskih tekovina pravo na slobodan odabir profesije i promene u karijeri? Valja li onda, kada već pričamo o košarci, ismevati i Majkla Džordana jer je u jednom momentu sa parketa prešao na travu, gde se odlično pokazao u golfu?

Konačno, da apostrofiramo još jednom, šta god radio – zakucavao i impresionirao NBA agente, krvario na terenu za Srbiju, podržavao Šešelja, psovao sudije, tetovirao se, poklanjao milionske iznose, boksovao, Darko Miličić je radio to iz srca i sa imenom i prezimenom. Onaj ko ga je napao, uradio je to iz interesa i čak bez inicijala. Pametnome dovoljno.

Nije, međutim, problem samo u Jutarnjem listu, naprotiv. Problem je u svim onim našim medijima koji su taj tekst sa zadovoljtsvom, slavodobitno likujući, preneli i na naslovne strane "zakucali". Tu smrdi.

I baš tim, koji su u tome uživalil, oprosti, Darko. Hrišćanski je. Oprosti im, jer znaju šta rade. I masno su plaćeni za to. Tako je to na Balkanu, već decenijama. Njih plaćaju, a nama ispostavljaju ceh. Sve u ime Evrope, antifašizma i vrednosti. Kako drugačije?

Izvor: Novine Novosadske / Tomislav Lovreković