OVDE NEMA DEDA MRAZA: Srpski snajperisti podelili poklone deci Donbasa

DONjECK – Na Svetog Nikolu  naši dobrovoljci u Ukrajini, Dejan Berić i Dejan Vujić, podelili su paketiće deci Donbasa.

Akciju koju je organizovao Dejan Berić početkom ovog meseca, za slanje pomoći, kako bi se kupili lekovi i medicinski materijal za front, podržao je dovoljan broj ljudi. Pošto je skupljeno i više para Deki je najavio da će kupiti i paketiće za grupu dece iz Donjecka.

Novac za paketiće skupljen donacijama Srba

U Hramu Svetog Nikole,  srpski dobrovoljci du podelili paketiće deci koja idu u mesnu crkvu. Uspeli su da naprave 65 paketića. Kako je od humanitarne akcijue bilo novca za manje paketića, Deki je dao i deo svog novca da bi paketići bili kvalitetniji i da bi ih dobila sva deca koja dolaze  u crkvu.

Ratnici sa velikim srcem

Kako kažu naši dobrovoljci: “ Bilo je veoma emotivno, malo ko nije suzu pustio“.

Srpske borce narod Donbasa doživljava kao heroje

„Jedna mala devojčica je uhvatila Dekija za nogu čim je ušao u crkvu i nije ga puštala. Deki, koji je pre neki dan bio ranjen u akciji srpskih snajperista,pod velikim bolovima, ali već uz čuveni osmeh je delio paketiće, slikao se sa decom i odgovarao na njihova raznorazna pitanja sa beskrajnim strpljenjem, kao što to može samo jedna spokojna i pravedna duša“- priča Dejan Vujić za Pravdu.

Deki sa ruskom devojčicom (Foto: Fejsbuk)

Ovim gestom, srpski dobrovoljci još jednom su pokazali da imaju veliko srce i da su veliki ljudi, da nisi u Ukrajinu otišli kao plaćenici, već sa iskrenim i čistim motivima, da pomognu ljudima Donbasa.

Dejan Vujić

Dejan Berić

Deca Donbasa dobila poklone na Svetog Nikolu

Sa sveštenikom u hramu

Srpski borci vraćaju slobodu i osmehe deci Donbasa

Izvor: Pravda

Ko je bio Sveti Nikola i zašto ga slavi pola Srbije

Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od najbrojnija slava kod Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godineNjegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, sina Nikolu su dobili u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. – 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo. Persijski kralj Šapur ga je zarobio u bici kod Edese, ponižavao u zatočeništvu i, na posletku, ubio sipajući mu istopljeno zlato niz grlo, kao simbol njegove pohlepe. Budući da je Valerijan bio prvi (i ostao jedini) rimski car koji je zarobljen u borbi, njegovo zatočeništvo i smrt su izazvali talas nestabilnosti u rimskoj imperiji.
U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola. Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Posle smrti strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog. Bio je i jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Od Svetog Nikole do Deda Mraza

Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo „začinilo“. Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima „Santa Klaus“ obilazi svet tokom Badnje večeri.

Verski analitičar Živica Tucić podseća da je Sveti Nikola najraniji svetitelj i da je slavljen u celoj Evropi, bez mnogo veze sa savremenim Deda Mrazom

– Današnji deda-mraz je nereligijska i nehrišćanska kopija Svetog Nikole, ali mu se deca svejedno raduju – kaže za „Blic“ Tucić.

Zašto je Sveti Nikola popularan među Srbima

Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba – više od 600 srpskih crkava nosi njegovo ime – zapravo je sasvim ovozemaljski.- Sveti Nikola pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, te kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da ugostite komšije, prijatelje i rodbinu – kaže za „Blic“ etnolog Dragomir Antonić.

Verski analitičar Mirko Đorđević podseća i na još jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole.

– Budući da je ovo nekada bila zemlja seljaka, zimsko vreme je bilo jedino pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova – objašnjava Đorđević.

Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja

– Razlog za njegovu popularnost treba tražiti u samoj ličnosti Svetog Nikole koji je svo bogatstvo nasleđeno od roditelja razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Sa jednom boščom (zavežljajem) krenuo je na put s verom u Boga, te se smatra čudotvorcem – kaže Antonić.

U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.
Izvor: Beograd.in