Ko je bio Sveti Nikola i zašto ga slavi pola Srbije

Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od najbrojnija slava kod Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godineNjegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, sina Nikolu su dobili u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. – 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo. Persijski kralj Šapur ga je zarobio u bici kod Edese, ponižavao u zatočeništvu i, na posletku, ubio sipajući mu istopljeno zlato niz grlo, kao simbol njegove pohlepe. Budući da je Valerijan bio prvi (i ostao jedini) rimski car koji je zarobljen u borbi, njegovo zatočeništvo i smrt su izazvali talas nestabilnosti u rimskoj imperiji.
U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola. Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Posle smrti strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog. Bio je i jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Od Svetog Nikole do Deda Mraza

Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo „začinilo“. Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima „Santa Klaus“ obilazi svet tokom Badnje večeri.

Verski analitičar Živica Tucić podseća da je Sveti Nikola najraniji svetitelj i da je slavljen u celoj Evropi, bez mnogo veze sa savremenim Deda Mrazom

– Današnji deda-mraz je nereligijska i nehrišćanska kopija Svetog Nikole, ali mu se deca svejedno raduju – kaže za „Blic“ Tucić.

Zašto je Sveti Nikola popularan među Srbima

Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba – više od 600 srpskih crkava nosi njegovo ime – zapravo je sasvim ovozemaljski.- Sveti Nikola pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, te kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da ugostite komšije, prijatelje i rodbinu – kaže za „Blic“ etnolog Dragomir Antonić.

Verski analitičar Mirko Đorđević podseća i na još jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole.

– Budući da je ovo nekada bila zemlja seljaka, zimsko vreme je bilo jedino pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova – objašnjava Đorđević.

Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja

– Razlog za njegovu popularnost treba tražiti u samoj ličnosti Svetog Nikole koji je svo bogatstvo nasleđeno od roditelja razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Sa jednom boščom (zavežljajem) krenuo je na put s verom u Boga, te se smatra čudotvorcem – kaže Antonić.

U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.
Izvor: Beograd.in

Slava na Uneskovoj listi

BEOGRAD – Porodična slava uvrštena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što predstavlja prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu.

Odluku o upisu slave na Uneskovu listu doneo je Međuvladin komitet za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa na redovnom zasedanju održanom danas u sedištu Uneska u Parizu, saopšteno je iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Srbije za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte Asja Drača-Muntean istakla je da je upis na Reprezentativnu listu Uneska od velikog značaja za srpsku kulturu i njeno nematerijalno nasljeđe.

„Ulazak na listu za Srbiju predstavlja izuzetnu čast i prestiž, ali istovremeno znači i obavezu države članice da stvori neophodne uslove za očuvanje nematerijalnog nasleđa na svojoj teritoriji“, naglasila je Munteanova.

Srbija je 2010. godine ratifikovala Uneskovu Konvenciju o zaštiti i očuvanju nematerijalnog nasleđa, a iste godine počela je primena Konvencije i stvoreni su uslovi da Srbija može da predlaže elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa na Uneskovu Reprezentativnu listu.

Za implementaciju konvencije zaduženo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Nominaciju Porodična slava za upis na listu pripremio je Etnografski muzej u Beogradu.

Član Nominacionog tima za upis slave u Reprezentativnu listu Uneska Marko Stojanović rekao je na predstavljanju u Parizu da je narodni običaj proslavljanja domaćeg zaštitnika pod nazivom „slava“ ili „krsno ime“ oblikovan u srpskoj srednjovijekovnoj državi.

On je pojasnio da današnju običajno-religisku formu slave praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica, te da se značaj slave uvažava i na individualnom i na opštedruštvenom planu, što je štiti, održava i prenosi kroz generacije kao živo nematerijalno nasljeđe.

Centar za nematerijalno nasljeđe Etnografskog muzeja priložio je Uneskovoj komisiji obimnu dokumentaciju koja na najbolji način ukazuje na značaj slave u srpskom narodu, pre svega kao simbola zajedništva.

Slavski obred sastoji se iz prethrišćanskih, hristijanizovanih i hrišćanskih elemenata, što sve zajedno učvršćuje religijski i nacionalni identitet i podržava kulturnu raznolikost.

Izvor: SRNA

Danas je Aranđelovdan

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Sabor svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan.

Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak. Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac".

Crkva procenjuje da je Aranđelovdan kao slava, po broju vernika na drugom mestu, posle svetog Nikole.

Izvor: Blic

BAHANALIJE NA SVETU PETKU: Pijana Ana na svojoj slavi prskala goste šampanjcem!

Nikolićeva otvorila flašu penušavca od pet litara, pa polivala prijatelje i isprovocirala koleginicu Daru Bubamaru da se dira po grudima

Ana Nikolić proslavila je prekjuče krsnu slavu Svetu Petku, ali je ujedno obeležila rođendan, koji joj je bio pre mesec dana, kao i useljenje u novi stan od 137 kvadrata na

Voždovcu.

Pevačica je u jednoj kafani na Adi Ciganliji okupila brojne prijatelje i kolege, a kad se veselje zahuktalo, potpuno se razuzdala, pa je otvorila flašu šampanjca od pet litara i prskala goste!
- Porodica i prijatelji s decom pristizali su već od 18 časova, a u 21 sat je počela prava žurka za sve zvanice. Iako je pre svega slavila slavu, Ana je bila toliko raspoložena što se napokon useljava u svoj stan da je stalno uzimala mikrofon i prozivala kolege da joj se pridruže dok je pevala. Kako nije imala vremena da ranije proslavi rođendan, odlučila je da ove večeri sve nadoknadi. 

Otimali se za mikrofon

Ipak, na kraju se ispostavilo da je na veliku svetkovinu napravila bahanalije. Dara Bubamara kao da je jedva dočekala takav vid zabave! Bukvalno je shvatila reči slavljenice, koja ju je sve vreme „ložila“ kako je veoma moćna, govoreći joj da nema bolje pevačice od nje. Onda se ova, valjda da to potvrdi, otimala za mikrofon, a vrhunac je bio kad se pred svima izvijala i provokativno mesila svoje grudi. Za razliku od nje, Aco Pejović je otpevao nekoliko pesama kao pravi gospodin, dok je Goga Sekulić presedela veći deo večeri jer se nije osećala dobro. Inače, goste je zabavljao Aleksandar Acko Petrović - ispričao je naš izvor.

VIP gosti

Među zvanicama su bili i Marina Tucaković, Saša Milošević Mare, Damir Handanović, Stevan Radivojević i mnogi drugi.

Pomirenje

DARA I MARINA SE IZLJUBILE!

Iako su posvađani na krv i nož, Dara Bubamara, Damir Handanović i Marina Tucaković stavljeni su da sede za istim stolom. To je, izgleda, bio odličan potez domaćice, jer su se pevačica i poznati tekstopisac na Aninom slavlju pomirile, dok je Damir ostao imun na Darine „provokacije“ i kulirao je sve vreme.
- Dara i Marina su se izljubile pred svima kao da ništa nije bilo - kaže očevidac.

Izvor: Kurir