Naoružavanje Ukrajine je primarno usmereno protiv Evropljana. Pošto vlada sve veći razdor među politikama Evrope i SAD, jedini način da se evropske mlakonje uplaše jeste da se uzburka situacija i poveća haos.
Ovaj konflikt je potpuno paralelan sa konfliktima na Balkanu. Tamo su SAD takođe morale da demonstriraju svoje vođstvo eskalirajući konflikt i povlačeći Evropljane sa sobom (bombardujući Srbe 1995. i 1999. godine, olakšavajući dolazak muslimana radi podrške bošnjačkim muslimanima u Bosni i albanskim separatistima u Srbiji i kreirajući na kraju klijentsku NATO državu – Kosovo).
Nestabilnost u Evropi je potrebna da bi se Evropljanima pokazalo da im je još uvek potreban njihov veliki brat u SAD da se brine o njima.
New York Times tvrdi da vrhovni zvaničnici SAD i NATO-a ozbiljno razmatraju o naoružavanju Ukrajine.
Među onima koji su za naoružavanje, nalaze se sekretar države, Džon Keri, Obamina savetnica Nacionalne bezbednosti, Suzan Rajs, NATO komandant, general Bridlov, ali i vrhovni general SAD, Martin Dempsi i sekretar odbrane, Čak Hajgel.
Razmatra se dodeljivanje vojne opreme vredne 3 milijarde dolara, koja uključuje bespilotne letelice, oklopna vozila i protivtenkovske rakete.
Džejms Džatras, bivši američki diplomata i insajder Vašingtona, stručnjak za Rusiju, Srbiju, Evropu i Bliski istok, naveo je sledeće:
- Naoružavanje Ukrajine od strane SAD je veoma verovatno. Kada se razmatranje o nečemu pojavi u New York Times-u, ta politika se već u tajnosti sprovodi i to je samo način da se javnost uputi u ono što se dešava (postoji informacija da je municija NATO-a za granate već stigla u Gorlovku, Ukrajina).
- Niko u Vašingtonu ne misli da će Kijevske snage, čak i sa najboljom podrškom, dobiti ovaj rat.
- Naoružavanje Ukrajine je primarno usmereno protiv Evropljana. Pošto vlada sve veći razdor među politikama Evrope i SAD, jedini način da se evropske mlakonje uplaše jeste da se uzburka situacija i poveća haos (inače, šef vojske SAD u Evropi već dodeljuje medalje osakaćenim ukrajinskim vojnicima).
- Ovaj konflikt je potpuno paralelan sa konfliktima na Balkanu. Tamo su SAD takođe morale da demonstriraju svoje vođstvo eskalirajući konflikt i povlačeći Evropljane sa sobom (bombardujući Srbe 1995. i 1999. godine, olakšavajući dolazak muslimana radi podrške bošnjačkim muslimanima u Bosni i albanskim separatistima u Srbiji i kreirajući na kraju klijentsku NATO državu – Kosovo).
- Naoružavanje Ukrajine bi moglo da bude kontraproduktivno za američke političare. Umesto teranja Evropljana u rat, ono bi moglo da ih uplaši, zbog čega bi se povukli.
- Postoji način da se sve razreši bez rata. Vašington treba da odstupi i da pusti Evropsku uniju da se dogovori sa Moskvom, kako bi oni zajedno pomogli Ukrajincima da dođu do rešenja.
- Jedan od razloga zašto SAD naoružava Kijevske snage jeste da primora Rusiju na otvorenu intervenciju u Ukrajini, što je u skladu sa dosadašnjim scenarijom.
- Što se tiče komentara Obame o posredovanju SAD u Ukrajini putem „tranzicije moći“, koje je zapravo i potpisano u Kijevu u februaru 2014. godine, čini se da Obama ima nekakvu tendenciju da priča o svojim scenarijima.
Čini se da polako ali sigurno jurišamo ka međunarodnom konfliktu/ratu, a sve su prouzrokovali sebični ciljevi SAD i destruktivna želja za hegemonijom.
Nestabilnost u Evropi je potrebna da bi se Evropljanima pokazalo da im je još uvek potreban njihov veliki brat u SAD da se brine o njima.
Dodatno, globalna nestabilnost i ratovi su neophodni ako SAD žele da ostanu na vrhu lige.
Njihova vlast zna da na fer način ne može da pobedi u ekonomskoj igri protiv Kine i BRICS-a ako postoji stabilnost u svetu.
Damir Marinovic (russia-insider)
Izvor: Webtribune.rs
Objavite komentar