Grcka kuhinja

Grčka kuhinja

Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

Geografski položaj Grčke

Grčka se nalazi u jugoistočnoj Evropi na južnom delu Balkanskog poluostrva. Na severu se graniči sa Albanijom, Makedonijom i Bugarskom, a na istoku sa Turskom. Stotinama kilometara dugom i veoma razruđenom obalom izlazi na Egejsko i Jonsko more. Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

Istorijsko-geografski faktori

Na sadašnji izgled i sadržaj grčke kuhinje su uticale njena istorija: oko hiljadu godina Antike, oko hiljadu godina Vizantijskog carstva, oko četristo godina Otomanske vladavine, i geografija: mesto na kom se spajaju, ili, pre, sudaraju, Evropa, Azija i Afrika, pa veliki zagrljaj Sredozemnog mora, pa uticajni susedi... Skoro zapanjujuće su sličnosti grčke i turske kuhinje, ali tu činjenicu nikada nemojte spominjati pred pripadnicima ovih naroda. Uprkos obostranoj želji da istaknu međusobne razlike, njihove kuhinje su toliko slične i imaju toliko veliki broj gotovo istih specijaliteta proglašenih nacionalnim da je očigledno da je njihova sličnost mnogo veća nego što bi i jedan od ovih naroda priznao. Treba li reći nešto osim burek i baklava. O!? Pa evo i nas!

Mediteranska kuhinja

"Kada bismo hteli najkraće da opišemo grčku kuhinju, mogli bismo reći da je to tipična mediteranska kuhinja"Kada bismo hteli najkraće da opišemo grčku kuhinju, mogli bismo reći da je to tipična mediteranska kuhinja. Jedini problem kod ovog, naročito u poslednje vreme, popularnog pojma, je što nigde nije definisano šta tačno znači, osim što, izvedeno upotrebom najsirovije logike, predstavlja svaku nacionalnu/regionalnu/lokalnu kuhinju na obali Sredozemnog mora. Mora se priznati da nema baš mnogo koristi od ovog podatka ako se ima u vidu da je on sinonim za tako brojne pojave. Postoji ipak, u nekim stručnim krugovima, uvaženo mišljenje po kom je pojam mediteranska kuhinja, tvorevina zapadno-evropskih i severno-američkih autora, oznaka za svaku kuhinju čija zdrava i laka jela, pripremljena pretežno na maslinovom ulju, obiluju svežim povrćem, ribom, nemasnim mesom i sirevima. I po ovim kriterijumima posmatrano, grčka kuhinja se mora svrstati u mediteransku.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je, svakako, sastojak od krucijalnog značaja za identitet ove kuhinje i specifičan ukus njenih jela. Neću baš mnogo pogrešiti kada kažem da ga ima svuda (Prilično sam ubeđena da ga stavljaju i u sladoled. Jeste li primetili kako su oni proizvedeni u Grčkoj siti i kremasti? Natera čoveka da se zapita.). Naišla sam na podatak da Grci godišnje troše i po 26 litara maslinovog ulja po glavi stanovnika. Mada, kad ih vidite, dok se sunčaju na plažama, onako nauljene, zar ne mislite da je određenje „po glavi“ neadekvatno usko. Bilo kako bilo, ode 26 litara godišnje po Grku, ali i može im se: da oni ne raspolažu ogromnim maslinjacima i ne proizvode ulje sami, ne bi se baš toliko rasipali.

Glavni sastojci jela

Što se tiče mesa, ima i toga. U tradicionalnim receptima će se pre opredeliti za kozije i ovčije, pa i za goveđe, i to na roštilju ili, kakvog li iznenađenja, na maslinovom ulju, dok je u poslednje vreme sve veća zastupljenost svinjetine i piletine. U ovom delu priče mora se spomenuti gyros, meso pečeno na vertikalnom rotirajućem koplju, isouvlaki. Ne dajte da vas ovo drugo svojim zvučnim imenom zbuni: ti komadići mesa i povrća nanizani na tanku žicu i pečeni na roštilju nisu ništa drugo do, nama već dobro poznati, ražnjići. Brojni su i specijaliteti od ribe i drugih plodova mora. Male taverne na obali, sa velikim baštama pod vinovom lozom, skromno opremljenim plavim, drvenim stolicama i stočićima sa belim stoljnjacima ukrašenim lokalnim motivima, će vam omogućiti poseban doživljaj uživanja u ukusu znalački pripremljenih jela od raznih vrsta riba, školjki, lignji, hobotnica ili škampa uz istovremeni pogled na pripadnike istih vrsta koji, još neko vreme, slobodno životare u prirodnom okruženju.

Vodeće mesto u hijerarhiji povrća, kao i u brojnim svetskim kuhinjama, i ovde pripada paradajzu i krompiru. Odmah iza njih su i pasulj, grašak, luk i, naravno, patlidžan. Kažem „naravno“ jer mora da ste čuli za poznato jelo moussaka koje se od njega pravi. Povrće se koristi za spremanje raznih variva, salata ili nadeva za lisnata testa, mada se ovi nadevi često prave i od mesa ili sira. Postoji nekoliko, za Grčku, karakterističnih vrsta sireva: Feta, polu-tvrd, beli sir koji se pravi i od kravljeg mleka, za razliku od Kasseri (tvrd, žuti) i Mizithra (mek, beli) koji se prave samo od kozijeg ili ovčijeg mleka.

Dnevni obroci

Grci imaju tri važna odroka u toku dana: doručak, ručak i večeru, a najobilniji, ručak se, ako je kompletan, sastoji od predjela, supe, glavnog jela i deserta.

Predjelo ili, kako ga oni zovu, meze (a i mi ga zovemo tako), je najčešće neka od brojnih pita (spanakopita, tyropita, boureki), feta sir, umaci služeni uz lepinje (ovde spada i čuveni umak sa belim lukom, tzatziki)... Neretko, za predjelo dobijete samoouzo, što je, po mom skromnom mišljenju, sasvim dovoljno. To je bistri liker sa dodatkom esencijalnog ulja anisa. U dodiru sa vodom ili ledom, što je opet voda samo u drugom agregatnom stanju, dobija belu boju. Ovo je naročito koristan podatak za šankere početnike. Znaju oni zašto...

Posle ouza, tj. predjela, stiže supa. Avgolemono je pileća supa sa žumancetom i limunom i verovatno će Vam se svideti, trahana je supa sa jogurtom i verovatno će Vam se i ona svideti, a tripe, supa od iznutrica... Pa, naslutite sami.

Glavno jelo je neki od mesno-povrtnih specijaliteta. Par smo već pomenuli, ali nismo, a ne smemo to propustiti, nigde pomenuli Grčku salatu koja obavezno prati ovaj deo ručka. Ova čuvena mešavina paradajza, krastavaca, feta sira i , naravno, maslinovog ulja je kao Grčka salata poznata u svetu, a u Grčkoj je zovu horiatiki ili nešto kao seljačka salata.

I na kraju, desert. Brojni su kolači od lisnatog testa kao baklava, sa nadevom od oraha i šećernog sirupa ili galaktoboureko punjen gustom smesom od mleka i žumanaca; pa opet neke, sad slatke, pite kao milopita (sa jabukama), karidopita (sa orasima), vassilopita (tradicionalni novogodišnji kolač)... I još jednom, po sličnom principu kao i kod predjela, možete se odlučiti da uz, ili umesto, deserta uživate u vinu. To je najpijenije piće u Grčkoj. Prema legendi, tamo je prvi put i napravljeno, na ostrvu Ikarija. Ako uzmemo da je to tačno, možemo primetiti da su Grci dugi niz godina radili isključivo na kvantitetu jer se do pre tridesetak kvalitetom nisu baš mogli pohvaliti. Na obostranu sreću i zadovoljstvo, ti dani su deo prošlosti, pa nam sadašnjost i budućnost ostaju za brojne užitke uz dobro vino.

Kako, nažalost, nismo često u prilici da skoknemo do Grčke i na licu mesta uživamo u svemu onome o čemu ovaj tekst govori, kao i u onome o čemu ovaj tekst ne govori, a da ipak ne bismo ostali uskraćeni za znanje i iskustvo, i uživanje, mi smo Vam pripremili recepte za neke od pomenutih jela. Ako ovo čitate, znači da ste obišli svaku prečicu kojom možete otići direktno na recept i ja, kao pisac ovog malog dela sam Vam zahvalna na pažnji koju ste mu posvetili, ali to nije razlog da ih ipak ne pogledate i da, uz naše savete, ne pripremite nešto novo.

Izvor:Gordana Milinković