BEOGRAD – U roku od tri nedelje premijer Srbije Aleksandar Vučić se dva puta, naizgled ničim neizazvano, bavio svojim odnosom prema nevladinom sektoru, tačnije nekim ljudima iz NVO. U njegovom okruženju juče nisu želeli da objašnjavaju šta je svrha ovih njegovih istupa koji, prema onome što smo čuli od predstavnika civilnog društva, nisu sasvim jasni ni njima.
Obraćajući se članovima glavnog odbora Srpske napredne stranke, on je među svoje političke greške ubrojao i to što je, kako je rekao, dopustio da se iz njegovog ponašanja vidi koga poštuje, a koga ne i što nije želeo da sarađuje sa nekim ljudima. On je dodao: „Oni nisu uvek morali biti protiv Srbije, iako su ponekad rekli nešto što sam u tom trenutku smatrao da nije istina ili nije bilo u skladu sa našom voljom.” I zato će, kako je najavio, u narednom periodu pokušati da promeni svoj odnos prema nevladinom sektoru i „prema nekim drugim ljudima”. Kao da to što je uspeo da privuče čelnog čoveka Cesida Marka Blagojevića u kancelariju za obnovu zemlje posle poplava bio samo početak.
Uoči Nove godine je, gostujući na RTS-u, rekao da očekuje da njegov tim saradnika bude proširen ljudima koji drugačije misle i kao primer je naveo Sonju Liht i Ivana Vejvodu iz Maršalovog fonda.
On je ocenio da je reč o ljudima koji mogu da doprinesu poboljšanju imidža Srbije.
Ni Sonja Liht ni Vejvoda juče nisu odgovarali na naše pozive, ali je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost nešto ranije, reagujući na Vučićeve reči, za „Danas” izjavila da je „niko nigde nije zvao”, ali i da misli da je najkorisnija na mestu na kome se već nalazi. Na pitanje da li Vučić i ova vlada ispunjavaju uslove za njenu podršku, ona je odgovorila da „postoje rezultati, ali da još mnogo toga mora da se uradi”.
Čini se da najmanje rezerve, bar javno ispoljene, prema Vučiću ima Nataša Kandić, koordinatorka regionalnog projekta Rekom. Aktuelni premijer je, prema njenim rečima, imao mnogo više razumevanja za ovaj regionalni projekat koji ima za cilj popis svih žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije nego bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Ona kaže da Tadić, pored verbalne podrške, nikada nije aktivno podržao inicijativu Rekoma i uvek se pravdao da sa Kosovom ne može biti nikakvih zvaničnih kontakata.
„Sa Vučićem sam se srela dva puta, ti sastanci su bili vrlo kratki i konkretni i nije bilo govora ni o tome šta sam ja u životu radila, govorila, niti šta je on radio i govorio. On je prvi političar u Srbiji koji je vrlo konkretno podržao jednu regionalnu inicijativu poteklu iz civilnog društva. Prihvatio je da u saradnji sa predsednikom države imenuje svog izaslanika za Rekom i prihvatio da ta inicijativa postane međudržavni projekat”, objašnjava Kandićeva.
Sasvim suprotno iskustvo sa srpskim premijerom ima Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. Uz opasku da ni sa jednom vlašću nisu imali sjajan odnos, Popović kaže da je sada posebno loše.
„Nije baš sve crno-belo, postoje institucije koje sarađuju sa NVO, poput Ministarstva pravde, dok je Ministarstvo policije veoma zatvoreno. Sa Vučićem nemamo nikakve kontakte. Mi smo ga kao Kuća ljudskih prava zvali na otvaranje, slali mu otvorena pisma, izveštaje, ali nikakve reakcije nije bilo. Niti je on iskazivao neku želju da se vidi sa nama. Sve se svodi na ono što mi javno objavimo šta tražimo od njega ili vlade, oni na to reaguju ili ne reaguju, a uglavnom ne reaguju”, navodi Popović.
Milan Antonijević, direktor Jukoma, ima neke konkretne zamerke, mada nije toliko kategoričan u ocenama da je reč o lošim odnosima. On ističe da ni za vreme prethodnih vlada saradnja nije bila idealna. Pritisci na civilno društvo postoje što se sada, kako kaže, videlo i tokom kampanje protiv BIRN-a i drugih akcija koje su sprovođene. U tom kontekstu on pominje i način komunikacije i stalne napade na određene organizacije i teške reči koje se izgovaraju.
„Konkretno, predstavnici vlasti, od ministra Vulina do poslanika Đukanovića, direktno iznose optužbe na račun civilnog društva i nezavisnih institucija, a nemate odgovor vlade u tom pogledu. Tada jedino možete zaključiti da su i svi u vladi saglasni sa takvim izjavama”, navodi Antonijević i ukazuje na primer sukoba grupe NVO sa ministrom Aleksandrom Vulinom.
Slučaj je, kako kaže, ostao da visi u vazduhu, bez ikakvog epiloga, iako su se pored tužilaštva, obraćali i vladi. Nedostaje, međutim, jasan odgovor da li će se vlada time baviti.
„Videćemo prilikom rekonstrukcije vlade da li će nekog efekta imati to što smo razotkrili da je neko pokušao da iz budžeta Srbije proneveri novac namenjen organizacijama koje se bave osobama sa invaliditetom i nekim drugim potrebama građana”, ističe Antonijević, dodajući da, ako stav premijera koji je izneo na sednici GO SNS-a, predstavlja svest o tome da je civilno društvo konstruktivno i da će se obraćati pažnja na njegove kritike, onda je to pozitivna izjava. Možda je reč i o, kako kaže, Vučićevoj želji za podelom odgovornosti, jer građani i civilno društvo moraju imati uticaj na kreiranje politike.
Ni Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, ne zna na šta je tačno Vučić mislio, ali bi, kako kaže, volela da se ta njegova izjava odnosi na onaj deo civilnog sektora koji je proevropski orijentisan ili liberalniji, koji bi u stvari bio njegov prirodni saradnik u procesu približavanja EU.
Prema njenim rečima, Vučić se odrekao tog „savezništva” i dela slobodnih medija koji su isto bili u funkciji te orijentacije. Vlast je, kako kaže, sve uradila da se „prava proevropska orijentacija” uopšte ne čuje, a kako dodaje, suprotna opcija je u ofanzivi i sve je jača.
„Srbija nema viziju u kom pravcu ide, vlast je deklarativno orijentisana na EU, ali vidimo da se svakodnevno tu neko spotiče o nešto. Vučić će verovatno ubrzo imati i sukob unutar svoje partije u pogledu orijentacije i obaveza koje je preuzeo na sebe kada je potpisao Briselski sporazum i svega ovoga što se podrazumeva na putu ka EU. I zato on sebi mora da stvara partnere za tu evropsku opciju”, kategorična je Sonja Biserko, koja kaže da je ona lično uvek imala problema sa svakom vlašću, ali da njena organizacija zbog toga nije ispaštala.
Izvor: Politika (B. Baković, J. Cerovina)
