U Srbi mnog ljudi cekaju da dobiju posao, bore se za bilo koje radno mjesto, da mogu da prehrane svoje porodice. Pojedini imaju srecu i dobiju posao, ali oni igraju igrice. Pitamo se kako su dosli do radnog mjesta?
Izvor: Nacional
Prikaz objav z oznako je. Pokaži vse objave
Prikaz objav z oznako je. Pokaži vse objave
NA RADNOM MJESTU IGRA IGRICE, ovo je Srbija
U Srbi mnog ljudi cekaju da dobiju posao, bore se za bilo koje radno mjesto, da mogu da prehrane svoje porodice. Pojedini imaju srecu i dobiju posao, ali oni igraju igrice. Pitamo se kako su dosli do radnog mjesta?
Izvor: Nacional
UZ PUNO ODRICANJA Ovo je omiljena guza interneta i sto odsto je prirodna (FOTO)
Zaboravite na Kim Kardašijan! Ukoliko ste mislili da je zadnjica rijaliti zvezde najpopularnija na internetu onda niste videli dvadesetjednogodišnju Njujorčanku Džen Selter za kojom se okreću baš svi.
"Uz mnogo čučnjeva i drugih vežbi i vi možete da postignete isto", savetuje ona.
Izvor:ALO
KAO DA JE PREDVIDEO SVOJU SMRT: Kemal zapevao "Umoran sam od života" (VIDEO)
Legendarni muzičar je na "Smederevskoj jeseni" izveo čuvenu pesmu "Umoran sam od života" Tome Zdravkovića i oduševio prisutne.
Legendarni Kemal Monteno preminuo je u Zagrebu u 67. godini. Sarajevski pevač godinama se borio s dijabetesom zbog čega su mu stradali bubrezi.
U jednom od njegovih poslednjih nastupa, 19. septembra na 127.
“Smederevskoj jeseni”, Kemal Monteno zapevao je i čuvenu pesmu Tome Zdravkovića “Umoran sam od života”, koju je napisao Novica Zdravković.
Na taj način, čuveni muzičar kao da je predvideo svoju smrt.
Pogledajte kako je Kemal Monteno izveo pesmu “Umoran sam od života”
Izvor:ALO
POZNATA STARLETA SE RAZVELA: Nekoliko mjeseci nakon porođaja saznala da je muž vara!
Američka starleta Amber Rose posljednjih nekoliko mjeseci prolazila je kroz težak period jer se razvela od repera Wiza Khalife, i to zbog toga što je nekoliko mjeseci nakon porođaja saznala da joj je bio nevjeran.
I riješila je da zaboravi sve ružno što joj se desilo, pa je zajedno sa drugaricom Blac Chyna riješila da otputuje u Majami, a svi koji je prate na društvenoj mreži Instagram mogu da vide ``tone i tone`` provokativnih fotografija.
Muška populacija se tek oporavila od slika na kojima je predstavila svoj kupaći kostim, a ona je otišla korak dalje i ostala sa još manje garderobe na sebi, pa je pozirala u toplesu i to ispod mlaza vode.
- Amber je mnogo patila kada je saznala da joj je Wiz bio nevjeran, ali sada je riješena da sve zaboravi i da svima pokaže koliko joj je dobro u životu - rekao je izvor blizak starleti, prenijeli su svjetski mediji.
Izvor:Ekskluziva
OGLASIO SE SAOPŠTENJEM Evo šta je Ronaldo poručio Irini posle raskida!
Tri dana posle potvrde Irine Šajk, i Kristijano Ronaldo se oglasio saopštenjem da on i Ruskinja više nisu u vezi.
"Nakon pet godina, veza između mene i Irine je završena. Smatrali smo da je ovo najbolje za oboje. Irini želim svu sreću" napisao je Portugalac u pisanoj izjavi dostavljenoj “Asošijeted Presu”.
Portugalac i Ruskinja su izgleda vrlo brzo preboleli jedno drugo, pošto se već dva dana spekuliše o njihovim novim partnerima.
A koga je u međuvremenu pronašla Irina pogledajte OVDE
Izvor:ALO
SNAŠLA SE Ovo je novi dečko Irine Šajk?
Fudbaler Reala Kristijano Ronaldo nedavno je okončao vezu sa Irinom Šajk, a ona je ako je verovati špekulacijama, već našla novu ljubav.
Fudbaler Reala Kristijano Ronaldo nedavno je okončao vezu sa Irinom Šajk, a ona je ako je verovati špekulacijama, već našla novu ljubav - rvača i glumca Dvejna Džonsona.
Dvejn Džonson poznat pod nadimkom Stena, američki je filmski glumac i profesionalni rvač.
Rodio se 1972. u porodici afroameričkog oca Rokija Džonsona, takođe nekadašnjeg rvača, i majke Ate Džonson, čiji je otac, Samoanac Peter Maivija, takođe bio rvač. Budući da se u školi iskazao kao vrstan sportista, dobio je stipendiju Univerziteta u Majamiju, gde se istakao igrajući američki fudbal. Godine 1994 je zbog povrede morao prekinuti karijeru u NFL-u.
Godine 1995. započeo je rvačku karijeru, da bi dve godine kasnije postao je osvajač WWE-a i jedan od najpopularnijih rvača u istoriji WWE-a. Osvojio je ukupno sedam titula.
Godine 1999. debitirao je na televiziji tumačeći svoga oca u humorističnoj seriji Lude 70-e. Prvu filmsku glavnu ulogu ostvario je 2002. godine u filmu Kralj Škorpiona za šta je zaradio 5,5 miliona dolara.
Izvor:ALO
DUŽE ĆEMO BITI U MRAKU Pred nama je najduža noć u istoriji planete!
Danas se Severni pol nalazi na najudaljenijoj tački od Sunca, a na svim lokacijama na severnoj hemisferi, noć zimske kratkodnevice trajaće nešto duže nego bilo kad u istoriji.
Razlog za to je činjenica da se Zemljina rotacija usporava vremenom usled Mesečeve gravitacije, pa će tokom svake naredne zimske kratkodnevice noć trajati nešto duže nego prethodnih godina.
Tako se svake godine, procenjuju naučnici, dužina dana poveća se za oko 15 do 25 milionitih delova sekunde. Možda vam to zvuči neznatno malo, ali se časovnici moraju podešavati na svakih nekoliko godina, za barem jednu sekundu.
Ipak, dok ne dođemo do prolećne ravnodnevice, možda će vas zanimati zašto je merenje vremena tako komplikovano.
Jedan od razloga je taj što solarni dani nikad ne traju tačno 24 sata.
“Zapravo, samo četiri puta u toku godine, dan traje tačno 24 sata, ali nikad u decembru”, kaže astronom Stiven Harli, koji vodi popularan blog pod nazivom Science Geek.
“Najkraći je početkom septembra, kada traje 23 sata 59 minuta i 30 sekundi, a najduži u decembru 24 sata i 30 sekundi”.
Postoje dva razloga zbog kojih trajanje solarnog dana varira. Prvo, Zemljina osa je blago iskrivljena - 23,5 stepeni od vertikale - a drugi je taj što brzina okretanja naše planete oko Sunca takođe varira i povećava se što je planeta bliža Suncu, a smanjuje što se više udaljava.
“Solarni dani u decembru traju u proseku 24 sata i 30 sekundi, ali naši časovnici i dalje pretpostavljaju da svaki dan ima tačno 24 sata. Kumulativno pomeranje objašnjava zašto sunce zalazi sve ranije, a jutra ostaju mračna sve do nekoliko nedelja od zimske kratkodnevice”.
Možda će vam ova pojava biti jasnija, ako imate u vidu istoriju merenja vremena.
Naime, Velika Britanija proteže se na 9,55 stepeni geografske dužine. Pošto je 15 stepeni ekvivalent jednom satu, vremenska razlika između dva grada na suprtotnim krajevima Britanije je nešto oko 38 minuta.
Međutim, dolaskom železnice u Britaniju tokom 19. veka, razlika je postala nepraktična, a pa je isto vreme primenjeno na celu državu.
Takođe, u to vreme mehanički časovnici već su bili vrlo tačni i uveden je i standard - srednje vreme po Griniču.
Usvajanje srednjeg vremena ima za posledicu to što su naši časovnici tokom cele godine u neskladu sa Suncem, zahvaljujući Zemljinoj eliptičnoj orbiti.
Izvor:alo.rs
GNEVNI SELJANI BRĐANA Prete blokadom Ibarske zbog mosta koji je odnela voda
Meštani sela Brđani u Opštini Gornji Milanovac danas su na protestnom skupu poručili da će blokirati Ibarsku magistralu ukoliko za 10 dana ne počnu radovi na popravci mosta preko reke Tičine, koji je stradao u majskim poplavama.
Predsednik Odbora za popravku mosta Branislav Brković izjavio je da preko hiljadu stanovnika tog sela, kao i Sokolića i Milićevaca u opštini Čačak, ne mogu bezbedno da dođu do svojih kuća.
Član opštinskog veća Desimir Jovanović rekao je da je za to jedini krivac beogradsko gradjevinsko preduzeće "Planum", koje je dozvolilo da vodena bujica odnese kontejnere koji su polomili noseće stubove mosta.
"'Planum' radi na izgradnji autoputa Beograd-Južni Jadran. Lokalna samouprava je sve uradila iz svoje nadležnosti, ali ni posle sedam meseci ne počinju radovi na sanaciji mosta", rekao je Jovanović.
On je optužio i Ministarstvo saobraćaja da nije pokazalo interesovanje za regionalne puteve i život meštana u selima već se bavi samo koridorima.
Izvor:alo.rs
ZADAVIO JE, PA BACIO U JEZERO Priznao jezivo ubistvo devojke iz Zaječara: Bio sam zaljubljen u nju!
Zaječarska policija otkrila je jezive detalje ubistva koje je potreslo okolinu Zaječara. Pritvor od 48 sati određen je Čedomiru Đuriću (66) iz sela Salaš, zbog sumnje da je ubio osamnaestogodišnju Draganu Ćirić, koja je nestala pre dva dana.
Tokom protekle noći zaječarska policija je saslušala nekoliko osumnjičenih nakon čega je utvrđeno da je ubica Čedomir Đurić.
Policiji je pronašla telo devojke u ataru sela Glogovica, u jezeru Glogovičke reke.
Policiji je pronašla telo devojke u ataru sela Glogovica, u jezeru Glogovičke reke.
Kako nezvanično saznajemo, osumnjičeni je priznao ubistvo.
Policiji je rekao da je u Draganu bio patološki zaljubljen, ali da je nikada nije čak ni poljubio.
On je najverovatnije devojku iz Zaječara do Salaša prevezao svojim kolima.
Oni su se posvađali u kolima, kada se on iznervirao i ubi je. Kako Blic saznaje, Đurić je na saslušanju rekao da je bio ljubomoran zato što se viđala sa drugim momcima.
Prema nezvaničnih saznanjima, devojku je udavio, a zatim telo bacio u jezero.
Naložena je odbukcija, a istraga je jos u toku.
Nestanak devojke prijavio je očuh, Dragiša Ćirić 8. decembra.
Kako Blic saznaje, u njegovim kolima su nađeni tragovi kose, a u toku je analiza DNK.
Na informativni razgovor privedeno nekoliko osoba, među kojima je i stariji muškarac.
U Domu su joj ostala dokumenta, dok joj je telefon bio ugašen.
Policiji je rekao da je u Draganu bio patološki zaljubljen, ali da je nikada nije čak ni poljubio.
On je najverovatnije devojku iz Zaječara do Salaša prevezao svojim kolima.
Oni su se posvađali u kolima, kada se on iznervirao i ubi je. Kako Blic saznaje, Đurić je na saslušanju rekao da je bio ljubomoran zato što se viđala sa drugim momcima.
Prema nezvaničnih saznanjima, devojku je udavio, a zatim telo bacio u jezero.
Naložena je odbukcija, a istraga je jos u toku.
Nestanak devojke prijavio je očuh, Dragiša Ćirić 8. decembra.
Kako Blic saznaje, u njegovim kolima su nađeni tragovi kose, a u toku je analiza DNK.
Na informativni razgovor privedeno nekoliko osoba, među kojima je i stariji muškarac.
U Domu su joj ostala dokumenta, dok joj je telefon bio ugašen.
Izvor:alo.rs
OVO JE SRBIJA DANAS Dala bubreg BOLESNOJ PRIJATELJICI, a ne dobija bolovanje!
Kada je Marijana Milosavljević dala bubreg koleginici svi su to smatrali herojskim delom.
Međutim, da institucije mogu biti surove i nehumane pokazuje činjenica da, uprkos svemu, Marijani RFZO za vreme koje je bila na bolovanju, nije isplatio naknadu.
Obrazloženje je da dostavljena dokumentacija nije potpuna. Marijana kaže da to nije tačno i diže ruke od ove birokratske bitke.
Dala je bubreg prijateljici, a od države nije dobila ono što joj po zakonu pripada.
Marijani Milosavljević, kojoj kao donoru organa pripada nadoknada za bolovanje u punom iznosu, Republički fond već dva puta vraća zahtev za nadoknadu.
"Osećala sam se poraženo. Juče sam razgovarala sa jednom zaposlenom u RFZO. To je bilo kad su mi javili da je po drugi put sve stopirano jer moja dokumentacija navodno nije validna. Ja sam pozvala tu ženu i pitala šta još žele, da li žele da me otvore ponovo, pa da vide da mi fali jedan bubreg, šta više da priložim. Ona je rekla da budem ljubazna i napišem Ministarstvu zdravlja dopis i molbu. Rekla mi je i da se oni prvi put susreću sa ovakvim slučajem."
Iako je mogla da traži od države i da joj plati troškove lečenja u inostranstvu ili troškove puta, to nije učinila.
Agencija za borbru portiv korupcije, u kojoj je zaposlena, je, kaže, dostavila svu potrebnu dokumentaciju koja je prevedena sa turskog na srpski jezik kao i fotokopije pasoša i mnoge druge dokaze da je bila na bolovanju.
"Nisam ništa očekivala od države, osim onog što mi pripada, a mislim da kad čovek ode na bolovanje, dobija platu. Ja sam bila spremna da čekam i nekoliko meseci i naravno da zbog toga ne bih obaveštavala javnost, ali ovo moje nije ni ušlo u proceduri. Oni to stalno vraćaju. Ja sam se pre dva meseca vratila iz Turske, a moj predmet nije ni ušao u proceduru."
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje navode da u slučaju Marijane Milosavljević nije dostavljena sva potrebna dokumentacija i da će joj kada sve to dostavi, isplatiti naknadu za bolovanje.
U Saopštenju RFZO se navodi da je uvidom u priloženu dokumentaciju ustanovljeno da nedostaje sva potrebna dokumentacija i to:
- Ugovor o radu zaključen sa poslodavcem,
- Isplatni listić - Obračun sredstava za isplatu zarada i drugih primanja zaposlenihi
- Ugovor o radu zaključen sa poslodavcem,
- Isplatni listić - Obračun sredstava za isplatu zarada i drugih primanja zaposlenihi
- Izvod iz pojedinačne poreske prijave za poreze i doprinose po odbitku za mesec za koji se potražuje naknada zarade, kao i za mesece navedene u potvrdi o zaradi Poreske uprave Stari grad.
Marijana posle svega kaže da od države neće ništa tražiti.
"Ja sam od Agencije za borbu protiv korupcije, gde radim, dobila solidarnu pomoć. Ne mora ni da dođe ta moja plata."
Izvor:alo.rs
ŠTA JE BIZNISMEN ISPRIČAO POLICIJI POSLE OPERACIJE U URGENTNOM Beko: Ne znam ko je hteo da me ubije!
„Ne znam ko je hteo da me ubije, nisam primetio da sam ugrožen, nisam dobijao nikakve pretnje“, ovo je između ostalog izjavio Milan Beko policajcima koji su ga saslušali na odeljenju intenzivne nege u Urgentnom centru, gde se ovaj biznismen oporavlja posle atentata.
Beko je do sada dva puta davao izjave.
- Prvi put s njim je obavljen razgovor neposredeno posle operacije i tada je slabije komunicirao, bio je vrlo iscrpljen, sve je trajalo samo nekoliko minuta, zastajao bi na pola rečenice, vrlo teško je govorio. Drugi put je s njim razgovarano tokom vikenda i taj razgovor je trajao oko pola sata. Tada je bio mnogo komunikativniji. On uporno tvrdi da ne zna ko je hteo da ga ubije, šta je motiv, da se nikome nije zamerio! Izjavio je da nije primetio da ga neko prati, da mu niko nije pretio jer bi, kako je kazao, u suprotnom angažovao lično obezbeđenje ili obavestio policiju. Jednostavno, na svako pitanje šta bi mogao da bude motiv, njegov odgovor je da ne zna - otkriva naš izvor iz istrage i dodaje da će sa Bekom još razgovarati, u zavisnosti od novih saznanja, ali prvenstveno od njegovog zdravstvenog stanja.
- Prvi put s njim je obavljen razgovor neposredeno posle operacije i tada je slabije komunicirao, bio je vrlo iscrpljen, sve je trajalo samo nekoliko minuta, zastajao bi na pola rečenice, vrlo teško je govorio. Drugi put je s njim razgovarano tokom vikenda i taj razgovor je trajao oko pola sata. Tada je bio mnogo komunikativniji. On uporno tvrdi da ne zna ko je hteo da ga ubije, šta je motiv, da se nikome nije zamerio! Izjavio je da nije primetio da ga neko prati, da mu niko nije pretio jer bi, kako je kazao, u suprotnom angažovao lično obezbeđenje ili obavestio policiju. Jednostavno, na svako pitanje šta bi mogao da bude motiv, njegov odgovor je da ne zna - otkriva naš izvor iz istrage i dodaje da će sa Bekom još razgovarati, u zavisnosti od novih saznanja, ali prvenstveno od njegovog zdravstvenog stanja.
Inače, kako još saznajemo, pored Beka je uvek neko od članova porodice.
- Stalno su s njim. Sekira se i za njihovu bezbednost, naročito se boji za svoju decu, da neko ne pokuša da im naudi. Inače, i najbliži članovi Bekove porodice su svakodnevno pod opservacijom policije - dodaje sagovornik „Alo!“.
Beko je u petak ranjen sa tri hica iz vatrenog oružja ispred svoje kuće na Senjaku, u ulici Andre Nikolića 23. Njega je do Urgentnog centra odvezao vozač, a posle reanimacije operisao ga je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Policija traga za napadačem, koji je u još u bekstvu.
Milan Beko je smešten u jednom od apartmana u Urgentnom centru i 24 sata je pod nadzorom.
- Ništa ne smemo prepustiti slučaju! Policija na spratu i ispred vrata dežura non-stop. Kod njega, osim porodice i lekarskog osoblja, niko ne može da uđe - priča naš sagovornik iz istrage.
Zdravstveno stanje bolje!
Kako nam je rečeno u Urgentnom centru, zdravstveno stanje Milana Beka iz dana u dan je sve bolje.
- Dan posle operacije je skinut sa respiratora, normalno diše, komunikativan je. Svi životni parametri, puls i krvni pritisak, u granicama su normale. Ništa ne ukazuje na to da bi moglo da dođe do eventualnih komplikacija, ali će se njegovo stanje, dok ne prođe makar nedelju dana od operacije, voditi kao ozbiljno i rizično, jer toliko treba crevima da zarastu - objasnio je za „Alo!“ jedan od lekara koji je uključen u praćenje njegovog zdravstvenog stanja.
- Dan posle operacije je skinut sa respiratora, normalno diše, komunikativan je. Svi životni parametri, puls i krvni pritisak, u granicama su normale. Ništa ne ukazuje na to da bi moglo da dođe do eventualnih komplikacija, ali će se njegovo stanje, dok ne prođe makar nedelju dana od operacije, voditi kao ozbiljno i rizično, jer toliko treba crevima da zarastu - objasnio je za „Alo!“ jedan od lekara koji je uključen u praćenje njegovog zdravstvenog stanja.
Vozač sasovac mu spasao život!
- Vozač Đ. D. je visokoprofesionalnom i brzom reakcijom spasao sigurne smrti biznismena Milana Beka u petak kada je u njega pucao još neidentifikovani napadač. Naime, vozač je videvši da Beko pada istrčao iz automobila, ubacio ga u automobil, dodao gas i u rekordnom roku stigao do Urgentnog centra. Dok je vozio, Beka je održavao budnim, a stigao je i da telefonom alarmira policiju i lekare u Urgentnom. Samo zahvaljujući njegovoj reakciji, njegov poslodavac uspeo je na vreme da stigne na operacioni sto i preživi - prenosi za „Alo!“ izvor iz istrage.
- Da se radi o dobro obučenom čoveku, govori i činjenica da je Đ. D. prošao izuzetno tešku obuku u SAS-u, specijalnoj jedinici vojske Velike Britanije, koja slovi za jednu od najboljih vojnih organizacija na svetu - otkriva naš izvor.E. S.
Izvor:alo.rs
UŽAS U HRVATSKOJ Roditelji prodali ćerku porodici koja ju je pretvorila u slugu i seksualnu robinju svog sina!
Roditelji koji su za nekoliko hiljada evra prodali 14-godišnju ćerku i roditelji 17-godišnjaka koji su je kupili za rad u kući i seksualne potrebe svoga sina su pritvoreni, a za 17-godišnjaka su određene mere opreza.
Za trgovanje i zlostavljanje saznalo se kada je devojčica uspela da pobegne. Četvoro odraslih osumnjičeni su za krivično delo trgovanja ljudima, a maloletni mladić za dela seksualne zloupotrebe deteta mladjeg od 15 godina i seksualnog odnosa bez pristanka.
U saopštenju Županijskog državnog tužilaštva u Zagrebu navodi se da su roditelji prodaju svoje ćerke, koju je odabrao sin iz druge porodice, dogovorili u maju ove godine u Novskoj po ceni od nekoliko hiljada evra, navodi HINA.
Kupoprodaja je realizovana 30. avgusta i devojčicu su protiv njene volje kupci odveli u njihovu porodičnu kuću u Zaprešiću.
Oduzeli su joj krštenicu i pasoš, držali je pod neprekidnim nadzorom, prisiljavali na težak fizički rad u kući bez prekida i odmora, a sin ju je, iako svestan njenog protivljenja, prisiljavao na seksualne odnose.
Iskoristivši trenutak nepažnje ukućana, devojčica je u nedelju, 9. novembra, pobegla iskočivši kroz kuhinjski prozor, otrčala do železničke stanice i, uprkos pokušajima 17-godišnjaka i njegovog mlađeg brata da je spreče u tome, uskočila je u voz i tražila pomoć od putnika i radnika.
Sudija Županijskog suda u Zagrebu, zadužen za istragu o ovom slučaju, prihvatio je predlog državnog tužilaštva i odredio istražni zatvor za četvoro roditelja zbog opasnosti da utiču na svedoke, a za sina porodice u kojoj je devojčica zatočena i zlostavljana mere opreza.
Izvor:alo.rs
SKANDALOZNO KARLEUŠA ŠEŠELJU: Dobro je što umireš od raka!
Pevačica prokomentarisala izjavu lidera SRS da se i dalje raduje ubisvu Zorana Đinđića, koga je nazvao izdajnikom i tamnom stranom srpske istorije
BEOGRAD - Pevačica Jelena Karleuša komentarisala je izjavu predsednik SRS Vojislava Šešelja da je i dalje ponosan što se radovao ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je ubijen 12. marta 2003 godine.
Šešelj je na prvoj konferenciji posle povratka iz Haga, koja je održana u četvrtak, izjavio da se ubistvom Đinđića Srbija oslobodila izdajnika i mafijaša i da je Đinđić je tamna strana srpske istorije.
"Kada je ubijen Đinđić radovao sam se i bio ponosan na to, jer je tako srpski narod oslobođen mafijaša i izdajnika. Zašto bih se sada zbog toga kajao", izjavio je lider SRS.
Podsetimo, Šešelj je na saslušanju u Haškom tribunalu još 2003 godine izjavio: "Ja sam se iskreno obradovao kada sam čuo da je Đinđić poginuo, da je mrtav. Ovde sam se obradovao jer je Đinđić veliki izdajnik svog naroda".
Izvor:Kurir
HTELI DA UĆUTKAJU LAZARA: Najpoznatiji haker na svetu robija jer je otkrio plan Iluminata?!
Ovaj svet vodi grupa zaverenika pod nazivom Savet Iluminata, koju čine veoma bogati ljudi, plemićke porodice, bankari i industrijalisti iz 19. i 20. veka, rekao je Lazar
"Očekivao sam ih, ali to je ipak bio ogroman šok za mene“, rekao je haker, koji sada služi kaznu od sedam godina. On je u svom intervjuu rekao: "Teško je biti haker, a još teže obrisati tragove“.
Međutim, njegov dvogodišnji teror kroz imejlove bogatih i moćnih Amerikanaca pokazao je kako je lako napraviti haos na internetu, čak i sa ograničenim veštinama, a da se, bar na kratko, eskivira zakon.
Ispostavilo se da se haker koji se potpisivao kao Gučifer – pseudonim koji je nastao kao kombinacija „stila Gučija i svetla Lucifera“ – zapravo zove Marsel-Lehel Lazar i da je u pitanju besposleni četrdesettrogodišnji bivši vozač taksija. Nije imao skupu opremu, samo stari NEC kompjuter i Samsung mobilni telefon, sve što je znao naučio je sa interneta.
Viorel Badea, rumunski tužilac koji je vodio slučaj, izrazio je zaprepašćenje zbog činjenice da je Lazar uspeo da učini tako puno sa tako malo opreme. „On u stvari nije bio haker već samo pametan čovek sa puno strpljenja i upornosti“, rekao je tužilac Badea.
Umesto da pozajmljuje imejl naloge svojih žrtava putem kompjuterskih crva i drugih alata za hakovanje, tužilac je rekao da je Lazar pecao internetom tražeći informacije o svojim metama, a zatim je prosto pogađao odgovore na sigurnosna pitanja. "On je jedan siroti Rumun koji je želeo da postane slavan“, rekao je tužilac.
Bilo je potrebno šest meseci kako bi Lazar pogodio odgovore i ostvario pristup imejlovima Korine Kretu, četrdesetsedmogodišnje rumunske političarke, koja je slala svoje slike u bikiniju i flertujuće poruke Pauelu, bivšem sekretaru SAD. Pauel, koji je porekao da je imao aferu sa gospođom Kretu, zamolio ju je da obriše sve njihove poruke kada je otkrio da mu je imejl nalog hakovan.
Lazar, koji je polu-Mađar, priznao je da se oslanjao uglavnom na pogađanje. Rekao je da nije prošao nikakav kurs za kompjutere, mada je radio dve nedelje u fabrici kompjutera.
Kako bi pokrio svoje tragove, većinu svojih racija vršio je preko proksi servera u Rusiji. On je pomislio da će tako prikriti tragove koji vode ka Rumuniji, gde već ima krivični dosije. On se 2011. uhakovao u imejl naloge rumunskih starleta i drugih slavnih ličnosti pod imenom Mikul Fum iliti Mali dim.
Lazar je bio toliko samouveren u svoju sposobnost da izbegne detekciju da je, krajem prošle godine, počeo da se hvali o svojim podvizima na američkom veb sajtu The Smoking Gun, gde je 6. januara objavljen prkosni imejl napisan lošim engleskim od tada neidentifikovanog Gučifera u kojem on insistira da nije uopšte zabrinut.
Lazar je bio u šoku kada je, dan kasnije, Džordž Major, šef rumunske obaveštajne agencije objavio da će vlasti uskoro uhvatiti američkog najtraženijeg hakera, što je značilo da znaju da je u Rumuniji.
On je u panici iskoristio vreme da uništi dokaze o svom hakovanju uništivši kompjuter i mobilni telefon sekirom u svom dvorištu u selu Sambateni, oko 15 kilometara od Arada, gde se sada nalazi u zatvoru. „Znao sam da dolaze po mene, osetio sam to i osetio sam da gubim kontrolu nad situacijom“, priseća se on.
Zapravo, vlasti još uvek nisu imale pojma ko je Gučifer. Major je rekao da u trenutku kada je davao izjavu nisu čak znali ni da je Gučifer Rumun. Ipak, posumnjali su da jeste, kada je u septembru Gučifer hakovao lični imejl nalog Majora, šefa bezbednosti, šaljući zatim poruke na rumunskom jeziku Rumunskoj obaveštajnoj službi.
Major je odmah naredio pokretanje istrage. „Bilo je jasno da je hakovao moj nalog“, rekao je gospodin Major. „Hteo je nešto da dokaže, a ja sam to uzeo za ozbiljno“.
Uz pomoć američkih istražitelja, koji su mesecima lovili Gučifera, Rumuni su ubrzo pronašli Lazara koji je ostavio trapav set tragova.
"Napravio je mnogo grešaka“, rekao je tužilac Badea.
Lazar je rekao da bi bolje zataškao svoje tragove da je imao više novca – recimo, za moćniji kompjuter.
"Naravno, mogao sam ukrasti novac od njih“, rekao je. „Ali nisam, niti jedan dolar“.
Američka optužnica protiv Lazara u Virdžiniji u junu optužila ga je za pokušaj iznude „novca i vlasništva lažnim prevarama, pretvaranjima i obećanjima“ od američkih žrtava, iako su rumunski istraživači rekli da ne postoje dokazi o ucenjivanju.
Rumunski zvaničnici kažu da SAD nisu pitale Rumuniju za izručenje gospodina Lazara, ali su poslale istraživače kako bi saznali kako je uspeo da napadne tako bogate Amerikance.
Pre nego što je pristao da odgovori na pitanja The New York Times-a, pročitao je dugu pisanu izjavu u kojoj je objasnio svrhu svog hakovanja.
On je otkrio tajne članova porodice Buš, Kolina L. Pauela, ali i drugih istaknutih Amerikanaca, zatim da je nadmudrio FBI i Tajne službe, osujetivši njihove napore da otkriju i njegovu nacionalnost, a kamoli identitet.
Međutim, ranije ove godine, nedostižni onlajn kriminalac, poznat kao Gučifer, izgubio je svoju staloženost i počeo da paniči.
Razbio je svoj hard disk i mobilni telefon sekirom u osećaju da su mu za petama i da samo što nisu došli po njega.
Ova akcija predostrožnog uništenja u njegovom domu u rumunskom regionu Transilvaniji, nije mu pomogla mnogo – pogotovo zato što su u blatu ostali komadići kao dokaz o njegovom činu.
Dve nedelje kasnije, 22. januara, globalni lov na slavnog i misterioznog hakera, koji je prvo otkrio autoportrete Džordža V. Buša i pokrao silne lične imejlove političara, vojnih lica i poznatih ličnosti, završio se jutarnjom racijom njegovog doma.
Razbio je svoj hard disk i mobilni telefon sekirom u osećaju da su mu za petama i da samo što nisu došli po njega.
Ova akcija predostrožnog uništenja u njegovom domu u rumunskom regionu Transilvaniji, nije mu pomogla mnogo – pogotovo zato što su u blatu ostali komadići kao dokaz o njegovom činu.
Dve nedelje kasnije, 22. januara, globalni lov na slavnog i misterioznog hakera, koji je prvo otkrio autoportrete Džordža V. Buša i pokrao silne lične imejlove političara, vojnih lica i poznatih ličnosti, završio se jutarnjom racijom njegovog doma.
"Očekivao sam ih, ali to je ipak bio ogroman šok za mene“, rekao je haker, koji sada služi kaznu od sedam godina. On je u svom intervjuu rekao: "Teško je biti haker, a još teže obrisati tragove“.
Međutim, njegov dvogodišnji teror kroz imejlove bogatih i moćnih Amerikanaca pokazao je kako je lako napraviti haos na internetu, čak i sa ograničenim veštinama, a da se, bar na kratko, eskivira zakon.
Ispostavilo se da se haker koji se potpisivao kao Gučifer – pseudonim koji je nastao kao kombinacija „stila Gučija i svetla Lucifera“ – zapravo zove Marsel-Lehel Lazar i da je u pitanju besposleni četrdesettrogodišnji bivši vozač taksija. Nije imao skupu opremu, samo stari NEC kompjuter i Samsung mobilni telefon, sve što je znao naučio je sa interneta.
Viorel Badea, rumunski tužilac koji je vodio slučaj, izrazio je zaprepašćenje zbog činjenice da je Lazar uspeo da učini tako puno sa tako malo opreme. „On u stvari nije bio haker već samo pametan čovek sa puno strpljenja i upornosti“, rekao je tužilac Badea.
Umesto da pozajmljuje imejl naloge svojih žrtava putem kompjuterskih crva i drugih alata za hakovanje, tužilac je rekao da je Lazar pecao internetom tražeći informacije o svojim metama, a zatim je prosto pogađao odgovore na sigurnosna pitanja. "On je jedan siroti Rumun koji je želeo da postane slavan“, rekao je tužilac.
Bilo je potrebno šest meseci kako bi Lazar pogodio odgovore i ostvario pristup imejlovima Korine Kretu, četrdesetsedmogodišnje rumunske političarke, koja je slala svoje slike u bikiniju i flertujuće poruke Pauelu, bivšem sekretaru SAD. Pauel, koji je porekao da je imao aferu sa gospođom Kretu, zamolio ju je da obriše sve njihove poruke kada je otkrio da mu je imejl nalog hakovan.
Lazar, koji je polu-Mađar, priznao je da se oslanjao uglavnom na pogađanje. Rekao je da nije prošao nikakav kurs za kompjutere, mada je radio dve nedelje u fabrici kompjutera.
Kako bi pokrio svoje tragove, većinu svojih racija vršio je preko proksi servera u Rusiji. On je pomislio da će tako prikriti tragove koji vode ka Rumuniji, gde već ima krivični dosije. On se 2011. uhakovao u imejl naloge rumunskih starleta i drugih slavnih ličnosti pod imenom Mikul Fum iliti Mali dim.
Lazar je bio toliko samouveren u svoju sposobnost da izbegne detekciju da je, krajem prošle godine, počeo da se hvali o svojim podvizima na američkom veb sajtu The Smoking Gun, gde je 6. januara objavljen prkosni imejl napisan lošim engleskim od tada neidentifikovanog Gučifera u kojem on insistira da nije uopšte zabrinut.
Lazar je bio u šoku kada je, dan kasnije, Džordž Major, šef rumunske obaveštajne agencije objavio da će vlasti uskoro uhvatiti američkog najtraženijeg hakera, što je značilo da znaju da je u Rumuniji.
On je u panici iskoristio vreme da uništi dokaze o svom hakovanju uništivši kompjuter i mobilni telefon sekirom u svom dvorištu u selu Sambateni, oko 15 kilometara od Arada, gde se sada nalazi u zatvoru. „Znao sam da dolaze po mene, osetio sam to i osetio sam da gubim kontrolu nad situacijom“, priseća se on.
Zapravo, vlasti još uvek nisu imale pojma ko je Gučifer. Major je rekao da u trenutku kada je davao izjavu nisu čak znali ni da je Gučifer Rumun. Ipak, posumnjali su da jeste, kada je u septembru Gučifer hakovao lični imejl nalog Majora, šefa bezbednosti, šaljući zatim poruke na rumunskom jeziku Rumunskoj obaveštajnoj službi.
Major je odmah naredio pokretanje istrage. „Bilo je jasno da je hakovao moj nalog“, rekao je gospodin Major. „Hteo je nešto da dokaže, a ja sam to uzeo za ozbiljno“.
Uz pomoć američkih istražitelja, koji su mesecima lovili Gučifera, Rumuni su ubrzo pronašli Lazara koji je ostavio trapav set tragova.
"Napravio je mnogo grešaka“, rekao je tužilac Badea.
Lazar je rekao da bi bolje zataškao svoje tragove da je imao više novca – recimo, za moćniji kompjuter.
"Naravno, mogao sam ukrasti novac od njih“, rekao je. „Ali nisam, niti jedan dolar“.
Američka optužnica protiv Lazara u Virdžiniji u junu optužila ga je za pokušaj iznude „novca i vlasništva lažnim prevarama, pretvaranjima i obećanjima“ od američkih žrtava, iako su rumunski istraživači rekli da ne postoje dokazi o ucenjivanju.
Rumunski zvaničnici kažu da SAD nisu pitale Rumuniju za izručenje gospodina Lazara, ali su poslale istraživače kako bi saznali kako je uspeo da napadne tako bogate Amerikance.
Pre nego što je pristao da odgovori na pitanja The New York Times-a, pročitao je dugu pisanu izjavu u kojoj je objasnio svrhu svog hakovanja.
U ovoj izjavi, punoj teorija zavere o napadu 11. septembra, smrti princeze Dajane 1997. godine i planovima za nuklearni napad u Čikagu 2015. godine, pisalo je: „Ovaj svet vodi grupa zaverenika pod nazivom Savet Iluminata, koju čine veoma bogati ljudi, plemićke porodice, bankari i industrijalisti iz 19. i 20. veka“.
Badea, rumunski tužilac, rugao se izmišljotini Lazara o tzv. Iluminatiima. Hakerski podvizi koji su doveli do njegove presude 2011. godine nisu uključivali „Iluminate, već samo slavne i lepe devojke“, rekao je tužilac.
Lazar je porekao bilo kakav interes za javne ličnosti, tvrdeći da se usredsredio samo na ljude koje je hakovao kao Gučifer, a u koje spadaju glumica Marijel Hemingvej, autorka „Seks i grad“ Kendis Bušnel, urednica Tina Braun, komičar Stiv Martin, autorka Kiti Keli i mnogi drugi.
Bez pristupa kompjuteru u zatvoru, on sada svoje fobije i teorije zavere zapisuje u beležnicama sa malim urednim rukopisom. „Znam, prekršio sam zakon, ali 7 godina u zatvoru maksimalne bezbednosti? Nisam ubica niti lopov“, rekao je on. „Ja sam radio ono što je trebalo uraditi“.
Badea, rumunski tužilac, rugao se izmišljotini Lazara o tzv. Iluminatiima. Hakerski podvizi koji su doveli do njegove presude 2011. godine nisu uključivali „Iluminate, već samo slavne i lepe devojke“, rekao je tužilac.
Lazar je porekao bilo kakav interes za javne ličnosti, tvrdeći da se usredsredio samo na ljude koje je hakovao kao Gučifer, a u koje spadaju glumica Marijel Hemingvej, autorka „Seks i grad“ Kendis Bušnel, urednica Tina Braun, komičar Stiv Martin, autorka Kiti Keli i mnogi drugi.
Bez pristupa kompjuteru u zatvoru, on sada svoje fobije i teorije zavere zapisuje u beležnicama sa malim urednim rukopisom. „Znam, prekršio sam zakon, ali 7 godina u zatvoru maksimalne bezbednosti? Nisam ubica niti lopov“, rekao je on. „Ja sam radio ono što je trebalo uraditi“.
Izvor:Kurir
UNIŠTENJE RUSKE IMPERIJE 1917: Ovo je najveća operacija britanske tajne službe!
U centru prestonice Rusije, za vreme strašnog svetskog rata, gomila naoružanih ljudi svečano dočekuje čoveka koji je putovao teritorijom neprijatelja
Interesantna je priča ruskih revolucija. Prošlo je više od devedeset godina od Februara i Oktobra, a do dan danas je više pitanja nego odgovora.
Međutim, postoji jedna važna i ključna tačka, od koje može da počne razmotavanje nagomilanog i prećutanog. Ključ te odgonetke je poreklo naše revolucije – dolazak Lenjina iz Švajcarske u aprilu 1917. godine.
"Plombirani vagon” koji je projurio nemačkom teritorijom, za rusku revoluciju je više od lakmus papira. Odmah postaje očigledno da dve danas najpopularnije istorijske teorije nisu u stanju da objasne dalji razvoj događaja i zato jednostavno moraju da „odbacuju” mnoštvo činjenica ili da sve objašnjavaju sa razoružavajućom dečjom naivnošću.
Nemački špijun Uljanov, kažu nam mnogi istoričari, vratio se u Otadžbinu sa nemačkim novcem. Vođa proleterijata, kažu drugi, došao je da izvede revoluciju. Međutim, niko ne može da objasni zašto je Lenjin mogao da u Rusiju uđe slobodno i zašto nije u zemlju ušao sa potrebnim dokumentima.
Uoči njegovog dolaska Privremena vlada je objavila u pariskim novinama upozorenje da će onima koji su prošli teritorijom Nemačke suditi prema ratnim zakonima. Međutim, oko tridesetak revolucionara mirno je doputovalo u otadžbinu i niko nije uhapšen.
Štaviše, u ruskoj ambasadi u Švajcarskoj su dobili sve neophodne dokumente. čak i novac za karte, a na stanici je revolucionare sačekala počasna straža. Kažu da je veličanstven doček na stanici pristiglom Lenjinu obezbeđen za nemačka sredstva. Prema drugoj verziji – radnici i vojnici su oduševljeno dočekali svog vođu.
Hajde da pokušamo da odbacimo stereotipe. Zamislimo se nad sledećim. U centru prestonice Rusije, za vreme strašnog svetskog rata, gomila naoružanih ljudi svečano dočekuje čoveka koji je putovao teritorijom neprijatelja. Direktno na železničkoj stanici Lenjin drži govor i javno poziva na rušenje postojećeg uređenja! I njega niko ne hapsi i ne zabranjuje njegovu partiju!
Zar nisu za nemački novac boljševici kupili i kontraobaveštajnu službu i policiju i armiju i samu Privremenu vladu? Ovu raspojasanost ne treba dovoditi u vezu sa čudnim ponašanjem vlasti.
Malo je poznato da su odmah posle Lenjina, negde nakon mesec dana, u Rusiju došla još dva „plombirana” voza u kojima nije bilo samo boljševika već i revolucionari svih mogući boja. Otprilike oko tri stotine ljudi. To nije moglo da prođe neopaženo. Međutim, vlast nije ništa učinila i time je samo omogućila subverzivnim elementima da mirno podriju državno ustrojstvo.
Osim Lenjina u Otadžbinu se uputio i Lav Trocki. On je doplovio iz SAD sa mnoštvom saradnika. U Kanadi su ga britanske vlasti skinule sa broda i uhapsile, ali nakon toga i brzo pustili. Zašto? Zato što je to zamolila Privremena vlada, koju je Lav Davidovič pošao da ruši!
Koliko bi ukupno vremena Osama bin Laden stajao ispred Bele kuće u Vašingtonu pozivajući na sveti rat protiv SAD i rušenje američke vlade? Minut? Dva? Trideset sekundi? Pitanje bi bilo samo koliko brzo će ga pokupiti, a samo hapšenje se ne bi dovodilo u pitanje. I nikakav novac ga ne bi spasio zatvora. A Lenjina tada niko nije žurio da uhapsi.
Taj toliko „čudni” stav vlasti može se objasniti samo jednom činjenicom – Privremena vlada je podilazila boljševicima! Šta ima veze što Iljič stiže u Otadžbinu u plombiranom vagonu sa gomilom „nemačkog” novca?
Međutim, postoji jedna važna i ključna tačka, od koje može da počne razmotavanje nagomilanog i prećutanog. Ključ te odgonetke je poreklo naše revolucije – dolazak Lenjina iz Švajcarske u aprilu 1917. godine.
"Plombirani vagon” koji je projurio nemačkom teritorijom, za rusku revoluciju je više od lakmus papira. Odmah postaje očigledno da dve danas najpopularnije istorijske teorije nisu u stanju da objasne dalji razvoj događaja i zato jednostavno moraju da „odbacuju” mnoštvo činjenica ili da sve objašnjavaju sa razoružavajućom dečjom naivnošću.
Nemački špijun Uljanov, kažu nam mnogi istoričari, vratio se u Otadžbinu sa nemačkim novcem. Vođa proleterijata, kažu drugi, došao je da izvede revoluciju. Međutim, niko ne može da objasni zašto je Lenjin mogao da u Rusiju uđe slobodno i zašto nije u zemlju ušao sa potrebnim dokumentima.
Uoči njegovog dolaska Privremena vlada je objavila u pariskim novinama upozorenje da će onima koji su prošli teritorijom Nemačke suditi prema ratnim zakonima. Međutim, oko tridesetak revolucionara mirno je doputovalo u otadžbinu i niko nije uhapšen.
Štaviše, u ruskoj ambasadi u Švajcarskoj su dobili sve neophodne dokumente. čak i novac za karte, a na stanici je revolucionare sačekala počasna straža. Kažu da je veličanstven doček na stanici pristiglom Lenjinu obezbeđen za nemačka sredstva. Prema drugoj verziji – radnici i vojnici su oduševljeno dočekali svog vođu.
Hajde da pokušamo da odbacimo stereotipe. Zamislimo se nad sledećim. U centru prestonice Rusije, za vreme strašnog svetskog rata, gomila naoružanih ljudi svečano dočekuje čoveka koji je putovao teritorijom neprijatelja. Direktno na železničkoj stanici Lenjin drži govor i javno poziva na rušenje postojećeg uređenja! I njega niko ne hapsi i ne zabranjuje njegovu partiju!
Zar nisu za nemački novac boljševici kupili i kontraobaveštajnu službu i policiju i armiju i samu Privremenu vladu? Ovu raspojasanost ne treba dovoditi u vezu sa čudnim ponašanjem vlasti.
Malo je poznato da su odmah posle Lenjina, negde nakon mesec dana, u Rusiju došla još dva „plombirana” voza u kojima nije bilo samo boljševika već i revolucionari svih mogući boja. Otprilike oko tri stotine ljudi. To nije moglo da prođe neopaženo. Međutim, vlast nije ništa učinila i time je samo omogućila subverzivnim elementima da mirno podriju državno ustrojstvo.
Osim Lenjina u Otadžbinu se uputio i Lav Trocki. On je doplovio iz SAD sa mnoštvom saradnika. U Kanadi su ga britanske vlasti skinule sa broda i uhapsile, ali nakon toga i brzo pustili. Zašto? Zato što je to zamolila Privremena vlada, koju je Lav Davidovič pošao da ruši!
Koliko bi ukupno vremena Osama bin Laden stajao ispred Bele kuće u Vašingtonu pozivajući na sveti rat protiv SAD i rušenje američke vlade? Minut? Dva? Trideset sekundi? Pitanje bi bilo samo koliko brzo će ga pokupiti, a samo hapšenje se ne bi dovodilo u pitanje. I nikakav novac ga ne bi spasio zatvora. A Lenjina tada niko nije žurio da uhapsi.
Taj toliko „čudni” stav vlasti može se objasniti samo jednom činjenicom – Privremena vlada je podilazila boljševicima! Šta ima veze što Iljič stiže u Otadžbinu u plombiranom vagonu sa gomilom „nemačkog” novca?
Neka ih troši! Neka slobodno izdaje subverzivne novine, neka ih legalno dostavlja vojnim jedinicama i otvoreno organizuje atidržavne mitinge. Za sve to je bila potrebna podrška same vlasti, bez nje Lenjin ne bi ništa uradio.
Međutim, zašto je Privremena vlada sebi kopala grob? Tako je mogla da postupa samo potpuno zavisna i marionetska vlast, koja doslovno izvršava naredbe svojih gospodara. Na pitanje ko je upravljao dejstvima „privremenih” i nije tako teško odgovoriti kako se može učiniti na prvi pogled.
Lenjinova revolucija je bila pogibeljna za Rusiju kao državu. Logično je da su za nju bili zainteresovani spoljni protivnici i neprijatelji. Prvi svetski rat je bio u toku, ratovali smo sa Nemačkom. Odatle i legenda o nemačkim korenima ruske revolucije.
Međutim, ako analiziramo svu destruktivnu delatnost Privremene vlade, koja je očigledno zajedno sa Lenjinom vodila igru, onda dobijamo drukčiju sliku. Iljič, koji sa Nemcima izvodi prevrat, dobija zeleno svetlo od ruske vlade za podelu armije i propagandu. Onda je logično pretpostaviti da je i Privremena vlada radila po nemačkim nalozima.
Međutim, u stvarnosti je sve bilo drugačije: kad je napokon i jedva došla na vlast, Privremena vlada je objavila da je odlučna da rat vodi do konačne pobede. A glavni zadatak nemačkog rukovodstva tada je bio suprotan – potpisivanje mira sa Rusijom! Pored toga, Englesku i Francusku, naše saveznike u Antanti, nimalo nije zabrinuo dolazak Privremene vlade za državno kormilo.
Sasvim suprotno, obe su je mometalno priznale i na sve načine hvalile. Na kraju imamo neverovatnu situaciju: proengleska Privremena vlada pomaže progermanskom Lenjinu da uzme vlast i tako sruši zemlju.
To je nemoguće - Engleska i Nemačka su se zakačile u borbi za svetsku hegemoniju. Prema tome, nije baš sve tako jednostavno sa „nemačkom” orijentacijom Lenjina. Vlada Kerenskog, koja je kontrolisana iz Londona, pomagaće Iljiču samo kad dobije takav nalog od svojih gazda.
Uništenje Ruske Imperije 1917. godine predstavlja najgrandiozniju operaciju britanske obaveštajne službe u čitavoj njenoj istoriji. Upravo je Engleska, a ne Nemačka tokom poslednjih dve stotine godina bila glavni geopolitički protivnik Rusije. Zato i činjenica da se ona na sve načine borila protiv svog glavnog konkurenta nije začuđujuća.
Anglo-ruski sukobi su stalno trajali od završetka Napoleonovih ratova. Setimo se Krimskog rata, stalne subverzivne uloge britanske diplomatije, koja je nekoliko puta osujetila pokušaje Rusije da zauzme Konstantinopolj. Zatim su promenjeni metodi borbe. Engleska obaveštajna služba je mnogo godina finansirala i pažljivo vaspitavala ruske revoluconare. Od pet prvih kongresa Lenjinove partije – tri su održana u Londonu.
Ako se prisetimo u koju prestonicu i dan danas beže naši neprijatelji, onda će i uloga Engleza u raspadu Ruske Imperije biti manje mistična. Ova borba se stalno vodila, a vodi se i danas.
Organizacija Oktobra i Februara – u režiji britanske obaveštajne službe – samo se na prvi pogled može učiniti da je neistinita i malo verovatna. Istoriju naše revolucije treba izučavati uz pomoć najjednostavnijeg instrumenta – zdravog smisla. Da je u jednom momentu umro zdrav, snažan i veoma bogat čovek, istraga bi u svim zemljama bila vođena istovetno.
Nadležni organi bi razmatrali sve verzije događaja, tražili bi motive, tragove i dokaze. Ni jedna varijanta se ne bi odbacivala uz obrazloženje da „tako ne može da bude”. Policajci se, u svom radu, ne smeju povoditi za emocijama, oni moraju da istražuju i operišu činjenicama. Da je tako rađeno u ovom slučaju, iz tame bi izronio istinski krivac katastrofe koja do tada nije viđena.
Nećemo političare i državnike smatrati idiotima i prostacima. Oni nisu gluplji od nas. I ako su nam njihove aktivnosti čudne, to samo znači da ne shvatamo njihove istinske motive i ciljeve. Ukoliko se na zanimljiv način niz ozbiljnih političkih događaja vremenski podudari, to ne znači da se jednostavno radi o pukoj slučajnosti. Treba potražiti one kojima to koristi.
Propast Rusije, a odmah posle nje i Nemačke, bila je u interesu upravo Velike Britanije (i SAD). Ukoliko tadašnje „zagonetne” događaje sagledamo iz tog ugla, oblaci će se razvejati, a istorijske činjenice, koje su do tada izgledale neobjašnjive, dobiće racionalne odgovore. Biće jasne „tragične zablude” i „sudbonosne greške” Privremene vlade bez kojih Velikog Oktobra nikada ne bi bilo.
Ako odbacimo leksičke zablude o naivnim demokratama, koji su „slučajno” uništili zemlju, dobićemo suvi ostatak: precizne i planske aktivnosti onih koji su radili na raspadu Rusije. Da bismo uništili bilo koju državu, treba skinuti obruče koji je drže na okupu. Oni su uvek isti: armija; policija i druge bezbednosne strukture; državni aparat koji upravlja zemljom. Upravo je po tim ključnim tačkama udarala Privremena vlada, odmah po dolasku na vlast.
Ona je bukvalno za samo nekoliko nedelja iz zatvora pustila sve (a ne samo političke!) zatvorenike, raspustila je policiju, likvidirala kontraobaveštajnu službu i žandarmeriju. Proglasila je slobodu političke propagande u vojsci i donela zloglasno Naređenje № 1, i time uništila svaku disciplinu u armiji. Istovremeno,
Privremena vlada je jednim potezom pera raspustila celokupnu rusku administraciju, tj. smenila sve gubernatore i vicegubernatore, a da na njihova mesta nije postavila nikoga! Zar oni nisu shvatali do čega će to da dovede?!
Postoji objašnjenje i za „čudnu” toleranciju Kerenskog prema boljševicima i odsustvo anglo-francuske pomoći belim borcima za obnovu zemlje za vreme Građanskog rata.
Sve što je do sada bilo čudno i tajanstveno – postaje prosto logično i shvatljivo: Englezi su ti koji su ubedili nemačko rukovodstvo da dozvoli prolaz Lenjinu preko nemačke teritorije i da izdvoji boljševicima novčana sredstva.
Vladimir Iljič je putovao u Otadžbinu sa obavezom prema Nemcima – da Rusiju izvede iz rata, i prema „saveznicima” – da prekine legitimnost ruske vlasti. Svoja obećanja Lenjin je ispunio – sklopio je Brest-Litovski sporazum, rapustio je Sveruski ujediniteljski sabor (parlament). Međutim, on to nije radio u interesu Nemačke.
Međutim, zašto je Privremena vlada sebi kopala grob? Tako je mogla da postupa samo potpuno zavisna i marionetska vlast, koja doslovno izvršava naredbe svojih gospodara. Na pitanje ko je upravljao dejstvima „privremenih” i nije tako teško odgovoriti kako se može učiniti na prvi pogled.
Lenjinova revolucija je bila pogibeljna za Rusiju kao državu. Logično je da su za nju bili zainteresovani spoljni protivnici i neprijatelji. Prvi svetski rat je bio u toku, ratovali smo sa Nemačkom. Odatle i legenda o nemačkim korenima ruske revolucije.
Međutim, ako analiziramo svu destruktivnu delatnost Privremene vlade, koja je očigledno zajedno sa Lenjinom vodila igru, onda dobijamo drukčiju sliku. Iljič, koji sa Nemcima izvodi prevrat, dobija zeleno svetlo od ruske vlade za podelu armije i propagandu. Onda je logično pretpostaviti da je i Privremena vlada radila po nemačkim nalozima.
Međutim, u stvarnosti je sve bilo drugačije: kad je napokon i jedva došla na vlast, Privremena vlada je objavila da je odlučna da rat vodi do konačne pobede. A glavni zadatak nemačkog rukovodstva tada je bio suprotan – potpisivanje mira sa Rusijom! Pored toga, Englesku i Francusku, naše saveznike u Antanti, nimalo nije zabrinuo dolazak Privremene vlade za državno kormilo.
Sasvim suprotno, obe su je mometalno priznale i na sve načine hvalile. Na kraju imamo neverovatnu situaciju: proengleska Privremena vlada pomaže progermanskom Lenjinu da uzme vlast i tako sruši zemlju.
To je nemoguće - Engleska i Nemačka su se zakačile u borbi za svetsku hegemoniju. Prema tome, nije baš sve tako jednostavno sa „nemačkom” orijentacijom Lenjina. Vlada Kerenskog, koja je kontrolisana iz Londona, pomagaće Iljiču samo kad dobije takav nalog od svojih gazda.
Uništenje Ruske Imperije 1917. godine predstavlja najgrandiozniju operaciju britanske obaveštajne službe u čitavoj njenoj istoriji. Upravo je Engleska, a ne Nemačka tokom poslednjih dve stotine godina bila glavni geopolitički protivnik Rusije. Zato i činjenica da se ona na sve načine borila protiv svog glavnog konkurenta nije začuđujuća.
Anglo-ruski sukobi su stalno trajali od završetka Napoleonovih ratova. Setimo se Krimskog rata, stalne subverzivne uloge britanske diplomatije, koja je nekoliko puta osujetila pokušaje Rusije da zauzme Konstantinopolj. Zatim su promenjeni metodi borbe. Engleska obaveštajna služba je mnogo godina finansirala i pažljivo vaspitavala ruske revoluconare. Od pet prvih kongresa Lenjinove partije – tri su održana u Londonu.
Ako se prisetimo u koju prestonicu i dan danas beže naši neprijatelji, onda će i uloga Engleza u raspadu Ruske Imperije biti manje mistična. Ova borba se stalno vodila, a vodi se i danas.
Organizacija Oktobra i Februara – u režiji britanske obaveštajne službe – samo se na prvi pogled može učiniti da je neistinita i malo verovatna. Istoriju naše revolucije treba izučavati uz pomoć najjednostavnijeg instrumenta – zdravog smisla. Da je u jednom momentu umro zdrav, snažan i veoma bogat čovek, istraga bi u svim zemljama bila vođena istovetno.
Nadležni organi bi razmatrali sve verzije događaja, tražili bi motive, tragove i dokaze. Ni jedna varijanta se ne bi odbacivala uz obrazloženje da „tako ne može da bude”. Policajci se, u svom radu, ne smeju povoditi za emocijama, oni moraju da istražuju i operišu činjenicama. Da je tako rađeno u ovom slučaju, iz tame bi izronio istinski krivac katastrofe koja do tada nije viđena.
Nećemo političare i državnike smatrati idiotima i prostacima. Oni nisu gluplji od nas. I ako su nam njihove aktivnosti čudne, to samo znači da ne shvatamo njihove istinske motive i ciljeve. Ukoliko se na zanimljiv način niz ozbiljnih političkih događaja vremenski podudari, to ne znači da se jednostavno radi o pukoj slučajnosti. Treba potražiti one kojima to koristi.
Propast Rusije, a odmah posle nje i Nemačke, bila je u interesu upravo Velike Britanije (i SAD). Ukoliko tadašnje „zagonetne” događaje sagledamo iz tog ugla, oblaci će se razvejati, a istorijske činjenice, koje su do tada izgledale neobjašnjive, dobiće racionalne odgovore. Biće jasne „tragične zablude” i „sudbonosne greške” Privremene vlade bez kojih Velikog Oktobra nikada ne bi bilo.
Ako odbacimo leksičke zablude o naivnim demokratama, koji su „slučajno” uništili zemlju, dobićemo suvi ostatak: precizne i planske aktivnosti onih koji su radili na raspadu Rusije. Da bismo uništili bilo koju državu, treba skinuti obruče koji je drže na okupu. Oni su uvek isti: armija; policija i druge bezbednosne strukture; državni aparat koji upravlja zemljom. Upravo je po tim ključnim tačkama udarala Privremena vlada, odmah po dolasku na vlast.
Ona je bukvalno za samo nekoliko nedelja iz zatvora pustila sve (a ne samo političke!) zatvorenike, raspustila je policiju, likvidirala kontraobaveštajnu službu i žandarmeriju. Proglasila je slobodu političke propagande u vojsci i donela zloglasno Naređenje № 1, i time uništila svaku disciplinu u armiji. Istovremeno,
Privremena vlada je jednim potezom pera raspustila celokupnu rusku administraciju, tj. smenila sve gubernatore i vicegubernatore, a da na njihova mesta nije postavila nikoga! Zar oni nisu shvatali do čega će to da dovede?!
Postoji objašnjenje i za „čudnu” toleranciju Kerenskog prema boljševicima i odsustvo anglo-francuske pomoći belim borcima za obnovu zemlje za vreme Građanskog rata.
Sve što je do sada bilo čudno i tajanstveno – postaje prosto logično i shvatljivo: Englezi su ti koji su ubedili nemačko rukovodstvo da dozvoli prolaz Lenjinu preko nemačke teritorije i da izdvoji boljševicima novčana sredstva.
Vladimir Iljič je putovao u Otadžbinu sa obavezom prema Nemcima – da Rusiju izvede iz rata, i prema „saveznicima” – da prekine legitimnost ruske vlasti. Svoja obećanja Lenjin je ispunio – sklopio je Brest-Litovski sporazum, rapustio je Sveruski ujediniteljski sabor (parlament). Međutim, on to nije radio u interesu Nemačke.
(Web tribune/Fakti)
PRIJATELJI I PORODICA U NEVJERICI: Evo zašto niko nije vjerovao da je ovo njihova beba!
Dolazak na vjenčanje na vrijeme dobio je sasvim novo značenje za Jasmine Grief – ona se vjenčala samo četiri sata nakon što je rodila svoje drugo dijete.
Ubrzo nakon što je mali Anthony došao na svijet u 7.40 ujutro, presretna 27-godišnjakinja odvezla se kako bi se udala za Karla u 11.30.
– Jasmine zovem ‘Čelična lady’ – našalio se muž Karl (26).
– Bio je zlatan tokom ceremonije i bio je to najnevjerovatniji dan u mom životu.
– Bili smo šokirani više nego Jasmine, niko nije vjerovao da je upravo rodila dijete koje nosi – rekla je organizatorica vjenčanja.
Jasmine, koja radi kao čistačica, radila je sve do poroda, a već iduće sedmice namjerava se vratiti na posao.
– Ona je nevjerovatna žena, beskrajno energična – kaže Karl koji zarađuje iznajmljujući bicikle.
Par već ima dvogodišnju kćerku Emily, a Karl iz prošle veze ima osmogodišnje blizance Benjamina i Thomasa koji žive s njim i Jasmine.
Nakon vjenčanja, mladenci su s prijateljima i porodicom otišli na ručak gdje je nastavljeno slavlje.
Inače Karlov brat Bryan imao je ulogu šofera, dovezao je mladenku od bolnice do mjesta održavanja ceremonije vjenčanja.
-Nema šanse da bih mogao voziti, ruke su mi se tresle previše – kaže Karl.
(Doznajemo.com)
Snimala je plažu, a ono što se desilo nekoliko sekundi poslije ju je ostavilo bez teksta! (VIDEO)
Izgledao je kao miran i sunčan dan na plaži. Svi su uživali u vodi. Ali, onda se nešto neviđeno iz stijena desilo. Priroda je pokazala svu svoju snagu. Talasi su bili nekoliko metara visoki i ogromne količine vode su se izlile preko stijena. Pogledajte i podijelite video s prijateljima:
Djevojka koja je odlučila umrijeti 1. novembra odgodila svoju smrt
Brittany je dijagnosticiran rak mozga, a iako joj je život praktički tek započeo, donijela je tešku odluku jer je željela umrijeti pod vlastitim uslovima:
“Razmišljala sam da umrem u bolnici u San Franciscu. Ali čak i uz teške lijekove mogla bih osjećati bol koja je otporna na morfij, prolaziti kroz promjene ličnosti i gubitak verbalnih, kognitivnih i motoričkih funkcija u svim oblicima.
Pijem lijekove sedmicama. Nemam poriv za samoubistvom. Da ga imam, popila bih to sve odjednom već odavno. Ne želim umrijeti. Ali umirem. I želim umrijeti pod vlastitim uslovima”.
Sa svojom pričom odlučila je izaći u javnost nadajući da se da će tako pomoći drugim ljudima u sličnim situacijama. Naime, zakon o dostojanstvenoj smrti na snazi je u Oregonu, Washingtonu, Montani, Vermontu i New Mexicu, a to je ono što je Brittany naumila promijeniti u posljednjim sedmicama svog života te je postala glasnogovornicom organizacije Compassion & Choices.
Ipak, osim borbe za dostojanstvenu smrt, Brittany je željela i proživjeti najviše što je bilo u njenoj moći. Iz tog razloga sastavila je listu želja među kojima je jedna od najvećih bila posjetiti Grand Canyon. To je napravila prošle sedmice zajedno s porodicom, a prije toga bila je i u Yellowstoneu i na Aljasci.
Na stranici Compassion & Choicesa zahvalila je ljudima diljem Amerike koji su “omogućili da njezina lista želja postane stvarnost”, ali i dodala da je jutro nakon putovanja pretrpjela “najgori napad dosad” zbog kojeg dugo nije mogla govoriti.
Čitavo ovo vrijeme Brittany pije lijekove koji bi trebali smanjiti oteklinu u mozgu i samim time i ublažiti napade, ali oni imaju nuspojave kao što su nakupljanje kilograma i natečenost.
Kad se priključila kampanji za dostojanstvenu smrt Brittany je kazala:
“Nisam se u ovo upustila zato što tražim pažnju. Napravila sam to jer želim da živimo u svijetu u kojem svako ima mogućnost za dostojanstvenu smrt, kao što imam ja. Moje je putovanje jednostavnije zbog ovog izbora”.
Iako je isprva najavila da će život okončati 1. novembra, Brittany je ove srijede objavila video u kojem je kazala je da je još uvijek odlučna u namjeri da život okonča pod vlastitim uslovima, u trenutku kad ju bolest shrve, ali i da se još uvijek ne osjeća dovoljno loše da bi to napravila već ove subote.
“Ako dođe 2. novembar i budem preminula, nadam se da je moja porodica još uvijek ponosna na mene i na moje odluke. Ali ako dođe 2. novembar i budem još živa, znam da ćemo i dalje ići naprijed kao porodica, iz ljubavi jedni prema drugima, znajući da će ta odluka doći kasnije”, riječi su kojima je započela video.
“Još uvijek se osjećam dovoljno dobro i imam u sebi radosti i još uvijek se smijem kad sam s porodicom i prijateljima, te mi se ne čini da je došlo pravo vrijeme. Ali ono će doći, jer se osjećam sve lošije. Iz sedmice u sedmicu”, poručila je te dodala da su neki ljudi skeptični oko njene priče…
Zakon u Oregonu
Oregon, u koji se Brittany zajedno sa suprugom preselila kako bi mogla izvršiti ono što je naumila, je 1997. godine postao prva država u SAD-u u kojoj je ljekar mogao legalno prepisati lijek za okončanje života smrtno bolesnim pacijentima koji su u stanju racionalno zaključivati. Pritom pacijent mora lijek progutati bez ičije pomoći, ilegalno je da mu ljekar (ili bilo ko drugi) u tome
Izvor:Fokus
Tužna vest: Napustio nas je...
Jedan od tvoraca večnog uspeha Švedske na SP 1994. izgubio je bitku sa tumorom u 47. godini. Iza sebe ostavio je nezaboravnu karijeru.
Švedska je u žalosti.
U utorak je, u 47. godini, preminuo slavni švedski fudbaler, 190 centimetara visoki vezista, Klas Ingeson, vlasnik 57 nastupa i 13 golova za reprezentaciju "Tri krune".
On je izgubio dugu bitku sa tumorom ćelija vezivnog tkiva, koja mu je prvi put otkrivena 14. maja 2009. godine, a zbog koje je poslednju operaciju obavio 8. januara 2013. Tada je pokušano transplatacijom, ali zahvat nije uspeo, tako da je trener Elfsborga otišao u legendu 28. oktobra ove godine.
U utorak je, u 47. godini, preminuo slavni švedski fudbaler, 190 centimetara visoki vezista, Klas Ingeson, vlasnik 57 nastupa i 13 golova za reprezentaciju "Tri krune".
On je izgubio dugu bitku sa tumorom ćelija vezivnog tkiva, koja mu je prvi put otkrivena 14. maja 2009. godine, a zbog koje je poslednju operaciju obavio 8. januara 2013. Tada je pokušano transplatacijom, ali zahvat nije uspeo, tako da je trener Elfsborga otišao u legendu 28. oktobra ove godine.
Ingeson je, verovalo se, pobedio Kalerovu bolest u decembru 2010. godine, kada se vratio trenerskom poslu i preuzeo mladi tim Elfsborga, a 30. septembra prošle godine postao je i trener prvog tima. Međutim, otprilike u isto vreme sustigla ga je ista bolest i odnela pobedu.
Ingeson je u karijeri igrao za IFK Geteborg, Mehelen, PSV Ajndhoven, Šefild Venzdej, Bari, Bolonju, Leće i Olimpik iz Marseja. Uprkos visini, bio je veoma vešt s loptom, a kažu i da je voleo da popije i da to nije uticalo na njegova izdanja na terenu.
Njegovi saigrači iz Šefilda govorili su:"Ingeson je išao direktno u pab posle treninga, ali je svejedno trčao kao životinja u subotu".
Ingeson je u karijeri igrao za IFK Geteborg, Mehelen, PSV Ajndhoven, Šefild Venzdej, Bari, Bolonju, Leće i Olimpik iz Marseja. Uprkos visini, bio je veoma vešt s loptom, a kažu i da je voleo da popije i da to nije uticalo na njegova izdanja na terenu.
Njegovi saigrači iz Šefilda govorili su:"Ingeson je išao direktno u pab posle treninga, ali je svejedno trčao kao životinja u subotu".
Rođen je 20. avgusta 1968. godine u Edešegu, gradiću od 2.500 stanovnika u centralnom delu Švedske.
Izvor:mondo.rs
