Laže, vara, otima i obećava.
Mada je skoro četvrt veka zaštićen poslaničkim imunitetom, Aleksandar Vučić od jednoga nikako nije mogao da se odbrani, a to je sud javnosti. Čak i danas, uprkos njegovoj apsolutnoj kontroli skoro svih medija u Srbiji, ukazuje se lice prevaranta, opsednutog vlašću i novcem. Vučić je i više od toga! U pitanju je licemer, spreman na svaku ideologiju i svaku izdaju, samo ako mu to donosi moć.
Za godinu dana, od kada vrši dužnost prvog potpredsednika vlade, razradio je mehanizam do sada nezapamćene otimačine i tako sebi napravio imperiju, ali i armiju neprijatelja koji mu to neće zaboraviti…Njegova desna ruka i “čovek za prijem novca“, u vidu “male pažnje“ Nikola Petrović, funkcioner SNS-a i direktor „Elektromreže“, prevazišao je Al Kaponeove skupljače harača. Na udaru Vučićevih haračlija su tajkuni, banke, fondovi, ustanove…Borba protiv korupcije je samo paravan za Vučićevo otimanje novca i njegovo ustoličenje kao Gospodara Srbije. U tom paklenom naumu on se koristi direktorom srpske policije koji za njega uhodi njegove žrtve, novinare i političke protivnike, predsednika Nikolića, pa i dečake iz njegovog života.
Prevare Aleksandra Vučića su toliko prozirne, da je i on sam sebi postao smešan, i nakon što je opelješio svoje drugove iz vrha Demokratske stranke, odlučio je da sa njima uđe u koaliciju. Kada je izglasan za podpredsednika Vlade Srbije, Vučić je krenuo u obračun sa premijerom Ivicom Dačićem, jer je, poslujući kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke sa šefovima kabinete Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, naučio da se šurovanjem sa vlašću i varanjem građana mogu zgrnuti velike pare. Kao nerazdvojni prijatelj Aleksandra Nikitovića, šefa kabineta tadašnjeg premijera Koštunice, Vučić je naplaćivao podršku Vladi u izglasavanju zakona. Upućeni tvrde da je zaradio desetinu miliona evra. Padom Koštunice, Vučić momentalno zaboravlja na Nikitovića i zaljubljuje se u Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića.ti klovn Rakić fascinira Vučića pričama o tajnim službama, o dosijeima, praćenju i uhođenju.
Vučić je pomogao Rakiću da dva puta Nikolić izgubi predsedničke izbore, za sumu od oko 20 miliona evra! Najveći deo kolača dobio je, pogađate, Vučić. Kada je, na svoje veliko iznenađenje, morao da uđe u Vladu Srbije, Vučić se zaklinje Rakiću da će vladati kratko, i da će njega, za života, uzeti u novu Vladu, samo da otera Dačića. Obrazac njegovih prevara i nasilja, uvek je bio krajnje jednostavan. Nastavio je da kopira svoju ljubav Miodraga Rakića.
Prvo bi nahuškao, poput besnih pasa, novinare dnevnih listova Informer i Kurir, koji bi objavljivali tekstove koji su dolazili iz kabineta direktora policije Milorada Veljovića i načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića. Donosila ih je, i još donosi, Marija Nenić, ugovorni saradnik za mesije Direkcije policije, inače poznatija kao novinarka TV B 92. Ona je od ranije poznata policiji, zbog najtežih krivičnih prestupa, a napravila je kuću na Voždovcu, na placu vlasnika kome se izgubio svaki trag, a zaključuje se da je ubijen. I iz kabineta Aleksandra Vučića stizali su pamfleti. Blaćeni su oni za koje se pouzdano znalo da imaju para. Smatra se da je akcijom rukovodio Miodrag Rakić, velika Vučićeva ljubav, koji je i Aleksandra koristio za prljave poslove Demokratske stranke. Danima bi Informer i Kurir pisali o “žrtvi“.
A, “borba protiv korupcije“, počela je tipovanjem žrtava. Na početku je prvi potpredsednik Vlade Srbije prigrabio sebi neustavna ovlašćenja. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je za “koordinatora rada svih službi bezbednosti“. Svaka služba ima direktora, i njen rad je određen zakonom, u kojem nema mesta za koordinatora rada svih službi bezbednosti. Na svom dvoru, Aleksandar Vučić je definisao uloge svakog sluge. Za ozbiljnije političke angažmane zadužio je Nebojšu Stefanovića. Istu vrstu usluga, samo rang niže, pružao mu je Branislav Prostran. Za spletkarenje u sivoj finansijskoj i hedonističkoj zoni odgovoran je Zoran Bašanović. Goran Veselinović ima čast da na svoje ime vodi Vučićeve biznis kombinacije. Jugoslav Petković posreduje u odnosima s bogatašima, ali samo onima iz drugog ešalona.
Andrej i Nedodirljivi
U tom okruženju posebnu ulogu ima Nikola Petrović, Vučićev kum i komšija iz „Crvenkape“. Svaki sluga koji nije bio prisutan, postajao je meta ogovaranja i ruganja. Stefanovića su nazivali giricom i slinom, Bašanovića kleptomanom, Veselinovića, naravno, narkomanom…Za svakoga su imali neki trač, samo je Petrović bio nedodirljiv. Na pomen njegovog imena svi bi ćutali ili, u nastupu hrabrosti, kolutali očima i odmahivali rukama.
Urednik “Pravde“ Predrag Popović se seća: „…Samo jednom prilikom, u sedištu SNS-a, kad se u Vučićevom kabinetu okupilo desetak opštinskih lidera iz unutrašnjosti, Andrej Vučić se usudio da kritikuje Petrovića. Zavaljen u fotelju svog kuma i šefa, Petrović je listao katalog satova i nakita, nezainteresovan za goste. Pogledaj ga. Došao je u odelu koje je skuplje od kuća ovih mučenika što su stigli iz pizde materine, seo je pred njih i bira da li da kupi Franck Muller ili Patek Philippe od 80.000 evra. Namerno to radi, hoće da impresionira sirotinju, sram ga bilo“, iznervirao se mlađi Vučić, čiji politički nerv je jednako besprekoran kao i kod starijeg brata.
Andrej je ustao, uzeo katalog iz Petrovićeve ruke, vratio se do svoje stolice, stavio na nju sporni časopis i seo. I sam Petrović je izgledao kao da je ispao iz nekog hedonističkog kataloga.
Skupa odeća i obuća, ogrlice i narukvice, tompusi i probrana pića, utegnut, kvarcnut, pravi tajkunčić u usponu. Niko nije znao da mi tačno kaže kojim biznisom se bavi. Pričalo se da najviše para zarađuje uvozom smrznute ribe, ali pominjale su se i njegove brokerske kuće, kompanija za trgovinu električnom energijom. Vučić je tvrdio da je Nikola sin srpskog biznismena koji u Francuskoj ima ogromnu fabriku za preradu voća i povrća. Odbijajući jedan Vučićev poziv na večeru u restoranu „Tribeca“, pitao sam ga otkad je počeo da izlazi na takva mesta.
„…Brate, meni je svejedno da li ću da kod kuće jedem slaninu i luk ili morske plodove u nekom ekskluzivnom restoranu. Međutim, prihvatio sam Nikolinu pametnu devizu da nije važno samo da imaš pare, moraš i da ih pokažeš. Možeš da imaš para koliko hoćeš, ali ništa ti ne vrede ako drugi, jači od tebe, ne znaju za to ili ako te ignorišu“, objasnio mi je Vučić.
Reketira za Vučića
Nikola Petrović je postavljen za direktora Elektromeže. Glavni zadatak mu je “obrada“ krupnih igrača i pribavljanje krupnih uloga. Prvo bih od Veljovića dobio dosijea žrtava, potok bi otišao u dnevni list Informer i donosio tekstove koje je urednik Vučićević bespogrovorno objavljivao. Žrtva bi bila oblaćena, stavljena bi joj u izgled opasnost od hapšenja. Tako prestrašenog biznismena potom posećuje Petrović i pravi pogodbe. Ko ne plati, ode u zatvor. Ko plati, Informer ga odmah pohvali.
Novinari Informera mesecima su tajno fotografisali dolazak Petrovića i izdavanje naloga Vučićeviću. (Zahvljujemo im). Petrović u “Pravdi“, koja je i ugašena, nikog nije plaćao osim povremeno dvoje-troje urednika. Zaposleni su morali da štrajkuju, nakon što šest meseci nisu primali platu. Novinarsko roblje ni u Informeru ne prima pristojne plate.
Dušan Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora DS-a morao je sa računa u bečkoj banci da podigne 1.200.000 hiljada i preda ih Petroviću. On je razrezao namete vojvođanskim tajkunima i stranačkim funkcionerima, tražeći i više od polovine njihovih prihoda.
Tabloid je objavio kako su se od zatvora spasili vlasnici Interkomerca Goran Perčević i direktor Beohemije Žunić.
Krajem prošle godine, u vreme pokretanja stečajnog postupka, Goran Perčević je iznenada napustio Srbiju, ali se vratio posle desetak dana. Isto su učinili još neki tajkuni, čije su firme dospele u blokadu. Svi oni su pre odlaska, ali i odmah po povratku, imali poverljive razgovore sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže Srbije, i sivom eminencijom koja stoji iza političkog projekta „Aleksandar Vučić“.
Bliski saradnici potpredsednika Vlade dobro znaju da je Petrović, inače ličnost koja se slabo eksponira u medijima, osoba koja je bukvalno stvorila današnjeg Vučića. Iz tog razloga je on čovek od njegovog najvećeg poverenja, i zadužen je za krupno reketiranje.
Da je Petrović Perčeviću doneo svilen gajtan i ponudu da se otkupi, potvrđuje i činjenica da on svoj boravak u inostranstvu nije iskoristio da bi pobegao, već da bi prikupio novac kojim bi odobrovoljio Vučića! Pre toga je stupio u kontakt sa najvišim funkcionerima Ministarstva unutrašnjih poslova, od kojih je saznao da ništa ne mogu da učine, jer je odluka već doneta.
Nikola uvek nosi skupa odela, posebno pravljene cipele, zlatan nakit i vozi najnovije i najskuplje modele automobila. Obeduje isključivo u najelitnijim restoranima i izuzetno je agresivan prema onima koji mu se ispreče na putu…
Nikola Petrović za Vučića sakuplja novac ucenjujući privrednike. Danas je zadužen samo za višemilionske iznose u evrima, dok manje sume prepušta drugima. Ono što je Vladimir Beba Popović bio Zoranu Đinđiću, to je Petrović Vučiću. Pitanje je samo kada će mu doći glave. Kamere bezbedonosne službe zabeležile su “operaciju aktovka“. Vučić bi iz svog doskorašnjeg stana u „Crvenkapi“ na Novom Beogradu izlazio u trenerci i patikama, silazio na prvi sprat u kafić, jer u istoj zgradi stanuje i Petrović, i posle pet minuta bi se vraćao u stan sa aktovkom. Tačno se zna ko je tog dana bio žrtva…
Kum na venčanju
Kada se Vučić prošle godine brzopotezno oženio, Nikola Petrović je rukovodio tom akcijom. Aleksandar je tužbu za razvod podneo 14. novembra, a razveden je 16. novembra, jer je policija privela njegovu suprugu da u kasarni na Topčideru potpiše zapisnik o saslušavanju stranaka.
Kada se Aleksandar iseljavao iz stana u „Crvenkapi“, barem 50 policajaca je bilo u zgradi, jer su njegova supruga i deca plakali, moleći ga da ih ne ostavlja.
Na dan venčanja, privedena je matičarka SO Zemuna, dovezli su je u pratnji crnih limuzina BIA na Topčider, morala je za minut da stavi svoj potpis u knjige venčanih koje su već bile popunjene, i odmah je vraćena.
Nesreća se ipak nasmešila Vučiću. Prvo je Rakić izgubio u Demokratskoj stranci. Sa otpadnicima je osnovao novu, ali bez šanse da prođu a izborima. Vučić je tvrdo obećao da će ga uzeti u Vladu, kao “veoma sposobnog čoveka“. A onda je bolest Rakića eskalirala (zbog raka su mu izvađena prostata i testisi i dada ima problema sa plućima), i Vučića sada nema ko da navija. Prošle nedelje posetio ga je u Londonu, tražeći instrukcije.
Vučićeva borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je lažna, a on je koristi za lično bogaćenje. Do sada je na poznate račune inkasirao preko 610 miliona evra!
Braća po materi
Saobraćajni policajac iz Pančeva, Stole Margetić, tri puta je pisao prijavu Andreju Vučiću, rođenom bratu Aleksandra Vučića: dva puta što mu vozilo nije registrovano, a jednom što nije imao pojas. Andrej mu je napominjao da je brat Aleksandra Vučića, ali je saobraćajac verovao da su svi isti pred zakonom. Te prijave nikada nisu puštene. Umesto da ga nagrade, nadležni ovog policajca prebaciše iz saobraćaja u poredak. Čovek je sad na bolovanju, ima visok šećer i pritisak, jer je ušao u sukob sa komandirom saobraćajne policije Mitkovićem, zato što je pisao i prijave za neke pretovare, i time dirao komandirove ljude. Margetić piše, a komandir cepa prijave.
Na kraju poštenom policajcu napisaše predstavku i on ode u ono što se narodski zove „prašinar“. Pre godinu dana je Andreju prvi put bila pisana prijava za prekršaj u Pančevu. Policajac Margetić posle ponoći mu je skinuo tablice, ali je ovaj zvao Dačićevog savetnika iz Beograda da interveniše i, naravno, odmah je bilo sve u redu. Međutim, Andrej se i dalje bahato ponašao i za njega zakon ne važi, već samo demonstracija sile.
Veljović se stalno ulaguje Andreju Vučiću. Andrej non stop dolazi u Pančevu, jer tu ima ljubavnicu, plavušu Ivanu Popović.
U Pančevu se ponaša bahato i viđa se sa onima što imaju policijske dosije, najviše sa ubicom Dejanom Simeunovićem Simketom. Uvek se sa njima izljubi i izgrli, naravno pred publikom, da bi im dao na značaju. Ljubavnica Andreja Vučića ima brata Nikolu, koji se takođe ponaša bahato i po Pančevu se oboje pozivaju na Vučića.
Andrej Vučić je za svog starijeg brata Aleksandra glavni poverenik za Vojvodinu. U toj pokrajini on kadruje, postavlja i premešta funkcionere, ali je najviše zadužen da od privrednika uzima novac. Andrej i Aleksandar su braća po materi. Kada je postao podpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar je najavio hapšenje “njemu veoma bliskog čoveka“, objašnjenjem da nije niko iznad zakona.
Andrej je veoma blizak sa Nebojšom Čovićem, čije hapšenje je takođe najavio Informer, ali je Nebojša morao da odvoji 15 miliona evra, preda ih Vučićevom blagajniku Nikoli Petroviću, i tako dobije “oprost“. Na taj način su obojica spašeni.
Pozivajući se na brata Aleksandra, Andrej je postao među viđenijim tajkunima. Njegova ad hok osnovana firma preuzela je sav uvoz soli za Srbiju, od tuzlanskog rudnika. Andrej ima monopol na uvoz soli za ljudsku ishranu, za ishranu stoke i soli za puteve! Predhodno je Nikola Petrović ovaj posao oduzeo Interkomercu, na čijem je čelu Goran Perčević, koji je doveden do prosjačkog štapa.
Zameriti se Andreju, opasno je po život…
I Cane mu je debelo platio
Aleksandru Vučiću su usta bila puna borbe protiv korupcije i nezavisnosti pravosuđa. U stvarnosti je sve suprotno od onoga što on kaže, a najbolji primer za to je slučaj Stanka Subotića Caneta koji je nedavno dobio mogućnost da se sa slobode brani uz plaćanje kaucije. Pozadinu svega toga objašnjava Tabloidov saradnik Đorđe Višekruna:
„…Sredinom decembra 2011. zatekao sam se nekim poslom u prostorijama centrale SNS-a gde mi se obratio jedan od najviših funkcionera te stranke, a danas i narodni poslanik u republičkoj skupštini( Vladimir Cvijan, napomena redakcije). Zamolio me je da ga mojim kolima povezem, jer je žurio na aerodrom, da uhvati let za Švajcarsku. Objasnio mi je da je on u stranci zadužen za kontakte sa osobama sa poternica od kojih je uzimao novac za potrebe SNS-a.
U Švajcarsku je išao da bi se sreo sa Stankom Subotićem koji je obećao da plati veoma visoku donaciju SNS-u kako bi mu bilo omogućeno da privede kraju sudski postupak u slučaju da ta stranka dođe na vlast. Drugi deo para je za Caneta trebao da plati srpski kontroverzni biznismen Slaviša Purić.
Kada sam sledeći put došao u centralu stranke, bilo je to 22. decembra 2011. godine, o ovom razgovoru sam obavestio Aleksandra Vučića, uz reči kako bi trebao da obrati pažnju na to da njegovi najbliži saradnici ne pričaju o takvim stvarima pred publikom. Složio se samnom i o svemu obavestio Tomu Nikolića, takođe uz komentar da saradnici treba da drže jezik za zubima, kada su u pitanju ovako škakljive teme.
Vučić je tom prilikom na jednoj ceduljici napisao broj svog privatnog mobilnog telefona i dao mi je sa molbom da mu se obavezno javim u slučaju da se ovako nešto ponovi. Kao dokaz da je sve ovo tačno prilažem cedulju sa Vučićevom rukom pisanim brojem telefona koji je on tada koristio…“.
Izvor: major Goran Mitrović / Tabloid
Za godinu dana, od kada vrši dužnost prvog potpredsednika vlade, razradio je mehanizam do sada nezapamćene otimačine i tako sebi napravio imperiju, ali i armiju neprijatelja koji mu to neće zaboraviti…Njegova desna ruka i “čovek za prijem novca“, u vidu “male pažnje“ Nikola Petrović, funkcioner SNS-a i direktor „Elektromreže“, prevazišao je Al Kaponeove skupljače harača. Na udaru Vučićevih haračlija su tajkuni, banke, fondovi, ustanove…Borba protiv korupcije je samo paravan za Vučićevo otimanje novca i njegovo ustoličenje kao Gospodara Srbije. U tom paklenom naumu on se koristi direktorom srpske policije koji za njega uhodi njegove žrtve, novinare i političke protivnike, predsednika Nikolića, pa i dečake iz njegovog života.
Prevare Aleksandra Vučića su toliko prozirne, da je i on sam sebi postao smešan, i nakon što je opelješio svoje drugove iz vrha Demokratske stranke, odlučio je da sa njima uđe u koaliciju. Kada je izglasan za podpredsednika Vlade Srbije, Vučić je krenuo u obračun sa premijerom Ivicom Dačićem, jer je, poslujući kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke sa šefovima kabinete Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, naučio da se šurovanjem sa vlašću i varanjem građana mogu zgrnuti velike pare. Kao nerazdvojni prijatelj Aleksandra Nikitovića, šefa kabineta tadašnjeg premijera Koštunice, Vučić je naplaćivao podršku Vladi u izglasavanju zakona. Upućeni tvrde da je zaradio desetinu miliona evra. Padom Koštunice, Vučić momentalno zaboravlja na Nikitovića i zaljubljuje se u Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića.ti klovn Rakić fascinira Vučića pričama o tajnim službama, o dosijeima, praćenju i uhođenju.
Vučić je pomogao Rakiću da dva puta Nikolić izgubi predsedničke izbore, za sumu od oko 20 miliona evra! Najveći deo kolača dobio je, pogađate, Vučić. Kada je, na svoje veliko iznenađenje, morao da uđe u Vladu Srbije, Vučić se zaklinje Rakiću da će vladati kratko, i da će njega, za života, uzeti u novu Vladu, samo da otera Dačića. Obrazac njegovih prevara i nasilja, uvek je bio krajnje jednostavan. Nastavio je da kopira svoju ljubav Miodraga Rakića.
Prvo bi nahuškao, poput besnih pasa, novinare dnevnih listova Informer i Kurir, koji bi objavljivali tekstove koji su dolazili iz kabineta direktora policije Milorada Veljovića i načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića. Donosila ih je, i još donosi, Marija Nenić, ugovorni saradnik za mesije Direkcije policije, inače poznatija kao novinarka TV B 92. Ona je od ranije poznata policiji, zbog najtežih krivičnih prestupa, a napravila je kuću na Voždovcu, na placu vlasnika kome se izgubio svaki trag, a zaključuje se da je ubijen. I iz kabineta Aleksandra Vučića stizali su pamfleti. Blaćeni su oni za koje se pouzdano znalo da imaju para. Smatra se da je akcijom rukovodio Miodrag Rakić, velika Vučićeva ljubav, koji je i Aleksandra koristio za prljave poslove Demokratske stranke. Danima bi Informer i Kurir pisali o “žrtvi“.
A, “borba protiv korupcije“, počela je tipovanjem žrtava. Na početku je prvi potpredsednik Vlade Srbije prigrabio sebi neustavna ovlašćenja. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je za “koordinatora rada svih službi bezbednosti“. Svaka služba ima direktora, i njen rad je određen zakonom, u kojem nema mesta za koordinatora rada svih službi bezbednosti. Na svom dvoru, Aleksandar Vučić je definisao uloge svakog sluge. Za ozbiljnije političke angažmane zadužio je Nebojšu Stefanovića. Istu vrstu usluga, samo rang niže, pružao mu je Branislav Prostran. Za spletkarenje u sivoj finansijskoj i hedonističkoj zoni odgovoran je Zoran Bašanović. Goran Veselinović ima čast da na svoje ime vodi Vučićeve biznis kombinacije. Jugoslav Petković posreduje u odnosima s bogatašima, ali samo onima iz drugog ešalona.
Andrej i Nedodirljivi
U tom okruženju posebnu ulogu ima Nikola Petrović, Vučićev kum i komšija iz „Crvenkape“. Svaki sluga koji nije bio prisutan, postajao je meta ogovaranja i ruganja. Stefanovića su nazivali giricom i slinom, Bašanovića kleptomanom, Veselinovića, naravno, narkomanom…Za svakoga su imali neki trač, samo je Petrović bio nedodirljiv. Na pomen njegovog imena svi bi ćutali ili, u nastupu hrabrosti, kolutali očima i odmahivali rukama.
Urednik “Pravde“ Predrag Popović se seća: „…Samo jednom prilikom, u sedištu SNS-a, kad se u Vučićevom kabinetu okupilo desetak opštinskih lidera iz unutrašnjosti, Andrej Vučić se usudio da kritikuje Petrovića. Zavaljen u fotelju svog kuma i šefa, Petrović je listao katalog satova i nakita, nezainteresovan za goste. Pogledaj ga. Došao je u odelu koje je skuplje od kuća ovih mučenika što su stigli iz pizde materine, seo je pred njih i bira da li da kupi Franck Muller ili Patek Philippe od 80.000 evra. Namerno to radi, hoće da impresionira sirotinju, sram ga bilo“, iznervirao se mlađi Vučić, čiji politički nerv je jednako besprekoran kao i kod starijeg brata.
Andrej je ustao, uzeo katalog iz Petrovićeve ruke, vratio se do svoje stolice, stavio na nju sporni časopis i seo. I sam Petrović je izgledao kao da je ispao iz nekog hedonističkog kataloga.
Skupa odeća i obuća, ogrlice i narukvice, tompusi i probrana pića, utegnut, kvarcnut, pravi tajkunčić u usponu. Niko nije znao da mi tačno kaže kojim biznisom se bavi. Pričalo se da najviše para zarađuje uvozom smrznute ribe, ali pominjale su se i njegove brokerske kuće, kompanija za trgovinu električnom energijom. Vučić je tvrdio da je Nikola sin srpskog biznismena koji u Francuskoj ima ogromnu fabriku za preradu voća i povrća. Odbijajući jedan Vučićev poziv na večeru u restoranu „Tribeca“, pitao sam ga otkad je počeo da izlazi na takva mesta.
„…Brate, meni je svejedno da li ću da kod kuće jedem slaninu i luk ili morske plodove u nekom ekskluzivnom restoranu. Međutim, prihvatio sam Nikolinu pametnu devizu da nije važno samo da imaš pare, moraš i da ih pokažeš. Možeš da imaš para koliko hoćeš, ali ništa ti ne vrede ako drugi, jači od tebe, ne znaju za to ili ako te ignorišu“, objasnio mi je Vučić.
Reketira za Vučića
Nikola Petrović je postavljen za direktora Elektromeže. Glavni zadatak mu je “obrada“ krupnih igrača i pribavljanje krupnih uloga. Prvo bih od Veljovića dobio dosijea žrtava, potok bi otišao u dnevni list Informer i donosio tekstove koje je urednik Vučićević bespogrovorno objavljivao. Žrtva bi bila oblaćena, stavljena bi joj u izgled opasnost od hapšenja. Tako prestrašenog biznismena potom posećuje Petrović i pravi pogodbe. Ko ne plati, ode u zatvor. Ko plati, Informer ga odmah pohvali.
Novinari Informera mesecima su tajno fotografisali dolazak Petrovića i izdavanje naloga Vučićeviću. (Zahvljujemo im). Petrović u “Pravdi“, koja je i ugašena, nikog nije plaćao osim povremeno dvoje-troje urednika. Zaposleni su morali da štrajkuju, nakon što šest meseci nisu primali platu. Novinarsko roblje ni u Informeru ne prima pristojne plate.
Dušan Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora DS-a morao je sa računa u bečkoj banci da podigne 1.200.000 hiljada i preda ih Petroviću. On je razrezao namete vojvođanskim tajkunima i stranačkim funkcionerima, tražeći i više od polovine njihovih prihoda.
Tabloid je objavio kako su se od zatvora spasili vlasnici Interkomerca Goran Perčević i direktor Beohemije Žunić.
Krajem prošle godine, u vreme pokretanja stečajnog postupka, Goran Perčević je iznenada napustio Srbiju, ali se vratio posle desetak dana. Isto su učinili još neki tajkuni, čije su firme dospele u blokadu. Svi oni su pre odlaska, ali i odmah po povratku, imali poverljive razgovore sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže Srbije, i sivom eminencijom koja stoji iza političkog projekta „Aleksandar Vučić“.
Bliski saradnici potpredsednika Vlade dobro znaju da je Petrović, inače ličnost koja se slabo eksponira u medijima, osoba koja je bukvalno stvorila današnjeg Vučića. Iz tog razloga je on čovek od njegovog najvećeg poverenja, i zadužen je za krupno reketiranje.
Da je Petrović Perčeviću doneo svilen gajtan i ponudu da se otkupi, potvrđuje i činjenica da on svoj boravak u inostranstvu nije iskoristio da bi pobegao, već da bi prikupio novac kojim bi odobrovoljio Vučića! Pre toga je stupio u kontakt sa najvišim funkcionerima Ministarstva unutrašnjih poslova, od kojih je saznao da ništa ne mogu da učine, jer je odluka već doneta.
Nikola uvek nosi skupa odela, posebno pravljene cipele, zlatan nakit i vozi najnovije i najskuplje modele automobila. Obeduje isključivo u najelitnijim restoranima i izuzetno je agresivan prema onima koji mu se ispreče na putu…
Nikola Petrović za Vučića sakuplja novac ucenjujući privrednike. Danas je zadužen samo za višemilionske iznose u evrima, dok manje sume prepušta drugima. Ono što je Vladimir Beba Popović bio Zoranu Đinđiću, to je Petrović Vučiću. Pitanje je samo kada će mu doći glave. Kamere bezbedonosne službe zabeležile su “operaciju aktovka“. Vučić bi iz svog doskorašnjeg stana u „Crvenkapi“ na Novom Beogradu izlazio u trenerci i patikama, silazio na prvi sprat u kafić, jer u istoj zgradi stanuje i Petrović, i posle pet minuta bi se vraćao u stan sa aktovkom. Tačno se zna ko je tog dana bio žrtva…
Kum na venčanju
Kada se Vučić prošle godine brzopotezno oženio, Nikola Petrović je rukovodio tom akcijom. Aleksandar je tužbu za razvod podneo 14. novembra, a razveden je 16. novembra, jer je policija privela njegovu suprugu da u kasarni na Topčideru potpiše zapisnik o saslušavanju stranaka.
Kada se Aleksandar iseljavao iz stana u „Crvenkapi“, barem 50 policajaca je bilo u zgradi, jer su njegova supruga i deca plakali, moleći ga da ih ne ostavlja.
Na dan venčanja, privedena je matičarka SO Zemuna, dovezli su je u pratnji crnih limuzina BIA na Topčider, morala je za minut da stavi svoj potpis u knjige venčanih koje su već bile popunjene, i odmah je vraćena.
Nesreća se ipak nasmešila Vučiću. Prvo je Rakić izgubio u Demokratskoj stranci. Sa otpadnicima je osnovao novu, ali bez šanse da prođu a izborima. Vučić je tvrdo obećao da će ga uzeti u Vladu, kao “veoma sposobnog čoveka“. A onda je bolest Rakića eskalirala (zbog raka su mu izvađena prostata i testisi i dada ima problema sa plućima), i Vučića sada nema ko da navija. Prošle nedelje posetio ga je u Londonu, tražeći instrukcije.
Vučićeva borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je lažna, a on je koristi za lično bogaćenje. Do sada je na poznate račune inkasirao preko 610 miliona evra!
Braća po materi
Saobraćajni policajac iz Pančeva, Stole Margetić, tri puta je pisao prijavu Andreju Vučiću, rođenom bratu Aleksandra Vučića: dva puta što mu vozilo nije registrovano, a jednom što nije imao pojas. Andrej mu je napominjao da je brat Aleksandra Vučića, ali je saobraćajac verovao da su svi isti pred zakonom. Te prijave nikada nisu puštene. Umesto da ga nagrade, nadležni ovog policajca prebaciše iz saobraćaja u poredak. Čovek je sad na bolovanju, ima visok šećer i pritisak, jer je ušao u sukob sa komandirom saobraćajne policije Mitkovićem, zato što je pisao i prijave za neke pretovare, i time dirao komandirove ljude. Margetić piše, a komandir cepa prijave.
Na kraju poštenom policajcu napisaše predstavku i on ode u ono što se narodski zove „prašinar“. Pre godinu dana je Andreju prvi put bila pisana prijava za prekršaj u Pančevu. Policajac Margetić posle ponoći mu je skinuo tablice, ali je ovaj zvao Dačićevog savetnika iz Beograda da interveniše i, naravno, odmah je bilo sve u redu. Međutim, Andrej se i dalje bahato ponašao i za njega zakon ne važi, već samo demonstracija sile.
Veljović se stalno ulaguje Andreju Vučiću. Andrej non stop dolazi u Pančevu, jer tu ima ljubavnicu, plavušu Ivanu Popović.
U Pančevu se ponaša bahato i viđa se sa onima što imaju policijske dosije, najviše sa ubicom Dejanom Simeunovićem Simketom. Uvek se sa njima izljubi i izgrli, naravno pred publikom, da bi im dao na značaju. Ljubavnica Andreja Vučića ima brata Nikolu, koji se takođe ponaša bahato i po Pančevu se oboje pozivaju na Vučića.
Andrej Vučić je za svog starijeg brata Aleksandra glavni poverenik za Vojvodinu. U toj pokrajini on kadruje, postavlja i premešta funkcionere, ali je najviše zadužen da od privrednika uzima novac. Andrej i Aleksandar su braća po materi. Kada je postao podpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar je najavio hapšenje “njemu veoma bliskog čoveka“, objašnjenjem da nije niko iznad zakona.
Andrej je veoma blizak sa Nebojšom Čovićem, čije hapšenje je takođe najavio Informer, ali je Nebojša morao da odvoji 15 miliona evra, preda ih Vučićevom blagajniku Nikoli Petroviću, i tako dobije “oprost“. Na taj način su obojica spašeni.
Pozivajući se na brata Aleksandra, Andrej je postao među viđenijim tajkunima. Njegova ad hok osnovana firma preuzela je sav uvoz soli za Srbiju, od tuzlanskog rudnika. Andrej ima monopol na uvoz soli za ljudsku ishranu, za ishranu stoke i soli za puteve! Predhodno je Nikola Petrović ovaj posao oduzeo Interkomercu, na čijem je čelu Goran Perčević, koji je doveden do prosjačkog štapa.
Zameriti se Andreju, opasno je po život…
I Cane mu je debelo platio
Aleksandru Vučiću su usta bila puna borbe protiv korupcije i nezavisnosti pravosuđa. U stvarnosti je sve suprotno od onoga što on kaže, a najbolji primer za to je slučaj Stanka Subotića Caneta koji je nedavno dobio mogućnost da se sa slobode brani uz plaćanje kaucije. Pozadinu svega toga objašnjava Tabloidov saradnik Đorđe Višekruna:
„…Sredinom decembra 2011. zatekao sam se nekim poslom u prostorijama centrale SNS-a gde mi se obratio jedan od najviših funkcionera te stranke, a danas i narodni poslanik u republičkoj skupštini( Vladimir Cvijan, napomena redakcije). Zamolio me je da ga mojim kolima povezem, jer je žurio na aerodrom, da uhvati let za Švajcarsku. Objasnio mi je da je on u stranci zadužen za kontakte sa osobama sa poternica od kojih je uzimao novac za potrebe SNS-a.
U Švajcarsku je išao da bi se sreo sa Stankom Subotićem koji je obećao da plati veoma visoku donaciju SNS-u kako bi mu bilo omogućeno da privede kraju sudski postupak u slučaju da ta stranka dođe na vlast. Drugi deo para je za Caneta trebao da plati srpski kontroverzni biznismen Slaviša Purić.
Kada sam sledeći put došao u centralu stranke, bilo je to 22. decembra 2011. godine, o ovom razgovoru sam obavestio Aleksandra Vučića, uz reči kako bi trebao da obrati pažnju na to da njegovi najbliži saradnici ne pričaju o takvim stvarima pred publikom. Složio se samnom i o svemu obavestio Tomu Nikolića, takođe uz komentar da saradnici treba da drže jezik za zubima, kada su u pitanju ovako škakljive teme.
Vučić je tom prilikom na jednoj ceduljici napisao broj svog privatnog mobilnog telefona i dao mi je sa molbom da mu se obavezno javim u slučaju da se ovako nešto ponovi. Kao dokaz da je sve ovo tačno prilažem cedulju sa Vučićevom rukom pisanim brojem telefona koji je on tada koristio…“.
Izvor: major Goran Mitrović / Tabloid
Objavite komentar