„U Jasenovcu ubijeno oko 110.000 dece“

U prepunoj sali Doma „Vladike Nikolaja“ u Londonu, Međunarodna komisija za Istinu o Jasenovcu je svečano otvarila izložbu posvećenu žrtvama hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu i Donjoj Gradini; promociju knjige autora Dragane Mijatović Tomasević „Ivan Hans Merc, rimokatolička „crkva“ i istinite laži“, kao i promociju dobrotvorne organizacije „Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation“, koja ima za cilj da prikuplja sredstva za izgradnju memorijalnog centra na jasenovačkom stratištu u Donjoj Gradini.

Izlozbu nazvanu „Anatomija zaborava“ pripremila je Narodna i Univerzitetska biblioteka Republike Srpske, povodom 70 godina od zavrsetka II Svetskog Rata, kada su se čuvari hrvatskog logora u Jasenovcu povukli iz logora da bi nedelju dana kasnije NOB zatekla logor napušten i razrušen.

Međunarodna Komisija za Istinu o Jasenovcu (u kojoj nije bilo predstavnika sa teritorije bivše Jugoslavije) a kojom je predsedavao američki profesor Bernard Klein je na sastanku u Njujorku utvrdila da je preko 1.400 rimokatoličkih sveštenika i časnih sestara mučilo i ubijalo Srbe, Jevreje i Rome, a među žrtvama je bilo preko 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma.

– Hrvatska je bila jedina zemlja na svetu koja je imala logor za istrebljenje dece. Utvrđeno je da je među jasenovačkim žrtvama bilo 110.000 dece ispod 14 godina starosti –  rečeno je na promociji

Otvaranju izložbe u Londonu prisustvovali su princeza Katarina Karađorđević, diplomatski kor na čelu sa ambasadorom Republike Srbije Ognjenom Pribićevićem itd.

Izvor: Pravda

14 godina od nekažnjenog masakra Srba na zadušnice

BEOGRAD- 14 godina prošlo je od napada na autobus “Niš ekspresa”, u Livadicama kod Podujeva, u kome je poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba koji su išli na Zadušnice u Gračanicu u selu Livadice. Najmlađa žrtva, tog i danas nerasvetljenog zločina, bio je dvogodišnji Danilo Cokić.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da je poražavajuće što još nisu kažnjeni krivci za taj zločin, u Livadicama kod Podujeva, koji se dogodio 2001. godine.

Đurić je podsetio da je najmlađa žrtva teroritističkog napada na raseljene Srbe iz Podujeva dvogodišnje dete, a da ljudi koji su bili mete nisu ničim zaslužili ni doprineli da tog dana postranu meta terorista i zlikovaca.

– Ono što je poražavajuće da ni posle toliko godina nakon ovog zločina niko nije pozvan na odgovornost i pravosnažno kažnjen, a nevini ljudi po političkoj osnovi svakoga dana borave u zatvorima širom Kosova i Metohije. I danas je jasno da ovde nema ni traga pravnoj državi – istakao je Đurić.

Aktiviranjem mine na magistralnom putu, 16. februara 2001. godine u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji Kfora išli u Gračanicu, na Zadušnice.

U napadu je na licu mesta poginulo 10 ljudi, a još dvoje povredama je podleglo kasnije.

Podsetimo, jedna od preživelih ove tragedije Gordana Đorić Ilijevski u ekskluzivnom razgovoru za Telegraf poverila nam se da i dalje sanja raskomadana tela.

Vrhovni sud Kosova je, u drugostepenom postupku marta 2009. godine, zbog “nedostatka dokaza” oslobodio Fljorima Ejupija, osuđenog na 40 godina zatvora. Advokat porodica poginulih putnika Živojin Jokanović kaže da istraga za napad na autobus u Livadicama nije zatvorena, jer takvi slučajevi ne zastarevaju. Jokanović je dodao da je Fljorim Ejupi, koga je sudsko veće Euleksa oslobodilo optužbe za podmetanje eksploziva pod autobus, samo jedan, i to “poslednji pion” u napadu i da ih je sigurno bilo više.

U napadu su poginuli Sunčica Pejčić, Zzivana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.

Izvor: Telegraf.rs

Ovako je počinjen albanski tihi genocid nad Srbima, 1939. smo bili većina 1946. manjina!

BEOGRAD- O tihom genocidu najbolje govori činjenica da je prema popisu stanovništva iz 1939. godine na KiM živelo 276.000 Srba i 167.000 Albanaca. S druge strane, 1946. godine Albanaca je bilo 287.000, a Srba 127.000.

Srbija i njena Vlada decenijama vode ljutu bitku sa Prištinom i međunarodnom zajednicom da sačuva Kosovo i Metohiju, a dovoljno je pogledati i uporediti popise stanovništva pa da se zaključi gde je problem i da se vidi kako su Srbi etnički čišćeni sa Kosova!

Prema poslednjim podacima, a pozivajući se na popis stanovništva Kosova i Metohije iz 2011. godine na njemu živi 1.616.869 Albanaca, dok je Srba jedva 25.532!

O etničkom čišćenju Srba sa prostora Kosova i Metohije dovoljno je uzeti u razmatranje dva zvanična podatka i sve je jasno.

Naime prema popisu stanovništva iz 1939. godine na KiM je živelo 276.000 Srba i 167.000 Albanaca. Dok je 1946. godine Albanaca bilo 287.000, a Srba 127.000!

Demografija Kosova i Metohije obuhvata prikaz demografske strukture Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Srbi su bili većinsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji od 13-og do 18-og veka, dok krajem XIX veka kao posledica iseljavanja i proterivanja Srba većina postaju Albanci.

Prema popisu stanovništva iz 1991. godine na Kosovu i Metohiji živelo je 194.190 Srba, dok je broj Albanaca tada procenjen na 1.596.072 stanovnika!

Sukobi počinju još od 19-og  veka, kada su uočena prva neslaganja u broju stanovnika Kosova i Metohije. Neki izvori daju brojčanu prednost Srbima, drugi Albancima. Turska popisna statistika je nerelevantna jer je popisivala religijsku pripadnost, a ne etničku, i to koristeći knjige rođenih.

Istraživanje austrijskog fizičara 1838. godine Jozefa Milera (Joseph Müller) tvrde da je Metohija uglavnom slovenska i da su Srbi većina.

Studija iz 1871. austrijskog pukovnika Petera Kukulja (Peter Kukulj) za internu upotrebu Austrougarske vojske pokazuje da Prizrenski Mutesarifluk (koji odgovara u velikoj meri današnjem KiM-u) ima 500.000 stanovnika, a u njima je procenjeno da je 200.000 – 400.000 Srba proterano iz Kosovskog Vilajeta 1876-1912, posebno tokom Grčko – turskog rata 1897. godine!

Većina teritorije je okupirana u Drugom svetskom ratu od strane marionetske italijanske državne tvorevine Velike Albanije, koja je ubila 10.000 i etnički očistila 100.000 Srba, dok je u isto vreme naselila 100.000 Albanaca iz Albanije. Svim Srbima, koji su naseljeni posle 1912. godine i povratka Kosova i Metohije pod vlast Srbije, je zabranjen povratak posle Drugog svetskog rata, što je takođe smanjilo srpsku populaciju u pokrajini.

Ostaće zapisano da je na svečanom dočeku Nemaca u Drugom svetskom ratu na Kosovu, čuveni premijer Albanije Redžep Mitrovica rekao sledeće:

– Srbi su na Balkan došli silom i silom moraju otići, a na nama Šiptarima je da obavimo taj zadatak.

Ipak najveći egzodus Srba sa Kosova viđen je posle 1999. godine i bombardovanju SRJ ili u martovskom pogromu Srba 2004. godine!

Izvor: Telegraf.rs

Pred mojim očima Albanci su uz pomoć Britanaca i Amerikanaca ubijali srpsku decu i žene

Evropa je umrla u Prištini. Tako je svoju knjigu, koja je nedavno promovisana u Kulturnom centru Srbije u Parizu, naslovio Žak Ogar, vođa francuskih specijalnih operativnih snaga koji je na Kosovu u zvaničnoj misiji sa svojom elitnom jedinicom boravio svega petnaest dana, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma do dolaska redovnih mirovnih snaga, ali sasvim dovoljno da stekne utisak šta se događalo u južnoj srpskoj pokrajini. Želja mu je bila da knjigu objavi na petnaestogodišnjicu NATO agresije.

– Počeli smo još potkraj 1998. da razmatramo vojnu opciju protiv Srbije, što znači da je sve odranije bilo isplanirano. U francuskim medijima, u ono vreme, moglo je da se čuje kako loši Srbi proteruju dobre Albance. Nisam poznavao Balkan i očekivao sam da vidim zle Srbe koji vrše etničko čišćenje, kako je govorila „zvanična istina“. Otkrili smo, međutim, sasvim suprotno – kaže Ogar u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“.

S kakvim znanjima ste krenuli u misiju?

– U činjenice me je uputio otac, general u francuskoj vojsci. U mojoj porodici je postojala tradicija francusko-srpskog prijateljstva, koja mi je bila ostala u maglovitim sećanjima iz detinjstva, i otac me je na nju podsetio. Skrenuo mi je pažnju da nije sve tako kao što se priča i zavetovao me da ne budem prestrog prema Srbima.

Šta ste otkrili na terenu?

– Sa srpskim oficirima sam pregovarao o ulasku francuskih trupa. Doček je, naravno, bio veoma hladan, ali uljudan. Rekao sam da ne dolazim kao neprijatelj, već kao vojnik koji obavlja svoju dužnost. Veoma brzo sam na terenu otkrio da su Srbi profesionalni i da drže reč, a da Albanci stalno pokušavaju samo jedno, da izvrdaju dogovoreno.

Kako se ponašala OVK?

– Otimali su imovinu, praznili čitave gradove za jednu noć, kao u Vučitrnu. Ubijali su, na veliko i malo. Nadam se da će uskoro njihove vođe odgovarati pred pravdom. Otkrili smo, tako, listu s naredbama za likvidiracije Srba i nelojalnih Albanaca s pečatom OVK. Predali smo ova dokumenta pretpostavljenima, ali više nikada ništa nismo čuli o tome. To što je OVK bila privilegovani sagovornik EU predstavlja iskrivljavanje istorije, kršenje međunarodnog prava i vraćanje unazad civilizovanog sveta.

Vi ste lično nacrtali novu kartu u ovom delu Balkana?

– Kada smo stigli u Kosovsku Mitrovicu, postojao je veliki i opravdani rizik od sukoba. Tenzija je bila velika, a situacija hitna. Moj zadatak je bio da razdvojim suprotstavljene strane i podela rekom Ibar mi se činila kao najispravnije rešenje. Odlučio sam da dve zajednice razdvojim na mostu.

Da li vam je neko to sugerisao?

– Nije! Odluku sam doneo sam, na osnovu procene. Nekada se neke stvari na terenu mnogo lakše odvijaju, nego što se misli.

Pisali ste izveštaje koji se nisu mnogo sviđali vašim pretpostavljenima?

– Iznosio sam samo istinu. Nikada zbog toga nisam imao probleme, ali sam shvatio da je to što sam govorio išlo protiv zvanične francuske politike. Brzo sam postao svestan da je moj glavni posao postao da čuvam ljudske živote. Francuska vojska je profesionalna, s visokim moralnim vrednostima. Na vojnim školama učimo da se ne igramo životima civila. Kad oni koji sebe smatraju vojnicima, napadaju bespomoćnu monahinju, kao što je to radio OVK, šta vam preostaje drugo nego da je zaštitite i sukobite se s napadačima? To smo i radili, od početka.

Imate li utisak da ste možda, skrećući od zvanične politike, na neki način odbili poslušnost u uniformi?

– Nekada je i to bolje, da bi se sačuvala čast. Ali, nisam stekao utisak da sam odbio poslušnost, i niko mi to nije zamerio. Ispunjavao sam obavezu francuskog vojnika.

U jednom trenutku ste vratili srpsku vojsku iz povlačenja…

– Pripadnici OVK su napravili zasedu i napali konvoj srpskih izbeglica, uglavnom staraca, žena i dece, koji su se povlačili u dvesta traktora. Ovaj težak incident dogodio se uz podršku Britanaca. Albancima su, inače, pomagale strane obaveštajne službe, u prvom redu američka, nemačka i britanska. Sedma pešadijska brigada pukovnika Serkovića je bila u blizini, povlačila se u severnu Srbiju. Uradio sam ono što je bilo neophodno. Pozvao sam ih i dozvolio sam im da se vrate i da zaustave agresora. I, to su i uradili.

Kažete da su sve vaše kolege po uniformi, Francuzi, na Kosovu manje-više stekli sličan utisak. Otkud takav odnos prema Srbima?

– Nije to samo slučaj s vojnicima. Mnogi Francuzi podržavaju Srbe, u svim slojevima društva, bez obzira na političke boje. Postoje zajedničke osnovne crte naših dvaju naroda. Kalili smo se u teškoćama, imamo istu žeđ za pravednošću i pružanjem otpora, držimo datu reč, dajemo celog sebe u onome što radimo, poštujemo porodicu i prijatelje. Te osobine su duboko ukorenjene i kod Srba i kod Francuza. Tu je i jak osećaj identiteta koji se, u Francuskoj, nažalost, u poslednje vreme polako gubi. Srbija bi zato trebalo da bude primer Francuskoj. Sačuvali ste naciju, kulturu, tradiciju, prirodu, religiju. Mi smo zaraženi mondijalizmom. Srbija danas podseća na zemlju Asteriksa i Obeliksa. Vi ste sada nesalomivi Gali Evrope!

Kako, onda, pored svega, objašnjavate zvaničnu francusku politiku prema Srbiji tih godina?

– Za sve koji su se razvodnili u mondijalizmu negovanje identiteta deluje agresivno. A nije tako. Naprotiv, nikada nisam naišao na tako topao prijem kao u Srbiji. Uvek razdvajam legalnu državu od realne. Francuske vlasti su, slepo prateći politiku NATO, odabrale svoju stranu. To je bio OVK. Francuzi su zaboravili istoriju i svojom knjigom pokušavam da ih na to podsetim. Mnogi su smetnuli s uma da je Srbija bila sestra Francuske, kako su je u ono vreme zvali.

Odakle razlozi za takve dezinformacije?

– SAD su imale interes da oslabe i razbiju Jugoslaviju, a samim tim i Srbiju, koja je prirodna podrška Rusiji u regionu. Uništavanjem Jugoslavije približavaju se Rusiji. I, to se danas vidi u Ukrajini. Tradicionalni interes su imali i Nemci. Postoje i drugi strateški razlozi na veoma važnom području kao što je Balkan, a među političkim motivima je i zabadanje trna Evropskoj uniji, stvaranjem mikrodržava. Na kraju, postojali su i lični interesi. Madlen Olbrajt i Vesli Klark su danas akcionari velikih preduzeća na Kosovu. A Francuska se svemu tome mirno priklonila kroz politiku NATO.

Kuda ide Evropa?

– Evrope danas nema. Izgubila je osećaj za realnost. EU ne poštuje suverenitet država. Evro je značajno smanjio kupovnu moć. Sistem u Briselu je potpuno nedemokratski. Mala ekipa ljudi bez legitimiteta odlučuje o svemu, i svima nameće svoje zakone. Onda određuje dobre i loše đake.

Kako će se sve ovo završiti?

– Veoma sam zabrinut za situaciju u svetu. Uvek mislimo da više neće biti rata, ali se ispostavi da onaj prethodni nije bio i poslednji… Bosna i Kosovo su bili tačna slika onoga što će nam se kasnije dešavati, s istim načinom delovanja, i istim protagonistima.

Šta će biti s Kosovom?

– Samo neće moći da opstane. Ili će se vratiti Srbiji, ili će se pridružiti „velikoj Albaniji“, onakvoj kakvu smo videli na karti tokom nedavne fudbalske utakmice u Beogradu. Ali, takva Albanija bi bila efemerna. Nezavisno od bilo koje dnevne politike, Srbi se nikada neće pomiriti sa trajnim gubitkom svoje istorijske, kulturne i duhovne kolevke. Ako negde imate većinsku populaciju, ne znači da je to vaša zemlja. Cela istorija Kosova i Metohije uklesana je u njegovom kamenu. To bi bilo kao kada bi i Sen Deni, s nekropolom francuskih kraljeva, postao nezavisan zbog velikog broja muslimana koji tamo žive, pa da nas još zbog toga i bombarduju.

NAPUSTIO VOJSKU ZBOG KOSOVA

Žak Ogar je vojsku napustio još dvehiljadite, zbog – Kosova.

– Mnogo me je povredilo to što smo bili na pogrešnoj strani – kaže Ogar.

Sada je na čelu dva preduzeća, koja se bave konsaltingom za ulaganja u inostranstvu i bezbednošću.

PADEŽI

Ogar sada često putuje u Srbiju.

– Veoma mi je lepo u Beogradu. Ostavljam svoj stres na Aerodromu „Nikola Tesla“ i ponovo ga preuzimam kad se vraćam – kaže i ističe da trenutno uči srpski, ali i priznaje da veoma teško izlazi na kraj s padežima.

NABOLjE

Kakvi su danas francusko-srpski odnosi?

– Situacija se menja nabolje. Štampa sve više piše pozitivno o Srbiji. I moja knjiga je odlično primljena. Šesta je po broju prodatih političkih izdanja. Niko u to nije verovao kada smo je štampali. To govori da se stvari popravljaju.

Izvor: Novosti

Srbija nije kriva za dela iz 1991

HAG- Međunarodni sud pravde u Hagu započeo je sednicu na kojoj će biti izrečena presuda po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen od 1991. do 1995.

Predsednik suda Petr Tomka iz Slovačke je na početku čitanja presude rekao da Srbija ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ postala članica UN i potpisnica Konvencije UN o sprečavanju genocida.

„Sud ne može pre tog datuma smatrati Srbiju odgovornom u smislu člana 9 Konvencije. Država koja je postala članica potpisnica Konvencije ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid po članu 9″, naveo je Tomka.

To znači da je najmanje jedan deo hrvatske tužbe odbijen, jer se u tužbi navodi da je Srbija odgovorna za zločine u Vukovaru izvršene 1991. godine.

Presuda MSP je konačna i obavezujuća za sve članice UN, države su u obavezi da po njoj postupe i na nju nema žalbi.

Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.

Srpski i hrvatski ministri pravde Nikola Selaković i Orsat Miljenić, koji prisustvuju izricanju presude, poručili su da će obe zemlje poštovati odluku MSP, „kakva god da bude“.

Kraj procesa posle 16 godina

Izricanjem presude okončaće se proces koji je 1999. pokrenuo Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji.

Srbija je odgovorila deset godina kasnije podnoseći kontratužbu za genocid, koji su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacija Oluja, 1995 godine.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje“ hrvatskih građana kao „oblik genocida“ zato što je „direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije“.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u avgustu 1995. u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu. Genocid je, kako se navodi u kontratužbi, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Izvor: Beta, B 92

Optužen bojovnik HVO: Silovao žene, decu zlostavljao i udarao im glavama u betonski stub!

Sarajevo – Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv Ilije Jurića(52) zvanog Bekrija, rođenog u mestu Posavska Mahala u opštini Odžak, državljanina BiH i Hrvatske, zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Jurić se tereti se da je juna 1992. godine, za vreme rata u BiH i oružanog sukoba između Vojske Republike Srpske i Hrvatskog veća odbrane, kao pripadnik 102. brigade HV Odžak, postupao suprotno odredbama Ženevske konvencije o zaštiti civilnih lica za vreme rata.

„Optužen je da je u noći 4 – 5 juna 1992. godine sa pripadnicima HVO, u Posavskoj Mahali, žrtvu srpske nacionalnosti, prethodno prinudno dovedenu iz mesta Novi Grad, silovao i seksualno zlostavljao, nanevši joj time i fizičke i psihičke povrede“, kaže za „Novosti“ Adisa Karačić, portparolka Tužilaštva BiH..

U optužnici se navodi da je Jurić,“ u drugoj polovini jula 1992. godine, sa vojnicima presreo dve žene koje su sa decom išle u posetu muževima zatvorenim u Osnovnoj školi u Odžaku i zlostavljao ih fizički i psihički.
Kako se ističe, mučenje se nastavilo i sa najmlađima. Uhvatio je jedno deteza glavu i počeo njome udarati o betonski stub u neposrednoj blizini škole. Nakon toga, zapisano je u optužnici, „istu radnju, na isti način, ponovio je sa drugim detetom“!

Izvor: V. Mitrić / Novosti

DVA METKA ZA USTAŠU: Ko je četnik Blagoje Jovović koji je ubio Antu Pavelića?

Blagoje Jovović, čovek koji je izvršio atentat na Anta Pavelića, koga je ozloglašeni ustaški vođa molio za milost, bio je pripadnik bjelopavlićke četničke brigade. Atentat je izvršio da bi osvetio sve žrtve koje su stradale od ustaške ruke

Blagoje Jovović presudio je Anti Paveliću s dva metka, a rekao je da je to učinio kako bi osvetio sve srpske žrtve koje su stradale od ustaške ruke tokom Drugog svetskog rata. Jula 1941. priključio se narodnom ustanku protiv fašističke Italije. Bio je izabran za komandira Kosićkog partizanskog odreda, s kojim je učestvovao u borbama na Pljevljima.

Kada je dobio naređenje od komandanta Ivana Milutinovića da sa svojim odredom krene u napad na Baja Stanišića, koji se pod Ostrogom digao na oružje jer je čuo da komunisti ubijaju političke neistomišljenike, Blagoje se povukao s dužnosti komandira i odbio da učestvuje u bratoubilačkoj borbi.

Posle toga prešao je u četnike, kod pukovnika Baja Stanišića, koji mu je pre rata bio pretpostavljeni u školi za podoficire u Bileći.

Septembra 1944. godine nalazio se u sastavu delegacije koja je bila određena da krene u Italiju na pregovore s Englezima. Za predsednika misije je određen Dušan Vlahović, a za potpredsednika Jakov Jovović.

Putovali su malim brodom koji se zvao „Tender” od Kotora do Tarantoa u Italiji. Kada su pristali, sačekao ih je američki kapetan i odveo ih u njihov klub. Posle par dana stupili su u pregovore s Englezima, koji su ih obavestili da se saveznička politika promenila u korist Tita i partizana.

Blagoje je u Italiji boravio u raznim izbegličkim logorima. Radio je jedno vreme u Intelidžens servisu i tom prilikom upoznao Randolfa Čerčila.

Za vreme rada u Intelidžens servisu upoznao je i neke Jevreje koji su ga obavestili da Anta Pavelića u Italiji krije Katolička crkva, pod lažnim imenom. Tada je Blagoje prvi put došao na ideju da pronađe Pavelića i da ga likvidira.

Septembra 1947. isplovio je iz Đenove za Buenos Ajres. U Argentini je radio razne poslove, bio je kamenorezac, konobar, mornar, hotelijer i trgovac. Stvorio je znatan kapital i postao industrijalac.

Blagoje je bio utemeljivač i dobrotvor crkvene opštine „Sveti Sava“, jedan od osnivača Udruženja boraca „Draža Mihailović” i član uprave udruženja “Njegoš”.

Zahvaljujući jednom bivšem italijanskom generalu, Pavelić je otkriven početkom 1957. Podaci nisu sadržali informaciju o pravom identitetu Pavelića, već gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje.

Kasnije im se pridružio Milo Krivokapić. Doneta je odluka da se atentat izvrši 9. aprila 1957, dan uoči proslave Dana nezavisnosti NDH. U predviđeno vreme Blagoje Jovović i Krivokapić su se uputili u mesto Palamor, gde je Pavelić duže živeo.

Tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i ćerkom, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana.

U sredu, 10. aprila u 9 časova uveče, po izlasku iz omnibusa Pavelić je posumnjao u svog prvog pratioca i okrenuo se i u pravcu Blagoja ispalio nekoliko metaka.

Jovović je potrčao za Pavelićem i ispalio pet metaka u njegovom pravcu. Dva metka su pogodila Pavelića, koji se zateturao, ali je pognut počeo da jauče od bolova i moli za milost.

Kako je to izgledalo možda najbolje opisuju reči samog Blagoja Jovovića o tom slučaju, a koje su zapisane u knjizi “Dva metka za Pavelića”:

– Krenem za njim. Brzim korakom. Skoro trčim. Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, video… Počeo da viče: ”Majku ti jebem srpsko-jevrejsku, komunističku! Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane, u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim – bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi! Da li da ga prebijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se… Ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom? I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu. Neko viče: ”Jure, Jure!”I puca se prema meni. Ja se okrenem i pucam u tom pravcu.Ispalim tri hica. Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom. Narod izlazi. Pitaju – šta je bilo ? Onako zadihan, govorim im: ”Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se, pa pucaju na sve živo!” ”Taj je lud ili pijan”, vičem da me i oni sa prozora čuju. Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj – slikovito je dočarao Jovović.

Argentinski novinari uspeli su da dođu do ranjenog Pavelića tražeći od njega intervju. Iako je bio u bolničkom krevetu, primio ih je i predstavio se kao čovek „koji je mnogo učinio zahrvatski narod”. Između ostalog, osvrnuo se se i na pokušaj atentata i rekao:

“Znajte, gospodo, atentat nije izvršio nekakav emisar jugoslovenskog poslanstva, niti agent internacionalnog komunizma. Iza ovog krije se druga ličnost...”

Zadobijene rane od atentata Paveliću nikad se nisu zacelile, pošto je bolovao od dijabetesa. Umro je u rano jutro 28. decembra 1959. u 71. godini u Madridu, od posledica atentata.

Posle 55 godina Blagoje Jovović je 1999. posetio prvi put SR Jugoslaviju. Doputovao je iz Argentine i posetio manastir Ostrog, susreo se s mitropolitom Amfilohijem Radovićem i tom prilikom rekao da je on čovek koji je ubio Antu Pavelića.

Posle toga šira javnost je saznala pravi identitet čoveka koji je pucao na Pavelića 1957. godine u Lomas de Palamoru, Buenos Ajresu. Blagoje boraveći pod Ostrogom, posetio je rodno selo Kosić i groblje svojih predaka.

Umro je 2. juna 1999. u Rosariu, Argentini, samo nekoliko meseci posle posete, prve i poslednje, svom rodnom kraju.

Izvor: Telegraf.rs 

Zašto Zapad ćuti o terorizmu nad Srbima i odsecanju glava na Kosovu?!

BEOGRAD- „Dobro znate da su Tačiju ruke krvave do lakata. Ignorišete žrtve Crnogoraca i Srba iz Metohije, jer ste vi saučesnici u zločinima Tačija koji je preko Crne Gore transportovao naše članove porodica u Albaniju u `žutu kuću` radi trgovine ljudskim organima“, poručuju iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosmetu.

Porodice iz Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji koje žive u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori najavile su da će 15. januara ispred “Vile Podgorica” u Podgorici stupiti u štrajk glađu do smrti zbog posete ministra spoljnih poslova samoproglašenog Kosova Hašima Tačija Crnoj Gori.

Porodice su, uz poruku “Milo, proklet bio – tvoj Tači zavio Metohiju u crno”, poručile crnogorskom premijeru da dočekujući Hašima Tačija uz najviše državničke počasti, ubija porodice žrtava.

“Dobro znate da su Tačiju ruke krvave do lakata. Tim pozivom ignorišete žrtve Crnogoraca i Srba iz Metohije, jer ste vi saučesnici u zločinima Tačija koji je preko Crne Gore transportovao naše članove porodica u Albaniju u `žutu kuću` radi trgovine ljudskim organima”, navedeno je saopštenju.

Porodice su upozorile da će Podgorica snositi odgovornost ako Tači, kao dokazani predratni, ratni i posleratni zločinac i vođa OVK, uistinu dođe u Crnu Goru.

“Štrajkovaćemo glađu do smrti“, poručeno je iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosmetu.

Nekadašnji komandant takozvane OVK Hašim Tači boraviće 15. i 16. januara u zvaničnoj poseti Crnoj Gori kao gost crnogorskog šefa diplomatije Igora Lukšića.

On će se sastati i s crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem, premijerom Milom Đukanovićem i predsednikom Skupštine Rankom Krivokapićem.

Izvor: Telegraf.rs

Ustavni sud Hrvatske ukinuo presudu Glavašu za zločine nad Srbima

Ustavni sud Hrvatske ukinuo je presudu kojom je Vrhovni sud pravomoćno osudio Branimira Glavaša na osam godina zatvora zbog ratnih zločina nad Srbima i naložio Vrhovnom sudu da ponovi postupak.

Ustavni sud je zaključio da je Glavaševa žalba na presudu za ratne zločine djelomično osnovana i naložio Vrhovnom sudu da preispita da li su u postupku protiv Glavaša povrijeđene odredbe Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Branimir Glavaš, nekadašnji visoki funkcioner HDZ-a, osuđen je za umiješanost u ubistva srpskih civila u Osijeku 1991. i 1992. godine.

Glavaša je Županijski sud u Zagrebu proglasio krivim za ubistvo najmanje deset srpskih civila na obali Drave tokom 1991. i 1992. godine.

Osuđen je i za zatvaranje petoro i ubistvo dvojice srpskih civila u sjedištu Sekretarijata za narodnu odbranu, kome je Glavaš kao rukovodilac odbrane Osijeka tada bio na čelu.

U prvom predmetu osuđen je na pet, a u drugom na osam godina, iz čega mu je izvedena jedinstvena kazna od deset godina zatvora.

U međuvremenu, Glavaš je prebjegao u BiH, pa kaznu služi u Mostaru.

S obzirom na da je odslužio tri petine kazne za ratne zločine, 4. januara ove godine Glavaš je počeo da koristi "zatvorske pogodnosti", potvrđeno je na njegovoj Fejsbuk stranici.

On već radi u jednoj hercegovačkoj firmi, a spava u zatvorskoj ćeliji.

Izvor: RTRS

Islamisti napravili strašan masakr u Nigeriji i ubili 2.000 ljudi

Islamski ekstremisti izveli su u Nigeriji najpogubniji masakr u istoriji islamističkog pokreta Boko Haram, sravnivši sa zemljom ceo grad na granici sa Čadom i usmrtivši 2.000 ljudi, navodi organizacija “Amnesti internešenel”.

Na stotine tela, koja se ni ne mogu prebrojati, i dalje leže razbacana po šumi, nakon napada koji su trajali od srede do petka, prenosi AP.

Majk Omeri, portparol nigerijske vlade, rekao je da se na meti napada našao grad Baga, na granici sa Čadom, gde su pobunjenici zauzeli ključnu vojnu bazu 3. januara, a u sredu su izveli nove napade.

“Bezbednosne snage su brzo reagovale i izvele vazdušne napade na vojne mete”, rekao je Omeri u saopštenju.

Načelnik tog distrikta Baba Aba Hasan rekao je da su žrtve pretežno deca, žene i stariji ljudi koji nisu uspeli da pobegnu dovoljno brzo kada su pobunjenici upali u Bagu, ispaljujući granate i pucajući iz jurišnih pušaka na stanovnike.

Do sada je najsmrtonosniji napad koji je Boko Haram izveo u Nigeriji bio masakr izvršen 14. marta prošle godine na vojne barake u gradu Majduguri.

“Amnesti internešenel” navodi da je, prema podacima sa satelitskih snimaka, toga dana ubijeno više od 600 ljudi.

U pobuni koja traje već pet godina ubijeno je više od 10.000 ljudi samo prošle godine, a više od milion ljudi raseljeno je po Nigeriji, dok je na stotine hiljada njih pobeglo preko granice u Čad i Kamerun, podseća američka agencija.

Izvor: Tanjug / vestinet.rs

Sjećanje na krvavi Božić

Kravica - Neko je došao u moju kuću, opljačkao je i zapalio, ubio mog brata Milovana, a mene ranio. Te činjenice ignoriše međunarodna zajednica i pravosudni organi, kao da se u Kravici nije ništa desilo na Božić 1993. godine.

 

Rekao je ovo mještanin bratunačkog sela Kravica, Radenko Milanović na obilježavanju 22. godišnjice stradanja 49 srpskih civila i vojnika, koje su muslimanske snage iz Srebrenice ubile 7. januara 1993. godine.

Njegov komšija Jovan Nikolić podsjetio je da su muslimanske snage iz Srebrenice, koje je predvodio Naser Orić, ubijale "sve što je bilo živo u Kravici".

- Ubijali su starce, žene, djecu, čak pse i mačke hranjene na srpskim kućnim pragovima. Naša tuga je velika, a bol teži, jer za organizovano uništenje sela i njegovih stanovnika još niko nije odgovarao - istakao je Nikolić.

Predsjednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Bratunca Radojka Filipović poručila je da će Kravičani istrajati u borbi za pravdu.

Mještani su podsjetili da su muslimanske snage upale u selo u zoru 7. januara 1993. godine i ubile 49 Srba. Sva imovina je opljačkana. a zapaljeno je 688 kuća, 27 društvenih objekata i više od 2.000 pomoćnih objekata u naselju Kravica i još tridesetak okolnih sela.

Stradanje

Srodnici i saborci 158 mještana nastradalih u Kravici u posljednjem ratu upozorili su da za zločine počinjene na Božić i druge pravoslavne praznike u najvećem srpskom selu u Birču, još niko nije odgovarao.

Izvor: Glas Srpske

Uskoro istina o zločinima OVK nad Srbima

BEOGRAD – Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević najavio je da će javnost uskoro biti obaveštena o zločinima OVK nad Srbima, ali i o svim zločinima počinjenim nad Srbima na teritoriji bivše SFRJ koje su istraživali.

„Glavni problem je nemogućnost pristupa svedocima i osumnjičenima koji su na teritoriji Kosova i Metohije, čak 90 odsto njih. Kada i nekog uhapse po našoj poternici u inostranstvu, ne isporučuju ga Beogradu, već Prištini“, rekao je Vukčević za Blic.

Na pitanje koje istrage će biti otvorene, Vukčević je rekao da se i dalje radi na predmetu Štrpci da se istražuju događaji u Srebrenici i zločini na Kosovu i Metohiji.

„U istrazi ubistva albanskih zatvorenika u Dubravi smo dosta odmakli, ali smo morali da zastanemo. Tražio sam proširenje kapaciteta, ali to nije učinjeno, tako da su pojedini predmeti znatno usporeni. Treba nam više ljudi. U BiH radi njih 100, a kod nas pet zamenika tužioca, dva savetnika, kao i četvoro istražitelja“, istako je Vukčević.

Tužilac smatra da dosta toga nije uspeo da uradi.

„Žao mi je što zbog nedostatka kapaciteta nismo uspeli više da uradimo u predmetu – Mediji-govor-mržnja.

Prigovaralo nam se kako štitimo lica iz vojske i policije na višim komandnim položajima. To nije tačno“, rekao je tužilac.

Zakonski je to bilo moguće, nastavlja Vukčević, tek kada je Haški tribunal prestao sa istragom protiv njih, počeli smo krivično da ih gonimo, a tada su krenuli i napadi na nas.

Izvor: Tanjug

Češki veteran s Kosova odbio odlikovanja NATO: Stidim se što sam služio zločincima

Bivši češki vojni lekar, veteran iz misija na Kosovu, u BIH i Avganistanu, zatražio je od češkog ministra odbrane da mu oduzme odlikovanja NATO jer se ne slaže s politikom Zapada prema Rusiji i jer se stidi zapadnog vojnog saveza kao "zločinačke organizacije".

- Impuls za taj korak je sadašnji politički razvoj - kazao je za današnju "Mladu frontu Dnes" potpukovnik Marek Obrtel, nekadašnji načelnik 11. češke poljske vojne bolnice u Avganistanu.

- Služio sam uvek najbolje koliko je bilo u mojoj moći, jer smatram da takva služba ne može da se radi polovično. Ali već tada, posebno u vezi sa sukobom na Kosovu, počeo sam da sumnjam u to da je naš put ispravan - napisao je Obrtel u otvorenom pismu.

Češki vojni lekar zatražio je da mu se oduzmu četiri medalje NATO koje su mu dodeljene za službu u inostranim mirovnim misijama, zato što se, kako je napisao, stidi što je služio "zločinačkoj organizaciji" koja na čelu sa SAD "nameće svoje interese svetu i izaziva oružane sukobe".

Obrtel je smatra da SAD zbog toga što navodno ekonomski propadaju, žele da izazovu svetski rat s Rusijom i da za to zloupotrebe teritoriju Evrope.

Češki potpukovnik je pohvalio je predsednike Rusije i Češke, Vladimira Putina i Miloša Zemana koji po njegovoj oceni naziva stvari pravim imenom i podseća Čehe da je Rusija deo Evrope.

"U novom Hladnom ratu stojim na strani predsednika Putina", napisao je
Obrtel.

Ministarstvo odbrane Češke je poručilo Obrtelu da ne postoji propis po kojem bi ono moglo da mu oduzme medalje, i da, ako želi da ih se odrekne, mora sam da ih vrati.

Izvor: Blic

ZVERSKI: Srbe klali noževima i sekirama, davili žicama i zakivali za drveće! (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

Potresno ostvarenje u produkciji RTB koje je nedavno postavljeno na Jutjub mučno je svedočanstvo o zločinima koje je muslimanska vojska počinila u noći između 5. i 6. novembra 1992. u selu Kamenica…

“Selo Kamenica… Leva obala Drine, opština Zvornik. Od sela ostalo samo ime, od ljudi niko”. Ovim rečima uz apokaliptične slike do temelja spaljenih kuća počinje dokumentarni film “Više od zločina” autora Miloša Markovića.

Potresno 18-minutno ostvarenje u produkciji Radio televizije Beograd koje je nedavno postavljeno na Jutjub mučno je svedočanstvo o zločinima koje je muslimanska vojska počinila u noći između 5. i 6. novembra 1992. godine u selu Kamenica.

Celokupno zateknuto stanovništvo zverski je pobijeno. Srbi su klani noževima i sekirama, zakivani za drveće, davljeni žicom…

– Sekira je poštedela drveće, ali ne i ljude – kaže autor na jednom mestu na čije reči se veštom rukom montažera nadovezuju potresne ispovesti žena, majki, braće koji tragaju za svojim najmilijima.

– Našli smo sedam glava – priča u filmu jedan od žitelja sela.

– Ovo je moj brat. Prepoznao sam ga po džemperu. Vidite kako su ga vezali ularom – pruža neimenovani sagovornik ruke ka kameri pokazujući kanap koji je upravo skinuo s raspadnutog leša.

Foto: Jutjub printskrin

Za nedelju dana pronađeno je šest mučilišta sa 38 žrtava. Njih 109 nestalo je kobne novembarske noći.

Na osnovu izveštaja patologa (među kojima prepoznajemo kasnijeg ministra zdravlja dr Zorana Stankovića) saznajemo na koji su način mučene žrtve vezivanjem lancima. Najmlađi pronađeni tek je počeo život. Imao je svega 19 godina.

– Tražim oca. Došla sam s tetkom – jedva izgovara jedna devojčica.

– Pričali su mi da su ih pekli na ražnju. Čulo se dok su jaukali! – u sledećoj sceni zamuckuje žena odevena od glave do pete u crninu pre nego što se onesvestila.

Foto: Jutjub printskrin

U pozadini se čuje jadikovka, zapomaganje za najmilijima. Većina nikada neće biti pronađena. Kadar s poređanim sanducima nagoveštava opelo, kojim se stravično svedočanstvo Miloša Markovića, o zverskim dešavanjima početkom devedesetih završava.

Potresan film možete u celosti pogledati ovde:

Izvor: Telegraf

Mostar: Nađena grobnica sa stotinama srpskih žrtava

U mestu Radiče u okolini Mostara nalaze se grobnice u kojima se najverovatnije nalaze tijela srpskih žrtava, saopštilo je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije.

Do informacija o postojanju grobnice u mjestu Radiče došlo se zahvaljujući saradnji Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Tužilaštva BiH.

"Radi se o vrlo opsežnoj potrazi koja se odnosi na veliki broj ratnih zločina počinjenih tokom 1993. i 1994. godine, nad više stotina žrtava", navedeno je u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

Izvor: RTRS

Hrvatska: Potpredsednik udruge specijalaca javno pretio Srbima genocidom, država nije reagovala!

ZAGREB- Hrvatsko pravosuđe nije reagovalo na otvorene i javne pretnje genocidom Srbima koje je na osječkoj televiziji uputio potpredsednik hrvatske udruge specijalne policije Stevo Celuj. Kako je Celuj izjavio u emisiji koja je uživo emitovana Hrvati u slučaju novih problema sa Srbima neće imati mislosti i da neće poštovati ženevske konvencije. Na ovu izjavu koja pretstavlja otvorenu pretnju srpskom narodu na teritoriju Hrvatske izostala je reakcije hrvatskog pravosuđa. 

U nizu skandaloznih izjava potpredsednik hrvatske udruge specijalne policije je tvrdio je da su tokom akcija Bljesak i Oluja imali mislosti prema Srbima koji nisu pobegli, pa su iz milosti organizovali „traktorijadu“ pod kojom podrzaumeva etničko čišćenje Srba iz RSK i njihovo bežanje na teritoriju SRJ. Celuj dodaje da čisto sumnja da će se buniti Srbi koji sada žive u Hrvatskoj i da će krenuti putem Krajiških Srba koji su 1995. jedva utekli.

Kako je Celuj direktno naglasio ukoliko ponovo bude problema u Hrvatskoj, neće biti ni trakotrijade, Hrvati neće imati nikakve milosti prema Srbima i oni neće poštovati ženevske konvencije.

Donošenje ženevskih konvencija imalo je za cilj zabranu mučenja i ubijanja civila i ratnih zarobljenika, tako da izjave potpredsednik hrvatske udruge specijalne policije pretstaljaju jasne i direktne pretnje i poziv na genocid, jer naglašava da Srbi ovaj put neći uspeti ni da pobegnu.

Snimak otvornih pretnji genicidom počinje od 23 minuta i 25 sekundi, pogledajte!

Izvor: Pravda

Koliko vredi srpski život?

Pre početka Evroligaške utakmice između Galatasaraja i Crvene zvezde navijači turskog tima su ubili navijača Crvene zvezde.

Pre pet godina u centru Beograda došlo je do sukoba navijača Partizana i Tuluza čije ishod bio smrt Brisa Tatona. Iako je postojalo mnogo dokaza da srpski navijači nisu krivi, o tome je čak snimljen i dokumentarni film pod nazivom "Pretpostavka pravde", i nakon brojnih protesta po nalogu tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, trinaest srpskih navijača je optuženo na 240. godina zatvora.

Tada su sve antisrpske NVO vršile prljave kampanje protiv srpskih navijača kao i protiv srpskih nacionalista. Mediji koji se finansiraju sa zapada, kao npr. B 92, Blic, E-novine i slični, prave emisije i pišu tekstove u kojima se srpski navijači opisuju kao monstrumi, a Brisa Tatonom opisan kao svetac iako je bio član veoma nasilne desničarske organizacije i kao njen član te organizacije imao napade na druga lica hladnim oružijem.

Juče je u velikom navijačkom sukobu između pristalica Galatasaraja i Crvene zvezde u kojoj je dvadesetpetogodišnji Marko Ivković izgubio život.

Na blagajnama Abdi Ipečki Arene redari nisu željeli prodati karte pristalicama crveno-belih koji su stajali ispred dvorane kada su se pojavili navijači domaćeg tima koji su provocirali sa Albanskim zastavama i uzvikivali "Kosovo, Kosovo" nakon čega je došlo do sukoba u kome je Marko Ivković izgubio život.

Odmah nakon završetka utakmice trener Galatasaraja je znao za nesrećni događaj, ali je ipak dao bolesnu izjavu u kojoj je rekao:

- Oko 300 terorista (navijača Crvene zvezde) došlo je ovde bez ikakvih karata i napali su naš narod. Evroliga mora da suspenzuje te ljude - rekao je Ataman.

Sada će se vidjeti da li srpski političari imaju trunku obraza i da li će tražiti najstrože kazne počinioce ovog gnusnog dela. Sada je na njima da pokažu koliko im je stalo do vlastitog naroda, kao i da pokažu koliko vredi jedan srpski život. Naravno, sada očekujemo da mediji i NVO pokrenu ako ne veću onda barem podjednaku kampanju kao i u slučaju Brisa Tatona.

Saučešće porodici nastradalog mladića, njegovoj braći Delijama...

Izvor: Nacional

Otac zlostavljane bebe: Nismo monstrumi kakvim nas predstavljaju. Policija: Povrede nasilne!

Zoran Bojović (45) iz Slatine kod Jagodine, otac šestomesečnog dečaka koji je zbog stravičnih preloma, podliva i hematoma po celom telu hospitalizovan u jagodinskoj bolnici, tvrdi da su on i supruga (17) neopravdano predstavljeni kao monstrumi, te da će sve učiniti da zadrži suprugu i dete u kući.

- Proživljavamo pravi horor i stahotu proteklih dana. Posle svega, ljudi o meni i supruzi misle da smo ratni zločinci i zlikovci, a policija je mislila da ću da pucam na njih kada su došli kod mene, ko zna šta su čuli o meni od lekara - počinje svoju priču otac bebe.

On tvrdi da svog sina nije povredio, a da je u petak uveče, kad je došao s posla, video podliv ispod bebinog oka i da ga je odmah odveo doktoru.

- Supruga mi je kazala je zaspao na varalici i da je to od toga. Međutim, lekari su ustanovili prelom desne rukice i ključne kosti. Stavljen je gips, a kasnije u toku noći su policajci došli da me hapse - nastavlja svoju priču Bojović, koji je po privođenju proveo nekoliko sati na ispitivanju.

Majka deteta i mališan od petka su u jagodinskoj bolnici pod lekarskim nadzorom.Odvojeni su i njoj je zabranjeno da mu priđe, sem u prisustvu medicinske sestre.

Majka J. B. je maloletna i mentalno ometena u razvoju

- Meni nisu zabranili da viđam dete i mogu slobodno da uđem u njegovu sobu. Policija mi je zapretila da će me zatvoriti ako bilo kako reagujem, moram da budem priseban - priča otac, kome su, prema njegovim rečima, u policiji kazali da su 90 odsto šanse da će im beba biti oduzeta.

Zoran sa maloletnom suprugom živi dve i po godine, a venčali su se 7. aprila, pred njen porođaj. Za njihov brak je odobrenje dao Centar za socijalni rad iz Varvarina, pod čijim je starateljstvom majka i bila, s obzirom na svoju mentalnu ometenost u razvoju. Prema detetu je, tvrdi otac, uvek bila pažljiva.

- To što se desilo bebi sigurno nije namerno uradila, ubeđen sam da je tu reč o neiskustvu - kaže on.

Često van kuće zbog posla Bojović ispred porodične kuće u Slatini Zoran se kasno oženio jer je, kaže, brinuo o teško bolesnoj majci i dedi stogodišnjaku sa Žabljaka. On je građevinski inženjer, preduzeće u kome je bio zaposlen otišlo je u stečaj, ali on radi na građevini, obrađuje zemlju i ima farmu ovaca. - Žena i dete su sami u kući dok ja radim na građevini ili polju, ali trudim se da ne odsustvujem, već da budem stalno prisutan i da pomognem. Njeni ne mogu da pomognu, njena majka ima malu bebu i novu porodicu - priča Zoran. Prvu povredu kod dečaka je primetio, kaže, 9. avgusta. Prelom butne kosti se manifestovao kao otok na nozi. Sina je odmah odveo u bolnicu. - Supruga je s njim radila vežbe za kukove, jer ja nisam smeo. Pretpostavio sam da je tokom tih vežbi došlo do preloma. Stavljan je gips i posle tri nedelje je skinut. Nisam primetio nikave modrice, osim ove ispod oka - tvrdi Bojović.

Povrede kod bebe su nasilne!

Direktor Opšte bolnice u Jagodini dr Darko Miletić, izjavio je danas Tanjugu, da je beba Bojović stabilno i da mu život nije ugrožen.

- Komisija za zlostavljanje dece Opšte bolnice, sastavljena od petoro lekara pedijatara, zaključila je da se radi o povredama, da su uzrok prelomu ruke i hematomima nasilne povrede i obratila se Policijskoj upravi i Centru za socijalni rad koji to sada imaju u svojoj proceduri - rekao je Miletić.

- Brojni hematomi (krvni podlivi-modrice) nisu zbog hematoloških problema (bolesti krvi), sve smo temeljito iskontrolisali, već se sigurno radi o nasilnim povredama - rekao je Miletić.

On je napomenuo da je psihijatrijskim pregledom majke utvrđena retardiranost.

Policija utvrđuje činjenice

Portparol Policijske uprave u Jagodini Gordana Cvetić izjavila je Tanjugu da policija u saradnji sa tužilaštvom i Centrom za socijalni rad radi na utvrđivanju činjenica.

Inače, direktor bolnice Miletić sinoć je izjavio da majka deteta (17) tvrdi da su povrede nastale od pada deteta.

- Nemamo nikakve anamnestičke podatke o tome, ali toliko povreda ne može da se desi padom. Ne možemo ni da tvrdimo da je dete zlostavljano. I majka i dete su u bolnici, majka jeste sumnjiva, ali ne možemo tvrditi 100 odsto da je dete zlostavljano. Jednostavno, nemamo saradnju sa roditeljima. Majka se protivi nadzoru od 24 sata, a nama je teško da radimo bilo šta protiv njene volje - dodao je Miletić.

Izvor:Blic.rs