EU priznala da je iznenađena potezom Rusije

Maroš Šefčovič priznao je da ga je iznenadila kategorična najava ruskog Gasproma da će u budućnosti Rusija gas Evropi isporučivati preko Turske.

„Mislim da ne treba podleći panici“, kazao je potpredsednik Evropske komisije za energetsku uniju Šefčovič slovačkoj novinskoj agenciji TASR.

Rekao je da treba napredovati ka energetskoj uniji i tražiti druge mogućnosti koje će pomoći da se diversifikuju energetski izvori i uvozi gas iz drugih oblasti da više Rusija ne bi mogla stalno da drži EU u takvoj neizvesnosti oko isporuka gasa.

Šefčovič je priznao da je i on bio iznenađen tako kategoričnom najavom ruskog Gasproma a takođe i ugovorni partneri ruske kompanije.

Potpredsednik EK naglasio je da bi pre tako kategoričnih izjava trebalo komunicirati sa partnerima i zemljama koje već dugo uvoze ruski gas, što očigledno Gasprom nije učinio.

Šefčovič je takođe kazao da bi za EU bilo teško da za naredne četiri godine izgradi novi gasovod koji bi gas zemlje EU umesto na ukrajinskim granicama preuzimale na tursko-grčkoj granici ali da i Rusija mora da se ponaša racionalno i vodi računa o tome da stekne dovoljno kupaca za gas sa te lokacije.

„Kada sve to stavimo na sto, jasno je da ćemo morati da tražimo rešenje koje će poštovati obaveze Gasproma partnerima i klijentima“, kazao je evrokomesar za energetsku uniju.

Maroš Šefčovič izjavio je da za Slovačku najava Rusije da će verovatno od 2019. godine isporuke gasa zaobilaziti Ukrajinu nije dobra vest a da je neophodno da EU izradi novi energetski plan za srednju i jugoistočnu Evropu.

Taj projekt bi prema rečima Šefčoviča povezao Srednju Evropu i jugoistočne zemlje starog kontinenta sa oblastima gde bi završavao ruski gasovod, tako da ima i ekonomsku logiku i bude atraktivan za investitore a finansijski bi ga pomogla i EU.

Izvor: Beta

Naftni rat protiv Rusije

Američkog predsednika Baraka Huseina Obamu, ili bar grupu neokonzervativnih jastrebova koji ga guraju u rat svuda i sa bilo kim, počinje polako da sustiže boomerang pogrešnih odluka, oličenih u imbecilnim ekonomskim sankcijama protiv Putinove Rusije.

Pre nešto više od dekade poznavali smo svet koji je bio relativno uređen. Sada taj isti svet sve više postaje haotičan, jer haos predstavlja pojavljivanje novih pravila i načina ponašanja koja izgleda da većina teško i može da razume. To se onda ne zove red, već nered.

Grupa neokonzervativnih ljudi, u pokušaju da zaustavi neizbežan krah svoje svetske dominacije, donosi smešne, i po ljude ove planete, pogubne odluke. Još od decembra 2010. godine, sa Arapskim prolećem u Tunisu, Muslimanskom braćom u Egiptu, bombardovanjem najstabilnijeg i najprosperitetnijeg plemenskog društva u Libiji, fijaskom u Iraku i Avganistanu i uništenom Sirijom, svetski oligarsi pokušavaju da ojačaju svoju vlast. Onda, uz pomoć Viktorije Nuland i direktora CIA, Džona Brenana, dolazi do predavanja Ukrajine grupi kriminalaca i samoproklamovanih neo-nacista, kako bi se Rusija isprovocirala i uvukla da izvrši invaziju ove zemlje, da bi se finale izvoza ove nacionalne demokratije završilo u Hong Kongu, potpunim neuspehom da se haos prebaci i u Kinu, koja se, već poodavno, otrgla iz zagrljaja Novog svetskog poretka.

I kao da sve ovo nije bilo dovoljno. Svetski oligarsi dolaze do brilijantne strategije korišćenja "super oružja" protiv Putinove Rusije - totalnog i beskompromisnog naftnog rata.

Potpomognut i podržan od strane Dejvida Koena, Stejt Dipartment Džona Kerija, dolazi na nečuvenu zamisao da ponovi operaciju iz 1986. godine, kako bi Rusiju bacio na kolena, nateravši Saudijsku Arabiju da cenu nafte dovede do ruba kolapsa. Ali, sa tehničke tačke gledišta, kolaps cena nafte nije pružio željena očekivanja. Naprotiv, ozbiljno je ugrozio dugo snevani američki san o uljanim škriljcima. U proteklih nekoliko godina, vlada SAD je živela na ovom mitu. On je oblikovao donošenje spoljno-političkih odluka, ljudima u Vašingtonu pružao lažne iluzije da destabilizacijom Bliskog Istoka ne mogu ugroziti snabdevanje naftom na globalnom nivou, budući da Sjedinjene Države, zahvaljujući uljanim škriljcima, postaju nova Saudijska Arabija. Ali izgleda da ima istine u tome kako mač ima dve oštrice. Ti isti Saudijci su ovaj Kerijev plan iskoristili, ne samo da Rusiju bace na kolena (sto naravno nisu uspeli), već da obogalje bazu novih izvora nafte kojim se hvalisala Nova Saudijska Arabija. Njihov cilj, ponovno uspostavljanje dominacije nad svetskim tržištem nafte, bio je vrlo lako za primetiti na skorašnjem sastanku zemalja članica OPEK-a.

Novi udarac sledio je u oktobru ove godine. Najveća ruska naftna kompanija, Rosnjeft, na celu sa Putinovim bliskim saradnikom, Igorom Sečinom, objavila je otkriće velikih rezervi nafte u ruskom delu Arktika, severno od Murmanska. Pametan odgovor Obamine Administracije bilo je uvođenje sankcija Sečinu i njegovoj kompaniji, te zabrana američkim kompanijama da posluju sa ovom ruskom firmom.

Posledice su bile nesagledive. Još 2011. godine, jedan od giganata američke naftne industrije, CEO-EXXON MOBIL, potpisao je ugovor o zajedničkom ulaganju sa Rosnjeftom u istraživanju izvorišta nafte na Arktiku. Ispostavilo se da je samo jedno nalazište, po svom potencijalu, veće od izvorišta nafte u Meksičkom zalivu, i da sadrži vise od 9. milijardi barela ovog energenta. Koenovim sankcijama, EXXOM-MOBIL će biti prinuđen da se povuče iz ovog projekta, pod pretnjom narušavanja sankcija vlade SAD u odnosu na Rusiju.

Obamina Administracija je sebi dala još jedan autogol i načinila ogromnu štetu jednoj od najvećih korporacija u SAD. EXXOM-MOBIL je shvatila da je novo nalazište i saradnja sa Rusima spas na duže staze. Ovakva procena se ispostavila ispravnom, a sankcije birokrata Obamine Administracije, kako bi se Rusija nanela šteta, donele su kontraproduktivni efekat.

Ovim potezom oštećen je ne samo EXXIM-MOBIL, već i Morgan-Stenli, kao finansijsko telo koje je trebalo da organizuje i usmeri na milijarde novčanih sredstava u bušotine i eksploataciju, predviđene za proleće naredne godine. Nakon što je priveo kraju najteži i najkompleksniji deo projekta, EXXIM-MOBIL je samo mogao da gleda kako se Rosnjeft okreće drugom partner -NR Kini.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, je ovo lično i potvrdio, rekavši da odobrava kineskim finansijskim kompanijama učešće u pomenutom projektu. Ovaj sporazum je učvrstio energetske veze Rusije i Kine. I gle ironije, Vašington je postigao potpuno suprotan rezultat od onoga sto mu od Zbignjeva Bžežinskog nalaže njegova evroazijska strategija. Sankcije Rusiji su postale direktno produktivne cilju da se, po svaku cenu, spreči i zaustavi evroazijski izazov američkoj globalnoj ekonomiji.

Novinski stupci su prepuni naslova o dramatičnom kolapsu ruske valute u odnosu na dolar i evro. Cene nafte na svetskom tržištu su pale na oko 57. dolara po barelu, u odnosu na kraj avgusta, kada su bile preko 100 dolara po barelu. Zemlje OPEK-a ne preduzimaju korake da stabilizuju cene, a američki Kongres izglasava novu rundu sankcija Rusiji.

Kada se sve ovo malo pažljivije prouči, uočava se strategijski velika konfuzija svetskih, a pre svega američkih oligarha, da iznađu načina kako bi zadržali svoj uticaj na globalnom nivou.

Hladni rat je mogao da egzistira u period od 1946-1990. godine kako bi učvrstio kolonijalni stisak nad Zapadnom Evropom, zemljama Trećeg sveta, Japanom i Azijom. Njegov kraj je bio svedokom erozije Zapada i izrastanja Kine i Rusije, pa čak i Irana. Zato je i razumljivo mišljenje zapadnih oligarha da ne treba menjati nešto što je već dalo rezultate. Započeti novi Hladni rat, upotrebiti istu strategiju kolapsa, cena nafte iz 1986. godine i saterati Putina uza zid.

Ako je, sudeći po ljudima sa dobrim vezama u obaveštajnoj zajednici SAD-a, direktor CIA, Džon Brenan i njegovi operativci su napravili strateški plan po kome je Saudijska naftna kompanija ARAMCO, u vlasništvu države, zajedno sa nekim od kuvajtskih kompanija, preplavila svetsko tržište sirovom naftom i ostavila Vol Strit bankama da završe prljavi posao. Ostao je. ipak, samo jedan problem. Ovakva strategija je, u svojoj suštini, ipak bila stupidna, jer je obaranjem ruske rublje dovela i do kolapsa američke domaće naftne industrije, te propasti na stotine milijardi dolara vrednih planiranih energetskih investicija.

I kako je finansijski sistem svakim danom sve bliži punoj krizi, političari u Vašingtonu ostaju nemi, ne reagujući ni malo na saudijsku politiku koja se ne može nikako drugačije okarakterisati, do kao namerni čin finansijskog terorizma. Da li SAD-e, zajedno sa Saudijcima, pokušavaju eliminisati neprijatelje novog svetskog poretka?

Saudijsko kraljevstvo igra opasnu igru. Rusija i Iran neće promeniti svoje ponašanje pod ekonomskim pritiscima. Šta više, kada je u pitanju Bliski Istok, ovi pritisci mogu imati potpuno suprotan efekat. Naftni rat sa Rusijom SAD i Saudijska Arabija mogu dobiti na kratak vremenski rok. Ali na duži vremenski period to je apsolutno nemoguće, pa se čak može i potpuno oteti kontroli. Ali bogatom kapom se ne može prikriti siromaštvo u glavi.

Izvor: Magazin Tabloid

Srbija leži na neotkrivenoj nafti

Prirodni rezervoari Srbije imaju u rezervama oko 14 miliona tona nafte i gasa, ali se procenjuje da naše tlo leži na četiri puta više „crnog zlata“. Zalihe nafte rastu svake godine, kao i godišnja proizvodnja. Tako smo pre četiri godine iz zemlje vadili 650.000 tona, a u 2014. – skoro duplo više.

Ipak, „crno zlato“ u novčanice ne „izliva“ direktno država Srbija. Sva naftna nalazišta kojima raspolaže NIS u zemlji i svetu, pripadaju ruskom Gaspromnjeftu. Naša zemlja, privatizacijom 51 odsto NIS-a, ima pravo samo na tri odsto rudne rente, kojom naplaćuje vađenje prirodnog blaga sa svoje teritorije.

„Od ukupno 14 miliona tona rezervi, ne možemo reći kolike su tačne rezerve nafte, a kolike gasa, jer pre nego što izvadimo energente iz zemlje, ne znamo u šta ćemo ih pretvoriti“, kaže Ljubinko Savić, savetnik Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije. „Geološke rezerve, što su naše dugoročne zalihe, su oko 50 miliona tona. Mada imamo zalihe kojima možemo da se snadbevamo, većinski vlasnik NIS-a određuje gde će se vršiti istraživanja i iskopine. Različite procene stručnjaka idu i do 170 miliona tona neotkrivene nafte na našem području, ali brojka od 50 miliona tona jesu potvrđena istraživanja“, rekao je Savić.

Srbija godišnje potroši najmanje 2,2 miliona tona nafte, a iz našeg tla izvadi se oko 1,1 milion tona za godinu dana, ne računajući ono što NIS izvuče u Angoli.

Zasada su najveća nalazišta smeštena u Vojvodini i u Požarevačkoj depresiji, od Negotina, preko Centralne Srbije. Istraživanja se rade u okolini Kraljeva, Požarevca, Negotina, Jagodine i u regionu Mačve.

Kako bi se nafta eksploatisala što savremenije, NIS je otpočeo proces nabavke jedinstvenog softvera, koji će unaprediti istraživanje energenata u Panonskom basenu.

„Petromoud je vrhunski softver za numeričko modelovanje basena“, kaže Ivan Dulić, rukovodilac Službe regionalne geologije u Naučno-tehnološkom centru NIS-a. „Prvu komercijalnu primenu na Balkanskom poluostrvu imaće upravo kod nas. Vrednost investicije u novi softver je više od 500.000 evra. Ovo je strateški projekat prvog reda. Trebalo bi da rezultate naftno-geoloških istraživanja učini znatno uspešnijim i da efikasno obezbedi povećanje resursne baze kompanije“.

Realizacija ovog projekta će trajati dve godine, a na osnovu analize i interpretacije prikupljenih geoloških podataka iz Srbije, Mađarske, Rumunije i BiH treba da se obavi modelovanje Panonskog basena. Na taj način, stručnjaci će moći da odrede i koji su to najperspektivniji regioni za buduća naftno-geološka istraživanja NIS.

Prema listi Vorld fakt buka iz 2013. godine, Srbija se nalazi na 74. mestu po dokazanim rezervama nafte. Prva tri mesta zauzimaju Saudijska Arabija, Kanada i Irak, a od okolnih država ispred nas se nalaze Rumuni, koji imaju sedam puta više nafte od nas. Više dokazanih rezervi imaju i Italijani (oko pet puta više), Albanija (oko 2,5 puta), a Hrvati se nalaze na jednom mestu ispred nas. Iza nas su Austrija, Mađarska, Bugarska, Češka, Slovačka i Grčka.

Izvor: Novosti