MISTERIOZNA POSETA SRBIJI: U Beograd dolazi Barak Obama ili papa?

Srbiju u jesen očekuje istorijska i decenijama neviđena poseta, a u Beograd bi, kako se spekuliše mogao da dođe predsednik SAD Barak Obama ili poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja!

 Kako prenose “Naše novine”, pozivajući se na izvore iz srpske diplomatije Srbiju bi na jesen mogao da poseti jedan veoma važan gost, a prema tim tvrdnjama to bi mogao biti Barak Obama ili papa Franja.

Da je američki predsednik poželjan gost govore u prilog tome i ranije izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kao i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović koji su javno istakli da bi voleli da Barak Obama ove godine poseti Beograd.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja već je dobio zvaničan poziv da poseti Srbiju, a njega mu je lično uručio šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

– Spekulacije ko od njih dvojice dolazi su nepotrebne, ko god došao, dobro došao je. Srbija ima interese na obe strane – rekao je za “Naše novine” analitičar Dejan Vuk Stanković.


Izvor: Telegraf

Obama traži od Putina nemoguće: Cena koju će Rusija platiti biće uvećana, ako ne odstupi

Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o eskalaciji sukoba u istiočnom delu Ukrajine, saopštila je Bela kuća.

Oni su razgovarali i o „podršci koju Rusija tamo pruža separatistima“.

Tokom telefonskog razgora, Obama je ponovio podršku SAD ukrajinskom „suverenitetu i teritorijalnom integritetu“, izjavio je zvaničnik iz Saveta za nacionalnu bezbednopst, preneo je AFP.

Obama je istakao da broj žrtava u sukobima u Ukrajini raste i naglasio da je važno da predsednik Putin iskoristi priliku da se u razgovorima u kojima učetsvuju Rusija, Francuska, Nemačka i Ukrajina postigne mirno rešenje, preneo je Rojters.

Predsednik SAD je rekao i da će, ukoliko Rusija nastavi agresivno delovanje u Ukrajini, ukljucujući slanje vojnika, oružja i finansiranje podrške sepratistima, cena koju će Rusija platiti porasti, navedeno je u saoštenju Bele kuće.

Bela kuća je ranije danas saopštila da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko informisao Obamu o novoj rundi mirovnih razgovora usmerenih na obezbeđivanje prekida vatre na istoku Ukrajine.

Obama i Porošenko razgovarali su telefonom u trenutku kada Obama razmatra slanje ubojite vojne pomoći ukrajinskoj vojsci, preneo je AP.

Bela kuća nije navela da li je u razgovoru bilo reč o slanju vojne pomoći Ukrajini.

Izvor: Tanjug

Posvađali se zbog Putina i Rusije: Počeo sukob Nemačke i Amerike

Angela Merkel se ne slaže sa ocenom Baraka Obame da je naoružavanje Kijeva jedini način da se zaustavi Putin.

Suprotstavljena mišljenja među saveznicima sa dve strane okeana kulminirala su proteklog vikenda na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Ruski predsednik Vladimir Putin može da bude zadovoljan. Svojom tvrdom politikom nepopuštanja uspeo je da dovede Ameriku i Nemačku do dubokih neslaganja oko izlaska iz ukrajinske krize.

Nemačka kancelarka je u Minhenu poručila da bi dodatna primena sile u borbi protiv proruskih separatista na istoku Ukrajine proizvela samo suprotan efekat.
– Uverena sam da dodatno oružje neće dovesti do napretka koji je Ukrajini potreban – izjavila je Merkelova, koja će danas u Vašingtonu razgovarati sa predsednikom Barakom Obamom.

Nemačka kancelarka je odmah isprovocirala oštar odgovor Amerikanaca. Uticajni senator Džon Mekejn optužio je Nemačku za ravnodušnost prema ukrajinskom narodu.

- Stiče se utisak da Angela Merkel ne zna ili ne želi da zna da ljudi u Ukrajini ginu. Ukrajince svakodnevno masakriraju, a mi im šaljemo ćebad i obroke. To im neće pomoći u borbi protiv armije Vladimira Putina – poručio je Mekejn.

Politički sukob SAD i Nemačke, koja je praktično govorila u ime EU, odmah su porukama da „razdora nema“ i da su „jedinstveni“ pokušali da ublaže američki i evropski šefovi diplomatije Džon Keri i Federika Mogerini, ali šteta je već bila načinjena.

Putin, Merkelova, kao i predsednici Francuske i Ukrajine Fransoa Oland i Petro Porošenko razgovarali su juče telefonom o ukrajinskom pitanju. Oni bi u sredu trebalo da se sastanu u Minsku kako bi razmotrili mirovni plan.

Ipak, Rusija je odmah postavila svoje uslove.

- Sastanak će se održati samo ako uspemo da se dogovorimo o određenom broju tačaka o kojima smo intenzivno razgovarali u poslednje vreme – saopštio je juče Putin ne zalazeći u detalje.

Ne možemo kriviti Krim što se odvojio od Ukrajine, izjavio je juče bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi dodavši da „Ukrajini nije suđeno da postane članica EU“. „Krim je izabrao Rusiju i mi ih ne možemo kriviti. Moramo naći način da stvorimo mirovne snage koje će u Ukrajini štititi one kojima je ruski maternji jezik“, rekao je Sarkozi.

Dobrovoljci iz Hrvatske

Ukrajinskoj vojsci priključila se grupa od dvadesetak dobrovoljaca iz Hrvatske koju čine, uglavnom, ratni veterani, bivši pripadnici međunarodnih vojnih misija i fudbalski navijači, piše zagrebački „Večernji list“. Oni su se na odlazak u Donjeck odlučili jer žele da pomognu Ukrajincima koji su se svojevremeno borili u Hrvatskoj.

Izvor: Blic

OPUŠTENO: Obama priznao da su SAD skinule Janukoviča sa vlasti

SAD – Barak Obama, predsednik SAD, u intervjuu za SiEnEn, priznao je učešće SAD u smeni Viktora Janukoviča sa vlasti u Ukrajini.

„SAD su bile posrednik u promeni vlasti u Ukrajini.“ – otvoreno je rekao Obama.

Obama je takođe u intervjuu za SiEnEn rekao da eventualni ratni konflikt SAD i Rusije ne vidi kao mudro rešenje, ali je istakao da će SAD vojno štititi svoje saveznike.

Obama je rekao da će SAD držati kurs na dva fronta, a to je pritisak sankcijama na Rusiju i ukazivanje pomoći Ukrajini.

Pored Rusije, postoji ceo niz zemalja koji drže stav da je smena Janukoviča sa vlasti bio državni udar i nelegalan potez opozicionih snaga.

Poznato je da su SAD izvršile niz državnih prevrata širom sveta koristeći instrumente tzv. paralelne diplomatije putem svojih USAID organizacija i institucija.

Izvor: Pravda

Putin: Rusija može da uništi Ameriku za pola sata

Američki politički analitičar Daglas Šon otkriva do sada nepoznate detalje nakon pobede ruskog predsednika.

U svetlu zategnutih odnosa između Rusije, sa jedne strane, i Zapada, sa druge, svako malo se u medijima bliskim pogledima zvaničnog Vašingtona, Londona ili Brisela pojave vesti koje ne samo da privlače pažnju čitalaca, nego i podižu temperaturu za koji stepen više.

Jurnjava za tiražom, tj. čitanošću, ali i slikanje Rusije kao ratoborne države daje podsticaj retorici sa zapada, koja je takođe smela i preteća. Upravo jednu takvu informaciju obelodanio je američki politički analitičar Daglas Šon.

Šon i Melik Kajlan, autori knjige „Rusko-kineska osovina: Novi Hladni rat i kriza američkog vođstva (svetom)“, naveli su kako je izgledao banket koji je organizovan povodom pobede Vladimira Putina na predsedničkim izborima 2011. godine, prenosi Srbija Danas.

Skupu održanom u moskovskom klubu „Novi vek“ su prisustvovali mnogi domaći i strani novinari, političari, poslovni ljudi i osobe drugih zanimanja.

Putin je s početka, pišu Šon i Kajlan, govorio o Rusiji. O poverenju ruskog naroda u vladu, kao i o podršci koju on uživa.

Međutim, nešto kasnije se pozabavio i pitanjem rusko-američkih odnosa. Izrazivši nezadovoljstvo što Sjedinjene Države planiraju da izgrade protivraketni štit u Evropi (koji Rusija vidi kao potencijalno ofanzivno oružje protiv nje), Putin je rekao da „Vašington odnose sa Moskvom održava samo zato što zna da je Rusija jedina zemlja koja može da uništi Ameriku za pola sata, ili čak manje“.

Izvor: Dnevno.rs / vestinet.rs

Naftni rat protiv Rusije

Američkog predsednika Baraka Huseina Obamu, ili bar grupu neokonzervativnih jastrebova koji ga guraju u rat svuda i sa bilo kim, počinje polako da sustiže boomerang pogrešnih odluka, oličenih u imbecilnim ekonomskim sankcijama protiv Putinove Rusije.

Pre nešto više od dekade poznavali smo svet koji je bio relativno uređen. Sada taj isti svet sve više postaje haotičan, jer haos predstavlja pojavljivanje novih pravila i načina ponašanja koja izgleda da većina teško i može da razume. To se onda ne zove red, već nered.

Grupa neokonzervativnih ljudi, u pokušaju da zaustavi neizbežan krah svoje svetske dominacije, donosi smešne, i po ljude ove planete, pogubne odluke. Još od decembra 2010. godine, sa Arapskim prolećem u Tunisu, Muslimanskom braćom u Egiptu, bombardovanjem najstabilnijeg i najprosperitetnijeg plemenskog društva u Libiji, fijaskom u Iraku i Avganistanu i uništenom Sirijom, svetski oligarsi pokušavaju da ojačaju svoju vlast. Onda, uz pomoć Viktorije Nuland i direktora CIA, Džona Brenana, dolazi do predavanja Ukrajine grupi kriminalaca i samoproklamovanih neo-nacista, kako bi se Rusija isprovocirala i uvukla da izvrši invaziju ove zemlje, da bi se finale izvoza ove nacionalne demokratije završilo u Hong Kongu, potpunim neuspehom da se haos prebaci i u Kinu, koja se, već poodavno, otrgla iz zagrljaja Novog svetskog poretka.

I kao da sve ovo nije bilo dovoljno. Svetski oligarsi dolaze do brilijantne strategije korišćenja "super oružja" protiv Putinove Rusije - totalnog i beskompromisnog naftnog rata.

Potpomognut i podržan od strane Dejvida Koena, Stejt Dipartment Džona Kerija, dolazi na nečuvenu zamisao da ponovi operaciju iz 1986. godine, kako bi Rusiju bacio na kolena, nateravši Saudijsku Arabiju da cenu nafte dovede do ruba kolapsa. Ali, sa tehničke tačke gledišta, kolaps cena nafte nije pružio željena očekivanja. Naprotiv, ozbiljno je ugrozio dugo snevani američki san o uljanim škriljcima. U proteklih nekoliko godina, vlada SAD je živela na ovom mitu. On je oblikovao donošenje spoljno-političkih odluka, ljudima u Vašingtonu pružao lažne iluzije da destabilizacijom Bliskog Istoka ne mogu ugroziti snabdevanje naftom na globalnom nivou, budući da Sjedinjene Države, zahvaljujući uljanim škriljcima, postaju nova Saudijska Arabija. Ali izgleda da ima istine u tome kako mač ima dve oštrice. Ti isti Saudijci su ovaj Kerijev plan iskoristili, ne samo da Rusiju bace na kolena (sto naravno nisu uspeli), već da obogalje bazu novih izvora nafte kojim se hvalisala Nova Saudijska Arabija. Njihov cilj, ponovno uspostavljanje dominacije nad svetskim tržištem nafte, bio je vrlo lako za primetiti na skorašnjem sastanku zemalja članica OPEK-a.

Novi udarac sledio je u oktobru ove godine. Najveća ruska naftna kompanija, Rosnjeft, na celu sa Putinovim bliskim saradnikom, Igorom Sečinom, objavila je otkriće velikih rezervi nafte u ruskom delu Arktika, severno od Murmanska. Pametan odgovor Obamine Administracije bilo je uvođenje sankcija Sečinu i njegovoj kompaniji, te zabrana američkim kompanijama da posluju sa ovom ruskom firmom.

Posledice su bile nesagledive. Još 2011. godine, jedan od giganata američke naftne industrije, CEO-EXXON MOBIL, potpisao je ugovor o zajedničkom ulaganju sa Rosnjeftom u istraživanju izvorišta nafte na Arktiku. Ispostavilo se da je samo jedno nalazište, po svom potencijalu, veće od izvorišta nafte u Meksičkom zalivu, i da sadrži vise od 9. milijardi barela ovog energenta. Koenovim sankcijama, EXXOM-MOBIL će biti prinuđen da se povuče iz ovog projekta, pod pretnjom narušavanja sankcija vlade SAD u odnosu na Rusiju.

Obamina Administracija je sebi dala još jedan autogol i načinila ogromnu štetu jednoj od najvećih korporacija u SAD. EXXOM-MOBIL je shvatila da je novo nalazište i saradnja sa Rusima spas na duže staze. Ovakva procena se ispostavila ispravnom, a sankcije birokrata Obamine Administracije, kako bi se Rusija nanela šteta, donele su kontraproduktivni efekat.

Ovim potezom oštećen je ne samo EXXIM-MOBIL, već i Morgan-Stenli, kao finansijsko telo koje je trebalo da organizuje i usmeri na milijarde novčanih sredstava u bušotine i eksploataciju, predviđene za proleće naredne godine. Nakon što je priveo kraju najteži i najkompleksniji deo projekta, EXXIM-MOBIL je samo mogao da gleda kako se Rosnjeft okreće drugom partner -NR Kini.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, je ovo lično i potvrdio, rekavši da odobrava kineskim finansijskim kompanijama učešće u pomenutom projektu. Ovaj sporazum je učvrstio energetske veze Rusije i Kine. I gle ironije, Vašington je postigao potpuno suprotan rezultat od onoga sto mu od Zbignjeva Bžežinskog nalaže njegova evroazijska strategija. Sankcije Rusiji su postale direktno produktivne cilju da se, po svaku cenu, spreči i zaustavi evroazijski izazov američkoj globalnoj ekonomiji.

Novinski stupci su prepuni naslova o dramatičnom kolapsu ruske valute u odnosu na dolar i evro. Cene nafte na svetskom tržištu su pale na oko 57. dolara po barelu, u odnosu na kraj avgusta, kada su bile preko 100 dolara po barelu. Zemlje OPEK-a ne preduzimaju korake da stabilizuju cene, a američki Kongres izglasava novu rundu sankcija Rusiji.

Kada se sve ovo malo pažljivije prouči, uočava se strategijski velika konfuzija svetskih, a pre svega američkih oligarha, da iznađu načina kako bi zadržali svoj uticaj na globalnom nivou.

Hladni rat je mogao da egzistira u period od 1946-1990. godine kako bi učvrstio kolonijalni stisak nad Zapadnom Evropom, zemljama Trećeg sveta, Japanom i Azijom. Njegov kraj je bio svedokom erozije Zapada i izrastanja Kine i Rusije, pa čak i Irana. Zato je i razumljivo mišljenje zapadnih oligarha da ne treba menjati nešto što je već dalo rezultate. Započeti novi Hladni rat, upotrebiti istu strategiju kolapsa, cena nafte iz 1986. godine i saterati Putina uza zid.

Ako je, sudeći po ljudima sa dobrim vezama u obaveštajnoj zajednici SAD-a, direktor CIA, Džon Brenan i njegovi operativci su napravili strateški plan po kome je Saudijska naftna kompanija ARAMCO, u vlasništvu države, zajedno sa nekim od kuvajtskih kompanija, preplavila svetsko tržište sirovom naftom i ostavila Vol Strit bankama da završe prljavi posao. Ostao je. ipak, samo jedan problem. Ovakva strategija je, u svojoj suštini, ipak bila stupidna, jer je obaranjem ruske rublje dovela i do kolapsa američke domaće naftne industrije, te propasti na stotine milijardi dolara vrednih planiranih energetskih investicija.

I kako je finansijski sistem svakim danom sve bliži punoj krizi, političari u Vašingtonu ostaju nemi, ne reagujući ni malo na saudijsku politiku koja se ne može nikako drugačije okarakterisati, do kao namerni čin finansijskog terorizma. Da li SAD-e, zajedno sa Saudijcima, pokušavaju eliminisati neprijatelje novog svetskog poretka?

Saudijsko kraljevstvo igra opasnu igru. Rusija i Iran neće promeniti svoje ponašanje pod ekonomskim pritiscima. Šta više, kada je u pitanju Bliski Istok, ovi pritisci mogu imati potpuno suprotan efekat. Naftni rat sa Rusijom SAD i Saudijska Arabija mogu dobiti na kratak vremenski rok. Ali na duži vremenski period to je apsolutno nemoguće, pa se čak može i potpuno oteti kontroli. Ali bogatom kapom se ne može prikriti siromaštvo u glavi.

Izvor: Magazin Tabloid

Putin uputio novogodišnju poruku Obami

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je u novogodišnjoj čestitki američkom predsedniku Baraku Obami da Moskva i Vašington dele odgovornost za mir u svetu, ali i da njihovi bilateralni odnosi treba da počivaju na ravnopravnosti.

Kremlj je danas objavio nekoliko desetina novogodišnjih poruka upućenih šefovima država i međunarodnih organizacija kao što su Olimpijski komitet i FIFA, prenosi AP.

Ukazavši na predstojeću 70. godišnjicu savezničke pobede u Drugom svetskom ratu Putin je istakao da ona treba da posluži kao podsetnik na „odgovornost koju Rusija i Sjedinjene Države snose za održavanje mira i međunarodne stabilnosti“.

Moskva se zalaže za unapređenje odnosa, ali samo ako postoji „ravnopravnost i uzajamno poštovanje“.

Kako AP napominje, na spisku primalaca novogodišnjih poruka Kremlja ne nalazi se ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Izvor: Tanjug

Severna Koreja: Obama je majmun iz tropske šume!

PJONGJANG- Vlasti Severne Koreje optužile su SAD za isključenje interneta za KNDR i iskritikovale rad predsednika Baraka Obame u vezi sa situacijom oko skandaloznog filma „Intervju“.

„Obama nikada nije pratio šta govori i ponaša se kao majmun u tropskoj šumi“, navodi Associated Press reči predstavnika Državnog komiteta za bezbednost KNDR, koju citira Centralna telegrafska agencija Koreje.

Vlasti Severne Koreje su saopštile i da za rešenje da se dozvoli prikazivanje filma „Intervju“ o organizaciji atentata na lidera Severne Koreje stoji Bela kuća, kao što stoji i iza isključenja interneta za ovu zemlju. Pjongjang je zapretio posledicama Sjedinjenim Državama, ali nije saopštio kakvim.

KNDR ponovo poriče svoju povezanost sa hakerskim napadima na američku filmsku kompaniju Sony Pictures Entertainment i još jednom predlaže Vašingtonu da zajednički izvrše istraživanje incidenta.

Izvor: Glas Rusije