RADOMIR POČUČA: Radije biram zatvor ili grob u Srbiji nego izobilje u Rusiji!

Niko od mojih momaka, niti ja niti komandant jedinice nismo dobili ni jedan evro, dolar, grivnu, ili rublju za to što smo došli da branimo Ruski narod u Novorosiji od povampirenog fašizma' tvrdi, između ostalog, Počuča.

Radomir Počuča, bivši portparol protivterorističke jedinice MUP i bivši voditelj TV Pink, digao je veliku prašinu nakon svog javljanja u program na TV Pink. Ipak, i to gostovanje je ostavilo otvorena pitanja na koja nije dao odgovor. Ono što javnost svakako najviše zanima jesu navodi medija da Srba koji se bore u Ukrajini ima malo, ali da su za to dobro plaćeni. Ovo je, prema Radomiru Počuči, prava istina o Srbima koji ratuju na strani Rusije.

Pojedini mediji govorili su o velikim ciframa koje navodno dobijaju Srbi koji se bore na strani Rusije. Pisalo se da je nedeljna plata i 30.000 dolara. Da li je to istina?

– Znam da me podržava ogromna većina naroda, ali ne i nenarodna vlast. Znam da na sve načine pokušavaju da preko svojih službi omalovaže borbu srpskih dobrovoljaca u Novorosiji, plasiranjem laži i poluistina, kao i slanjem svojih ljudi ovde - među nas, da nas svađaju i urušavaju ugled koji su neki naši ratnici zaslužili na bojnom polju. No, istina je moj mač i moj štit. Moja poruka onim pripadnicima "službi bezbednosti" je - vlast se menja, narod ostaje. Šta ćete raditi i kome ćete služiti, ako vam narod etnički unište i očiste, da li ćete i tada prodavati dušu đavolu kao sada?

Niko od mojih momaka, niti ja niti komandant jedinice nismo dobili ni jedan evro, dolar, grivnu, ili rublju za to što smo došli da branimo Ruski narod u Novorosiji od povampirenog fašizma. Možda i budemo dobili plate kao deo zvaničnih oružanih formacija države u stvaranju, ali iznosi sigurno neće biti tako astronomski, nego koliko je potrebno za normalan život.

Polemiše se sa cifrom od 340 do 400 dolara mesečno, za oficire možda 100 dolara više, i to je to. Zato, ovde se ne ratuje za novac, nego iz ubeđenja da se jednom, negde mora povući crta američkom hegemonizmu, korporacijskoj žeđi za novim resursima, glađu za novcem nezajažljivih jastrebova rata.

Da li je istina da se regrutovanje ratnika iz Srbije uglavnom vrši putem jedne Fejsbuk stranice? Kako ste vi tačno došli tamo?

– Kako sam došao - nije bitno. Ko želi, nađe način, ko ne - nađe izgovor. Nemam tačnu predstavu koliko ima naših ljudi, ali se mnogi bore pod pseudonimima, niti žele da se slikaju, jer hoće da se vrate posle ovog rata svojim porodicama. Ima ih mnogo. Svesnih i hrabrih, skromnih i žestokih boraca. Moja eksponiranost je nastavak mog statusa javne ličnosti iz Srbije, lično mogu da živim iz bez nje, ali mi je drago što sam makar trn u oku prodanim dušama - prevashodno premijeru - i zato sam srećan.

Budući da vam preti zatvorska kazna nakon povratka u Srbiju, da li možda razmišljate o ostanku u Rusiji?

– Vratiću se, neka premijer ne brine da ću ostati van dometa njegovih prljavih šapa. Radije biram zatvor ili grob u Srbiji, nego izobilje u Rusiji, jer bez obzira što volim Rusiju, moja je otadžbina Srbija, ja bez nje ne mogu živeti. Ali, prioritet mi je sada odbrana ovog naroda ovde od fašističke gamadi – zaključuje Radomir Počuča razgovor za naš portal.

Izvor: Dnevno

Počuča uživo na TV Pinku: Ostajem u Novorusiji dok ne završim posao, a onda u zatvor kao Mendela!

DONjECK- Bviši TV voditelj Radomir Bata Počuča izjavio je danas uživo za Jutarnji program TV Pink iz Donjecka, da će se vratiti u Srbiju kada, kako je rekao završi posao u Donjecku gde se bori na strani proruskih snaga.

On je na konstataciju voditeljke da mu preti zatvorska kazna do 10 godina, zato što je otišao da se u Ukrajinu bori kao dobrovoljac, Počuča je rekao i da je zatvor za ljude.

– Ja ću se vratiti u Srbiju i snositi sve kosenkvence. I zatvor je za ljude iako je i Nelson Mandela bio u zatvoru jer se borio za svoja prava mogu i ja, rekao je Počuča.

On je objasnio da se u Donjecku bori u sastavu snaga koje je formirao narod i dobrovoljci koji su došli iz Rusije i Srbije, kao kako je rekao, kao narod koji se organizovao u sastavu Republici srpskoj Krajini, kada su od većinskog naroda postali manjina:

– Oni traže svoje pravo na kulturu i sva ona prava koja im je ukrajinska vlada osporila, kao što su to uradili u Hrvatskoj kada su Srbe proglasili manjinskim narodom, objasnio je Počuča.

Takođe Počuča je objasnio da je način na koji je otišao da se bori na istok Ukrajine, da je to uradio preko izvesnog “ Nikole“ preko koga je došao u Moskvu gde se povezao sa ruskim dobrovoljcima.

Na pitanje voditeljke koliko ih ima, misleći na srpske dobrovoljce na istoku Ukrajine, Počuča je rekao samo: “ dovoljno“ i nasmejao se. On je dodao da se nalazi na mestu gde je nekada bio formiran Srpski husarski puk, posle Seobe Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem. Počuča je još i rekao da na tom mestu gde se nalzi 1723 godine formirana srpska država.

Izvor:  EPK/RTV Pink

Počuča za Nacional: Znam da ću biti uhapšen kad se vratim u Srbiju

Bivši voditelj na televiziji Pink i portparol PTJ, Radomir Počuča otvoreno je za Nacional pričao o ratu u Novorusiji, kao i o dešavanjima u Srbiji.

Da li se zna tačan broj Srba koji se bore u Novorusiji?
- Možda neko i zna, ja ne... 

U kakvim akcijama su do sada učestvovali borci Srpskog puka i da li su imali do sada samostalne zadatke?
- Imali smo nekoliko akcija, i sadejstvovali smo sa braćom iz snaga odbrane Novorosije, ali stvarno ne bih da dajem kolač na sto "srpskim" bezbednosnim službama pod vazalskim odnosom prema EU i Americi... 

Izvesni Goran Gregovac se predstavlja kao šef logistike srpskog puka, da li je on stvarno šef logistike ili prevarant kako se šire priče?
- Goran jeste čovek koji brine o potrebama naše jedinice ovde. Priče postoje, pretežno plasirane od operativaca iz pomenutih službi koje su se infiltrirale na pozicije sa kojih se lako šire glasine, i pokušavaju potisnuti uticaj koji imamo na Srbe u Srbiji. 

Na suprotnoj strani od vas, u sklopu puka Azov, na strani Ukrajina bore se i Hrvatski dobrovoljci. Jedan od njih je poručio da bi jedino volio da u Ukrajini "uhvati" jednog Srbina. Da li ih se bojite i šta bi ste vi njima poručili?
- Citirao bih Vladiku Nikolaja: "Daj nam Bože onoliko hrabrosti, koliko je mržnje u neprijatelju našemu, i naša pobeda će biti neminovna"... Što se mene tiče, mogu da me uhvate za .... reč... da im nikada živ pasti u ruke neću. Za to se brine jedna moja bliska prijateljica koja se zove F1.

Da li je rat u Novorusiji po vama bratoubilački ili je to prikriveni rat zapada i istoka?
- Jeste, ovaj rat je bratoubilački, ali je i takođe prikriveni rat istoka i zapada, kao što je to bio rat u Koreji, Vijetnamu, Angoli....

Da li se bojite da će te biti uhapšeni kada se vratite u Srbiju?
- Ne bojim se nikoga do Boga i sebe, znam da ću biti uhapšen.

Da se malo dotaknemo i tema vezanih za Srbiju, kako vi komentarišete iseljavanje Šiptara sa Kosova?
- Ne znam kako bih komentarisao, kada ne znam koji su razlozi za tu "seobu". Kada se iznađu pravi razlozi, onda mogu da iznesem svoje mišljenje i eventualno zaključak.

Dobili ste veliku podršku naroda u Srbiji, ali mediji i političari vas ne podržavaju. Kako to komentarišete?
- Moj narod je bitniji od gomile potkupljenih prostitutki koji se lažno predstavljaju kao političari i izabrane "vođe" tog istog mog srpskog naroda. Goli izdajnik, nesposobna i materijalistička lopovska bagra ne zaslužuje da bude tu gde jesu. Ovom narodu treba očinska figura, koja će brinuti o njemu, koja će kažnjavati zlo, i nagrađivati dobro, i Boga molim da je tu negde među nama, a prepoznamo li ga, život ću dati da mu pomognem da spasi naš Rod.

Izvor: Nacional

Juriš Srba kod aerodroma u Donjecku

Donjeck – Srpski husari, odred dobrovoljaca u Armiji Novorosije, prošli su vatreno krštenje u jurišu na snage kijevske hunte kod donjeckog aerodroma. Dobrovoljci su učestvovali u zauzimanju naselja Peski, odakle je mesecima ukrajinska artiljerija zverstvovala nad stanovništvom Donjecka.

Naime, posle likvidacije poslednjih ukrajinskih snaga u zgradi novog terminala aerodroma, komanda Armije Novorosije preduzela je kontraofanzivu prema naseljima Peski i Avdejevka. Cilj je da se snage neprijatelja odbiju dalje od grada i time umanje stravične posledice dejstva artiljerije koja ubija pet do 15 civila dnevno nasumičnom i gotovo nekontrolisanom vatrom.

Ukrajinci su pokušavali da napadima iz naselja Peski povrate pozicije na aerodromu, pa su 17. januara preduzeli čak šest juriša u kojima su na prilazima pisti izgubili 10 tenkova i još šest oklopnih vozila. Gubici u živoj sili ostali su nepoznati, ali su bili dovoljni da se ukrajinske snage daju u bekstvo. Komanda Armije Novorosije iskoristila je priliku i poslala pešadiju za Ukrajincima da na njihovim leđima ujaše u naselje Peski.

Među tim jedinicama nalazio se i nedavno formirani dobrovoljački odred Srpski husari, nazvan tako u čast prvih doseljenika u Novorosiju, prilikom seobe Srba iz Austrije 1752. godine. To je bilo prvo krupno bojevo dejstvo Srpskih husara.

Zajedno s borcima brigada Vastok i Oplot, srpski dobrovoljci pošli su u juriš na naselje Peski. Na tom pravcu u napadu je učestvovalo 150 boraca, pet tenkova i tri BTR. Srpski dobrovoljac s nadimkom Đakon priznaje da prvi napad nije bio ovenčan uspehom. Borci su prišli naselju Peski na oko 300 metara kada ih je zasula gusta pešadijska i artiljerijska vatra. Izostala je i kvalitetna koordinacija, pa je komandovanje donelo odluku da prekine napad. Srpsko odeljenje nije pretrpelo gubitke, ali je poginuo njihov saborac iz susedne jedinice.

„Radomir Počuča odradio je posao odlično. Pokrivao nam je odstupnicu i poslednji se izvukao s bojnog polja“, ispričao je Đakon.

Već sledeći juriš urodio je plodom. Peski su sada pod kontrolom Armije Novorosije. Ukrajinci su se zadržali samo u jugozapadnom predgrađu i već su započeta dejstva kojima će da budu očišćeni odatle. Istovremeno, Armija Novorosije prodrla je u prve ulice daleko veće Avdejevke.
Ne mare za robiju

Počuča je bivši novinar i voditelj TV Pink i nekadašnji portparol protivterorističke jedinice MUP Srbije. On i ostali dobrovoljci ne obaziru se na nedavno usvojeni zakon po kome dobrovoljcima preti robija.

„Vratiću se, ne brinite. Spreman da se suočim sa posledicama otvorene duše, sa osmehom i sa Bogom u srcu. Nastaviću da se borim za svoju Srbiju i odavde, gde se gine, ali makar čovek može da se suprotstavi zlu“, poručio je Počuča.

Izvor: I. K. / Vesti

Prva akcija Srbskih Husara u Donjecku: Napad na Peski!

NOVORUSIJA – Nova jedinica srpskih doborovoljaca „Srbski Husari“, okupljena oko nekadašnjeg voditelja Radomira Počuče, danas je imala svoju prvu borbenu akciju u Donjecku. Srpski dobrovoljci, zajedno sa bataljonima „Vostok“ i „Oplot“, učestvovali su u napadu na naselje Peski, nedaleko od donjeckog aerodroma.

– Napad je bio deo veće ofanzive. Krenuli smo sa pet tenkova, 3 oklopna vozila BTR i sa oko 150 ljudi. Nažalost loša kordinacija i jaka ukrajinska odbrana su sprečili da zauzmemo peski. Pešadija je proišla na oko 300 metara od naselja, a onda su krenuli da pucaju po nama sa svim što su imali. Nastao je pakao! – kaže za Pravdu jedan od pripadnika „Srbskih Husara“ pod ratnim imenom „Đakon“.

Među Srbima nije bilo gubitaka, ali je jedan Rus poginuo i dvoje je ranjeno.

– Bili smo prinuđeni da odustanemo od daljeg napada. Počuča je odradio sjajan posao, držao nam je odstupnicu i zadnji se izvukao – kaže Đakon.

„Srbski Husari“ se nalaze u sastavu Republikanske garde DNR.

Izvor: Pravda