Kuća trošna, zidovi od šperploče koji pucaju pod težinom krova koji se urušava. Voda koja sa svakom jačom kišom nadire ispod vrata, buđ po plafonu, memla u vazduhu... Zvuči kao horor film, ali ovo je svakodnevica sedmomesečnih trojki Nataše, Luke, Mine i njihovog starijeg brata Nikole (6).
Roditelji Nenad (33) i Maja (30) Stojić se svakog dana dovijaju ne bi li im obezbedili da nešto pojedu, a i sami često ostaju gladni. Još veća briga im je da se krov jednog dana ne sruši na decu ili da dotrajale instalacije ne izazovu požar. Međutim, na njihovu muku su svi ostali nemi.
Nikola: Želeo bih svoju sobu
Stariji sin Stojića, Nikola, ima samo šest godina, ali je i te kako svestan svega. Trudi se da bude miran, da brine o sestrama i bratu. Njemu ništa ne treba, ali kako kaže, za njih mora da ima. Ipak, kao i svako dete, sanja da ima svoju sobu i kompjuter.
- Voleo bih, ali ne tražim, jer znam da mama i tata nemaju - priča ovaj mališan.
- Svaku noć gledam u onaj plafon i molim boga da izdrži, da ne padne na decu. Zidovi polako popuštaju, već su se na jednom mestu razdvojili. Instalacije za struju su stradale od vode koja se godinama slivala sa bušnog krova. Da nam je bar to da sredimo, bilo bi nam bar malo lakše. Ne bismo brinuli da li ćemo dočekati jutro - priča otac Nenad dok nas sprovodi kroz ono što oni zovu domom. Kuća je stara, iz pedesetih godina, i još bez temelja, pa sa godinama sve više kopni. Stolarija je toliko stara da vas hvata jeza dok slušate kako vetar fijuče kroz pukotine oko vrata i prozora. Doskora nisu imali ni vodu, ali su još uvek bez kanalizacije.
- Kada su trojke rođene, opština nam je priključila vodu, poklonili su nam kućnu hemiju, ali šta to vredi kad u kući nemamo kupatilo, već koristimo poljski klozet. Najveći problem je što se česma često zamrzne, pa smo onda bez vode, a treba okupati četvoro dece. Vodom i grejemo decu. Zagrejemo je i sipamo u flaše, pa poređamo između dece. Snalazimo se kako umemo, jer se preko dana grejemo na jednu ringlu - kroz plač nam priča majka Maja. Ova šestočlana porodica preživljava sa nešto više od 10.000 dečjeg dodatka. Maja je radila kod privatnika dok nije ostala trudna drugi put. Nenad je bez stalnog posla, ali od posla ne beži, pa se uvek javlja na građevine, u stovarišta, ali sve je to od danas do sutra. Za decu stvore kako znaju i umeju, ali se desi da oni čitav dan ne pojedu ništa.
- Nekad prođu i po dva dana. Ali neka, izdržimo mi. Teže mi je za decu, a za njih mora da ima. Sve što imamo dajemo za pelene, mleko i vodu. Upišem u svesku kad sam kojem detetu dala da jede. Trudim se da im dajem u određenim vremenskim razmacima. Srce mi se cepa, ali nemam taj luksuz da nekom detetu ako ogladni za jedan sat dam opet. Eto, danas sam kupila jedno pakovanje „bebelaka“, ali bojim se da sutra neće biti - priča Maja. Na mnoga vrata su pokucali, ali za njihovu muku niko nije imao razumevanja.
Nemaju frižider, šporet...
Ako je neko u mogućnosti da pomogne porodici Stojić, to može učiniti uplatom na žiro račun: 265-0000004333200-56. ili pozivom broja 060/444-65-05.
Dobrodošao je i bilo kakav građevinski materijal. Stojići nemaju ni frižider, na šporetu radi samo jedna ringla, a televizor su dobili na pozajmicu za novogodišnje praznike, ali će za koji dan morati da ga vrate.
Izvor;ALO
Objavite komentar