BEOGRAD – Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ocenio je danas da je poslednja odluka Ustavnog suda – da je Briselski sporazum politički akt za koji on nije nadležan – zapravo potvrdila da naša zemlja i nema pravi ustavni sud.
Evo najvažnijih navoda iz njegovog obraćanja novinarima i javnosti:
„Pokazalo se da Srbija nema Ustavni sud u pravom smislu reči. U čemu je problem?
Pokazalo se da su oni koji su predlagali sudije Ustavnog suda i njihov izbor primenjivali isključivo kriterijume političke podobnosti, a ne stručne kriterijume. Zato imamo sudije Ustavnog suda koji po inerciji nastavljaju da služe izvršnoj vlasti.
Ustavni sud je saopštio da je reč o političkim dokumentima a ne pravnim. Kako može biti reč samo o političkim dokumentima, kad oni izazivaju pravne posledice?
Naravno, ovde nije reč o međunarodnom ugovoru, jer se ugovor sklapa između dve države. Ali, to je razlog više da Ustavni sud interveniše. Ovde centralna vlast sklapa sporazume sa otcepljenom i okupiranom provincijom. Ovde centralna vlast pri tome gazi Ustav, povodeći se za interesima zapadnih sila i Evropske unije.
Srpska radikalna stranka odaje javno priznanje sudijama Ustavnog suda koji su glasali protiv takvog stanovišta. To su jedine sudije, ima ih troje-četvoro, koje su ispravno i u skladu sa Ustavom obavljale svoju dužnost. Ostali su politički instrumentalizovani.
Pogazili su sudijsku profesiju, pogazili su pravničku struku, pogazili su pre svega javni moral, a što je najgore, i sam Ustav.
Vraćam se ponovo pitanju: šta bi se desilo da su ukinute sve agencije koje se finansiraju iz budžeta?
Zarada bi za budžet bila mnogo veća od one koja se postiže smanjivanjem penzija.
Smanjivanjem penzija se oko 600 miliona evra navodno uštedi za budžet, a ukidanjem agencija bi se uštedelo do 850 miliona evra.
Međutim, te brojke samo prividno pokazuju pravo stanje, jer kad se državne pare sipaju tim raznoraznim agencijama, onda tu postoji i veliki odliv prema inostranstvu.
Nije reč samo o iznošenju para u inostranstvo, jer na čelu tih agencija su vrlo bogati ljudi, nego o finansiranju određenih potreba koje su vezane za inostrane proizvođače, za inostrane poverioce, itd. Šta to znači?
Kad se podele pare agencijama, one se nadmeću u kupovanju strane robe, za bilo koje svrhe, a kad se pare isplaćuju penzionerima, onda smo sigurni da penzioneri pre svega kupuju hranu, da plaćaju komunalije, struju i druge obaveze. Taj novac ostaje. Taj novac je i dalje u opticaju u samoj Srbiji. A kad date 800 ili 850 miliona unapred agencijama, od tog novca vrlo malo ide u opticaj u Srbiji.
Ključni problem je i nezaštićenost srpskog tržišta od prekomernog uvoza strane robe.
Pre potpisivanja sporazuma o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom 2008. godine, Srbija je ostvarivala samo carinski prihod od 830 miliona evra, jer je naplaćivana carina na sve robe sa Zapada, iz zemalja koje su i nama naplaćivale carinu. Sada, jednostranim primenjivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je ukinula naplatu carina, a za naše robe Evropska unija i dalje naplaćuje carinu i čak nam određuje kvote za izvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda, na primer, šećera.
Dakle, država se odrekla više od tih 600 miliona evra na ovaj način.
Projektovani prihod od carina za 2014. godinu je nešto manje od 200 miliona evra. Pitanje je da li će i toliko ostvariti. Još nije budžetska godina završena. Ako i ostvari, to je za 630 miliona evra manje nego što smo imali budžetski prihod od carina pre potpisivanja ovog sporazuma.
Dakle, očigledno je da vlast vodi pogubnu politiku. Ta pogubna ekonomska politika počela je još 2000. godine. Sećate se kako nas je Labus zaduživao do guše, kako je ponovo potpisivao stare zajmove koje nismo morali ni da vraćamo, a od svega toga je imao procenat. Mafijaška vlast traje do danas. Ništa se tu bitno nije promenilo. I dalje je Srbija na izvolte. I dalje je Srbija carinski nezaštićena, a najveća šteta nije zbog toga što ovaj prihod više nemamo u budžetu, što iz budžeta gubimo 600 miliona evra, pa moraju da stradaju penzioneri, da se od njihovih jadnih penzija nadoknađuje taj iznos, ili da stradaju zaposleni u javnom sektoru, od kojih su neki već ugroženi: u prosveti, u zdravstvu i u drugim javnim službama.
Najveća je šteta što, mimo naplate carina, ogromne količine robe prolaze iz zemalja Evropske unije, preplavljuju naše tržište i predstavljaju nelojalnu konkurenciju, posebno u sferi poljoprivredne proizvodnje. Ne može nikad Srbija da izdvaja subvencije kakve izdvaja Nemačka. A onda Nemačka ne zna šta će sa svojim robama, čiju je proizvodnju subvencionisala, i šalje ih na srpsko tržište, i tržište drugih satelitskih zemalja, koje su u vazalnom odnosu prema Nemačkoj, kao najmoćnijoj evropskoj državi.
U velikom delu javnosti, izraženom kroz zapadne medije, gotovo da vlada oduševljenje što neće biti ništa od realizacije Južnog toka. I pokreće se već pitanje prodaje Naftne industrije Srbije.
Od te prodaje se svi sada na političkoj sceni Srbije ograđuju, osim Srpske radikalne stranke.
Oni koji su potpisivali Sporazum, poput Borisa Tadića, sad se prave da ništa s tim nemaju. Ovi koji su glasali za Sporazum, i nasledili ga, iz Srpske napredne stranke, poput Aleksandra Vučića i njegovih kompanjona, i dalje se hvataju za glavu i optužuju one prethodne. A zapravo, bez obzira hoće li se ostvariti Južni tok ili ne, Srbija je imala ogromne koristi od privatizacije Naftne industrije.
Prodato je tačno 51 posto vrednosti za 400 miliona evra. Ali, danas Srbija svake godine od Gasproma, ima prihod koji iznosi jednu petinu budžeta. Svake godine ima prihod od milijardu evra. Kako? Naplatom akciza, naplatom carina, porezima i na osnovu deonica koje država ima u Naftnoj industriji, a iz kojih naplaćuje dividende. Dakle, ta kritika je zaista potpuno promašena.
Srpska radikalna stranka će za koji dan podneti Narodnoj skupštini zahtev za pokretanje inicijative za smenu predsednika Republike zbog kršenja Ustava. A vi znate, posle današnje izjave (Nikolić kineskom premijeru: Svetom će zavladati „žuti ljudi“ sa Istoka i piće vodu s Morave), da su sazreli svi uslovi da se predsednik Republike podvrgne psihijatrijskom veštačenju, da se vidi da li je Tomislav Nikolić uopšte u stanju da obavlja predsedničku funkciju.
Izaći sa nebulozom u javnost sa kojom je on danas izašao na otvaranju mosta preko Dunava, to je pokazatelj da se ne radi o normalnom čoveku. I zato zahtevamo da se ustanovi da li je on sposoban da obavlja svoju predsedničku funkciju. Mi smatramo da nije, ali želimo mišljenje kompetentnih stručnih ljudi o tome.“
Izvor: Fakti
Objavite komentar