Beograd – Među najznačajnijim ličnostima sa kojima se predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sreo na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu su potpredsednik SAD Džozef Bajden i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Tu su i dve važne dame, pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland i ministarka za EU u Vladi Bavarske Beata Merk.
Premijer je u izjavi novinarima izrazio zadovoljstvo što Bajden Srbiju smatra jednom od najznačajnijih zemalja u jugoistočnoj Evropi. Vučić je zadovoljan i da potpredsednik SAD podržava srpske, kako je rekao, ozbiljne i odgovorne reforme.
U saopštenju Vlade Srbije između ostalog je navedeno da je Bajden prilikom pozdravljanja rekao Vučiću „radite sjajan posao za Srbiju“ i pozvao ga u posetu SAD. Sa Stoltenbergom je bilo reči o prisustvu Kfora na Kosovu i Metohiji i saradnji kroz Partnerstvo za mir.
Ukazujući da je normalno da se na sastancima na tako visokom nivou traže razgovori sa najuticajnijim funkcionerima najvažnijih zemalja, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović pretpostavlja da je prilikom Vučićevih susreta bilo i tema koje nisu pomenute u javnosti. Prvenstveno, kako kaže, o srpskom stavu u rusko-ukrajinskoj krizi i približavanju Beograda NATO-u.
„Ovi razgovori se odigravaju u vreme zaoštravanja situacije kada Vašington hoće da izvrši snažniji pritisak na Moskvu, pa je interes velikih sila da susrete iskoriste za pritiske da prihvatimo sve uslove, a naročito da uvedemo sankcije Rusiji. Srbija je u tome značajna, ne samo zbog geostrateškog položaja, već i što jedina u Evropi ovu meru nije preduzela prema Moskvi, pa im je potrebno da odstupi od takve principijelne pozicije“, tumači Jovanović.
On ukazuje i da Zapad želi najtešnju saradnju sa Srbijom u vojnoj alijansi i da to što pre hoće da završi.
„SAD i NATO hoće, ako ne prijem Srbije u NATO, onda bar individualni program koji je najviši vid saradnje pre ulaska u taj vojni savez“, ocenio je Jovanović koji se zalaže da Beograd ne ide dalje od Partnerstva za mir.
Ovaj nekadašnji diplomata smatra da je vreme da Srbija u većoj meri uvaži istorijska iskustva sa drugim državama.
„Komplimenti, ponude i obećanja nisu značajni kao ta iskustva u odnosima u momentu kada preti novi rat. Sa Zapadom treba čuvati odnose, ali naročito sa Rusijom koja nikada nije bila agresor prema nama, nije ubijala naš narod i uzimala nam teritorije“, zaključio je Jovanović.
Dug put do Evrope
Bavarskoj ministarki Vučić je ukazao da bez podrške Nemačke evropski put Srbije ne bi bio moguć. Živadin Jovanović ukazuje da su svi susreti bili vezani i za nastavak evrointegracija.
„U poslednje vreme smo pod snažnim pritiskom vezano za put u EU. Pregovaračka poglavlja čije je otvaranje najavljivano za kraj prošle, pomerena su za drugu polovinu ili kraj ove godine“, kaže Jovanović. On primećuje da je posle tog gotovo jednogodišnjeg odlaganja neobično da Vučić skraćuje period prijema na 2019. kada sve ukazuje da bi to moglo da se desi znatno kasnije.
D. Dekić / Vesti
U saopštenju Vlade Srbije između ostalog je navedeno da je Bajden prilikom pozdravljanja rekao Vučiću „radite sjajan posao za Srbiju“ i pozvao ga u posetu SAD. Sa Stoltenbergom je bilo reči o prisustvu Kfora na Kosovu i Metohiji i saradnji kroz Partnerstvo za mir.
Ukazujući da je normalno da se na sastancima na tako visokom nivou traže razgovori sa najuticajnijim funkcionerima najvažnijih zemalja, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović pretpostavlja da je prilikom Vučićevih susreta bilo i tema koje nisu pomenute u javnosti. Prvenstveno, kako kaže, o srpskom stavu u rusko-ukrajinskoj krizi i približavanju Beograda NATO-u.
„Ovi razgovori se odigravaju u vreme zaoštravanja situacije kada Vašington hoće da izvrši snažniji pritisak na Moskvu, pa je interes velikih sila da susrete iskoriste za pritiske da prihvatimo sve uslove, a naročito da uvedemo sankcije Rusiji. Srbija je u tome značajna, ne samo zbog geostrateškog položaja, već i što jedina u Evropi ovu meru nije preduzela prema Moskvi, pa im je potrebno da odstupi od takve principijelne pozicije“, tumači Jovanović.
On ukazuje i da Zapad želi najtešnju saradnju sa Srbijom u vojnoj alijansi i da to što pre hoće da završi.
„SAD i NATO hoće, ako ne prijem Srbije u NATO, onda bar individualni program koji je najviši vid saradnje pre ulaska u taj vojni savez“, ocenio je Jovanović koji se zalaže da Beograd ne ide dalje od Partnerstva za mir.
Ovaj nekadašnji diplomata smatra da je vreme da Srbija u većoj meri uvaži istorijska iskustva sa drugim državama.
„Komplimenti, ponude i obećanja nisu značajni kao ta iskustva u odnosima u momentu kada preti novi rat. Sa Zapadom treba čuvati odnose, ali naročito sa Rusijom koja nikada nije bila agresor prema nama, nije ubijala naš narod i uzimala nam teritorije“, zaključio je Jovanović.
Dug put do Evrope
Bavarskoj ministarki Vučić je ukazao da bez podrške Nemačke evropski put Srbije ne bi bio moguć. Živadin Jovanović ukazuje da su svi susreti bili vezani i za nastavak evrointegracija.
„U poslednje vreme smo pod snažnim pritiskom vezano za put u EU. Pregovaračka poglavlja čije je otvaranje najavljivano za kraj prošle, pomerena su za drugu polovinu ili kraj ove godine“, kaže Jovanović. On primećuje da je posle tog gotovo jednogodišnjeg odlaganja neobično da Vučić skraćuje period prijema na 2019. kada sve ukazuje da bi to moglo da se desi znatno kasnije.
D. Dekić / Vesti
Objavite komentar