Primirje u Minsku je samo predah pred svetski rat

Novi sporazum u Minsku je postignut, mada nije jasno zašto je za tačke koje su tamo navedene bila potrebna čitava noć.

To je manje više isti dokument uz konkretnije rokove i malo jači jezik, a što se tiče prvobitnog sporazuma „Minsk 1“, primenjen je samo njegov deo koji se odnosi na misiju praćenja OEBS-a, a što je maltene bilo beskorisno.

Aleksandar Merkuris veruje da su pregovori u stvari bili francusko-nemački napori da se zaustavi borba pre nego što Kijevska hunta bude katastrofalno poražena.

Da su napori uspeli, Vašington bi imao izgovor da pošalje oružje hunti, što bi zatim izazvalo odgovor Rusa i započeo bi Treći svetski rat.

Naravno, Vašington nije ni učestvovao u pregovorima, što znači da ne mora da se povinuje sporazumu, a i ne bi bilo ništa novo da Vašington prekrši neka pravila.

Važno je reći, kao što to Merkuris napominje, da u pitanju nije politički dogovor niti mirovni sporazum. To je u najboljem slučaju prekid vatre sa teoretskim potencijalom da preraste u primirje. Ukoliko bi Kijev poštovao primirje, već za mesec dana bi se video napredak ka političkom dogovoru, ali šanse za to su veoma male.

Srđan Trifković je naveo da trenutni diplomatski cirkus veoma podseća na evropske pokušaje da pronađu mirovno rešenje u Bosni pre dve decenije. Vašington je često sabotirao njihove napore, ohrabrujući bosanske muslimane da odbiju sve ponude, ma koliko primamljive one bile. Tek kada je Vašington uspostavio kontrolu nad Evropom i uspostavio primat nad NATO-om i UN-om, nastao je Dejtonski sporazum.

Šta se desilo sa Izetbegovićevim muslimanima koje su SAD navodno „spašavale“? Oni su upotrebljeni i bačeni na otpad kao i Hrvati. Nema sumnje da će Porošenkova hunta završiti na isti način. Tako uvek završe „saveznici“ carstva.

Ipak, majdanski nacionalisti u Kijevu još uvek veruju da su oružje i instruktori na putu i da će ih američki vitez na belom konju odvesti u slavnu pobedu nad omraženim Rusima do proleća ili avgusta.

Sa svim tim na umu, navodimo sledeća predviđanja:

1. Šta god da se desi na bojnom polju narednih dana, pre nego što prekid vatre stupi na snagu, hunta će se sigurno vratiti sa artiljerijom i teškim oružjem.
2. Hunta će takođe prekršiti član 10, koji poziva na raspuštanje „ilegalnih oružanih grupa“ (tj. „volonterskih bataljona“) i povlačenje „strane vojske, teškog oružja i plaćenika“, tako što će tvrditi da su prisutni fantomski „ruski osvajači“.
3. Zapadni mediji će podržavati priču Kijeva, bez obzira koliko dokaza Rusija bude pružila da to nije tačno.
4. Narod Donjecka i Luganska (tj. Novorusije) će se nevoljno pridržavati uslova.
5. Posmatrači OEBS-a neće davati direktne izjave o zaraćenim stranama.
6. U Kijevu se neće praviti nikakvi koraci ka političkom rešenju – neće se donositi nikakvi zakoni o autonomiji niti izvršiti ikakve isplate i usluge.
7. Američki „instruktori“ će stići u martu, iako to predstavlja direktno kršenje člana 10 („strana vojska“).
8. U tom trenutku, prekid vatre će se u potpunosti prekršiti i rat će se nastaviti.

Iako je moguće da će hunta biti dovoljno razumna da predloži neko politički korektno rešenje usmereno na stvaranje utiska da im je stalo do političkog rešenja, to je malo verovatno.

Naravno, ne bismo bili iznenađeni ako bi zapadni mediji predstavili primirje u Minsku kao rezultat pravednog zapadnog pritiska na „zlog agresora“ Putina, koji očajno pokušava da spase svoju urušenu ekonomiju i opravda gubitke ruskih života njihovim majkama i udovicama.

Kada se rat nastavi, kao što hoće, Vašington će ponovo okriviti „ruske agresore“.

Samo par zapadnih lidera koji nisu u potpunosti podlegli propagandi shvataju da Rusija ne želi rat velikih razmera.

Lider Donjecka, Aleksandar Zakarčenko, dao je poslednje upozorenje: „Ako se ovi uslovi prekrše, daljih dogovora neće biti“.

Međutim, uslovi će se gotovo sigurno prekršiti.

Izvor: Webtribune.rs