Kidnapovanja Srba na okupiranim teritorijama i dalje su van domašaja pravde: o tome više ne priča ni javni tužilac za ratne zločine Srbije, upozorava predsednik Udruženja kidnapovanih, nestalih i ubijenih Srba iz Orahovca Negovan Mavrić.
U oktobru 1999. godine kidnapovan je Negovanov brat Mlađan Mavrić na očigled bivših komšija Albanaca u centru Orahovca, dvadesetak metara od punkta KFOR-a.
Srbi su tada poverovali da dolaskom KFOR-a i UNMIK policije na okupiranim teritorijama dolazi i smirivanje situacije, ali su se prevarili – te jeseni je samo sa područja Orahovca kidnapovano i u nepoznatom pravcu odvedeno četrdesetak Srba.
U Orahovcu nema porodice koja nije u crno zavijena.
Pokušavali su Srbi iz Orahovca da upozorenjima i molbama UNMIK-u i KFOR-u skrenu pažnju da nisu bezbedni, da preti raseljavanje i da će, ukoliko se nastavi sa zatiranjem tragova, pravda i istina ostati zauvek obavijene velom tajne.
„Tražili smo da deo moći iskoriste u odbrani Srba i pronalaženju zločinaca, ali, umesto toga, videli smo saglašavanje stranaca sa zločincima i njihovim naredbodavcima, kojima je meta bio svaki viđeniji Srbin“, kaže Mavrić za Srnu i precizira:
„Bio je dozvoljen lov na Srbe. To je istina sa kojom će se kad tad suočiti, ako ni pred kim drugim“, ono pred Bogom, pripadnici UNMIK-a i KFOR-a.
Trećeg decembra 1999. godine pred patrolom KFOR-a kidnapovana su trojica Srba. Jedan je uspeo da pobegne. Imena ostale dvojice su na spisku u crno zavijenih srpskih porodica.
„Nebojša Pavlović i Mlađan Manitašević nisu ubijeni već izmasakrirani“, svedoči Mavrić.
Ljubiša Manitašević uspeo je da pobegne, ali je i on, kao i porodice ostalih stradalnika, morao da bekstvom iz Velike Hoče spašava svoju i glave ostalih ukućana.
Mavrić podseća da su još u junu 1998. godine dva srpska sela zbrisana sa geografske karte u napadima Albanaca.
„U Retimlju i Opteruši zločinci su iz srpskih domova odveli sve što nije bilo ženskog roda i dečjeg uzrasta. Nije odveden samo jedan starac. Na licu mesta ubijen je Anđelko Kostić. Odvedeno je 14 Kostića i dvojica Nikolića. Među njima i Nemanja Božanić, koji je imao samo 15 godina. Zločinci, komšije koje su Srbi hranili, pretvorili su se u zveri“, ističe Mavrić.
On napominje da se svaki zločin dogodio u prisustvu svedoka.
„Zna se po imenu i prezimenu ko je kidnapovao, a ko ubijao. U svim slučajevima postoje svedoci, ali to nije bilo dovoljno istražiteljima UNMIK-a da makar jedan jedini slučaj rasvetle“, navodi on.
Mavrić napominje da o zločinima u Retimlju i Opteruši ćuti čak i javni tužilac Srbije za ratne zločine.
Za optužnicu u slučaju ubistva Albanca dovoljno je pokazati prstom na bilo kog Srbina, kaže Mavrić, dok su slučajevi kidnapovanja i ubistava Srba obavijeni „velom tajne“.
On ne očekuje pomak u istragama ni od najavljenog Specijalnog suda za ratne zločine.
„Uvereni smo da se će opet ispostaviti da „nema svedoka“, jer su desetine njih ubijene, a da su dokazi – hiljade strana pisanih izjava, fotografija i drugih materijala – navodno nestali“, ističe Mavrić za Srnu i zaključuje:
„Svi oni će, na kraju, kao i uvek, biti oslobođeni.“
Izvor: Srna
Objavite komentar