Lazar Krstić ojadio državu za 783 miliona evra

BEOGRAD- Bivši ministar finansija Lazar Krstić odbio je prošle godine nekoliko ponuda banaka da zameni rizične državne kredite u dolarima u povoljnije pozajmice u evrima.

(Foto: Kurir)

Posledice Krstićeve odluke da se dolarski dug ne konvertuje u evre platiće svi građani Srbije, jer je od oktobra prošle godine do danas naš javni dug samo zbog skoka dolara u odnosu na evro uvećan za oko 783 miliona evra.

Poređenja radi, da bi se ta suma uštedela, penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moraće dve godine da primaju penzije i plate umanjene za 10 odsto.

Da stvar bude još gora, Srbija će i ove godine samo po osnovu kamata na dolarske kredite platiti devet milijardi dinara više nego što bi platila kamate na kredite u evrima.

Kako saznaje „Blic“, pomoć Krstiću da spreči štetu od naglog rasta dolara nisu nudile samo komercijalne banke, već i centrala Svetske banke u Vašingtonu.

– Međunarodna banka za obnovu i razvoj nudi valutno hedžovanje svojim klijentima kako bi se pomoglo u smanjenju kamatnog i valutnog rizika – potvrđeno je u Svetskoj banci.

„Blic“ prethodnih dana nije uspeo da stupi u kontakt sa Krstićem i postavi mu pitanje zašto je odbio konverziju i ponašao se kao amater, poput građana koji su zanemarivali preporuke stručnjaka i uzimali rizične kredite u švajcarcima samo zato što su u tom trenutku bili jeftiniji. Jer, iako su kamatne stope na kredite u dolarima prethodnih godina bile niže od pozajmica u evrima, za svega nekoliko meseci te kamate su se zbog rasta dolara uvećale čak za četvrtinu.

U Fiskalnom savetu kažu da država treba da se zadužuje u valuti u kojoj ostvaruje prihod, a to je dinar.

– Ukoliko to nije moguće, evro je druga najbolja opcija zato što najveći deo deviznih prihoda od izvoza, između 60 i 80 odsto, ostvarujemo u evrima – objašnjavaju u Fiskalnom savetu.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da postupak konverzije valuta sam po sebi nije skup.

– Krstiću je problem verovatno bio to što nije mogao do kraja da sagleda šta će se dešavati sa dolarom – smatra Nikolić.

U Ministarstvu finansija  kažu da „već godinama aktivno traže sistem pomoću kog bi se upravljalo rizikom kursa američkog dolara prema evru“.

Izvor: Blic