DONjECK – Grad Debaljcevo, u koji su uprte oči celog sveta, preti da postane najveći košmar ukrajinske vojske. U ovom trenutku oko 8.000 njenih vojnika, trećina od svih ljudi i opreme angažovanih u borbama, vodi očajničku borbu da deblokira grad. Uprkos sporazumu u Minsku, Debaljcevo preti da se pretvori u ukrajinski Staljingrad, a analitičari procenjuju da bi predaja ili uništenje ukrajinskih snaga u Debaljcevu potpuno učinio Ukrajinu vojno nesposobnom za dalje vođenje rata protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Kako se Ukrajincima dogodilo da zaglave u blatu Debaljceva?
Na samom početku sukoba Debaljcevo je bilo grad u centru teritorije koju su kontrolisali pobunjenici iz Luganska i Donjecka. Linija fronta je bila Slavjanks, kolometrima daleko od Debaljceva, delovalo je da je grad u potpunosti bezbedan. Čak i nakon pada Slavjanka i Kramatorska delovalo je da Debaljcevo nije od posebog interesovanja za Ukrajince.
Međutim, obaranje malezijskog putničkog aviona 17. jula koji je pao kod mesta Torez, pokrenuo je masivnu ukrajinsku ofanzivu. Ukrajinci su po svaku cenu želeli da dopru do mesta pada Boinga kako bi dokazali da su avion oborili pobunjenici. Debaljcevo se našlo na putu ukrajinkse armije i mesta pada aviona. Padali su naselje za naseljem, a Ukrajinci su upali u Debaljcevo 29. jula. Drugi pravac ukrajinsk e ofanzive išao je sa juga od Marinovke. Prvih dana avgusta mesec Ukrajinci su objavili da su se njihove snage sa juga probile do Debaljceva i da je presečena teritorija koja je spajala Donjeck i Lugansk. Istovremeno na severu , grad Lugansk je bio potpuno opkoljen kao i grad Donjeck. Delovalo je da je rat blizu kraja.
20. avgusta Ukrajinci su bili na pragu pobede (Foto: RNBO)
Međutim, sredinom avgusta dolazi do snažnog kontranapada, Ukrajinci gube osvojene teritorije, a polako bivaju potisnuti i na jugu. Snage Novorusije izbijaju skroz do Azovskog mora i dolaze do Mariupolja. Međutim, Ukrajinci nastavljaju da drže Debaljcevo nadajući se da je to put ka mestu pada Boinga. Kada je 19. oktobra potpisano primirje na istoku Ukrajine, Debaljcevo je i dalje bilo pod kontrolom Ukrajinaca.
Četiri meseca kasnije, pre svega zbog tvrdoglave ukrajinske taktike da nema povlačenja i da svako naselje treba braniti po svaku cenu, glavnica njihovih trupa u istočnoj Ukrajini se našla u takozvanom „Debaljcevskom kotlu“. Dosadašnji tok rata pokazao je da su upravo taktikom „kotla“ snage DNR i LNR stekle veliku prednost na Ukrajincima.
Mapa situacije u Novorusiji (Foto:rusvesna.su)
Posle ukrajinskih katastrofa u takozvanom „Južnom kotlu“ i „Kotlu Ilovajsk“ Kijev je uspeo da stabilizuje svoje linije i nastavi rat. Mnogi procenjuju da to neće biti slučaj i posle Debaljceva.
Ostaje da se vidi da li će sporazum iz Minska značiti spas za opkoljene ukrajinske trupe u Debaljcevu.
Izvor: Pravda
Objavite komentar