Uz svo žaljenje za izgubljenim životima francuskih novinara i osude čina oduzimanja tuđih života, neka pitanja se novinarskim poslenicima i javnosti ipak moraju postaviti. Ta pitanja se moraju postaviti ne radi pravdanja zločina, nego radi razumevanja osnovnog uzroka navedenog čina u cilju sprečavanja mogućih sličnih postupaka, bilo gde u svetu.
Osnovno pitanje koje se mora postaviti jeste, da li je zločin teroristički čin ili najgrublji revanšizam, odnosno kazna za uvrede verskih osećanja pripadnika trećine čovečanstva koja se ne praštaju?
Činjenica da je napadnuta određena novinska redakcija, da su, nažalost, ubijeni traženi karikaturisti uz neizbežna prisutna lica koja su im se našla ili mogla naći na putu izvršenja namere, govori da se radi o činu ekstremnog revanšizma ili kazni, a ne o terorizmu, posebno ne o terorizmu bliskoistočnog tipa.
Koji su to razlozi koji su bili povod izvršenja najteže kazne nad karikaturistima napadnute novinske redakcije?
Razlozi su bili svima poznati i do danas ih niko u svetu nije niti pokušao negirati, ali se potpuno svesno nazivaju pogrešnim imenima, kao pravom na slobodu govora i izražavanja ili pritiscima na štampu i slično, uz ronjenje lažnih suza solidarnosti i saučešća, a sve uz zahtev za (nezasluženo) zaštićenim položajem u društvu.
Pravi razlozi su, za civilizovani svet, nezamislive uvrede verskih osećanja jedne konfesije koja obuhvata trećinu čovečanstva i polovinu stanovnika sopstvene države u vidu prostačkih karikatura njihovog božanstva.
Neke granice se ipak nikada ne prelaze!
Neizostavno se pri tome postavlja još jedno pitanje; zašto je to bilo potrebno toj redakciji i profesionalnim karikaturistima, da tako bezumno vređaju verska osećanja trećine čovečanstva i skoro pola stanovnika svoje države? Odgovor je vrlo jednostavan; zbog profita i samo zbog profita! Da li je taj profit bio vredan 12 života? Naravno da nije, ali je odgovor bio više nego izvestan i očekivan, zbog čega se odgovornost za zločin u velikom delu MORA pripisati i službama bezbednosti Francuske zbog namernog podcenjivanja očekivanog odgovora povređenih.
Da li se vređanje verskih osećanja trećine čovečanstva na planeti Zemlje može nazvati nekim pritiskom na poslenike u novinarstvu? Svakako da ne može, neke moralne granice svuda postoje i mi sami odlučujemo da li ćemo ih i iz kojih razloga preći. Nažalost, ubijeni karikaturisti su imali svoje razloge ili bolje reći, svoju cenu, i granice su prekoračene.
Da li se vređanje verskih osećanja trećine čovečanstva planete Zemlje može nazvati pravom na slobodu govora i izražavanja? Naravno da ne može, to je poslednje što se može istaći u odbrani prava na vređanje verskih osećanja bilo kog naroda, jer se naša sloboda govora i izražavanja završava na granici prava drugih na izražavanje svojih verskih i drugih osećanja ili mišljenja.
Da li je redakcija sa navedenim akterima bila društveno ili zakonski procesuirana zbog vređanja verskih osećanja polovine stanovništva sopstvene države i trećine čovečanstva planete Zemlje zbog izazivanja verske, rasne i nacionalne mržnje i netolerancije? Naravno da nisu. Zbog čega, to već traži malo šire objašnjenje o planu, ne novog, nego tajnog svetskog poretka o izazivanju sukoba pripadnika različitih verskih konfesija (civilizacija), koji je već u toku.
Bliski istok, Evropa, Azija, Afrika; islamisti, suniti, šiti, kopti, muslimani, budisti, hrišćani, brojni narodi, do krvi su u međusobnim sukobima. Krvavi rat protiv pravoslavlja je već započeo u Ukrajini na osnovu direktive glavnog ideologa tajnog (ne novog!) svetskog poretka, Zbignjeva Bžežinskog, koja glasi: ,,Sa komunizmom smo završili, na redu je pravoslavlje. Posle pravoslavlja na redu je hrišćanstvo u celini (islamisti se sami uništavaju), koje se već osporava u SAD, a Isus Hrist kao božanstvo izvrće ruglu. U Engleskoj se školskoj deci već zabranjuje nošenje hrišćanskih obeležja na lančićima oko vrata, i tako sve do uspostavljanja jedne jedine, nove, svetske religije, saznajemo, sa crnim papom na čelu. Pri tome se ne misli na preplanulost kože kao kod predsednika SAD, nego na osobu za koju se pretpostavlja da je samo otelotvorenje Satane. U SAD, logističkoj bazi tajnog (ne novog!) svetskog poretka, već mu se priprema doček, podižu spomenici, grade čitavi gradovi pod njegovim imenom i njemu posvećenim.
U svemu tome, jedna francuska novinska redakcija, koja je svojom slobodnom voljom, a ne pod pritiskom, prihvatila navedenu cenu vređanja verskih osećanja trećine čovečanstva i polovine sopstvene države, dobro je došla u sprovođenju planova tajnog (ne novog!) svetskog poretka na izazivanju sukoba civilizacija u Evropi, a zatim i globalnog sukoba (trećeg svetskog rata) i istrebljenja 6,5 milijardi ljudi sa planete Zemlje. Da, tačno toliko, tako piše na kamenim pločama spomenika u Džordžiji, SAD, teškim 600 tona. Na tom spomeniku je na 6 svetskih jezika uklesano 10 ciljeva tajnog (ne novog!) svetskog poretka, od kojih prvi glasi: ,,Održavajte stanovništvo planete Zemlje na broju od 500.000.000 (petsto miliona) u skladu sa prirodom.ˮ
Zato se iznosi mišljenje da je javno odavanje pošte ubijenim karikaturistima francuskog časopisa, bez osude vređanja verskih osećanja trećine čovečanstva, zapravo izražavanje saglasnosti sa delom pogubljenih karikaturista koje pripadnici povređene veroispovesti mogu smatrati kao saučesništvo u nastavku vređanja njihovih verskih osećanja.
DA LI JE SRBIJA U OPASNOSTI ZBOG OPISANIH DOGAĐAJA?
Da, Srbija je u najvećoj opasnosti u svojoj istoriji do sada, jer se nalazi pred svojim nestankom. Ona je već okupirana, na vlasti je izdajnički režim doveden krađom i falsifikovanjem izbora koji poslušno sprovodi planove tajnog (ne novog!) svetskog poretka o svojoj sudbini. Srbija je određena za brisanje sa geografske karte sveta i pretvaranje u nuklearnu deponiju Evrope, a srpski narod na istrebljenje do poslednjeg pripadnika. To se već uveliko sprovodi od 2000. godine; stvoreno je preko milion nezaposlenih zbog uništene proizvodnje, ono što je zaposleno, pretvoreno je u roblje novim zakonom o radu. Poljoprivredi se sprema završni udarac legalizacijom GMO-a i zakonom o prodaji poljoprivrednog zemljišta.
Nad stanovništvom Srbije se sprovodi svakodnevni javni genocid hemijskim sredstvima kojim nas svakodnevno zasipaju avioni po nalogu NATO-a, najveće terorističke organizacije na svetu i vojne sile tajnog (ne novog!) svetskog poretka. Zatim nelegalnim uvozom semena i hrane od genetički modifikovanih organizama koji izazivaju najteže bolesti i sterilnost kod korisnika istih, herbicidima koji se talože u zemlji, vodi i telima korisnika hrane prskane sa njima, eksperimentima uživo sa vakcinama koje izazivaju autizam kod dece i sterilnost kod devojčica.
Kosovo je oteto, u Raškoj se formiraju vojne jedinice po uzoru na Handžar diviziju, a Vojvodina je već prodata i rasparčana, samo se čeka dolazak kupca. U to se nedvosmisleno može svako uveriti uvidom u državnu enciklopediju Hrvatske čije su granice iscrtane u okviru ratne NDH. Vojska Srbije je razoružana, tenkovi i artiljerijsko oruđe je pretopljeno u smederevskoj železari, a policiji se sprema reforma koju će sprovesti operativac NATO-a po direktivi okupatora. Srpska pravoslavna crkva je privedena Vatikanu preko patrijarha ekumeniste. Kultura srpskog naroda se zatire, obrazovanje u Srbiji je uništeno Bolonjskom reformom, tuđe pismo se koristi čak i na novčanicama Srbije, bolest i nastranost se uzdiže na pijedestal, a patriotizam za bolest…
Srbija umire, stanovništvo nestaje, a režim preko uzurpiranih glasila iznosi uspavanke umirućem narodu, dok okupator stvara zamenu za kompromitujuće nosioce vlasti u vidu tzv. patriotske opozicije. Oni javno prizivaju prevremene izbore sa skoro milion pokojnika na biračkom spisku, očekujući da će ih mentor iz Brisela proglasiti naslednicima smenjenog režima po istom receptu kao i sve režime u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine.
Srbija umire, stanovništvo nestaje, a režim preko uzurpiranih glasila iznosi uspavanke umirućem narodu, dok okupator stvara zamenu za kompromitujuće nosioce vlasti u vidu tzv. patriotske opozicije. Oni javno prizivaju prevremene izbore sa skoro milion pokojnika na biračkom spisku, očekujući da će ih mentor iz Brisela proglasiti naslednicima smenjenog režima po istom receptu kao i sve režime u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine.
Zato, ako iz tragedije francuskih karikaturista neko može izvući pouku, mišljenja smo da je to na prvom mestu izdajnički režim i podanički medijski servis u Srbiji. Kako uvrede verskih osećanja trećine čovečanstva imaju svoje granice, što je tragedija u Parizu pokazala na najsuroviji način, navedene strukture u Srbiji bi morale shvatiti i da izdaja svoga naroda, zemlje i predaka, takođe ima svoje granice.
U pamet se dovedite izdajnici Srbije i slugeranje okupatora!
Izdaja se na ovim prostorima nikad nije praštala!
Kako radili, tako nam Bog pomogao!
Piše: Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novi Sad
Izvor: Pravda
Objavite komentar