Redakciji Teleprompter.rs obratilo se nekoliko bivših članova političkog pokreta “Dosta je bilo – Restart” koji predvodi bivši ministar privrede Saša Radulović. Ispričali su nam da se iza šarene laže pod nazivom “Dosta je bilo – Restart” krije u potpunosti drugačija realnost od one koja se predstavlja u javnosti.
Kako saznaje Teleprompter.rs od izvor bliskih pokretu “Dosta je bilo – Restart”, članstvo tog političkog pokreta osipa se već nekoliko meseci zbog, kako kažu, samovolje, kršenja zakona, cenzure i ograničenosti predsednika Saše Radulovića.
Naš izvor je zahtevao da ostane anoniman jer, kako kaže, “bivši najbliži saradnici gospodina Radulovića strahuju od njegove odmazde”.
Radulovićev politički digitron
Kada se Saša Radulović po prvi put pojavio na političkoj sceni Srbije u ulozi Vučićevog ministra privrede, jedan deo jasno bio je oduševljen jer je to ministarstvo napokon dobilo jednog poštenog, iskrenog i inteligentnog ministra sa iskustvom iz prakse. U poređenju sa Mlađanom Dinkićem, Radulović je predstavljao pravo osveženje.
Naročito je pokupio simpatije naroda kada je novembra meseca prošle godine u “Nedeljniku” objavljen njegov autorski tekst pod nazivom “Autorski tekst posle kojeg ništa neće biti isto“. Taj tekst je izazvao veliku pažnju ne samo domaće javnosti, već i šire kada je hravatski “Index.hr” preneo “Nedeljnikov” tekst pod naslovom: “Srpski ministar privrede održao lekciju cijelom Balkanu“.
Radulović je, može se reći, svoj “ekspoze” o ekonomskom stanju Srbije, završio rečima “Dosta je bilo“.
Radulović je podneo ostavku na mesto ministra privrede 25. januara, samo četiri dana pre nego što je predsednik Tomislav Nikolić zvanično raspisao vanredne parlamentarne izbore 29. januara.
Dva dana nakon podnošenja ostavke, Radulović je 27. januara registrovao udruženje građana “Dosta je bilo – Restart” kako bi učestvovao na izborima. Iako njegova grupa građana nije prešla cenzus, Radulović je, uzimajući u obzir vremenski rok, finansijske mogućnosti i ograničene propagandne kapacitete internet, zabeležio uspeh vredan pažnje.
Međutim, kako su građani sve više počeli da se interesuju za njegov politički pokret, tako je i rastao broj članova.
Radulovićeva ciljna grupa, kako se činilo na prvi pogled, bili su intelektualci, obrazovani i pametni ljudi. Ubrzo je shvatio da se sa inteligentnim i obrazovanim ljudima veoma teško manipuliše.
Cenzura i samovolja
Nakon samo deset meseci postojanja, bivši članovi pokreta “Dosta je bilo” počeli su da progovaraju o cenzuri, samovolji i ograničenosti Saše Radulovića.
Redakciji Teleprompter.rs javilo se nekoliko bivših članova tog političkog pokreta kako bi nam otkrili da se iza lepo našminkanog paravana, na kojem stoji natpis “Dosta je bilo – Restart”, krije ništa drugo nego još jedna autokratska stranka prefarbana u udruženje građana sa ciljem da okupi što više članova pomoći kojih će se Saša Radulović i njegovi najbliži saradnici dočepati vlasti.
Zar nije to suštinsko značenje svake političke stranke? “Narod je naše oruđe za dolazak na vlast.” Zašto bi Saša Radulović i “Dosta je bilo” imali drugačiju ideologiju kada je to opšteprihvaćena formula?
Naime, jedna bivša članica Radulovićevog pokreta, koja je radila u pravnom timu, kaže za Telepropter.rs da je smatrala da je Radulović bio principijelan, ali se razočarala kada je otkrila da je pažljivo kalkulisao kada će da podnese ostavku na ministarsku funkciju.
- Nikada nisam bila član nijedne političke stranke. Nisam čak ni glasala kada su se kandidovale ili bile izvesne koalicije koje su po meni bile nemoralne. Izabrala sam da se angažujem u Udruženju zato što sam u tom trenutku verovala da se pojavio neko ko je principijelan. Kasnije sam saznala da je gospodin Radulović kalkulisao sa podnošenjem ostavke pre nego što padne Vlada kako bi privukao dodatnu pažnju i podršku javnosti, otkriva naš izvor.
Ovo je u potpunosti tačno kada uzmemo u obzi da je Radulović podneo ostavku četiri dana pre raspisivanja izbora, a dva dana kasnije uspeo munjevitom brzinom da registruje Udruženje. Prijava za registraciju udruženja morala je biti dostavljena APR-u najmanje nedelju dana pre nego što je udruženje zvanični upisano u Registar udruženja, što znači da je Radulović podneo prijavu za registraciju dok je bio ministar privrede.
Prema rečima našeg izvora, iz Udruženja se isčlanila ubrzo, odnosno, onog trenutka kada je shvatila politikantsku ideologiju Saše Radulovića.
- Bila sam na dva sastanka pravnog tima, a u međuvremenu su članovi pravnog tima dobijali zadatke u vezi sa ocenom ustavnosti međudržavnih sporazuma. Postalo mi je jasno da mi u Udruženju nije mesto kada sam pročitala obraćanja Ustavnom sudu u kojima su se, po meni neprimereno takvoj vrsti podneska, ponavljale fraze koje su u međuvremenu počele veoma da mi smetaju – burazerska ekonomija, parazitski sistem, blato, partijsko zapošljavanje, itd, dodaje naš izvor.
Kako nam ja ispričala, kontakt između vrha udruženja i članova je izuzetno ograničen. Rekla nam je da joj iz Udruženja uopšte nisu odgovarali na mejlove, osim u situacijama kada je bilo potrebno ponovo da se radi na oceni ustavnosti.
Cenzura i suspenzija članova zbog slobode govora
Članovi pokreta imali su svoju zatvorenu grupu na Fejsbuku putem koje su se dogovarali i razmenjivali utiske i ideje. Kako saznajemo, u septembru mesecu jedan član je otvoreno izrazio nezadovoljstvo organizacijom i načinom rada i uputio niz pitanja članovima Upravnog odbora i Saši Raduloviću.
Iako se Saša Radulović otvoreno zalaže za borbu protiv cenzure, ponavljajući kao mantru frazu “AleVu prestani da cenzurišeš medije”, to ga nije sprečilo da znatiželjnog člana IZBACI iz grupe.
- Na njegove zahteve su se drugi članovi nadovezali svojim komentarima o iskustvu u Udruženju, da bi čitava situacija kulminirala izbacivanjem svih članova koji su bilo šta negativno rekli o radu Udruženja, pa čak i njihovih prijatelja iz grupe, otkriva naš izvor.
Kako nam je rekla, “suspendovani” članovi su zatim osnovali svoju zatvorenu Fejsbuk grupu.
Izrevoltirani članovi su zatim sastavili jedan dopis pod nazivom “Zahtev za pristup informacijama o radu” u kojem su postavili niz pitanja o samom načinu funkcionisanja i finasiranja Udruženja i uputili ga Upravnom odboru i Saši Raduloviću.
Autori dopisa nikada nisu dobili odgovore na postavljena pitanja!
Ovo su neki od najinteresantnijih delova, a kompletan dopis u izvornim obliku možete pogledati OVDE.
- Nikada nikome od nas nije uručena članska karta ili neki drugi dokument kao dokaz o članstvu u Udruženju, niti smo informisani da je Upravni odbor doneo odluku o našem prijemu u članstvo… Svi raspolažemo dokazima o plaćenoj članarini.
- Izbacivanje članova, ili, kako je to rečeno, “suspenzija”, iz Fejsbuk grupe zbog zahteva za pristup informacijama nije predviđeno bilo kakvim opštim ili pojedinačnim aktom Udruženja, te je time nezakonito. Složićete se da je logično da se od udruženja koje kao cilj svog osnovanja navodi “informisanje i edukaciju o unapređenju pravnog okvira za stvaranje pravednijih uslova života“, očekuje da svojim članova pruži priliku da se na iznete optužbe izjasne pre donošenja bilo kakve odluke.
- Reč “glupost” u odgovoru Saše Radulovića je uvreda. Niko ko pretenduje na visoke političke funkcije morao bi više da vodi računa o retorici i rečniku.
Kako saznajemo, ono što čini ovo Radulovićevo udruženja autokratskim jeste činjenica da ne postoji evidencija članova Udruženja. Zašto je ovo bitno?
Prema Zakonu o udruženja, skupština je najviši organ jednog udruženja i SVI članovi udruženja čine skupštinu. Zakonom je tačno i jasno propisano koje su sve nadležnosti skupštine.
Jedna od nadležnosti skupštine je da “bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja“. Dakle, zamislite situacija da većiaa članova Radulovićevog udruženja sazove skupštinu i većinom glasova odluči da smeni Radulovića sa predsedničke funkcije. Iako je Radulović osnivač, Udruženje nije njegovo privatno vlasništvo, već je “vlasništvo” svih članova.
Iz tog razloga članovi Udruženja nemaju zvanično rešenje da su zvanični članovi, odnosno, članovi skupštine.
Kako kaže naš izvor, sasvim je moguće da su jedini zvanični članovu udruženja Saša Radulović i njemu bliski ljudi koji sede u Upravnom odboru i na ostalim važim funkcijama kako bi zaštitili lične interese.
Radulović svesno krši zakon
Veliki problem oko zakonitosti rada Udruženja nastao je promenjen jedan od zakonskih zastupnika. Prema zakonu, promena zakonskog zastupnika je u nadležnosti skupštine, ali, kako saznajemo, sednica skupštine nikada nije održana, što znači da je zakonski zastupnik promenjen suprotno zakonu.
Radulović je naišao na još jedan problem pravne prirode kada je APR doneo odluku o odbačaju zahteva za promenu adrese sedišta. Kako piše u odluci APR-a, zastupnik Udruženja nije dostavio, između ostalog, uredan zapisnik sa sednice nadležnog organa Udruženja, podatak koliko Udruženje ima članova, da li je postignut kvorum na sednici, itd.
- Ispostavilo se da je odluku o razrešenju Miroslave donela Skupština, potpisao Saša Radulović kao predsedavajući dana 10.2.2014. godine, a za promenu sedišta su priložili odluku Upravnog odbora koju je potpisao Saša kao predsednik, ali i zapisnik sa sednice Skupštine od 16.9.2014. Ova sednica od 16.9.2014. sasvim sigurno nije održana tako što su pozvali sve članove, odnosno ljude koje drže u uverenju da su članovi Udruženja, priča naš izvor.
Naš izvor dodaje da je sasvim izvesno da su zvanični dokumenti sa neodržanih sednica falsifikovani.
Nezakonite novčane transakcije
Teleprompter.rs još otkriva da se Radulović bavi nezakonitim novčanim transakcijama.
- Čovek je iz nepoznatog razloga odbijao da knjiži stvarne taksi račune, ali je zato uplaćivao novac privatnoj firmi u vlasništvu jednog volontera na osnovu faktura za izmišljene usluge i tako dobijao gotov novac; organizovao je izložbu fotografija svoga prijatelja o trošku Udruženja, pod izgovorom da će tako okupiti ambasadore koji, naravno, nisu došli, otkriva naš izvor.
Isti finansijeri Radulovića i Dinkića
Kako otkriva naš izvor, Radulovićev politički pokret finansira Međunarodni republikanski institut (International Republican Institut – IRI), američka neprofitna organizacija koja je svojevremeno finansirala Dinkićev G17+ kada je bio u svojstvu udruženja građana.
Znamo koliko je Saša Radulović kivan na kolegu Mlađana Dinkića, ali mu ne smeta to što imaju istog finansijera.
Teleprompter.rs je kontaktirao IRI kako bismo saznali da li i na koji način finansiraju Radulovićev politički pokret “Dosta je bilo”, međutim, odgovor na postavljena pitanja nismo dobili ni nakon nekoliko dana čekanja.
Naš izvor otkriva da je bilo reči o tome da se “Dosta je bilo” transformiše u političku stranku, ali da se odustalo od tog poduhvata. Ovo je sasvim moguće jer IRI finansira isključivo udruženja građana, nikako političke partije (zvanično).
Desetak dana pre nego što je Radulović podneo ostavku na mesto ministra privrede, IRI je objavio izveštaj istraživanja koje je sprovedeno od 13. do 15. novembra 2013. godine, a kojem piše da blizu 50 odsto anketiranih građana podržava “reformske aktivnosti Saše Radulovića”.
DOKUMENT: Istraživanje IRI o podršci građana reformama ministra Radulovića
Imovinu nezakonito prepisao na ženu
Još jedan interesantan podatak o Saši Raduloviću odnosi se na njegovu imovinu pre preuzimanja ministarske funkcije.
Naime, Radulović je pre nekoliko dana, gostujući u emisiji “Pressing” na TV “N1″ autora Jugoslava Ćosića, izjavio da nije imao ništa na svom imenu na dan kada je stupio na funkciju, odnosno, dana 2. septembra 2013. godine. Naš izvor dodaje da to nije istina.
- Dana 4.9.2013. godine je podneo registracionu prijavu kojom je firmu preneo na Tatjanu Radulović, suprugu. Ni to nije sve jer antikorupcijski zakon zabranjuje da je prenese na povezano lice, a supruga jeste povezano lice, otkriva naš izvor.
Kako piše u rešenju APR-a, Radulović je zvanično 9. septembra 2013. godine prepisao firmu “EMarket Capital doo Beograd” na svoju suprugu Tatjanu Radulović.
DOKUMENT: Rešenje APR-a o promeni vlasnika firme “EMarket Capital doo”
Inače, Radulovićeva firma je sa četiri zaposlena 2010. godine poslovala sa gubitkom. Svake naredne godine smanjivao se broj radnika, a povećavali su se neto prihodi i neto dobit. Ta firma trenutno ima samo jednog zaposlenog.
Samo u ovom jednom članku nabrojali smo nekoliko ozbiljnih oblika kršenja zakona. Međutim, to ne sprečava Sašu Radulovića da propoveda i zapoveda kako se zakoni moraju poštovati, kritikujući Aleksandra Vučića da krši zakone.
ZAKLJUČAK
Opšti je utisak kod jedne određene grupa građana da je Saša Radulović oličenje nekakve pravednosti, poštenja, inteligencije i sposobnosti. Međutim, retko ko se zapita da li je zaista sve tako bajno i sjajno. Možda je Radulović zaista drugačiji?
Onaj ko voli da čačka ubrzo otkrije da nije zlato sve što sija. Internet zajednica je prihvatila Radulovića kao nezvaničnog vođu političke internet opozicije. Njega nećete viđati po zvaničnim medijima, ali je zato i te kako zastupljen u “nezavisnim” medijima.
Možemo slobodno reći da je Radulović, u neku ruku, na internetu ono što je Aleksandar Vučić po “Pinku” i “Informeru” - prodavac magle. Medijum je drugačiji, ali poruka je ista.
“Nezavisni” opozicioni mediji “bore se” da im Radulović dođe u emisiju ili da intervju. Nije Radulović škrt. Daje intervjue na svakom ćošku jer je njenu svaki oblik publiciteta potreban.
Međutim, ti “nezavisni” opozicioni mediji (nazive nećemo spominjati, ako pratite Radulovića znate o kojim medijima se radi) Radulovića svesno promovišu kao političkog opozicionara i vrsnog ekonomskog stručnjaka koji bi Srbiju digao na noge da je na vlasti. U tim razgovorima se po automatiznu ne postavljaju škakljiva pitanja.
Toliko o nezavisnosti nezavisnih alternativnih medija. Ne morate promovisati opozicione politikante kako biste bili nezavisni i alternativni. Budimo samo realni.
Radulovićeve interesante sintagme, igre rečima i ručne ilustracije ekonomskih problema nas fasciniraju i sebi kažemo “pa nemoguće je da ovaj čovek laže ili nešto krije”.
Apsolutna istina je da svaki političar nešto krije, samo je naša obaveza da isčačkamo šta krije.
Ne zaboravite zlatno pravilo u politici – Svi su oni isti.
Izvor: Teleprompter
Objavite komentar