POVUKAO SE IZ GLUMAČKOG POSLA Evo kako danas izgleda Boba iz Žikine dinastije!

Sjećate li se Bobe Pavlovića iz serijala „Lude godine”, koji je mnogo volio Mariju (Rijalda Kadrić) i imao velikih problema sa tata Žikom (Dragomir Bojanić Gidra)? Vladimir Petrović tumačio je ovu ulogu u devet nastavaka popularnog serijala, igrao je i u filmu „Majstor i šampita”, a onda se potpuno povukao iz glumačkog posla.

Vladimir danas ima 57 godina, oženjen je Jasminkom, s kojom ima sina Igora (28) i kćerku Anu (22) i bavi se marketingom. Boba već tridesetak godina kreira reklamne poruke.

Danas ga rijetko prepoznaju po ulozi u „Ludim godinama”.

"Dosta sam se promijenio, pa me ljudi uglavnom prepoznaju po glasu. Ponekad me dugo gledaju dok se ne sjete odakle me znaju", kaže Petrović, i dodaje da njegov sin neodoljivo podsjeća na Bobu.

Izvor:Senzacija.ba

ZADAVIO JE, PA BACIO U JEZERO Priznao jezivo ubistvo devojke iz Zaječara: Bio sam zaljubljen u nju!

Zaječarska policija otkrila je jezive detalje ubistva koje je potreslo okolinu Zaječara. Pritvor od 48 sati određen je Čedomiru Đuriću (66) iz sela Salaš, zbog sumnje da je ubio osamnaestogodišnju Draganu Ćirić, koja je nestala pre dva dana.

Tokom protekle noći zaječarska policija je saslušala nekoliko osumnjičenih nakon čega je utvrđeno da je ubica Čedomir Đurić.

Policiji je pronašla telo devojke u ataru sela Glogovica, u jezeru Glogovičke reke.

Kako nezvanično saznajemo, osumnjičeni je priznao ubistvo.

Policiji je rekao da je u Draganu bio patološki zaljubljen, ali da je nikada nije čak ni poljubio.

On je najverovatnije devojku iz Zaječara do Salaša prevezao svojim kolima.

Oni su se posvađali u kolima, kada se on iznervirao i ubi je. Kako Blic saznaje, Đurić je na saslušanju rekao da je bio ljubomoran zato što se viđala sa drugim momcima.

Prema nezvaničnih saznanjima, devojku je udavio, a zatim telo bacio u jezero.

Naložena je odbukcija, a istraga je jos u toku.

Nestanak devojke prijavio je očuh, Dragiša Ćirić 8. decembra.

Kako Blic saznaje, u njegovim kolima su nađeni tragovi kose, a u toku je analiza DNK.

Na informativni razgovor privedeno nekoliko osoba, među kojima je i stariji muškarac.


U Domu su joj ostala dokumenta, dok joj je telefon bio ugašen.

Izvor:alo.rs

DESETOGODIŠNJI UROŠ Ubedio celu školu da ne odu na ekskurziju i pomognu drugarima iz Obrenovca! (FOTO)

Učenici Osnovne škole „Prota Stevan Popović“ iz Čumić kod Kragujevca odrekli su se odlaska na ekskurziju i taj novac poklonili drugarima iz Obrenovca koji je u maju stradao u poplavama. Inicijator ove akcije bio je desetogodišnji Uroš Petrović. Njegov predlog prihvatilo je svih 127 učenika ove škole, a u humanosti su ih podržali nastavnici, roditelji i celo selo. Tako je prošle nedelje karavan iz Čumića posetio Obrenovac, a osim novca iz Šumadije je stigao i pun kamion jabuka i cveća.

Đaci iz Čumića, inače najstarije osnovne škole u ovom delu Srbije,  novac su poklonili svojim drugarima iz  Prve obrenovačke škole. 

 -Trebalo je da idemo na ekskurziju u septembru . Ali sam onda shvatio da to nije fer i pomislio da bi taj novac  bio korisniji drugarima za koje smo na televiziji videli da su preživeli poplave. Predložio sam to svom odeljenju i svi su prihvatili. Onda je cela škola pristala na moju ideju, nastavnici  i direktor su bili oduševljeni,  rekao je Uroš prilikom uručenja donacije.

 Uroš i njegovi drugari nisu odneli samo novac u Obrenovac. Pošto je ovo selo poznato po proizvodnji voća, napunili su i  kombi sa 40 gajbi jabuka koje su im poklonile komšije iz svog voćnjaka. Sa jabukama stigle su i sadncie cveća, jer je mnogi meštani Čumića bave cvećarstvom. Tako će mali Obrenovčani moći da ukrase dvorište svoje škole. 

 Direktor  škole „ Prota Stevan Popović“ Aleksandar Jovanović, kaže da je bio iznenađen  dečijom požrtvovanošću i humanošću. I do sada su pomagali, ali su to uglavnom bile akcije za pojedince. 

 -Sami su sve smislili. Akcija je dragocenija, jer svi znamo koliko đaci vole da idu na ekskurzije.  Zato smo u dogovoru sa roditeljima odlučili da im organizujemo jednodnevni izlet u Beograd, u Dinosaurus park, kako bi nagradili njihov izuzetan gest i na neki način im se odužimo za humanost, kaže Jovanović.

Donaciju iz Čumića u Obrenovcu su sačekali njihovi drugari iz Prve obrenovačke osnovne škole zajedno sa direktorkom Sanjom Čolić. Ona kaže da nije uopšte u pitanju suma, već  gest malih Šumadinaca koji su se nesebično odrekli odlaska na ekskurziju i taj novac poklonili njima

Izvor:alo.rs

IZ KUĆE ŠUMAHEROVIH ČULI SU SE VRISCI: Policija unutra zatekla haos!

Policija je došla na poziv nekoga iz kuće mlađeg od braće Šumaher, Ralfa Šumahera. Navodno je došlo do tuče između Ralfa i njegove žene Kore Šumaher, prenosi "Jutarnji list".

Komšije su rekle da je iz njihove kuće u Kelnu dopiralo vrištanje, a nešto kasnije uočene su policijske snage kako ulaze u kuću, piše "Jutarnji".

Tamošnji zvaničnici su potvrdili da je došlo do incidenta, a u saopštenju stoji:

- Par se međusobno optužuje za ovaj incident. U toku je istraga, a navedene optužbe odnose se na nasilje u porodici.

Nakon što organi istrage utvrde svoj deo posla, slučaj će biti prosleđen lokalnom sudu.

Mihael Šumaher, koji je pretrpeo teške povrede glave, naravno nije svestan poteškoća u koje je upao njegov brat - koji dosta vremena provodi uz njegov bolesnički krevet.

Ralf je odlučio da se razvede od svoje supruge Kore nakon dvanaest godina braka.

Kora (37) je izložena brojnim uvredama na društvenim mrežama, a označena je kao sponzoruša.

Od Ralfa se navodno razvela kada je shvatila da joj je uveo limit na kreditne kartice koji iznosi "samo" 8.000 funti mesečno.

Bogatstvo Ralfa Šumahera se procenjuje na 150 miliona funti, a pored toga ima i brojne nekretnine širom Evrope.

Iako je u brakorazvodnoj parnici dobila kuću čija je vrednost procenjena na milion funti, Kora se navodno žalila da je u parnici oštećena strana, pa je prozvala sada već bivšeg supruga da troši bogatstvo na svog psa kog 'privatnim avionom vozi u Sen Trope kad god to poželi'. 

(Izvor: Blic)

Hoće li Vučić pobeći iz zemlje?

Poznati srpski novinar i publicista Predrag Popović, svakako najbolji ovdašnji poznavalac Aleksandra Vučića i njegove ličnosti, u ekskluzivnom tekstu za magazin Tabloid, opisuje samozvanog vođu kao slabog, beskarakternog čoveka i opasnog ludaka od koga ne treba ništa dobro očekivati.

Tiranin od papira

Vreme menja ljude. Ne i Aleksandra Vučića. Otkad sam ga upoznao, pre 20 godina, on je prošao kroz najrazličitije izazove, u politici i u privatnom životu imao je i uspone i padove, progonio je i bio progonjen, pretrpeo je sve i svašta, ali nije se promenio. On je metastazirao. Transformisao se ideološki i fizički. Kad sam ga prvi put video bio je potrčko u sekretarijatu Srpske radikalne stranke, usta su mu bila puna žestokih velikosrpskih parola i zakletvi u vernost idolu Vojislavu Šešelju. Sa svoja dva metra visine imao je nekih 80 kilograma, udenutih u jeftine „Jumko“ košulje i pozajmljene preširoke sakoe. S Novog Beograda, iz stana u kome je živeo s roditeljima i bratom, do sedišta stranke putovao je autobusom. Devojku Tijanu, umesto u provode po splavovima, dovodio je u svoju momačku sobu, da gledaju televiziju i slušaju ploče.

Danas, do krajnosti izmenjenih političkih stavova, u najskupljim odelima nosi svojih 130 kg, svaki dan mu na ruci blista drugi sat, nekad „Frenk Miler“ od 80.000 evra a nekad duplo jeftiniji „Kartije“. Ne pominje sve stanove čiji je vlasnik, ali ponosan je na zamak u Jajincima u kome ima vinski podrum vredan pola miliona evra. Davno je zaboravio na horor-vožnje GSB-om, na radikalski „Jugo“, koji mu je Šešelj dao na raspolaganje, pa i na „Škodu Oktaviju“ – poklon tajkuna Miodraga Kostića.

Iako se statusno, finansijski i gabaritno promenio, u suštini Vučić je ostao isti – podao, pokvaren, pohlepan, spreman da svakome nanese maksimalno zlo samo da bi sebi obezbedio makar minimalnu korist…

Menjao je ideološka uverenja, stranke, saveznike, neprijatelje, kumove, žene…Sve, samo karakter ne. Svi njegovi saradnici, bez obzira da li su mu nadređeni ili podređeni, uvek su znali s kim imaju posla.

Noć pred Šešeljev odlazak u Hag, 23. februara 2003, u zemunskom sedištu SRS-a održana je poslednja, ispraćajna večera. Grupi od dvadesetak najviših i najznačajnijih funkcionera Šešelj je tri sata delio konkretna i detaljna uputstva šta i kako da rade ne bi li sačuvali jedinstvo stranke, upozoravajući ih na spletke, ucene i podmićivanja kojima će DOS i strani agenti pokušati da ih vrbuju. Međutim, njegov zamenik Tomislav Nikolić tačno je pretpostavio od koga preti najveća opasnost, zato je šefu postavio samo jedno pitanje: „Vojislave, kako da izađem na kraj s Vučićem kad poludi, a svi znamo da će se to desiti?“

- Uradi isto što bih i ja, opali mu šamar i oteraj ga – rekao je Šešelj.

Vučić ih je slušao bez reči, spuštene glave. Nije ga iznenadilo što mu kumovi i šefovi ne veruju, znao je da su u pravu. Uostalom, avion sa Šešeljem još nije ni uzleteo sa surčinskog aerodroma, a Vučić je počeo da kreira spletke protiv njih dvojice. Iako se javno zaklinjao u vernost „šefu, kumu i prijatelju“ Šešelju, tajno je podrivao njegov autoritet. Jednom prilikom me pozvao na večeru kod radikalskog poslanika Amdžata Migatija. Prema Jadranki Šešelj, koju smo zatekli tamo, ponašao se izuzetno servilno, zadivljen njenom hrabrošću, dostojanstvom i smislom za humor. Dok smo se vraćali iz Višnjice, promenio je priču: „…Jadranka je neobrazovana, iskompleksirana i agresivna, glumi stranačku gazdaricu, a i sama, sirota, zna da će je Šešelj šutnuti čim izađe iz zatvora“. Kasnije sam iz depeša američkih ambasadora, koje je objavio Vikiliks, saznao da je iste stavove o Jadranki iznosio i pred stranim diplomatama i novinarima.

Protiv Tomislava Nikolića je spletkario još upornije i temeljitije. Tek što sam došao u „Pravdu“, Vučić me zamolio da pošaljem fotoreportera da na određenoj adresi snimi neki „Audi“ i kuću, ali da to ne objavljujem dok on, navodno, ne proveri sve podatke o vlasniku. Fotografije nikada nisu objavljene u „Pravdi“. Za to nisu ni bile namenjene. Vučić ih je odneo u Hag, da pokaže Šešelju kako izgledaju nova limuzina i vikendica Tomislava Nikolića.

Nekoliko meseci kasnije ponovio je proceduru s prikupljanjem dokaza o stanu koji je Tomin sin Branislav, kako je Vučić tvrdio, kupio za 850.000 evra. Iz njegove fabrike intriga potekle su afere o Nikolićevoj kupovini stana u „pametnoj zgradi“ kod ambasade Kine, koju je plasirao preko „Presa“, kao i o tome da je Nikolić još 1997, kao direktor Poslovnog prostora opštine Zemun, u bescenje prodao jednu zgradu u centru Surčina Novaku Buhi, rođenom bratu tadašnjeg šefa surčinskog klana, što je plasirao u „Kuriru“.

Na isti način, ofirajući ih kod utamničenog vođe, Vučić je u Hag slao dokaze kojima je hteo da kompromituje Gordanu Pop Lazić, Dragana Todorovića i, naročito, Milorada Mirčića. Uspeo je da zavadi kumove Šešelja i Nikolića da bi, na kraju, prvo jednom, a zatim i drugom oteo stranku.

Prvi puč u SRS izvršio je još u leto 2004. godine, kad je u svom stanu u „Yu biznis centru“ oformio ličnu falangu, koja je imala veći uticaj na odluke stranke nego vođa radikala i Centralna otadžbinska uprava. Za najbliže saradnike izabrao je Nebojšu Stefanovića, Branislava Prostrana, pridošlicu iz Karićevog Pokreta „Snaga Srbije“, kuma i estradnog menadžera Zorana Bašanovića i Jugoslava Petkovića, kurira tajkuna Đorđija Nicovića. Najveći uticaj na Vučića imao je i još ima Nikola Petrović.

U proleće 2006. godine Vučić mi je ponudio da napravimo dnevne novine. On bi bio nezvanični gazda, ja glavni urednik, a investitor „kralj marcipana“ Nebojša Mišić, vlasnik firme „Areks“. Za Mišića sam znao samo da je saučesnik u korupcionaškim aferama „Janjušević-Kolesar“, a nikada nisam otkrio kakva muka ga je dovela u Vučićevo društvo, u kome sam tada zatekao i Nikolu Petrovića.

Animozitet, obostran, planuo je na prvi pogled. Kako i ne bi. Proćelav, kvarcovan, s otromboljenom donjom usnom, s indijanskom ogrlicom oko vrata, u firmiranom odelu i sa skupim tompusom u ruci, ponašao se baš u skladu s dizajnom – agresivno, vulgarno i nadmeno. Odmah sam primetio da ima specijalan status. Isti Vučić, koji je, bez imalo tolerancije, neopreznim saradnicima, ako bi se usudili da čitaju sms-poruke dok on priča, uzimao telefon iz ruke i bacao kroz prozor, ili bi nesrećnog Stefanovića gađao torbicom-pederušom, kao i matorog Đorđa Minkova papirima, isti taj Vučić bi s osmehom prihvatao Petrovićeve provokativne doskočice.

Vučić, kao ni svi njegovi saradnici, nikada nisu hteli ili znali da mi odgovore ko je Nikola Petrović i čime se bavi. Na pomen njegovog imena samo bi ućutali, slegli ramenima i uplašeno menjali temu. Uglavnom, pričalo se da je on sin nekog Piroćanca, koji je u Francuskoj uspeo da napravi veliku firmu za proizvodnju i trgovinu ribom, voćem i povrćem. Stari Brana Crnčević, kad je ušao u neki sukob s Petrovićem, vrlo uverljivo je tvrdio da Piroćanac Junior u Srbiji radi s parama Stanka Subotića Caneta.

Znajući za Vučićeve optužbe na račun Subotića – da je švercer duvana, narko-diler i jedan od vođa najvećeg evropskog mafijaškog klana – nisam poverovao u te priče. Ipak, pored Crnčevićevih udbaških saznanja, postojale su i konkretnije indicije. Na Petrovićev predlog Vučić je distribuciju „Pravde“ ustupio „Futuri plus“, firmi Stanka Subotića. O raspodeli tiraža, naplati i isplati brinuo se lično Nenad Milanović, jedan od direktora „Future“, poznatiji kao brat Milana Milanovića Mrguda, najbližeg Subotićevog saradnika i drugooptuženog za šverc duvana. Po toj liniji, u „Pravdu“ je stigao i Duško Vuksanović, dan nakon što je Subotić ugasio svoj dnevni list „Borba“, u kojoj je Vuksanović bio direktor. Uz Petrovićevu podršku, Vučić je na ime Ane Stefanović, supruge Nebojše Stefanovića, s Vuksanovićem osnovao zajedničko preduzeće „Pravda Plasman“.

Nikola Petrović je uveo Aleksandra Vučića u sivu političku i poslovnu zonu, povezao sa Stankom Subotićem i pretvorio u bosa vladajućeg kartela. Još dok je SNS bila u opoziciji, Petrović je status vladara iz senke koristio za dobijanje ogromnih kredita, razvoj svoje firme za proizvodnju i trgovinu električnom energijom, a po dolasku na vlast postavljen je, bez obzira na očigledan sukob interesa, na mesto direktora Elektromreže Srbije.

Iako je od samog ulaska u politiku počeo da gomila bogatstvo, Vučić se tek pod Petrovićevim uticajem odrekao starog asketskog imidža. Skupa kola, odeća i obuća, satovi, vino, ekskluzivne turističke destinacije…Svesni moći koju im novac daje, Vučić i Petrović opušteno uživaju u svemu što vole mladi.

U subotu, 15. marta, noć pre izbora, Petrović je u jednom poznatom restoranu organizovao proslavu svog rođendana. Kako i priliči najznačajnijem gospodarevom konsiljereu, na poklonjenje su mu došli svi podanici iz državnog vrha. Za odličnu atmosferu bili su zaduženi raspevani Ivica Dačić, Ceca Ražnatović i aktuelni multimedijalni mogul Goran Veselinović. Nova Vučićeva supruga, Tamara Đukanović, navodno nije bila prisutna, održava trudnoću.

Sledeće noći, kad je saznao da je dobio većinsko poverenje lakovernih birača, Aleksandar Vučić nije mogao da sakrije suze od sreće. Normalniji deo Srbije takođe je plakao, od tuge i straha. Briga je opravdana. Ko ne veruje, neka se seti Slavka Ćuruvije. Nezadovoljan pisanjem „Dnevnog telegrafa“, Vučić je hajku na Ćuruviju pokrenuo još 1997. godine, dok je bio u opoziciji. U vlastitoj produkciji štampao je porno-pamflet kojim je hteo da kompromituje nepodobnog novinara.

Kasnije, dolaskom na vlast, zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe, vodio je monstruoznu kampanju koja je okončana sa 17 metaka u leđa vlasnika „Dnevnog telegrafa“. Posle se novinarima te redakcije rugao pošalicom: „…Gde vam je Ćuruvija? Jel’ pobegao iz zemlje ili je u zemlji?“

Ko je to zaboravio, samo neka bude strpljiv, Vučić će ga uveriti da je paranoja, koju sada širi preko svojih jurišnih odreda – Pinka, „Kurira“ i „Informera“ – zasnovana na realnoj opasnosti od ponavljanja nasilja. Ako je spreman da ovakvu torturu sprovodi sad kad je najjači, lako može da se nasluti šta će raditi kad oseti da mu se vlast ljulja. Tada će Srbija osetiti šta znači tiranija gospodara Vučića i njegovih falangista. Mnogi građani koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima će, što bi rekao Vučić, pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji.

Predrag Popović

izvor: List protiv mafije

Samohrana majka iz Modriče dala ćerki bubreg

Prije pet godina, 9. novembra, u bolnici je Darjani Tripić iz Modriče, koja je tada imala samo 19 godina saopšteno da je rođena sa jednim bubregom i da je i on prestao da funkcioniše.

 Tog dana počela je borba njene samohrane majke Jevre da djevojčici spase život. Pet godina kasnije Darjana je dobila bubreg od majke i danas je zdrava.

I na ovom slučaju pokazano je da nesebična ljubav majke prema ćerki ne zna za granice, čak i po cijenu života.

''Imala sam malu dilemu, jer živimo od jedne plate, ja radim u pekari. Razmišljala sam šta ako se i ja razbolim, kako ćemo poslije da živimo, ko će da radi. Kad sam vidjela da nema drugog izlaza, odlučila sam da nju spasim, a sa mnom šta bude. Kad je sada vidim nasmijanu i srećnu kao da sam se ja ponovo rodila a ne ona'', govori  najtežim trenutcima u životu Jevra Tripić.

Transplantaciju je uspješno obavio tim ljekara sa beogradske VMA i doktor Milorad Grujičić na Kliničkom centru u Banjaluci i Darjana se danas vraća svakodnevnom životu.

''Poslije operacije kada sam se probudila iz anestezije i kad su mi rekli da je sve u redu tražila sam telefon da zovem mamu, da zovem sve koji me vole da im kažem da sam živa i opet sam zaspala. I sad nema kraja mojoj sreći, nema više dijalize, hvala dragom Bogu'',  kaže Darjana, dok grli majku.

Majka Jevra je nakon što se sve završilo kako treba sa transplatacijom počela da slavi Presvetu Bogorodicu kao zaštitnicu njene Darjane. Trenutno se Darjana oporavlja ali mašta i o budućem životu. Kako kaže, prva joj je želja da se zaposli da pomogne majci, a kasnije da se uda i da majku usreći sa unučetom, pišu ''Novosti''.

PRIMILO SE DRVO IZ KINE: Paraćinac stablo zasadio iz radoznalosti, a obezbedio drva za 4 decenije!

Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana za naše područje, pa sad nove vrste mogu da izdrže zimske temperature niže i od dvadeset stepeni Celzijusa ispod nule, a leti - preko 45 u plusu

Drvo budućnosti koje raste tri puta brže od ostalih brzorastućih stabala i za pet godina dostigne 20 metara visine i 42 centimetra u obimu - iz daleke Kine i Japana, pustilo je korenje u Pomoravlju.

U pitanju je paulovnija ili carsko drvo, specijalni hibrid koji podnosi velike temperaturne razlike, a koje je Paraćinac Delimir Grkić, znatiželje radi, zasadio na svojoj njivi u Zmiču.

Posadio je 150 stabala na šest ari i za tri meseca skoro sva su visoka tri metra, a debljina stabala im je oko šest centimetara. U rastu zaostaju samo one sadnice koje su bile pod vodom tokom poplave u maju. Grkić je prezadovoljan kako se paulovnija u njegovoj njivi „primila“, mada je, navodi, bio prilično skeptičan kad se odlučio za sadnju. Ipak, radoznalost je pobedila, a i ekonomski efekat, jer paulovniju poznavaoci nazivaju drvetom budućnosti upravo zbog isplativosti njenog uzgajanja.

Ovo drvo poreklom je iz Kine gde se koristi više od 3.000 godina. Rasprostranjeno je i u Japanu, a u Srbiju je stiglo tek nedavno preko rasadnika koji se specijalizovao za proizvodnju i distribuciju ove sadnice. Stvar je u tome da su se tek sada pojavili hibridi ovog neobičnog stabla koji mogu da uspevaju u klimatskim uslovima kakvi postoje kod nas. Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana za naše područje, pa sad nove vrste mogu da izdrže zimske temperature niže i od dvadeset stepeni Celzijusa ispod nule, a leti - preko 45 u plusu!