Ovaj Kruševljanin objavio je još pre više od 10 godina knjigu o kojoj se dugo ćutalo. Todorović u intervjuu otkriva neke, za mnoge neverovatne podatke i informacije koje do skora »nismo smeli« da znamo.
– Smatrao sam da je moralna i ljudska obaveza da obradim ličnost čoveka koji nam je promenio suštinu! Bit! Genetiku nam je izmenio! Od jednog poštenog, pitomog naroda, napravio je ljude koje danas malo ko ceni u svetu. Ova knjiga se potpuno razlikuje od svih ostalih koje su se dosad pojavile o Titu?
Da li je do sada uopšte objavljena neka iole autentična Titova biografija?
– Ovo je siže svega što je do sada o Titu objavljenu sa mnogo, mnogo, detalja koje niko nije objavio i koje 99 odsto ljudi ne zna. Obrađujem period od njegovog prvog dodira sa ovom zemljom. To je bilo u avgustu 1914. godine kada je umarširao preko Drine sa “42. Vražjom divizijom”. Tada je ovekovečen na onoj čuvenoj fotografiji kada leži u rovu i puca na srpsku nejač. Posle se hvalio kako je imao fantastične uspehe kao oficir Austrougarske koji je prodro duboko u pozadinu neprijatelja.
Foto: Profimedia/Corbis
Vi pišete da je rođen u Beču, da se školovao na akademiji u Pečuju zajedno sa Hitlerom. Koliko su ozbiljni i verodostojni ti podaci?
– Ti podaci su vrlo temeljni i oni su proveravani sa više strana. Proveravani su u arhivima, dokumentacijama i preko žive reči. Imao sam prilike da razgovaram i sa mnogim Titovim savremenicima. Kada je Tito imao 40-ak godina, mladi francuski levičari imali su oko 20. Neki od njih su mi svedočili o njegovom pogubnom delovanju. Tito nije rođen u Kumrovcu, ja to tvrdim i argumentima dokazujem da je rođen u Beču. Majka mu je bila Marija iz sela Potsrede iza reke Sutle. To je granični pojas između Hrvatske i Slovenije. Ona je rodila vanbračno dete u Beču radeći kod izvesnog Samuela Majera, poljskog Jevreja i uspešnog industrijalca. Prvi je serijski proizvodio protetiku za ljudska tela. Marija je povremeno dolazila da radi kod tog čoveka, a to je i Tito govorio više puta, naročito kad bi popio malo više viskija. Govorio je da mu je, formalni otac Franjo bio trom, sklon alkoholu i nebrižan za decu, pa je majka često morala da ide u Beč da radi. Marija je fizički bila dosta privlačna žena, a iz te ljubavi rodio se i on. To dete je dobilo ime Josip Ambroz i Marija ga nije odnela u Kumrovec, nego kod svog oca Martina u Potsredu. Čuvao ga je deda, a kad je odrastao majka ga je odvela u Beč gde se obrazovao u privatnim školama. Učio je muziku i bio je izvanredan interpretator Verdija i Šopena. Oni koji su ga slušali nisu mogli da veruju da nije završio najveće muzičke konzervatorijume u Evropi. Govorio je odlično desetak svetskih jezika, što je prosto nemoguće za jedno seljače iz Kumrovca. On je stekao mnoge buržoaske navike. On je bio bilijar majstor, izvanredan jahač, i radio je sve ono što nije bilo dostupno čak ni mnogim visokoobrazovnim ljudima toga doba. Bio je sama elita!
Foto: Milena Đorđević
Kada kreće u komunističke avanture?
– Njegov uspon je vezan za Pečujski diverzantsko-obaveštajni centar koji je formirao sam car Franjo Josif. Tamo su se pripremali najinteligentniji i najlucidniji momci. Taj čuveni centar je odgajio jednoga Hitlera, Josipa Ambroza, Fridriha Miroslava Krležu i Josipa Broza iz Kumrovca, Titovog polubrata.
Da li su se Hitler i Tito viđali u toj školi?
– Bili su u istom odeljenju! Ne mogu da kažem da su sedeli u istoj klupi, ali bili su u istom odeljenju. Na toj akademiji zatiče ih prvi svetski rat. Sve ih regrutuju u Beču. Budući maršal je raspoređen za područje Zagreb – Varaždin u formaciji 42 vražje brigade, 10-te satnije. Oba brata Broz su u avgustu 1914. stigla na srpski front, u novembru su poslati na ruski front. Hitler nije mogao da izdrži sve to, dok je Tito, kako je sam kasnije govorio pravio velike podvige u pozadini. Ti podvizi, to je bilo ubijanje i stravično iživljavanje nad srpskom decom i nejači. Zavredio je srebrnu medalju za hrabrost.
Na Kavkazu u mestu Okno slavili su Uskrs kada je naišlo pleme Čerkeza koje je opkolilo 42 vražju i tu dolazi do ključnog trenutka. Tada dolazi do falsifikata čitave svetske istorije. Naime, jedan o Čerkeza je kopljem krenuo na Josipa Ambroza, ali pošto je on bio vrlo vešt mačevalac uspeo je da napadača proburazi kopljem. Dok je gledao kako koluta očima i umire, nije primetio drugog Čerkeza koji je uspeo da ga rani kopljem. Tu je ipak poginuo pravi Josip Broz, a ranjeni Josip Ambroz tada uzima njegovo ime i identitet. Narednih 11 meseci se navodno oporavljao u manastiru Strižek, a potom se priključio nekim drugim jedinicama. U Rusiji je bio logoraš, ali je u logorima bio šef, i poštovali su ga čak i upravnici. U jednom logoru je upoznao i Pelagiju koja je imala 14 godina, ostala je u drugom stanju, i poveo ju je sa sobom ka Petersburgu gde se revolucija već osećala u vazduhu.
Kasnije kad je trebalo da bude primljen u Kominternu on je svoju venčanicu sa Pelagijom falsifikovao kao dokument kojim je primljen u KP SSSR-a. Na putu od Lenjingrada do Maribora imao je silne probleme, i na kraju je uhapšen. Zanimljivo je da na povratku ne ide u svoje selo Kumrovec, nego u Sveto Trojstvo kod Bjelovara. Tamo vodi ženu koja je bila pred porođajem i tamo ostaje četiri godine. On tamo nije smeo da ode jer nikog nije poznavao, a ljudi su znali ko je Josip Broz. Kao što su kasnije svi njegovi rođaci i rekli – Nije to onaj naš Broz!
Foto: Privatna arhiva P. Simića iz knjige “Tito fenomen 20. veka”
Zašto se Tito nikada nije odvajao od svoje famozne crne tašne?
– Upravo je i to dokaz da je zaista došlo do zamene ličnosti. Kažu da ju je odneo Dolanc iz Kliničkog centra. Ali mnogi ljudi su govorili, eto i taj doktor Matutinović je rekao da je u tašni bio spisak vojnika koji su poginuli na Ruskom frontu, i da je na spisku bilo i ime Josipa Broza.
Ko je ubio Davorjanku Paunović?
To je isto velika tajna i velika sumnja da li je zaista umrla od tuberkuloze. Njena smrt se poklapa sa ulaskom Jovanke u Beli Dvor. Nikada nisu stigli dokumenti iz nekog slovenačkog lečilišta, gde je ležala i gde je umrla. Istovremeno vest o njenoj smrti je objavljena tri dana posle sahrane. Sahranjena je tajno na Dvoru, a posle tri dana Tito je javio Đilasu da je umrla.
Zašto je sahranjena na Dvoru?
– Pa da ne bi neko došao do njenih posmrtnih ostataka i saznao pravi uzrok smrti. Ubijena je oružjem i to je apsolutno tačno! Od njih dve jedna je morala da ode.
Foto: Profimedia, Wikimedia/German Federal Archives
Zašto se Vaša knjiga zove “Hohštapler”?
– Ta reč je nemačkog porekla a neko približno značenje bi bilo – nitkov! To znači: bezobrazan, lažljiv, kradljivac, prevarant. A tako su ga zvali i njegovi partijski drugovi u Francuskoj. Bio sam tamo nekoliko meseci i sreo ljude koji su ga mnogo dobro poznavali. Mladi francusku levičari su se zgražavali nad monstruznim ubistvima koje je Tito počino u Francuskoj početkom četrdesetih. Najtragičnije je bilo ubistvo Živojina Pavlovića, zvanog Ždrebe, jednog od najvećih intelektualca toga doba koji je imao svoju izdavačku kuću u Parizu, i svoj list Horizont. On je morao od Broza da pobegne u Srbiju. Ali je ovaj poslao Petra Stambolića, Icu Ličanića i Krcuna, uhvatili su ga, mučili, masakrirali i na kraju su ga živog odrali.
Ko je stajao iza Tita?
– Zvanično boljševici, ali postoji verovatnoća da je i Vatikan bio njegov zaštitnik. Potpuno je izvesno i da je bio mason. Njegova centrala, loža je bila u Ženevi. Imao je vrlo visoko mesto i po rangu je bio na nivou engleske kraljice Elizabete.
Izvor: Telegraf.rs
